Biti srećan

Često nam u časopisu daju savete kako biti srećan.Saveti za podizanje raspoloženja..


Život i sastoji od malih stvari. Pa koji su vaši saveti za sreću? Kako postižete sreću u svom životu i što vas čini srećnima?


Kažu...da sve je u našim rukama.
Kažu...da smo mi, ljudi, jedina živa bića na ovome svetu, koja imaju mogućnost izbora.
Pa zato možemo izabrati sreću.
Teško je, znam.
Treba doseći određeni stepen svesnosti da bi se moglo tako jednostavno - izabrati sreću.
Možemo li to?

Mislim da se svako od nas može izboriti za sreću,samo ako želi.I ako ima snažnu volju.Naravno imamo svi trenutaka kad mislimo da ne možemo biti srećni,da smo pali na dno.Ali motiv je ono što nas pokreće ....

Kijara-brm ::

Često nam u časopisu daju savete kako biti srećan.Saveti za podizanje raspoloženja..


Život i sastoji od malih stvari. Pa koji su vaši saveti za sreću? Kako postižete sreću u svom životu i što vas čini srećnima?


Kažu...da sve je u našim rukama.
Kažu...da smo mi, ljudi, jedina živa bića na ovome svetu, koja imaju mogućnost izbora.
Pa zato možemo izabrati sreću.
Teško je, znam.
Treba doseći određeni stepen svesnosti da bi se moglo tako jednostavno - izabrati sreću.
Možemo li to?

To što knjige savjetuju , točno je . One nam samo ukazuju na činjenicu koja je istinita a to je kako sreću trebamo tražiti i izgraditi ponajprije u sebi . Istinska sreća ne dolazi iz vana . Čovjek zadovoljan sobom i pozitivnih poleda na život , rađa sreću koja se pokreće i širi prema van . U tom smislu , sreća je u našim rukama .
Možemo li doseći istinsku sreću ? Moj odgovor je ; DA !

Tako je malo potrebno a nismo je ni svesni.Jedno dobro jutro...neciji osmeh...i trag u trenutku.

Kijara-brm ::

Često nam u časopisu daju savete kako biti srećan.Saveti za podizanje raspoloženja..

Kažu...da sve je u našim rukama.
Kažu...da smo mi, ljudi, jedina živa bića na ovome svetu, koja imaju mogućnost izbora.
Pa zato možemo izabrati sreću.
Teško je, znam.
Treba doseći određeni stepen svesnosti da bi se moglo tako jednostavno - izabrati sreću.
Možemo li to?

Pa da je to tako po receptu,po savjetu,ne bi bilo nikako nesrecnih,svi bi bili u sedmom nebu,ko je izmislio tu glupost da sami mozemo birati srecu.
bas sto smo inteligentna bica,dato nam da imamo 1000 problema,koje naravno nema kisna glista ili kokoska,dato nam da mislimo i zamisljamo kako bi trebao da izgleda sreca.Ko vam garantuje da bas ta glista bez mozga nema srece,a mi se ubijamo i borimo za srecu.....kako smo samo pametni i imamo izbor.
Na nekolicinu stvari mozemo da uticemo,da neke stvari izbjegnemo,ali rekoh vec,ako moze da se bira....otkud vise nesrecnih.

u pravu si ljudi nisu ni svjesni koliko su sretni sto su zdravi!

Biti srećan je relativan pojam i teško je dati neku najpotpuniju definiciju za to, još manje nekakve recepte i pravila za sreću. To je individualna stvar svakog čoveka, i svako od nas teži ka tome na neki način, samo su drugačiji putevi i prepreke, bilo one objektivne, životne, bilo one koje stvaramo sami sebi. Korak ka sreći verovatno predstavlja i spoznaja samog sebe i sveta oko sebe, ali ona prava a ne iskrivljena slika. To saznanje nam omogućava da se pravilnije postavimo prema svojim ciljevima, problemima i životu uopšte. Ona prava sreća nije trenutno stanje već jedan dugotrajni proces stanja duha.

PUNO MALIH TRENUTAKA U NIZU,CINE DUGOTRAJNI PROCES STANJA DUHA,ILI NE?

Kažu...da sve je u našim rukama.


Nije. Sreca sam i ja u njegovim rukama. [You must be registered and logged in to see this image.]

Срећа. СРЕЋА. Ту је, ако је хоћемо. Када научимо да смо срећни кад смо срећни. Када престанемо да се хранимо патетиком, депресијом, учмалошћу и самосажаљењем. Тада схватимо да је срећа одувек била ту.

Biti srećan je najrelativniji pojam na svetu Ima ljudi koji imaju sve , pa opet nisu srećni. Mogli bi da pravimo duge spiskove stvari koje su potrebne da čovek bude srećan , a i onda ne bi našli neku univerzalnu stvar koja bi mogla poslužiti kao reper. Ko je bolestan misli da je to zdravlje, ko je siromah misli da je to bogatsvo, itd...Po meni , biti srećan je samo ne biti sam, i biti iskreno voljen ...ostalo je onda zaista manje bitno .

Osećam se srećnom u svom duševnom miru.

Ima mjesta i momenata kada sam stvarno srećen . To je vrlo ograničeno vrijeme ,a onda u kolotečinu prosečnosti gde se o sreći i ne razmišlja .Život je to sa svim svojim nedaćama

meni za srecu nije potrebno puno....na prvom mjestu je zdravlje moje djece i moje...mojih najblizih.....sve ostalo dodje samo po sebi....ponekad mora da pada kisa.....da bi se obradovali suncu koje dodje iza toga.....

Vrlo srećan ! A da to nebi bila fraza ,upoznao sam divnu osobu ,jest da je daleko ,ali se razumijemo . To je početak sreće kada imaš razlog da se raduješ svakom novom danu .Mali tihi noćni razgovori čine nas obadvoje sretnima .... a za to je potrebna samo skromna želja ...

Ponekad mislimo da je tesko biti srecan.Ali da li je bas tako. Mislim da nije. Prvo treba nekoga uciniti srecnim pa se vec zbog toga osecamo mnogo srecnijima.Nasuprot tome ako nekoga onerspolozimo da ne kazem unesrecimo (preteska je rec) ne mozermo se ni sami osecati srecni.
Na kraju treba dragoj osobi reci da je volimo iako to vec zna,ali nikada nije previse izliva ljubavi prema nekome ko to zasluzuje., Previse je samo onda kada nam ta osoba ne uzvraca i ne ceni. I kada nezna vratiti i reci,volimte, jer te dve reci otvaraju mnoga vrata .
Ko nikada nikome ne kaze te dve reci, nikada i ne moze biti srecan. Istina je da se kaze, Da me volis ne kazi,samo mi dokazi........,ali kada vise nema dokaza ostane secanje na reci koje su izgovorene ili nisu.

Amisela:

Citat :

Prvo treba nekoga uciniti srecnim pa se vec zbog toga osecamo mnogo srecnijima.

Potpuno se slazem sa ovim.Ja sam neizmjerno srecna kad vidim srecu na licu mojih najblizih i cinim sve sto je u mojoj moci da ih usrecim...Njihovom srecom i ja sam srecna.

Ne mogu da kazem da nisam srecna,jer lagala bih...Sreca se mjeri trenutcima,a kad pogledam u nazad...saberem sve lijepe trenutke...pa slobodno mogu reci da sam srecna zena,uprkos teskocama u zivotu.
A sigurna sam da svi imamo takve trenutke,samo je pitanje koliko je ko od nas davao i daje znacaj trenutku srece.
I zavisi sta ko smatra srecom...

Mnogi kazu da je potraga za srecom,najveci izvor nesreca na svetu!Ali,ipak mnogi od nas,ce reci, da je sreca cilj kome stremimo u zivotu i da ja opravdana svaka odluka koju u tom smislu moramo da donesemo.

Medjutim..Da li je bas tako?Zapravo, pitanja ,''da li je sreca pravi cilj u zivotu?'' i da li je tacno, da sreca opravdava sva sredstva da bi se do nje stiglo?'',povezana su jedno sa drugim...Ako je odgovor na prvo pitanje ''da'',onda je to odgovor i na drugo pitanje.Ali,ocigledno je da je odgovor na drugo pitanje ''ne'',jer...(cinjenica, da serijskog ubicu cini srecnim,to, sto ubija ljude, ne opravdava njegove postupke...)

Sta nam ovo pokazuje..barem meni:Da ,postoje vece vrednosti u zivotu od srece i da postoje ubedljivi argumenti koji dokazuju da sreca,narocito u svom povrsnom, modernom znacenju zadovoljenosti,nije samo pogresan cilj u zivotu,vec i varljiv....

Neko ce reci da bogatstvo donosi srecu,drugi da je to rad,treci zdravlje,uzivanje i ljubav...
Da je to bas tako,svi bogati ljudi bi bili srecni,a svi znamo koliko je to tacno..To takodje vazi i za spomenuti,rad,zdravlje,ljubav..Sve to ne donosi srecu samo po sebi...!
Senzibilnom coveku nevolja drugih je razlog za sopstvenu unesrecenost....

Istinska sreca, je stanje uma, i trebala bi nam doci kroz prepoznavanje sopstvene snage i pronalazenje naseg pravog mesta u ovom svetu...O varljivosti i nedokucivosti srece ne vredi ni govoriti...
Ipak,nema srece bez istine srca,bez snage ljubavi i bez radosti duse...Znaci....
Sreca je stanje uma..!

Ja sam samo ponekad zadovoljna..srecna ...videcemo...

Ne bih da citiram nikoga ni moj post iznad,ali mislim da nisam dala potpun odgovor.......
Smatram da sam vrlo srecna osoba,jer usrecujuci one koje volim usrecujem i sebe.
Moja sreca je u sreci meni dragih osoba. [You must be registered and logged in to see this image.]

Naravno da je sreća stanje uma. Zapravo mi biramo iz kog ugla će mo gledati na stvari, događaje. Ponekada izaberemo žablju, ponekad pričiju perspektivu.

Moramo prvo sebi postaviti pitanje, sto je to za nas sreca... Dva covjeka nemaju isto misljenje sto je to sreca... Neki u sreci vide hedonisticki pristup, a neki imaju pristup sa drugih nekih vrijednosti...
Puno puta u zivotu sam tezio ka ostvarenju nekog cilja i mislio da kad to ispunim da cu biti sretan... Ali ne, zivot me demantira, a kada to pogledam sa vremenske distance, tek tada shvatim da to nije bilo vrijedno onog ulozenog truda...
Po meni srecu treba traziti u malim stvarima, sto covjeka cini u punom njegovom dostojanstvu... A da bi to dostojanstvo stekao, onda mora druge postovati u njihovom dostojanstvu..
Isto tako, da bi covjek bio sretan po meni, ne smije zavidjeti drugima, jer zavidan covjek ne moze biti sretan...
A kada dobro razmislimo, za tim nema nikakve potrebe... Svi znamo svoju proslost, pa i proslost mnogih drugih, a da li znamo svoju buducnost ili buducnost drugih, to je veliko pitanje...

Slažem se. Stvarno, ne meri svako sreću istim aršinom. Gosn romantični lepo ste sve ovo rekli.

Ivana_258 ::

Slažem se. Stvarno, ne meri svako sreću istim aršinom. Gosn romantični lepo ste sve ovo rekli.

..hvala, ali ako moze bez persiranja... ovo je forum gdje smo svi jednaki i ravnopravni, zato i jeste ovako dobar...
[You must be registered and logged in to see this image.]

Срећа

Једна италијанска пословица каже: ,,Просјаков сан је да нађе благо, а сан краља је да нађе љубав”

У свом есеју ,,Нелагодност у култури” Фројд, између осталог, каже: ,,Могло би се рећи да план стварања света није садржао намеру да човеку подари срећу. Оно што се назива срећом, у најужем смислу те речи, потиче обично од изненадног задовољења јако нагомиланих потреба, а по својој природи је могућна само као епизодичан феномен. Свако продужавање ситуације коју је прижељкивао принцип задовољства даје само осећање млаке угодности. Ми смо створени да можемо интензивно уживати само у контрасту, а у једном стању врло мало. На тај начин су наше могућности среће ограничене већ конституцијом. С много мање тешкоћа доживљава се несрећа”.

Овај, и један, много краћи, Гетеов цитат, који гласи: ,,Не подноси се ништа теже од низа лепих дана”, увек су ме бацали у најтежа размишљања. Зашто све тако брзо прође, да не кажем – мине? Постоји ли заиста неки алхемијски начин да задржимо тренутак среће? Постоји ли начин да преваримо ту психолошку конституцију по којој ће срећа увек трајати прекратко, а несрећа предуго? Ако се са неким научним ставом тешко мирим онда је то овај да је срећа епизодичан феномен. Упркос томе што ме живот стално уверава да је Фројд био у праву, ја стално верујем да начин превладавања овог уклетог устројства наше душе, ипак, постоји, само га не налазимо јер смо лењи, размажени, робујемо клишеима, имамо неразумна очекивања, не разумемо себе, себични смо, уплашени, незрели... Све ми оптужбе на рачун људског рода падају на памет, само да се не помирим са Фројдовом тврдњом.

Једна италијанска пословица каже:,,Просјаков сан је да нађе благо, а сан краља је да нађе љубав”. И онда помислим, можда се одговор налази ту негде. Можда не знамо шта заправо желимо да нађемо. Да бисмо нашли срећу, можда би прво требало да спознамо ко смо, па иза тога да сазнамо и шта је то што тражимо? У земљи Србији већина ће се, нажалост, лакше идентификовати са просјаком него са краљем. И шта би то, надаље, требало да значи? Да су наши снови о срећи понајвише у вези саматеријалними да даље од тога не треба ни да идемо? Шта су нам поручивали вишедеценијски ,,усрећитељи народа”? У време мог одрастања, срећа је значила наћи стални државни посао и добити стан од фирме. Оно све после тога се подразумевалo. Шта је данашњи идеал среће, то баш нисам сасвим сигурна. Можда, добити зелену карту и отићи из Србије? Или прославити се овде у једном од три могућа пожељна занимања (спорт, шоу-бизнис или маркетинг) и сликати се за таблоиде на ВИП журкама? Убости праву комбинацију у кладионици? Легализовати и укњижити стан у коме живимо већ трећу генерацију? Шта је, заиста, данас у Србији срећа?

Једно знам, излет у природи више се не сматра срећом, као ни долазак циркуса, ни појављивање нове књиге, а по свему судећи ни долазак лета није баш неки провод. Можда се ђаци радују распусту, али осим њих, сви остали су прилично равнодушни. Не само равнодушни, већ и забринути. Ко ће сад да планира годишњи одмор? Да ли вас више ико пита оно чувено где ћеш на одмор? А некад је било обавезно, као и питање где ћеш за Нову годину. Данас су, некако, оба та питања помало комична.

И шта ако ипак, дрско и самовољно, упркос свим јавним противљењима, упркос могућности да буде донесен још један глупи закон по коме ће синдикати смети да штрајкују само унутар радних просторија, упркос чињеници да вам се онај ,,тамифлу”од 100 евра бајати у фиоци, а нико неће да вам каже зашто сте пукли последње паре за њега, ако упркос свим нелогичностима које вас свакодневно саплићу ипак одлучите да мало конзумирате и манифестујете срећу – испашће (пазите шта вам кажем) да сте непристојни и неувиђавни. Поента среће у Србији данас је то да је срећа скоро изједначена са неваспитањем.

