DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
PRAISTORIJA (Vojvodina) BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 PRAISTORIJA (Vojvodina)

Ići dole 
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyČet Jun 19, 2008 3:56 pm

Kulture mlađeg kamenog doba – neolit
6000–3200 godina pre nove ere
Prva ljudska staništa
U praistorijskoj zbirci Muzeja čuva se arheološki i osteološki materijal koji svedoči o neprekidnom trajanju života počev od neolita, pojave najstarije zemljoradničke kulture na ovom području, kulture starčevo – kereš (Körös), sve do poslednje faze latena, mlađeg gvozdenog doba, do nastojanja Rimljana da, od izvora do ušća, ovladaju celim tokom Dunava.

Prvi tragovi života ljudi na našem području potiču iz neolita (oko 6000 godina pre nove ere).

Nosioci starčevačke kulture bili su prvenstveno zemljoradnici, ali su se bavili i stočarstvom, lovom i ribolovom. Starčevačka naselja podizana su u blizini reka ili bara, na uzdignutim lesnim terasama i gredama. Stanovalo se u zemunicama i nadzemnim zgradama.

Materijalni ostaci ove kulture – raznovrsni oblici sudova od pečene zemlje, alati od kresanog i glačanog kamena, kosti, rožine, figurine i amuleti konstatovani su na nizu nalazišta. Keramički nalazi raznih oblika ukrašeni su u tehnici barbotina, štipanja, otisaka nokta, nalepljivanja i dr. Pojavljuje se i slikana keramika u kombinaciji bojenja belom bojom na tamnoj osnovi i tamnom bojom na svetloj osnovi.

Starčevačka kultura se u severnom delu Vojvodine dodiruje i meša sa kereš kulturom iz Mađarske. Ove elemente uticaja kereš kulture na području koje zauzima starčevačka kultura susrećemo na lokalitetu Magareći mlin kod Apatina i Donja Branjevina kod Odžaka.

Među mnogobrojnim lokalitetima napoznatiji su: Bački Monoštor, Bač, Bogojevo, Apatin, Donja Branjevina...

Oko 4500. godine pre nove ere naseljavanjem novih populacija dolazi do formiranja vinčanske kulture i do otkrića metalurgije bakra. Ovaj period u našim oblastima je od 4500. do 3300. godine pre nove ere. Kao i u prethodnom periodu, nosioci vinčanske kulture su zemljoradnici, koji stanuju u zemunicama i nadzemnim kućama, a naselja su najčešće na terasama reka.

U vinčanskoj kulturi, slično starčevačkoj, zadržava se skeletno sahranjivanje. Groblje je izvan naselja, mada ima pojedinačnih grobova i u samom naselju (Bogojevo). Pokojnici su polagani u raku u zgrčenom položaju na bok. U grobovima su nađeni raznovrsni prilozi: posude, alatke, nakit i životinjske kosti.

Na području Muzeja u Somboru za sada je vinčanska kultura posvedočena na manjem broju lokaliteta, od kojih je najznačajniji Bogojevo. Reč je o naselju sa ostacima kuća; osim delova arhitekture, nađeno je dosta pokretnog materijala: posuđe i alatke od kamena, kremena, kosti i roga. U vinčanskoj kulturi izrađivani su idoli, koji najčešće predstavljaju božanstvo – Veliku majku, simbol plodnosti, nesumnjivo u vezi sa zemljoradničkim kultom i magijom koja je trebalo da utiče na plodnost zemlje i plodnost uopšte.

Krajem perioda vinčanske kulture čovek je upoznao metal – bakar i koristio ga. Vinčanski metalurzi imali su tehnološka znanja pri obradi metalnih predmeta, što na mnogim nalazištima dokumentuju bakarne perle, narukvice, igle, dleta, sekire-čekići i dr.

Kulture ranog metalnog doba – eneolit
3200–2000 godina pre nove ere
Na prelazu iz neolita u metalno doba najraniju pojavu na našem području predstavljaju tisa-polgar i bodrog-kerestur kulture. NJihovo matično područje je u istočnoj Mađarskoj. Ove kulture poznate su preko istraženih nekropola skeletno sahranjenih pokojnika sa većim brojem priloga (keramičke posude, alatke od kremena, kamena i bakra). Na prelazu iz neolita u metalno doba, u vreme kada bakar u ekonomici praistorijskog društva dobija daleko značajniju ulogu od one koju je imao u grupama finalnog neolita, razvijaju se po svom karakteru i tipologiji materijala dva sasvim nova kulturna kompleksa: badenski, kao stariji i vučedolski, kao mlađi. Dolazi do promene načina života, novih keramičkih oblika, novih oblika oruđa i oružja, nastaju i promene u načinu sahranjivanja.

