Psiholoski odbrambeni mehanizmi

о дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд....фрустрације уопште.

У пракси, то изгледа овако


Порицање или негација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.
Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.
Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.
Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.
Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.
Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је појебеш. С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.
Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.
Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.
Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.

Где се ви налазите?

Odbrambeni mehanizmi je tradicionalni naziv za psihološki proces kojim se Ego pojedinca štiti od neugodnosti pred navalom impulsa iz Ida koji su najčešće neprihvatljivi. Zaštita se sastoji u onemogućavanju takvih impulsa da prodru u svest uz korišćenje naoko razumljivih, ali u suštini nesvesnih mehanizama kao što su potiskivanje, regresija, skotomizacija, projekcija, simbolizacija, introjekcija, racionalizacija.

Ја их користи када притисак постане прекомеран.

Особине механизама су:

1. Фалсификују стварност 2. Делују несвесно.
То су: потискивање, пројекција, претварање у супротност и назадовање.


Pošto deluju nesvesno,teško je odrediti gde se osoba pronalazi,tj,koji mehanizam odbrane najčepće koristi,ali ja lično smatram da velika većina koristi pre svega negaciju,pa sve ostale.

Biheviorizam (eng. behaviour ponašanje), pristup u psihologiji koji se temelji na tvrdnji da je ponašanje zanimljivo i vrijedno znanstvenoga istraživanja. To je oblik materijalizma koji niječe bilo kakvo neovisno značenje za misao. Njegovo značenje za psihološki postupak je duboko jer je jedan od stupova farmakološke terapije.Bihevioralni pristup ili pristup usmjeren na ponašanje ima za cilj otkrivanje zakonitosti ponašanja ljudi u određenim situacijama. Biheviorizam je pravac u psihologiji koji pretpostavlja da se znanstvene metode mogu primjenjivati samo na ona ponašanja koja se mogu opažati i mjeriti. U okviru tog pristupa psiholozi analiziraju kako ljudi uče neka ponašanja i kako se to ponašanje može mijenjati. Tako usmjereni psiholozi ne zanimaju se toliko za psihičke procese (npr. mišljenje, pamćenje, emocije), već u prvom redu pokušavaju povezati podražaje iz okoline ili iskustvo ljudi s njihovim ponašanjem.Jedna od pretpostavki biheviorističkog mišljenja je da je slobodna volja iluzorna, te da je cijelo ponašanje determinirano, tj. određeno okolinom ili kroz uparivanje ili kroz potkrepljenje (pojačanje).Bihevioristička škola mišljenja djelovala je u 20. stoljeću istovremeno s psihoanalitičkim pokretom u psihologiji. Njeni glavni utjecajnici bili su Ivan Pavlov, koji je istraživao klasično uvjetovanje, John B. Watson (1878.-1958.) koji je odbacio introspektivne metode i tražio ograničavanje psihologije na eksperimentalne laboratorijske metode. Njegov učenik, B.F. Skinner, pokušao je dati etičku pozadinu biheviorizmu povezujući ga s pragmatizmom.Unutar tog širokog pristupa postoje različiti naglasci. Neki bihevioristi jednostavno smatraju da je promatranje ponašanja najbolji ili najpouzdaniji način istraživanja psiholoških i mentalnih procesa. Jedni vjeruju da je to zapravo jedini način istraživanja takvih procesa, dok drugi smatraju da je samo ponašanje jedini odgovarajući predmet psihologije, te da se uobičajeni psihološki termini (vjerovanja, ciljevi, itd.) ne odnose ni na što nego samo ili jedino na ponašanje. Oni koji zauzimaju takvo gledište ponekad svoje polje proučavanja nazivaju bihevioralnom analizom ili bihevioralnom znanošću radije nego psihologijom.

PodručjaPristupi

Psihologija

Kognitivna

Razvojna

Klinička

Emocija

Percepcija

Ličnost

Vlastito ja

Socijalna

Primijenjena psihologija

Bihevioralni

Biološki

Kognitivni

Evolucijski

Humanistički

Psihodinamički

Transpersonalni

[You must be registered and logged in to see this image.]Ivan Pavlov, ruski psihijatar, jedan od utemeljitelja biheviorizma. Godine 1904., dobio je Nobelovu nagrad za fiziologiju ili medicinu.

Bila sam u toliko različitih životnih (ne)prilika, da sam i ponašanje prilagođavala. Valjda. [You must be registered and logged in to see this image.]
Globalno, nisam osoba koja se povlači ili negira, već se hvatam u koštac, a tada Makijavelizam dolazi do izražaja, pa kom obojci-Tom i Džeri. [You must be registered and logged in to see this image.]

- odbrambeni mehanizmi ... valjda su to mehanizmi za spašavanje
obraza ...

- šta god ko kazao o ovoj temi,odbrambene mehanizme vrijedi upoznati...
vrijedi ih proučiti,jer to je jedan od načina kako da bolje razumiješ ljude... njihove postupke... a kad čovjek razumije... dobije objašnjenje lakše mu bude ako ništa drugo.

1. Фалсификују стварност


То су: потискивање, пројекција, претварање у супротност и назадовање.

I ne radi se to nesvesno uopšte , kao što se obično misli .

mehanizmi odbrane:

- fantazija
- potiskivanje
- sublimacija
- regresija
- projekcija
- poricanje
- racionalizacija
- izolacija afekta
- reaktivna formacija
- identifikacija
- intelektualizacija

naredni puta napisaću par rečenica o svakom od njih sa primjerima...

Jos dok sam bila mala devojcica, secam se, potrcim pa padnem, a onda pocnem plakati, tako lezeci, cekam da me neko podigne. A tata pridje, pa umesto zagrljaja i utesnih reci, kaze - Ustani i otresi kolena!
Ja uradim tako, a on kaze, i suze vec stale- A sad vidi kako si porasla, trci , da vidim kako to najbrze radi moja devocica!
I danas je tako... Zivot nosi mnogo toga, a ja uvek ustanem, obrisem kolena i nastavim jos brze da trcim...Nema pi...ci , sto rece moj omiljeni lik...
I jos ako dodam INAT, kao nacionalnu osobinu [You must be registered and logged in to see this image.] ih...

- sonia ... kako si ti sretna ... kako imaš divnog tatu

Verujem u svim pomenutim mehanizmima ,i verujem da se mozak pobrine za to,da neke trenutke gurne u pozadinu,jer bi nas jacina i stalno prisustvo tog osecanja dotuklo.

jutarnja izmaglica ::

Где се ви налазите?

NiDJe, al naJdem svaki dan ponekog u razlicitim predikamentima   :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: