Nikola Tesla

Nikola Tesla se rodio u selu Smiljanu, kod Gospica u Lici, 1856. godine. Otac mu je bio vrlo inteligentan i odlican pravoslavni sveštenik Milutin Tesla, rodio se u selu Raducu u Lici, a umro je 1879. godine. Teslina majka Nikolina se rodila u Gracacu i potice iz stare sveštenicke porodice Mandica. Otac je umro jos dok je Nikola studirao, dok je majka doživela svu slavu svoga sina, koju je postigao u Americi, Londonu, Parizu.

Nikola je isao u nemacku osnovnu skolu u Smiljanu, zavrsio ju je u Gospicu, kao i nižu realku a visu je dovršio u Rakovcu kod Karlovca. Kao mali, Nikola se najradije igrao sa drugarima, hvatao ptice, citao ali nikad nije bio besposlen. Drugovi su ga veoma voleli jer je bio dobar i plemenit. Kad bi mu ostale neke školske stvarcice delio bi ih siromasnijim dugovima, a kasnije, kad je porastao i kad se kartao sa drugovima, izbegavao bi da nosi kuci zaradjeni novac i davao bi ga drugima. Po okoncanju realke, Nikola je pauzirao dve godine jer su roditelji bili ožalošceni smrcu starijeg sina. Potom, i pored insistiranja roditelja da postane sveštenik, Nikola odlazi na studije tehnickih nauka u Grac i Prag. Poslednje godine studija, zbog smrti oca, izdržavao ga je ujak Petar Mandic.

Po završenim studijama, Nikola je stupio u službu poštanskog telefonskog društva i prikljucivao telefone po kucama. Zatim je jedno vreme radio i u Budimpešti, ali ubrzo odlazi u Pariz i radi u Edisonovoj kompaniji. Kada je izvrsio neke izmene na Edisonovim dinamo-masinama, Tesla odlazi u Ameriku i ulazi u Edisonovu laboratoriju. Sa Edisonom je radio godinu i po dana, i zatim pocinje rad u svojoj laboratoriji u Njujorku. Tesla se prvi put vratio u Evropu 1889. i posetio parisku izložbu sa ujakom Petrom, a drugi put 1892. kada je dobio poziv Engleske akademije nauka i Društva engleskih elektrickih inženjera da održi predavanja o svojim poslednjim radovima. Povod tome je bilo Teslino predavanje, održano 8. maja 1891., pred Društvom americkih elektrickih inženjera, i koje je izazvalo ogromnu pažnju. Nikola je u Londonu držao dva predavanja, 3. i 4. februara, a držao ih je u Faradejevoj laboratoriji, cime mu je ukazana velika pocast. Englezi su sa divljenjem posmatrali Tesline eksperimente, a "Times" je tom pirlikom objavio:



"...Ako je uopšte štagod bilo u stanju da izazove oduševljenje za elektricitetom, onda je to sigurno ucinilo veoma znacajno predavanje, koje je sinoc g.Tesla održao pred ucenim slušaocima Kraljevske akademije. Njegovi eksperimenti otvaraju ne samo novo i bogato polje za naucna ispitivanja, nego su izneli više ili manje jasan pregled nekoliko opštih fizickih koncepcija i izazvale osobiti razvoj naših misli i ideja. Radovi g.Tesle nalaze se na onoj granici gde se svetlost, toplota, elektricitet, hemijski afinitet i ostale vrste energije sastaju i medjusobno mešaju. Kad covek razmišlja o njegovim važnim eksperimentima oseti kao da su stare demarkacione linije otpale i da izvesni novi i plodni opšti pogledi ne mogu biti daleko, pogledi pomocu kojih mozemo poci na nove pronalazacke puteve. Onda se, tako reci nehotice pita: šta su to elektricna a šta dielektricna tela, šta su provodnici, a šta izolatori? Jer, g.Tesla sastavi struju izmedu dva elektricna pola, pa onda izmedju njih stavi plocu od najboljeg izolatora, i ona ne samo da otezava i smeta prolasku struje, nego ga jos i olakšava. U drugim slicnim eksperimentima on pokazuje kako se struje visokog potencijala ne vladaju ni po kakvom pravilu koje vredi za obicne struje. Izgleda kao da nema dovoljno debelog izolatora, kao da nema vazdušnog sloja kroz koji ne bi mogla proci elektricna struja dovoljnog intenziteta. Zatim dolazi znacajno otkrice da ukoliko elektricitet raste, slabi njegovo dejstvo na covecije telo. Gospodin Tesla je stajao u elektrostatickom polju koje je bilo tako jako da bi upalilo sijalicu bez žica, i ništa nije osecao. Jednom rukom je držao kraj žice iz koje je pršteci sipao ljubicasti mlaz varnica, a u drugoj lampu ili sasvim praznu staklenu cev i tako propustio kroz sebe struju od nekih 50.000 Volti. Staklena cev je sijala u njegovoj ruci od tako jake struje, od koje bi, u obicnm prilikama, i jedan stoti deo bio dovoljan da ucini kraj njegovom životu..."