Tradicionalni način sahranjivanja (polaganje pokojnika u zgrčenom položaju) zadržava se još neko vreme, ali se uporedo sa njim javlja i skeletno sahranjivanje pod tumulima. Kasnije se javlja i spaljivanje pokojnika i sahranjivanje u urnama, što će tokom bronzanog doba biti jedan od osnovnih načina sahranjivanja u jugoistočnoj Evropi. Lokaliteti na kojima su konstatovani predmeti iz perioda eneolita su: Bogojevo, Bač, Doroslovo, Bezdan, Gakovo, Apatin itd.

Kulture bronzanog doba
2000–1000 godina pre nove ere
Bronzano doba u Vojvodini otpočinje u periodu od 2000. do 1000. godine pre nove ere i na našem muzejskom području je jedna od najmanje poznatih i istraženih epoha u praistoriji.

Mada su prvi nalazi prispeli u Muzej krajem XIX veka, sistematskih iskopavanja nije bilo. Veliki broj predmeta je pribavljen kao slučajni nalaz prilikom kopanja zemlje za ciglane u Gakovu, Kupusini, Bačkom Bregu...

Za kulture bronzanog doba karakteristična je bogato ukrašena keramika i plastično izražena u raznovrsnim oblicima i ornamentici.

Metalni predmeti izrađuju se od bronze; to su: bodeži, mačevi, vrhovi koplja, sekire, fibule, narukvice i igle. Predmeti su izrađeni u tehnici livenja, a ukrašeni u tehnici iskucavanja i punktiranja.

Materijal bronzanog doba otkriven kod Bogojeva i Apatina uglavnom predstavlja grobne nalaze – urne Hügelgräber kulture, kao i inventar skeletnog groba sa dosta priloga, naročito metalnih, na lokalitetu ''[aponja salaši'' kod Sombora. Iz istog perioda su i predmeti sa lokaliteta “Goge – Vinogradi” na periferiji Sombora; oni potiču iz naselja ovog perioda sa ostacima podnica kuća, ognjišta i jama koje su bile ispunjene keramičkim materijalom.

Kulture starijeg gvozdenog doba
X–III veka pre nove ere
Početak I milenijuma na ovom području obeležava prvu upotrebu gvožđa i formiranje novih kulturnih grupa.

Na području Bačke i severne Srbije razvila se bosutska grupa, a u uskom pojasu jugoslovenskog Podunavlja valsko-daljska, zahvatajući deo zapadne Bačke i istočne Slavonije.

Materijal ove kulturne grupe uglavnom nam je poznat po nekropolama, kao što je nekropola ''Đepfeld'' kod Doroslova. Na ovom lokalitetu je otkriveno više od 180 grobnih celina sa ostacima spaljenih pokojnika i predmetima koji su direktno ili indirektno bili u vezi sa pokojnikom; na primer, nakit ili neki drugi predmet koji je ukazivao na pokojnikovo mesto u društvu.

Delovi konjske opreme, terakota konja i skeleti konja potvrđuju i uticaj istočnih Trakokimerskih elemenata na ovom prostoru. Keramika i metalni predmeti od bronze i gvožđa ukazuju da je nekropola nastala u ranom gvozdenom dobu i da je korišćena u kontinuitetu do dolaska Kelta na ove prostore.

Kultura mlađeg gvozdenog doba
III vek pre nove ere – početak I veka nove ere
Pozno gvozdeno doba – laten počinje na prelasku IV u III vek pre nove ere i povezuje se sa dolaskom Kelta na područje Panonije i srpskog Podunavlja.

Nakon neslavnog pohoda na Delfe 279. godine pre nove ere, Kelti se vraćaju i stalno naseljavaju jugoslovensko Podunavlje, Posavinu i Pomoravlje, zasnovavši plemensku zajednicu Skordiska.

Keltska država Skordiska zadržala se do dolaska Rimljana u I veku nove ere.

Značajne odlike latenske civilizacije su upotreba grnčarskog točka, masovna izrada usavršenog oruđa, oružja i vojne opreme (mačevi, bojni noževi, umbo, konjska oprema), početak kovanja novca.

Pokojnike su sahranjivali inhumiranjem i spaljivanjem. U oba slučaja nakit, oružje i oruđe polagani su u grobnu jamu. Mačevi i koplja kod ratnika najčešće su savijani i polagani u grobnu jamu.

