VLASI

First topic message reminder :

Vlasi su romanizirani narodi jugoistočne Evrope. Glavne grupe Vlaha su
Rumuni,
Moldavci, Aromuni, Meglenski Vlasi,
i Istarski Vlasi.
Vlasi su potomci rimskih kolonista ili
domaćih antičkih naroda poput Ilira i Tračana.
Sama riječ je germansko-slavenskog porijekla i znači "Rimljani". Na
njihovim jezicima riječ za svoje narode je obično varijacija riječi Romanus.
Vlasi su u glavnom pravoslavci.
Dakoromani (Dakoromanski
jezik)

• Bugarska
  - 20.000
  
• Mađarska - 70.000
  
• Moldavija
  - 2.800.000
  
• Rumunija
  - 20.500.000
  
• Slovačka - 90.000
  
• Srbija
  - 35.000
  
• Ukrajina
  - 400.000
  

Aromuni (Aromunski jezik)

• Albanija
  - 10.000-40.000
  
• Bugarska
  - ???
  
• Grčka
  - ???
  
• Makedonija - 10.000
  
• Rumunija
  - 50.000
  

Srbo-Vlasi (Vlaški jezik)

• Srbija
  - 40.054
  
• Bugarska
  - 10.500
  

Meglenski vlasi
(Megleno-romanski
jezik)

• Grčka
  - 20.000
  

Istarski vlasi
(Istro-romanski
jezik)

• Hrvatska
  - 1.200
  

O P I S M E N O S T I

Gospodin Dragomir Dragić ne propušta priliku da Nacionalnom savetu Vlaha u svakom svom obraćanju predloži i toplo preporuči “veoma inspirativan i hvale vredan Kompendijum" Pauna Es Durlića, koji je “čin ozbiljne mobilizacije iskreno zainteresovanih za najvažniji spomenik našem etničkom biću – vlaški jezik”.

Medjutim, pre “podizanja spomenika”, “iskreno zainteresovani” su rešili da upriliče “sahranu vlaškog etničkog bića”, jer je očigledno da ovaj “Kompendijum” negira i postojanje vlaškog etničkog bića i vlaškog jezika. Evo (citata) tvrdnji autora ovog Kompendijuma:

“Po svim etnografskim karakteristika Vlasi su deo rumunskog naroda...”
“...istočni Vlasi, tzv. Carani, pripadaju Oltencima a obe grupe tzv. Ungurjana pripadaju Banaćanima (rumunski Banat - prim. Gergine.)
“među precima današnjih Vlaha nema „starinaca“ (apsolutno se negira autohtonost Vlaha na ovim prostorima – svi su se doselili sa teritorije danasnje Rumunije!)
“Vlaški jezik je jezik samo u etno-istorijskom kontekstu, u lingvističkom smislu reč je o narečjima rumunskog jezika.*
“Vlaški jezik je popularni srpski naziv za dijalekte rumunskog jezika kojim, kao svojim maternjim jezikom, govore Vlasi istočne Srbije“ (ovo je definicija za “potrebe” Wikipedie, koju su urednici odavno uklonili sa ovog enciklopedijskog sajta i tema je zaključana - prim. Gergine )
“Po etničkom instinktu i etničkoj svesti, Vlasi pripadaju rumunskom narodu, ali po nacionalnoj svesti pripadaju Srbima! (Izmišljena terminologija kao “etnički instikt”- nagon, s tim što termini “etnička svest” i “nacionalna svest” imaju potpuno istovetno značenje, jer je prvi termin izveden iz grčke reči ethnos=narod, a drugi iz latinske reči nation=narod” - prim. Gergine)

I vrhunac – preporuka za opismenjavanje u školskom sistemu u dve faze:

“u prvoj fazi, od I do IV razreda učenici bi radili samo na upoznavanju i učenju svoga dijalekta” (prethodno je definisano da su to dijalekti rumunskog jezika!) i
“u drugoj fazi, od V do VIII, učili bi književni rumunski jezik”

* - (Napomena: za nazive dijalekata jednog jezika koriste se geografske odrednice teritorije gde etnička populacija koja tim dijalektom govori, živi. Dakle, za dva dijalekta vlaškog jezika, neispravno je koristiti geografske odrednice druge zemlje, već : Krajinsko- Timočki dijalekt i Braničevsko – Homoljski)

Istovremeno sa svog “Floruma” Paun Es Durlić, poručuje (Gergini, kao predlagaču vlaskog pisma) da: “predložena ortografska rešenja nisu promišljena, analitički utemeljena i ozbiljno predstavljena ...i ne obuhvataju čak ni sve glasove koje cenjeni predlagači mogu čuti u svojim sokacima” a Nacionalnom savetu Vlaha: ... političari koji nisu dorasli trenutku da procene šta je šta, i da u skladu sa tim odlučno raščiste sa patološkim amaterizmom, neka ustuknu, i neka ustupe mesto onima koji će umeti, ako ništa drugo, da na obalu iznesu što više stvari sa broda koji tone.”

Ostavićemo po strani lutanje slepim sokacima gospodinu Durliću, kao i neprimerene komentare na račun Nacionalnog saveta. Njegov on-line vlaški rečnik na kome intezivno radi (već ima oko 150 reči) je hvale vredan poduhvat, ali u njemu gospodin Durlić koristi 37 svojih slovnih znakova (valjda iz onih sokaka). Nacionalni savet treba i podrzaće, po logici samo one projekte koji će biti na pismu usvojenom od strane Saveta.

Zaključak je da, ukoliko Izvršni odbor i Nacionalni savet Vlaha usvoje ili se afirmativno izjasne o “Kompendijumu” Pauna Es Durlića, negiraju etnički identitet, samobitnost i autohtonost vlaškog naroda, postojanje vlaškog jezika, a samim tim i donetu Deklaraciju . “Kompendijum” je upravo u dijametralnoj suprotnosti sa Deklaracijom (clanovi 1- 4. Deklaracije), sa Poveljom Saveta Evrope o regionalnim i manjinskim jezicima, kao i suštinskim opredeljenjem Vlaha Srbije, na osnovu Ustava i Zakona o pravima nacionalnih manjina! Logički, ukoliko se negira postojanje vlaškog etničkog bića i vlaškog jezika, negira se i potreba za postojanjem Nacionalnog saveta Vlaha!

"Politika" , 20. april 2013.
VLASI NE PRIHVATAJU RUMUNIZACIJU
Prim. dr Siniša Čelojević, predsednik Gergine i Vlaške stranke

Podvala sa uvodjenjem rumunskog jezika - prijavljenima nije predočeno da se radi o rumunskom kao maternjem jeziku, već kao izbornom predmetu, uz obećanja da će imati besplatno šlokolovanje, stipendije, besplatna letovanja i ekskurzije, a roditeljima i pasoši.
VLASI IMAJU SVOJ MATERNJI JEZIK - VLAŠKI !

[You must be registered and logged in to see this image.]

VLASI , NAROD KOGA SE SVI ODRIČU, JER JE PRESPAVAO NACIONALNU REVOLUCIJU - ''SLOBODNA DALMACIJA''

[You must be registered and logged in to see this link.]

ŽUTO DUGME

Ovako glasi rezime price, sveden na nivo jedne recenice, kojoj vredi posvetiti pažnju: „Ne putuj u Homolje, tamo ce te ubiti za žuto dugme!”. Tu predrasudu uvreženu u glavama vecine Srba (na sam pomen Homolja) toliko puta morah da slušam. Beogradani inace, prepreden i ugladen svet, prednjaci sa pripovedanjem iste, vec, od Autobuske stanice do Srpske akademije nauka, a repovi njene legende dopiru i do njacecih magaraca privezanih za kamenu klocu, ili maslinu, izdžikljalu kraj morske obale. Magarci takvu nakaradu od tvrdnje... „ ... ubice te za žuto dugme. Oj! Joj! Oj!”, ponavljaju po nekoliko puta dnevno. Bar jednom u životu imali su da cuju i otrpe Homoljci, u raznim prilikama i situacijama, u koje ih je život umeo odvesti, tu magarecu zabludu... Vulgarno poimanje pripovedaca, o zavicaju i naravi Homoljaca, neznanje tih površnih izrugivaca, pre bi se reklo govori o posebnoj sorti tog tvrdokornog soja, naviknutog da iz sopstvene teskobe i rugobe ruži homoljski kraj?

Zašto se beleg „žutog dugmeta” pripisuje Homoljcima?

Pretpostavljam, da osnova ove price, njena potka, seže i vuce koren, iz vremena devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. Iz vremena kad po Homolju kružiše hajducke družine, poput Hajduk Rajka, Pop Martina, Petra i Milje iz Kobilja, Ostoje Tincinog, Ivana Babejica - „Kralja Homolja”, Strujica i Mitrovica iz Sene, brace Barbulovic, kao i mnogih drugih nepomenutih hajduka i njihovih jataka. Iz crnih hronika toga doba. Iz legendi o zakopanom blagu, omiljenom štivu Homoljaca, „traganju za zakopanim blagom - zlatnicima, sakrivenim po pecinama, i zapuštenim manastirištima, ostacima rimskih utvrdenja i gradova”? Iz priželjkivanja da se u kuci nadu dukati - „za crne dane?”

Zlato ima univerzalni jezik, razumljiv za svakog coveka. Homoljci su za to znali, odvajkada.

No, zar govor zlatnika, ne poznaju i svi drugi Srbi? Zar ostali srpski krajevi nisu obilovali sa hajduckim družinama? Zar srpska istorija, na izvestan nacin ne predstavlja istoriju naše hajducije?

Pokušajmo da odgovorimo na pitanje, da li postoji razlika izmedu pradrevnog coveka, coveka antike, coveka srednjeg veka, modernog coveka? Nije li život svakog od njih, i mada pripadahu razlicitim vremenima, diktirao iste potrebe: za jelom, picem, uživanjem, ljubavlju, vecnim životom, eliksirima, slavljima, polnim odnosima, ratom, mirom, itd.? Jeste. Dakle osnovna covekova priroda je u svim vremenima ostala ista, nepromenljiva. Francuz, Nemac, Englez, Rus, Italijan, Srbin nije imun u „jagmi za novcem”. Bez obzira, na nacionalnu razlicitost i kulturu kod svih njih iz ociju isijava sjaj „žutog dugmeta”.

Ja želim da verujem, da se stereotip price o „žutom dugmetu” provlaci do današnjih dana, iz nera-zumevanja i nepoznavanja homoljskog kraja. Dominacije dinarskog kulturnog obrasca, a dopišimo i azijatskog, medu Srbima. Samodovoljnosti, srpskog nasušnog slepila. Usamljenosti i skucenosti malog jezika. Homoljski kraj, slutim u buducnosti, imace svoje pisce i pesnike koji ce umeti da taj nesebicni rudnik osvetle i sve njegove dragocenosti iz riznica iznesu na svetlo dana. To pozvanje, dabome, izvešce samosvojne i stvaralacke licnosti koje umeju da proseju vreme prošlo i vreme buduce. Da samere, i prevrednuju dogmaticno naslede. Da nadu izraz za doba, što nastupa. Pozivam Vas da zažmurite u tišini na trenutak, kako bi culi božanstvenu muziku, buduceg.

Sumnjalicama, toplo preporucujem, da iznova procitaju Markesov roman „Sto godina samoce”. Povest o Homolju, mogla bi za ponekoga radoznalog duhom biti dragocena lekcija o hiljadu godina samoce...

Aleksandar Lukic, književnik

Da li je jedan vla' bio i rimski car? Prvi istorijski izvori govore (Dragoslav Srejovic),da je car Galerije rodjen u okolini Serdice (danasnja Sofija), a drugi da mu je majka Romula "presla Dunav" i udala se za vlaha, nekog stocara, pa je ovde i rodjen, kao i njegova sestra Galerija Valerija. Ona se posle udala za Maximina II Daju (Grad Vrelo-Sarkamen danas...Galerije je kao "penzionisani" car izabrao sebi "mirno mesto za odmor" koje se danas zove Gamzigrad-Felix Romuliana...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naša čuvena pevačica vlaške muzike ,Izvorinka Milošević ,se uopšte ne zove tako .

Njeno pravo ime je -Funtinjora Funta Lunga.

(šteta što nema Silvi ili Slatke da nam prevedu eventualno značenje imena )

.....apropo serije "Crna Svadba" ,koja se bavi vlaškim običajima .

Šta je zapravo crna svadba?
- Kada neko umre mlad, bilo da je muško ili žensko, ukoliko su nevenčani, a desi se da nastradaju, onda se, u zavisnosti od porodice do porodice, praktikuje običaj crne svadbe. Obično je vezan za područje Petrovca na Mlavi i Rabrova. Običaj se dešava jako dugo, ali i jako retko u praksi danas. Pre 2004. kada sam zabeležio taj događaj, kao saradnik muzeja u Majdanpeku zajedno sa muzejom u Požarevcu, crna svadba se poslednji put odigrala 1991. godine. Tako da je jako retko da neko održi taj običaj za svoje najmilije - rekao je Repedžić.

- Tu nema pravog čina venčanja, ne postoji sam čin, jer ne može devojka stvarno da se venča za tu osobu. To se uglavnom desi nakon sahrane, nađu devojku ili momka, dogovore se, i kad se prihvati ta obaveza, neko se obavezuje da godinu dana nema seksualne odnose, da se ne zaljubi, da ne ulazi u vezu. Ona je fiktivno njegova žena ili muž u zavisnosti od pola pokojnika. Sve do raskida od crne svadbe ili tačnije, godinu dana od smrti, kada se priređuje daća, odnosno, pomana. Tada se dešava raskid crne svadbe. Okite se svatovi, kola i ide se na groblje - objasnio je etnolog Repedžić.

Danubius ::

.....apropo serije "Crna Svadba" ,koja se bavi vlaškim običajima .

Šta je zapravo crna svadba?
- Kada neko umre mlad, bilo da je muško ili žensko, ukoliko su nevenčani, a desi se da nastradaju, onda se, u zavisnosti od porodice do porodice, praktikuje običaj crne svadbe. Obično je vezan za područje Petrovca na Mlavi i Rabrova. Običaj se dešava jako dugo, ali i jako retko u praksi danas. Pre 2004. kada sam zabeležio taj događaj, kao saradnik muzeja u Majdanpeku zajedno sa muzejom u Požarevcu, crna svadba se poslednji put odigrala 1991. godine. Tako da je jako retko da neko održi taj običaj za svoje najmilije - rekao je Repedžić.

- Tu nema pravog čina venčanja, ne postoji sam čin, jer ne može devojka stvarno da se venča za tu osobu. To se uglavnom desi nakon sahrane, nađu devojku ili momka, dogovore se, i kad se prihvati ta obaveza, neko se obavezuje da godinu dana nema seksualne odnose, da se ne zaljubi, da ne ulazi u vezu. Ona je fiktivno njegova žena ili muž u zavisnosti od pola pokojnika. Sve do raskida od crne svadbe ili tačnije, godinu dana od smrti, kada se priređuje daća, odnosno, pomana. Tada se dešava raskid crne svadbe. Okite se svatovi, kola i ide se na groblje - objasnio je etnolog Repedžić.

Ja sam nešto slično imala prilike da vidim krajem 80-ih godina u Novoj Gradišci. Naša drugarica koja je inače bila Hrvatica je poginula. Došli smo naravno na sahranu, kad je trebao da krene sprovod, otac pokojne drugarice je prišao njenom momku koji je inače bio musliman i tražio od njega da nosi krst zato što su ga na neki način smatrali vjerenikom iako njihova veza nije baš bila toliko daleko otišla. Ovaj se našao u neobranom gožđu, pita njenog oca zar to ne bi trebao njen brat da radi, međutim rekoše mu da je to baš njegov posao. I stvarno, naš Edin prihvati, nosi tako krst na čelu povorke, a iza kovčega je išla djevojka u vjenčanici sa sve velom. Strašna tragedija, prekinut mlad život, nikome ne pada na pamet da bilo šta upita. Stignemo do groba, sveštenik obavi što je imao da obavi, spuštaju kovčeg u raku, a onda ona djevojka u vjenčanici uzima stakleni tanjir na kome je jabuka i prosto ga ispusti iz ruku na kovčeg. Puče onaj stakleni tanjir, puče i jabuka i tek onda su krenuli sa ubacivanjem zemlje. Kasnije, upitam jednu zajedničku prijateljicu o čemu je riječ, veli to je tako jer nije bila udata.

