Emil Cioran

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

[You must be registered and logged in to see this image.]

Émil Michel Cioran (Rasinari, 8. april 1911 - Pariz, 20. juni 1995), francuski pisac i filozof rumunskog porijekla.

Od
1937. godine živio je u Parizu, a na francuskom piše od 1947. godine.
Bio je filozof i moralist te jedan od najbriljantnijih savremenih
esejista, ne samo zahvaljući svom snažnom i raskošnom stilu nego i u
suštinskoj polemičnosti te lucidnosti svoga duha.

Proslavio se
već prvim knjigama "Kratak pregled obozavanja" i "Silogizmi gorčine", "
Priznanje i anatema ". Nastavljač je i ujedno poricatelj Nietzschea,
zagovara "volju za nemoć", kontemplativnu dokolicu i spokojstvo
korjenite skepse. Bio je anarhist i ateist, a izgrađuje kroz bljeskove
izazovnih maksima i pjesničnih aforizama mudrost koja krijepi unatoč
pesimizmu.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

z knjige " Razgovori u Parizu " Branke Bogavac, intervju sa Emilom Sjoranom.

O dogadjajima u Evropi kaze:

…”
Postoji istorijski zamor zapada. Toga kod Rusa nema. Moja teorija da
ruski narod nije iscrpljen i da je pred Rusijom buducnost, zato sto ona
nije istrosena kao zapad,ili toliko koliko zapad…zato je i sigurno i
normalno da Rusija dozivi jedan period vazniji od zapadnog. Zapad se
polako gasi, a pred Rusijom je jos istorija.”
…” Neosporno je da
balkanski narodi imaju vitalnost, ali je poraz njihova sudbina, a i to
je neka vrsta zivota.T i narodi daju iluziju da imaju buducnost i mogu
da zablistaju i da dozive specificne epohe… Postoje jezici koji ne
odolijevaju, koji ne mogu da se nametnu.to je provincijski jezik i to je
kobno za taj narod.

*Zasto je vazna ruska religioznost?

Jer
se Rusija definisala kroz svoju religioznost, to je bila njena osnova,
baza.Ruska religiozna baza je takva da ne moze tako brzo da nestane.

*Vi ste odmah shvatili kud vodi komunizam!

Da
bila je to prava katastrofa.T o je sistem koji sterilizuje. Kad covjek
postaje nereligiozan svojom voljom, to je covjek koji sebe sterilizuje,
to je ta najantipaticnija strana koju uvijek prati pretjerana i
neprijatna oholost.T o su tipovi ispunjeni unutrasnjom prazninom.

*Je li Dostojevski bio u vlasti demona

Da
vise nego drugi, vise nego svi.D ostojevskog znam odlicno, on je pasija
mog zivota. On je svakako najdublji,najcudniji i najkomplikovaniji
pisac.

*Svih vremena?

Svih vremena, ja njega stavljam na
celo svih pisaca, sa ogromnim nedostacima i sa sjajem svetosti.O n je
najdublje usao u ljudsko bice, otisao najdalje u istrazivanju covjeka i
prisustva zla u njemu.O n je najsnazniji pisac.O n je o ljudskom
iskustvu kazao najvise. Zato sto je mnogo patio!S aznanje se stice
patnjom, iskustvom, a ne citanjem. Dok poraz u zivotu povlaci za sobom
razmisljanje. Ono sto ne dozivljavamo u sebi, nije tako duboko.M ozete
da procitate na hiljade knjiga, ali je jedno iskustvo, nesreca, ili bilo
sta sto vas dirne, jace. To je prava skola.

*U “Priznanju i anatemi “ pisete:” sve dok bude postojao i jedan bog pravi zadatak covjeka nije obavljen “

Utoku
cijelog mog zivota imao sam antireligiozne reakcije.D ok sam bio mladji
one su bile ekscesivnije.Z naci, sve zavisi od toga kad sam nesto
napisao.T o je drskost i provokacija.

*Zasto je covjek izmislio religiju?

Upravo
zbog nesreca. Samo zato sto ide iz muke u muku. Da bi ih upoznao, da bi
ih objasnio, da bi razmisljao o svom bolu, svojim unutrasnjim
iskusenjima.T o je ucinilo covjeka onim sto jeste , i to mu je dalo
njegovu unutrasnju dimenziju.”
Vise ne pise i o tome kaze:” smucilo
mi se na taj svijet koji pise, svi pisu, svi pitaju: “ a kad ce biti
slijedeca knjiga ? “ osjetio sam veliko zadovoljstvo da im odgovorim, “
nikad “.Dosta mi je bilo da kudim i univerzum i boga.