Skordisci su izgubili svoju samostalnost posle propasti panonskog ustanka protiv Rimljana. Njihova je teritorija uključena u rimsku provinciju Panoniju.

U I veku nove ere keltska kultura je i dalje temelj rimskoj provincijskoj kulturi. Njen uticaj je vidljiv na mnogim proizvodima novodošavših sarmatskih plemena, koja su poprimila mnoge elemente keltske materijalne kulture.

Predmeti keltske materijalne kulture su otkriveni na mnogim nalazištima: Odžaci (keltski konjanički grob), Plavna, Doroslovo, Vajska, Riđica itd.

I–IV vek nove ere
Teritorija današnje Vojvodine na prelazu iz stare u novu eru bila je naseljena ilirskim, keltskim i sarmatskim plemenima, koja su bila na različitom društveno-ekonomskom i kulturnom nivou.

Teritoriju današnje Bačke i Banata od I do IV veka naseljavala su razna sarmatska plemena. Sarmati su narod iransko-južnoruskog porekla. U staroj postojbini bili su poznati kao konjanici i polunomadski stočari, ali posle doseljavanja na nove teritorije, postepeno su prihvatili od autohtonog stanovništva sedelački način života. U novim oblastima Sarmati zatiču starosedelačko stanovništvo, keltski i dački živalj, koji pokoravaju i sa njima nastavljaju zajednički život. Dolaskom na novu teritoriju stupaju u dodir sa velikom antičkom civilizacijom – Rimom, koja je izvršila veliki uticaj na materijalnu i duhovnu kulturu sarmatskih plemena.

Odnosi Sarmata prema Rimskoj imperiji, sa kojom su se graničili, bili su jako promenljivi tokom čitave njihove istorije. Osim čestih ratovanja povremeno je dolazilo i do savezničkih odnosa. U momentima zatišja uvek je dolazila do izražaja trgovina, što objašnjava odakle rimski novac i drugi predmeti u sarmatskim grobovima. Sarmati su svoje pokojnike sahranjivali najčešće u običnim zemljanim rakama; takođe je zastupljen i ritual sahrane pod humkama (velika sarmatska nekropola kod Vajske) ili u rakama sa drvenom konstrukcijom. Ženski grobovi su bili bogati prilozima: fibulama, niskama, naušnicama, narukvicama, ogledalima, pršljencima, posudama...

Na formiranje materijalne kulture Sarmata u Vojvodini veliki uticaj su imali autohtoni keltsko-dački elementi, blizina jedne visoko razvijene rimske civilizacije, kao i grčko-helenistički i iranski elementi u umetničkoj obradi metala koje su, uz nove tipove oružja, doneli sa sobom iz svoje postojbine: polihromija, pseudogranulacija, filigran.

Materijalna kultura Sarmata se ogleda na predmetima najčešće nađenim u grobovima u Bajmoku, Svetozaru Miletiću, Ruskom Krsturu, Vrbasu, Kuli, Stanišiću...

PRAISTORIJA (Vojvodina) Praist10
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Lily
First Bride
Lily

Godina : 23
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyPet Nov 07, 2008 7:00 pm

Iz mog kraja..

Za izučavanje starije prošlosti jednoga kraja arheološka nalazišta su nezaobilazan istorijski izvor. Kada je u pitanju Srem i njegova praistorijska epoha, dva najznačajnija lokaliteta su Gomolava kod Hrtkovaca i Gradina na Bosutu u blizini Šida.

Arheološko nalazište na Bosutu otkriveno je još 1880. godine. Prva iskopavanja na ovom lokalitetu započeta su 1964.godine a nastavljena 1965. u organizaciji Muzeja Srema iz Sremske Mitrovice, gde su i deponovani pronađeni predmeti. Rezultati iskopavanja pokazali su da je reč o višeslojnom istorijskom naselju, čiju je nepotpunu kulturno-hronološku sliku prvi izložio akademik Nikola Tasić. Ovaj autor je izdvojio bosutsku grupu kao posebnu pojavu na teritoriji Vojvodine i severne Srbije. Ovo nalazište je postalo eponim za identifikaciju srodnih kulturnih pojava na na velikom i razuđenom prostoru i ključ za rešavanje bitnih problema vezanih za period starijeg gvozdenog doba.

1971. godine ovo nalazište je ušlo u domaću i svetsku nauku pretstavljajući jednu novu kulturu gvozdenog doba, do tada nedovoljno poznatu u arheološkoj literaturi. Po gradini na Bosutu ova kultura je dobila naziv BOSUTSKA KULTURA.