Eto, citala sam jako dobre kritike za tu seriju i imam linkove da ju pogledam, ali kazu da se zadniva na vlaskoj magiji i ima groznih scena, pa ne mogu da se nakanim da pocnem gledati.

Astra ::

Eto, citala sam jako dobre kritike za tu seriju i imam linkove da ju pogledam, ali kazu da se zadniva na vlaskoj magiji i ima groznih scena, pa ne mogu da se nakanim da pocnem gledati.

Meni je serija odlična. Neki je kvalifikuju kao horor, ja je nisam tako doživjela. Jeste strašan sam početak, koji je zapravo na osnovu istinitog događaja. Razlika je u broju žrtava. Neki tvrde da ima još nekih identičnih događaja iz prošlosti koji se vezuju za dijelove serije. Iskreno, ja sam nekako mišljenja da je dosta toga fikcija, da se vlaška magija koristi baš zato što je se svi plaše. Ima jedan dio gdje profesor antropolog objašnjava zašto je to tako: vlaški jezik nam je nepoznat i ne znamo o čemu se priča i šta se izgovara kad se "baja" i već samim tim djeluje strašno.
Ja sam seriju doživjela kao priču o borbi dobra i zla. Naravno, ateistima je moguće da stvori i averziju ne zbog borbe dobra i zla, nego zbog scena egzorcizma kojih ima u seriji. Završetak prve sezone je neočekivan, ali komercijala, naravno da će tako uraditi da bi mi kojima se serija dopala jedva čekali drugi serijal.

E da, dodala bih i ovo: volim Nikolu Koju i možda sam pristrasna, ali brate odglumio je fantastično svoj lik. Uliksa Fehmia i nisam nešto pratila, naravno dobar je, a mislim da niko drugi ne bi bio dovoljno dobar za lik Mitra kog glumi Slavko Štimac!

justicija ::

Iskreno, ja sam nekako mišljenja da je dosta toga fikcija, da se vlaška magija koristi baš zato što je se svi plaše. Ima jedan dio gdje profesor antropolog objašnjava zašto je to tako: vlaški jezik nam je nepoznat i ne znamo o čemu se priča i šta se izgovara kad se "baja" i već samim tim djeluje strašno.

Ono što možda ne znaš -u samim "osnivačicama" ovog foruma su bile dve "Vlajne" .Jezik nije težak -to je neka modifikacija rumunskog ,i bogami i ja naučih dosta reči .
"Suknja skurta" (minić) ,"Duće drakule" (otprilike ,gadu ružni ) , "mamaljuga" (kačamak,palenta) itd (znao sam puno više ,zaboravio )
Vlaški se kaže "volim te " -otpilike "će vojesk" -što je skoro rumunski " te iubesk"
Naučio sam i ono "Kome Vlajna "pljune u usta" (figurativno,recimo da se radi o poljupcu ) taj je večno "omađijan" i ne može imati nijednu drugu .
Ma ,niš* od toga .No jeste istina da razne babetine i danas imaju široku klijentelu raznih naivaca koji dolaze po "lekove" za razne probleme -od ljubavnih" ,do "skidanja magije" pa i lečenja .
Istina je da su naše dve "Vlajne" vrlo urbane i pametne žene (iako su poreklom iz seoskih sredina ) ,da poznaju jezik i "običaje" ,a slučajno znam da znaju šta znaći i "pomana" i" crna svadba" .
Etnički mitovi ,tako da i serija (koju nisam gledao -a hoću ) ne može da bude neki "horor" .
Ima još jedna vlaška legenda "običaj"
Tkzv "strndžanje" Određenog dana mladi idu na neko mesto (obično neka pećina ) i onda je dozvoljena "vatačina" pa i sex -bez ograničenja .
Ali niš* ni od toga -samo "legenda "