Na pocetku ovog predavanja Tesla je pomenuo izvesnog profesora Kruksa, koji ga je još kao djaka oduševio i dao pravac njegovom radu. Medjutim, po završetku predavanja, Tesli je prišao jedan od najuvaženijih clanova Akademije, cestitao mu i rekao da nije trebalo da pominje profesora Kruksa, vec da jednostavno kaže: "Ja sam Nikola Tesla, rodom sam Srbin, i evo do kakvih sam rezultata došao u svojim istraživanjima..." Sutradan, na drugom predavanju, desilo se da je doslo do kvara na mašinama koje su obezbedjivale struju za eksperimente, ali je Tesla po instrumentima primetio da ce struje biti jos par minuta. Pošto je tad ponavljao pricu sa prethodnog predavanja, rekao je da nece da zamara slušaoce eksperimentima koje su vec videli i prešao na nove, za koje struju nije dobijao sa mašine na kojoj je došlo do kvara, vec iz gradske mreže za osvetljenje. Po završetku predavanja, Tesli je ponovo prišao onaj isti Lord i rekao mu: "Sinoc sam vas savetovao kako je trebalo predavati, a sad vidim da moram kod vas doci, da me naucite kako se predavanja drže."

Tesla je potom dobio i pozive od Francuskog društva za fiziku i Medjunarodnog elektrickog društva da dode u Pariz i tu održi nekoliko predavanja. Odazvao se pozivu i postigao veliki uspeh, kao i u Londonu. Nikola je potom morao u domovinu jer mu je majka bila na samrti. Kada je sahranio majku, bio je kratko vreme u Beogradu, a potom se vratio u Ameriku i poceo da se sprema za svetsku izložbu u Cikagu. Inace, Tesla je bio omiljen u društvu zbog svoje duhovitosti i dovitljivosti. U svaki razgovor je znao da ubaci poneki stih ili misao, jer je raspolagao izuzetno velikom kolicinom znanja. Svoja osecanja prema domovini Tesla je izneo u govoru na banketu, koji je u Beogradu prireden u njegovu cast:

"U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao sto cešce biva kod mladih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to ce biti dobrocinstvo za celo covecanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslada misao bice mi ta, da je to delo jednoga Srbina."

Nikola Tesla je umro u Njujorku, 1943. godine, a urna sa njegovim pepelom cuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

podbarac ::

Munjeni smo mi odavno.

Teslin biograf tvrdi kako je glasoviti izumitelj slušao izvanzemaljce. Da, tvrdi i kako se dokopao papira koji to dokazuju.

Kica/Praja ::

Vidim da je pljuvaonica otvorena pa da se pridružim. U Srpskoj zajednici u Čikagu se bacaju drvljem i kamenjem na Nikolinog sestrića Savu, koji je rasprodao za bagatelu sve što je mogao od poznatog naučnika. Sava je ladno pristao da radi za udbu, odradio im je neke posliće ali su brzo shvatili da je neupotrebljiv.
Šta ćemo sa argumentom da je u vreme teslinog Rođenja Gospoć bio u sastavu mađarskog dela velike monarhije, pa s tim je Nikola sa svojom familijom Mađar, koji je slabo govorio Mađarski ali je sočne mađarske psovke savršeno poznavao.

justicija ::

Tjah, ekstra vam je priča, al' pop ga rodio i odhranio, tako da...mog'o se roditi i u Gvatemali, to ništa ne mijenja.

Danubius ::

justicija ::

Tjah, ekstra vam je priča, al' pop ga rodio i odhranio, tako da...mog'o se roditi i u Gvatemali, to ništa ne mijenja.

Naravno da ne .Nikola Tesla je bio jedan od najvećih naučnika svih vremena ,na svetu .
Nema dalje .