1975. nastavljeni su radovi na lokalitetu i trajali su do 1988. godine. Nosilac projekta je bio Zavod za zaštitu spomenika u Sremskoj Mitrovici, a pronađeni materijal se čuva u Galeriji "Sava Šumanović" u Šidu. Tu je 1996.godine priređena stalna postavka i arheološka izložba

Rezultati dosadašnjih istraživanja pružaju sledeću hronološko-stratigrafsku sliku: najstarije naselje pripada finalnom neolitu.

Sledeći sloj pripada eneolitu.

Sledeći sloj pripada ranom i srednjem bronzanom dobu. Periodu starijeg gvozdenog doba pripada materijal bosutske kulture sa svoje tri razvojne faze. Poslednja faza vezuje se za naselje iz mlađeg gvozdenog doba koje se sa sigurnošću može pripisati Skordiscima, ogranku Keltskog etničkog stabla.

U srednjem veku obnovljen je život van Gradine, neposredno uz odbrambeni rov. U starijem gvozdenom dobu prvi put se pojavljuju plemena čija su imena potvrđena u istorijskim izvorima. Po svemu sudeći, u ovom delu Srema živeli su Breuci ,koji su u širem smislu pripadali panonskoj zajednici narod.

Gradina na Bosutu je najverovatnije predstavljala njihov politički i administrativni centar, a na njihovom čelu je bila neka vrsta kneza, odnosno poglavice plemena. Kada je između šeste i devete godine nove ere ugušen ilirsko-panonski ustanak protiv rimske vlasti, ugasio se život u ovom naselju.
Nazad na vrh Ići dole
Lily
First Bride
Lily

Godina : 23
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyPet Nov 07, 2008 8:40 pm

14. novembra 1997. godine na imanju Živka Kovacevica u Šidu otkriven je anticki sarkofag. Strucnjaci Galerije slika "Sava Šumanovic" i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice izašli su odmah na teren i konstatovali ovaj nalaz, te u dogovoru sa strucnjacima iz Narodnog muzeja iz Beograda i Arheološkog instituta iz Beograda isplanirali arheološko istraživanje same lokacije i neposredene okoline mesta gde je konstatovan ovaj nalaz. Iskopavanja su zapoceta 5. maja 1998. godine i trajala su do 22. maja iste godine.

Rezultati istraživanja su sledeci:


Otkriveni sarkofag bio je položen na postament od cetiri kamene ploce. Na postamentu je stajao sanduk sarkofaga u koji je bilo položeno telo pokojnika, cije su spoljne dimenzije 2,17 X 1,39 X 0,87m. Nacinjen od jednog komada kamena. Sarkofag je bogato dekorisan reljefnom dekoracijom, na kojoj su pronadeni tragovi boje. Dekoracija je uradena na tri strane sarkofaga, dok je cetvrta koja je stajala uz zid prostorije u kojoj se on nalazio, bila bez dekoracije. Poklopac sarkofaga takodje je nacinjen od jednog komada kamena i uradjen je kao dvoslivni krov.

Interesantno je da je ovo treci sarkofag pronaden u Šidu na potesu Beljnjaca. Prvi je pronaden pre prvog svetskog rata i nalazi se u Becu, a drugi 1948. godine i nalazi se u Muzeju Srema u S.Mitrovici.

Na osnovu dekoracije kao i jednog nalaza novca u blizini sarkofaga, on se može datovati u cetvrti vek naše ere i povezivati sa produkcijom Sirmijuma. U sarkofagu su verovatno bili sahranjeni muž i žena koji su pripadali višem socijalno-ekonomskom staležu. Pokojnik je bio oficir-hastaus ili centurion sa uspešnom vojnickom karijerom za koju je nagraden imanjem, verovatno vilom rustikom, na ovom prostoru na kojem je našao životni smiraj. Sahranjen je u porodicnom mauzoleju ili zidom omedenoj area maceria cincta kakve se srecu u sklopu vila, najcešce unutar zidova ili bedema.

Sem navedenog, na tom lokalitetu se duze vreme pronalazile razne stvari, novci, nakit...

Bila sam sa ocem, drugi dan po pronalasku sarkofaga na imanju doticne osobe ( koji nam je inace dugogodisnji prijatelj, a nalaziste je u njegovom dvoristu iza kuce), i sve smo pomno razgledali, bilo je i raznih izrezbarenih plocica, pretpostavljam sa okolnog zida, jer su i oni bili ukraseni.. ne verujuci da se sve to, eto, tek tako, pojavilo niotkuda.