*Sta je izazvalo vasu sumnju u Boga?

Sve
strasne nepravde koje sam vidio u rumuniji ucinile su da sebi kazem: ne
moze se reci da neki bog bdi nad svijetom.A, zatim, u to vrijeme sam
bio pun kontradikcija kao sto su svi balkanci, jer smo mi strahovita
mjesavina i u svakoj individui postoje po tri, cetiri, pet razlicitih
individua, pa je normalno da se one medju sobom ne slazu.

*Vi
kazete da filozofija uci da se postave problemi i pitanja, ali da vas
ona poslije prepusta vasoj sudbini jer su njeni odgovori sumnjivi.

Filozofija
je opasna disciplina, jer radja u vama totalni prezir prema onima koji
su van nje.O na vas naduvava oholoscu i daje vam pogresnu predstavu o
vama i o svijetu.T reba poznavati filozofiju, ali samo da biste je
prevazisli…ono sto je zaista vazno, to je direktan kontakt sa zivotom,
iskusenjima. Ja stalno ponavljam da sam vise naucio od promasenih ljudi
nego iz bilo koje knjige filozofije ili morala.

*Znaci vi ne mislite kao ruso’ da se covjek rodi dobar, a da ga drustvo iskvari?

To
je fundamentalna greska, to je sasvim netacno.P ogledajte samo djecu
kako su zla.J a mislim da treba sa tim da se pomirimo, jer nemamo
izbora.O n zna i osjeca da je gori od zivotinje. Dobrota je osjecanje
koje mu je najmanje poznato.N icemu ne sluzi da se kaze da imamo dobrih
osjecanja, ona, istina, postoje, ali u sustini, ne u tolikoj mjeri. Ne
treba skrivati stvari iluzijama. To je vrlo lose i opasno. Bolje je reci
istinu djeci nego ih varati lazima. Jer, covjek zivi u lazi. U nekim
vjecitim prevarama. Zato djeca kasnije dozive razocarenja, jer su o
zivotu stvorili drugu, laznu sliku na osnovu iluzija.

*Koja su druga osjecanja karakteristicna za covjeka?

Jedno
od najvaznijih ljudskih osjecanja je ljubomora, zavist. Zato se ne
treba hvaliti. Ljudi suvise zavide. Oni vise vole sazaljenje nego neciji
uspijeh.C ak ne treba govoriti ni neku istinu o sebi koja vas istice.S
azaljenje izaziva simpatije, a uspijeh neprijatelkjstvo.N a svim nivoima
drustva, kod bogatih i kod siromasnih to je jednako.N esreca nekog
prijatelja vas ne pogadja onoliko koliko to izgleda.T reba se stalno
paziti, biti obazriv da bi covjek prezivio i izbjegao nesrece.N ikada
se, znaci, ne treba hvaliti ni najmanjim uspijehom, cak ni u vrlo
rafiniranom drustvu…cim neko napusti drustvo, odmah postaje meta
razgovora. Nije se cak radilo o licnim stvarima,gdje se neko zamjerio
nekom, ne, to je jednostavno ono da covjek mrzi covjeka.T o nisu bili
zli ljudi, ali instinkt da umanje drugog su sacuvali kao neophodnu
potrebu. Ja mislim da je covjek uvijek takav. Mozda toga nema kod
monaha.

*Po vama ispada da je politicar los covjek i da se politikom moze baviti samo ako je los covjek?

To je djelimicno tacno. Jer, moralno cist covjek ne moze da se bavi politikom. Uostalom, naivan covjek je katastrofa za zemlju.

*Rekli ste da dobrota nije stvaralacka, jer nema maste, dok mrznja stvara i podrazava. Zasto je mrznja pozitivnija od dobrote?