Срећни људи или нису нормални или раде нешто противзаконито или су неморални или су, што би рекао шармантни председник, непристојно богати. Дакле, ако желите да у Србији живите прилагођено, усаглашено са околином и да своју мимикрију изведете како треба, жалите се! Кукајте. Јадајте се. Ни случајно се немојте наглас смејати, осим кисело и с болном гримасом. Немојте се преварити да се обрадујете јутру или цвету или трави или птици. Стрпаће вас у лудницу или у колумну док сте рекли зен. Фолирајте да сте забринути и да вас више од свега интересује на шта ће да изађе та ствар са санџачком академијом наука и уметности. Вичите на своју децу, ћушните ногом свог лоше васпитаног пса. Све остало неће баш бити лепо протумачено и биће сумњиво. Радујте се искључиво у тајности,у мраку и иза закључаних врата. Уосталом, има ли шта лепше од тајне среће? Па нема, наравно. То вам причам све време. Само мало компликујем, да ови који све то анализирају, не провале о чему ја то заправо...

И тако, ето, знам да вам није лако. А није баш ни мени. Тежак је тај живот, зар не?

Јелена Ленголд

[quote="Danubius"]Biti srećan je najrelativniji pojam na svetu Ima ljudi koji imaju sve , pa opet nisu srećni. Mogli bi da pravimo duge spiskove stvari koje su potrebne da čovek bude srećan , a i onda ne bi našli neku univerzalnu stvar koja bi mogla poslužiti kao reper. Ko je bolestan misli da je to zdravlje, ko je siromah misli da je to bogatsvo, itd...Po meni , biti srećan je samo ne biti sam, i biti iskreno voljen ...ostalo je onda zaista manje bitno .[/quote

Malo više *motivacije* i optimizma....Sam sebi sreću biramo/krojimo.Zacrtaj cilj...To želim..:)
Nema predaje nakon jedng neuspeha..:)


I naravno pre svega zdravlje...

Ako cekas novo jutro s osmjehom sretan si covjek....toliko njih mrzi sutrasnji dan...toliko njih place zbog juce,danas i sutra...

Radovati se novom danu,novom susretu, zagrljaju, poljupcu...uspehu dragih osoba i licnom, a sve to da prati dobro zdravlje.
Srecni treba da budemo ovde i sada, onakvi kakvi smo sada, sa ljudima sa kojima smo sada, radeci stvari koje radimo sada.
Umeti da se zadovoljavamo sitnim stvarima i postavljati sebi uvek nove ciljeve.
A kolko sam srecna ? Pa ..jesam.Imam zdravu i normalnu porodicu, redovan posao...dovoljno za srecu.
Sjaj te srece zaseni tuga za prerano izgubljenim dragim ljudima.No, osmeh na licu, glavu gore i napred!

Biti sretan uopce nije raltivan pojam: ili jesi ili nisi:) A to ce ustanoviti sve tvoje daljne podvige i padove u zivotu:) Nacin na koji ih primis, i sta cinis s time:)

Smatram se sretnom, do neba:)

AstrinaKomsinica ::

Biti sretan uopce nije raltivan pojam: ili jesi ili nisi:) A to ce ustanoviti sve tvoje daljne podvige i padove u zivotu:) Nacin na koji ih primis, i sta cinis s time:)

Smatram se sretnom, do neba:)

Usponi i padovi su sastavni deo našeg  života.
Kako prihvatimo jedno,tako bi  trebali  prihvatiti i drugo.A ne cupkati u mestu i kukati nad sudbinom.

Ja to mogu,ja to hoću.Osmeh na lice.Ne traži mnogo od života..
Sreća je pre svega kad si zdrav,a *ostalo je samo koliko želiš da se pomeriš i usrećiš sebe i drage ljude oko tebe/nas*.
Srećna sam jer sam zdrava,kao i moji najmiliji.Malo li je?

Ostalo sam već napisala:)

Biti srecan-znaci prepoznati sebe u ovom mutnom vremenu gde su se sve zive vrste skoro neprepoznatljivo uskomesale i izgubile poredak koji im po prirodi stvari pripada..ponekad se ne zna ko je covek ,a ko zivotinja..cak je biti zivotinja dostojanstvenije ,a mozda i ''sigurnije''..biljke izumiru zgadjene surovim ophodjenjem mocnijih,a ljudi optuzuju jedni druge,umesto da ucine nesto za sebe..ne cine nista,jer se ne prepoznaju,pa su zato veoma nesrecni..