Sarkofag je bio ostecen sa jedne strane, tacnije jedan njegov deo na poklopcu, pa smo pomalo iz znatizelje, pomalo i sa jezom, zavirivali unutra.. ali sunceva svetlost nije dopirala dovoljno duboko da se vide detalji unutar sarkofaga. Na moje veliko i razocarenje, ali i srecu, jer sam prpadzija i garant bi to sanjala sledecih, ko zna koliko, meseci.

Covek je kopao jamu i naisao na ne velikoj dubini, na kameni kovceg.. i nastavio da kopa oko njega.. iznenadjen i zbunjen pronalaskom, ali znajuci iz ranijih prica mestana o njihovim pronalascima da je i sam nasao nesto, po svemu sudeci, veliko. Uzbudjen otkricem obavestio je vlasti koje su dalje preuzeli iskopavanje i zbrinjavanje nadjenih predmeta.

Cak se sumnjalo, i to sa razlogom, da se pod temeljima njegove kuce, nalazi mozda jos zanimljivije nalaziste. Ceo Sid bio je zainteresovan za dalja desavanja i svi su mislili da ce drzava otkupiti njegovu kucu da nastavi sa iskopavanjem, medjutim do danasnjeg dana to se nje desilo.

Sarkofag se sada nalazi u dvoristu Galerije slika "Sava Sumanovic" i Muzeja naivne umetnosti "Ilijanum" u Sidu.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyČet Sep 06, 2012 9:25 pm

Decebal ::
evo malo praistorijske tj. neolitske lepote                                          iz prve ruke:

Pokušao sam uvećati sliku i dešifrovati o čemu se radi . Teško je reći -rekao bih da sekira nije ,ne odgovara mi struktura kamena ni obrađenost , nego da se radi o neolitskom žrvnju (osnovi) uz koji ide i odgovarajuća kamena kugla .

Nekako mi izgleda kao to -pojasnio bi šta je ?
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Decebal

Decebal

Location : ..pored Dunava..
Datum upisa : 05.09.2012

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyČet Sep 06, 2012 9:48 pm

..ne, slika je malo stvorila utisak da je veci predmet, u stvari je u pitanju amulet koji se nosio oko vrata, velicine oko 5 cm, fali mu jedan rog obzirom da predstavlja bika koji je neolitskom coveku predstavljao snagu i hrabrost..inace je povrsinski nalaz..
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyČet Sep 06, 2012 10:03 pm

Decebal ::
..ne, slika je malo stvorila utisak da je veci predmet, u stvari je u pitanju amulet koji se nosio oko vrata, velicine oko 5 cm, fali mu jedan rog obzirom da predstavlja bika koji je neolitskom coveku predstavljao snagu i hrabrost..inace je povrsinski nalaz..
Kapiram ,amulet . Nalaz je onda garant iz Podunavlja , Starčevo kultura ,zar ne ? To je negde 6 ti milenijum pne ,tu se negde datiraju ovakvi "religiozni" artefakti .Tako nekako ?
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
cojle

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyČet Sep 06, 2012 10:20 pm

Danubius ::

PRAISTORIJA (Vojvodina) Get_slika_varijacija
Nekako mi izgleda kao to -pojasnio bi šta je ?

Praforum? 55555











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Decebal

Decebal

Location : ..pored Dunava..
Datum upisa : 05.09.2012

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyČet Sep 06, 2012 10:58 pm

Danubius ::
Decebal ::
..ne, slika je malo stvorila utisak da je veci predmet, u stvari je u pitanju amulet koji se nosio oko vrata, velicine oko 5 cm, fali mu jedan rog obzirom da predstavlja bika koji je neolitskom coveku predstavljao snagu i hrabrost..inace je povrsinski nalaz..
Kapiram ,amulet . Nalaz je onda garant iz Podunavlja , Starčevo kultura ,zar ne ? To je negde 6 ti milenijum pne ,tu se negde datiraju ovakvi "religiozni" artefakti .Tako nekako ?