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Emil Sioran "Kratak pregled raspadanja"

"Posto ga svaki cin
uzasava,on sebi govori:"Kretanje,kakva glupost!".Njega ne muce toliko
zbivanja ,koliko pomisao da bi u njih mogao biti uvucen; on se krece
samo onda kada od njih hoce da pobegne.Podrugljivoscu je opustosio zivot
pre nego sto je zar zivota splasnuo.To je Propovednik sa ulicnog coseta
koji u sveopstoj besmislenosti nalazi opravdanja za svoje poraze.Sav
usmeren na to da sve obezvredi,.on to lako postize,posto mu bezbrojni
primeri idu na ruku.U odmeravanju dokaza uvek pobedjuje,ali je u akciji
uvek pobedjen:u pravu je,sve odbacuje i sve ga odbacuje.Prerano je
razumeo ono sto da bi se zivelo ne treba razumeti-a kako je njegov
talenat bio suvise zaokupljen samim sobom,procerdao ga je strahujuci da
ne upadne u prostacke povale odredjenog delanja.Noseci u sebi kao
oziljak i kao oreol sliku onog sto je mogao da bude,on se stidi svoje
jalove vrsnosti i ponosi se njome,zauvek se oslobodivsi naivnih
zavodljivih drazi,on.jedini oslobodjenik medju helotima vremena.On svou
slobodu nalazi u bezmerju onog sto nije ucinio;poput milosrdnog i
beskonacnog boga koga nista stvoreno ne ogranicava,koga nijedno
stvorenje ne obozava i ne postedjuje.Drugi mu uzvracaju prezir kojim ih
je obasuo.Ispasta samo ona dela koja nije pocinio,a njihov broj ipak
premasuje snagu njegove ubistvene gordosti."

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

"Nekoga proceniti znači ustanoviti stepen njegove probudjenosti, njegovo
napredovanje u poimanju varljivog i lažnog u drugima i u sebi."

"Ovaj
svet nije stvoren u radosti, a ipak je začet u uživanju. Da, ali
uživanje nije isto što i radost, ono je prividna radost: njegova
funkcija je da nas prevari, da učini da zaboravimo svet, sve do najmanje
pojedinosti nosi beleg prvobitne tuge iz koje je potekao."

"Snaga bića leži u njegovoj nesposobnosti da shvati koliko je usamljeno."

"Strepnja je svest o strahu, drugostepeni strah. Strah koji razmišlja o sebi."

Emil Sioran

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Kratka biografija Emila Siorana

- - -
Sioran
je mislilac koji može dvostruko da deluje, zavisno od prirode onoga koji
ga čita. Slabe obeshrabruje, ali jake čeliči za životne strahote.
Njegova filosofija, nastojanjem da odbaci sve moguće iluzije, deluje
oslobađajuće na ljude sklone da žive u iluzijama, ali ne i na one koji
su slabi i skloni neaktivnosti: njih može odvesti u propast.

Sioran
pretežno izražava ideje koje su istoriji ljudske misli već manje-više
poznate, ali je on te ideje radikalizovao, zaoštrio, doveo do ekscesa. A
to je baš ono što ga čini jednim od mislilaca tipičnih za duhovnu klimu
našeg vremena. Sledbenik više filosofa i ideologa, on je stvorio
filosofiju koja je antifilosofija i ideologiju koja je antiideologija.
Primena njegove filosofije, međutim, može da bude samo nemoć, iz koje
svaki čovek i svako društvo nastoji svim snagama da izađe i da ostvari
neke, bar dogledne ciljeve. Ali prava primena njegove misli je njegovo
književno delo. Oštroumni kritičar mnogih društvenih zala i čovekovih
nedostataka, on i u svoje stavove o indiferentnosti unosi uzbuđenost i
polet, koji njegov stil čine duboko ličnim i zavodljivim. Dok ga čitamo,
čini nam se da zajedno s njim učestvujemo u uzbudljivoj avanturi
otkrivanja često skrivenih nepravdi istorije i nesposobnosti čoveka da
radikalno izmeni svoj položaj. Lepotom slika, finoćom zapažanja i
toplinom iskaza, Sioran se donekle iskupljuje za jednostranost i
neprihvatljivost svog nihilizma.