..tacnije ,,vinca,, 5.milenijum..
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyNed Sep 09, 2012 11:34 am

Decebal ::


..tacnije ,,vinca,, 5.milenijum..
E to volim ,tačno i precizno .  PRAISTORIJA (Vojvodina) 382946


Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Decebal

Decebal

Location : ..pored Dunava..
Datum upisa : 05.09.2012

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyPon Sep 10, 2012 12:44 am

..PRELEPO!!
..neverovatno sta su ljudi u tom periodu stvarali...kako su oblikovali prirodu i kako je ona oblikovala njih..
..svaki od predmeta je toliko jedinstven da uvek nanovo mozes da uzivas u njemu....
..i sami predmeti govore puno o nacinu zivota i organizaciji samog drustva, recimo trgovina o kojoj najbolje govori ,,Spondylus,, skoljka koja se pronalazi na lokalitetima po Vojvodini i od koje su pravili narukvice a koja potice sa primorskih oblasti..znaci trgovali su izmedju sebe i cinili sve da sebi olaksaju i ulepsaju zivot..
..a neko bi olako za praistoriskog neolitskog coveka rekao da je bio primitivan..
Nazad na vrh Ići dole
Lily
First Bride
Lily

Godina : 23
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyPon Sep 10, 2012 10:05 am

Zanimljivo!PRAISTORIJA (Vojvodina) 3260627570
Nazad na vrh Ići dole
Decebal

Decebal

Location : ..pored Dunava..
Datum upisa : 05.09.2012

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyPon Sep 10, 2012 11:53 pm

Lily ::
Zanimljivo!PRAISTORIJA (Vojvodina) 3260627570

..i misteriozno: simboli svastike koji su u stvari jedno od obelezja istocnih azijskih zemalja: Japana, Indije, Tibeta..nadjena i u Banatu, bronzano doba..

,,И колица и точкови и идол (људска фигура) су богато украшени урезаним спиралама, круговима, шрафираним троугловима и другим геометријским мотивима, а на четири места и прастарим соларним симболом, такозваном свастиком, односно кукастим крстом.,,

Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyUto Sep 11, 2012 12:02 am

PRAISTORIJA (Vojvodina) Praistorija

Muzejska igraonica "Život ljudi u praistoriji"

Muzejska igraonica "Život ljudi u praistoriji - bakarno, bronzano i
gvozdeno doba" Muzej Vojvodine u
Novom Sadu, Dunavska 35.
postavke na kojoj je prikazan život u bakarnom, bronzanom i
gvozdenom dobu.

PRAISTORIJA (Vojvodina) Gvozdeno-doba
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Lily
First Bride
Lily

Godina : 23
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyUto Sep 11, 2012 10:34 am

Decebal ::
Lily ::
Zanimljivo!PRAISTORIJA (Vojvodina) 3260627570

..i misteriozno: simboli svastike koji su u stvari jedno od obelezja istocnih azijskih zemalja: Japana, Indije, Tibeta..nadjena i u Banatu, bronzano doba..

,,И колица и точкови и идол (људска фигура) су богато украшени урезаним спиралама, круговима, шрафираним троугловима и другим геометријским мотивима, а на четири места и прастарим соларним симболом, такозваном свастиком, односно кукастим крстом.,,






Znam da se simbol svastike nalazi i na pravoslavnoj crkvi u Sidu.. pokusala sam da nadjem sliku na kojoj se to lepo vidi ali nisam sada uspela da je nadjem, treba mi vremena a sada ga nemam puno!
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyPon Jan 14, 2013 3:00 am

Novo Miloševo

Ovo sam pronašla na sajtu mojih komšija. Uklapa mi se u ovu temu pa da podelim sa vama.

Molim Danubiusa i Decebal ako mogu da daju neke preciznije podatke o ovim predmetima. Meni ovo "miriše" na bogato istorijsko nalazište jer ovaj krak kanala DTD je u stvari produbljeno korito rečice Galadske (Galacke).
Približno sam označila potes gde bi bilo ovo nalazište.



Poslednji izmenio ZoxZoja dana Pon Avg 03, 2015 8:44 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyUto Jan 15, 2013 9:54 pm

ZoxZoja ::
Molim Danubiusa i Decebal ako mogu da daju neke preciznije podatke o
Nije mi baš najasnije koji deo si izdvojila .Ako je ono što je svetlije boje, znam sto posto da ima dva nalazišta "Vinogradi" kod Kovačice i "Beli breg" kod Opova . Preciziraj malo?
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyUto Jan 15, 2013 11:53 pm

Danubius ::
ZoxZoja ::
Molim Danubiusa i Decebal ako mogu da daju neke preciznije podatke o
Nije mi baš najasnije koji deo si izdvojila .Ako je ono što je svetlije boje, znam sto posto da ima dva nalazišta "Vinogradi" kod Kovačice i "Beli breg" kod Opova . Preciziraj malo?




N. Miloševo je selo na dvadesetak km južno od Kikinde. Kovačica je između Zrenjanina i Pančeva a Opovo kod Pančeva. Moguće je da su nađeni predmeti iz istog perioda kao i sa ova dva nalazišta koja pominješ ali su sa geografski različitih mesta.

Ovo još uvek nije zvanično nalazište nego se artefakti pojavljuju prilikom oranja i drugih poljoprivrednih radova. Jedino zvanično nalazište je Galad grad iz srednjeg veka koje je obradio profesor arheogije Branko Belić.


Poslednji izmenio ZoxZoja dana Pon Avg 03, 2015 8:46 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Decebal

Decebal

Location : ..pored Dunava..
Datum upisa : 05.09.2012

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyNed Jan 20, 2013 2:53 pm

Ovako..po nekim mojim iskustvima i proucavanjima, crni odnosno sivi polomljeni predmet jeste deo cekica ali je prilikom koriscenja pukao tamo gde je najslabiji tj. kod otvora koji se inace pravio(bar se tako pretpostavlja) tako sto se na odredjenom mestu na alatki stavljala posebna vrsta peska a zatim kruznim utrljavanjem uz pomoc neke vrste stapa (kao kad se trlja stap izmedju dlanova prilikom paljenja vatre) busio kamen. Proces je naravno trajao dosta dugo, ali su na kraju dobijali savrsene rupe u glacanom kamenu.
Za predmet u sredini ne znam, cak ne bih mogao da znam ni kom vremenskom periodu pripada, dok su svi ostali najverovatnije tegovi za neke oblike razboja pa cak i taj u obliku kruske. Sekire u tom neolitskom periodu uglavnom nemaju rupu a ta je u svakom slucaju uska i koriscena je da se kroz nju provuce neka vrsta uzeta.
Neka vrsta tegova su i predmeti sa slike koji nisu buseni ali su ima napravljeni zljebovi sa istim ciljem kao i ovi sto imaju rupu a to je da se oko njih veze neka vrsta uzeta ili koze.
Nazad na vrh Ići dole
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
podbarac

Godina : 64
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyNed Jan 20, 2013 5:40 pm


U Vojvodini je mnoštvo nalazišta na severnim obroncima Fruške gore. Jedan od najznačajnih, i ne manje zagonetnih, je kompleks lokaliteta u selu Rakovac, gde je centar mnogih, prostorno i vremenski povezanih zbivanja - naselje Gradina. Prve podatke, o predmetima iz Gradine, srećemo u literaturi s početka XXveka (Brunšmid, 1903,1912), gde se govori o kamenim pločama iskopanim u vinogradima izvesnih LJ. Sedlačeka (lokalitet Stručica) i N. Feketea:?... a kraj oba se nalaze, još i sada, u zemlji, razvaline neke stare crkve ili manastira?...

Sada istraživanja obavlja Muzej Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Dokazi o sarmatskim grobovima
Izuzetno su zanimljivi nalazi, iz rimskih nekropola, gde su pronađene ostave sa pravougaonim ikonicama sv. Đorđa, medaljoni i frizovi sa životinjskim figurama, što upućuje na sarmatske grobove. Na ikonicama se nalaze tekstovi napisani grčkim jezikom...

Ove ruševine, kasniji istraživači (R. Veselinović, I. Čanki, Š. Nađ), povezuju sa srednjovekovnim gradom sremskih biskupa, pod nazivom Dumbovo, Dombo, koji je nikao, kao po nekom pravilu, koje je vladalo u Srbiji, na starovekovnom lokalitetu. Naime, dosadašnjim iskopavanjima je, na Gradini, utvrđen preistorijski kulturni sloj, zatim period rimske gradnje, romanička i gotička crkvena arhitektura, a evidentiran je i srednjovekovni period adaptacije manastira u utvrđenje (XIV, XV vek).

Za manastir Dombo (opatija svetog Đorđa, kod Dumbova), znalo se samo toliko da se nalazio negde u Sremu, na obali Dunava, pored Dumbovačkog potoka, gde se nalazi i potez Dumbovo, odnosno, breg istog imena. Međutim, istočno od Dumbovačkog potoka, udaljen 2,3 km, u brdu, odnosno na potezu Stručica, nalazi se lokalitet Gradina i, novopodignuto selo, Rakovac. Istraživanja su potvrdila da se baš na tom lokalitetu nalazio manastir.