- - -

Emil M. Sioran
rođen je 1911. godine u selu Rasinari u Karpatima, Rumunija, kao sin
pravoslavnog popa (na rumunskom jeziku njegovo ime se izgovara Čoran).
Po završetku gimanzije u Sibiu-u, studirao je filosofiju u Bukureštu,
gde je i diplomirao, odbranivši rad o Bergsonu. Svoju prvu knjigu, na
maternjem jeziku, pod naslovom "Na vrhovima očajanja", objavio je 1933.
godine i za nju dobio i nagradu. Tokom 1936. i 1937. godine bio je
profesor u gimnazijama u Brašovu i Sibiu-u, a krajem 1937. godine dobio
je stipendiju Francuskog instituta u Bukureštu za nastavak studija u
Parizu, gde je trebalo da pripremi disertaciju i Ničeovoj etici, koju,
kako sam priznaje, nikada ozbiljno nije nameravao da napiše. Od tog
momeneta, međutim, nije napuštao Francusku, a deset godina kasnije počeo
je da piše na francuskom jeziku i u međuvremenu postao jedan od
korifeja savremene francuske misli. Nikada se nije vratio u Rumuniju.

Sioran
je bio poslednji veliki "mrzovoljnik" ovoga veka. Uticaj njegovog dela u
direktnoj je suprotnosti sa njegovim načinom života, usamljenošću i
odnosom prema javnosti i onim što obično nazivamo slavom.

Stanovao
je u potkrovlju u blizini Luksemburškog parka i tvrdoglavo odbijao da
učestvuje u javnom životu. Između ostalog, odbio je nagradu Francuske
akademije u iznosu od 200 000 franaka. Najčešće se hranio po jevtinim
studentskim menzama.

Nikada se nije ženio ali nije bio ženomrzac.
Pored uzglavlja je stalno držao "Knjigu o Jovu" (a pri tome se gnušao
žrtvovanja). U mladosti je izučavao Bergsona, Šestova i Kjerkegora i bio
pod velikim uticajem nemačkog filozofa Zimela. Celoga života je
prebacivao sebi zbog toga što ne može da raskrsti sa životom. Njegove
knjige su taj stav samo pojačavale. Napustivši rumunsko govorno područje
i preselivši se u francusko ubrzo je postao jedan od najvećih stilista
francuskog jezika. Time se Emil Sioran pridružio velikanima poput Jozefa
Konrada i Vladimira Nabokova. Pa ipak, raskid sa maternjim jezikom
veoma mu je teško pao. Iako ne osobito plodan, on je za petnaest godina
objavio više knjiga eseja, zapisa i aforizama: "Kratak pregled
raspadanja" (1949), "Silogizmi gorčine" (1952), "Iskušenje da se
postoji" (1956), "Istorija i utopija" (1960), "Pad u vreme" (1964) i
"Rđavi demijurg" (1969) kao i nekoliko studija i članaka o piscima i
misliocima (Makijaveli, Žozef de Mestr, Pol Valeri, Sen Džon Pers).

Ovaj
bliski prijatelj Semjuela Beketa i Ežena Joneska bio je pravi spomenik
avangarde i svoje vlastite sudbine. Za jugoslovenske izadvače i čitaoce
posebnu vrednost predstavlja to što je kod nas objavljeno toliko
Sioranovih knjiga i što su sve za vrlo kratko vreme bile rasprodane -
bez obira na to što smo, za razliku od Emila Siorana, većinom bili
ubeđeni optimisti.

Naslov: Re: Emil Cioran Pon Okt 11, 2010 12:38 am

Moze li se igde kupiti neka knjiga Emilova? Procitah ih nekoliko ali sada sam u fazi kada bih voleo posedovati neku.
``SAMA CINJENICA DA JA POSTOJIM DOKAZUJE DA ZIVOT NEMA NIKAKVOG SMISLA``

Naslov: Re: Emil Cioran Pon Okt 11, 2010 1:15 am

corvusrex66 ::: Moze li se igde kupiti neka knjiga Emilova? Procitah ih nekoliko ali sada sam u fazi kada bih voleo posedovati neku.
``SAMA CINJENICA DA JA POSTOJIM DOKAZUJE DA ZIVOT NEMA NIKAKVOG SMISLA``

Pogledaj u većem gradu..

btw-prvo što sam primetila je tvoj humor..ahhahhahahhaha..
A i u Somboru nema tramvaja....Ne se boj.... :ironic:

Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.

Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑

Naslov: Re: Emil Cioran Pon Okt 11, 2010 7:39 am

Hvala na iformaciji u svakom slucaju. Stvarno sam se ponadao da cu Ga pronaci na nekom od oglasnih sajtova tipa LIMUNDO, KUPUJEM-PRODAJEM i slicno, ali vise je u potraznji nego u ponudi...
Emil Cioran 111827

» Proza-citati