Rimski period je, pored pokretnog arheološkog materijala (novac, nakit, posuđe, opeke), utvrđen i ostacima hipokausta neke rimske građevine, koja je, većim delom, izvan gabarita crkve. Dosadašnji radovi omogućavaju da, sa dosta sigurnosti, izdvojimo ranohrišćanske arhitektonske faze, na koje su ukazali istraživači S. Nedvidek i V. Bunardžić.

Pored Gradine, sa crkvom i manastirskim kompleksom, do sada su evidentirani sledeći starovekovni lokaliteti: Crkvina, na potezu od Klisa (Stari Ledinci?), zatim, seoske ulice, gde je nađena ostava sa ikonicama i nekropola, vodovod, te nekropola s početka nove ere; jugozapadno od Gradine, nađeni su zidovi na kolskom putu.

Cev za vodu upućuje da je tu bilo rimsko kupatilo.
To su romanička trobrodna bazilika i gotska crkva. Trobrodna bazilika je crkvena građevina koja se prilično retko sreće na ovim prostorima: apside, pod kojima je nađena i kripta, polukružnog su oblika. Gotska crkva, koja delimično leži i na temeljima romaničke, imala je trostranu apsidu i kontrafore. Zapadni delovi crkve su delimično otkopani, no opšti izgled ukazuje na postojanje pravougaonih kula, prisutnih u obe građevinske faze.

Građevinski materijal je rimski, a zidovi gotske crkve imaju i spolije romaničke kamene plastike, koja je, najčešće, rađena u peščaru, krečnjaku i mermeru. Ova, preromanička i romanička skulptura, ukrašavana maštovotim dvočlanim i tročlanim prepletima, lozicama i palmetama, najzanimljivija je među nalazima iz Gradine. Freskoslikarstvo je očuvano u manjoj meri - delimično su sačuvani ostaci nekada oslikane romaničke kripte. Izuzetno su zanimljivi nalazi, iz rimskih nekropola, gde su pronađene ostave sa pravougaonim ikonicama sv. Đorđa, medaljoni i frizovi sa životinjskim figurama, što upućuje na sarmatske grobove. Na ikonicama se nalaze tekstovi napisani grčkim jezikom, a njih je rastumačio Franjo Barišic.

PRAISTORIJA (Vojvodina) Rakovacdumbovo

PRAISTORIJA (Vojvodina) Rakovac2

PRAISTORIJA (Vojvodina) Rakovacdumbovo3

PRAISTORIJA (Vojvodina) Rakovacdumbovo11
Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
Auror@

Godina : 60
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyČet Okt 02, 2014 9:34 pm

Na pronađeno naselje iz kamenog doba kod Novog Bečeja 
došli domaći i strani stručnjaci    link


Do sada neistraženo arheološko nalazište, što je prava retkost u 21. veku, san je svakog arheologa, okupilo je veliki broj naučnika raznih profila iz Muzeja Vojvodine i Instituta u Kileu. U pitanju je naselje iz kasnog neolita, odnosno s kraja kamenog doba. Borđoš je lokalitet iz praistorije, udaljen 12 km od Novog Bečeja, a nalazi se oko 200 m od Tise, na njenoj levoj obali. Na ovom lokalitetu su od 1949-1952. godine vršena zaštitna iskopavanja i tada je otkriveno sedam neolitskih kuća. Sve su kuće razdvojene uskim prolazima, što navodi na razmišljanje o mogućnosti postojanja primitivne urbanizacije. Arheološki lokalitet Matejski Brod je neolitsko naselje koje pripada srednjem neolitu potiske kulturne grupe, koja se datuje u periodu od 3900-3550. godine pre naše ere.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyČet Okt 02, 2014 10:05 pm

Auror@ ::



Na pronađeno naselje iz kamenog doba kod Novog Bečeja 
došli domaći i strani stručnjaci    link



Ova figurina je sa lokaliteta Bođoš.(4 milenijum p.n.e )

PRAISTORIJA (Vojvodina) 6sdvs3

Ono što nama fali kada je arheologija u pitanju ,nije nedostatak lokaliteta ,nego novac za istraživanje .
Vojvodina je prepuna ,praistorijsku keramiku možete da nađete skoro na svakoj njivi ,no za ovako nešto ,kada je u pitanju "stanovanje" obavezno je prisustvo stručnjaka -inače se nestručnim iskopavanjem lokalitet uništi zauvek .
Prisustvovao sam takvom iskopavanju ,i da vam se ne objasni ,ne bi imali nikakvu sliku .
Naravno da nećete videti ni temelje ,zidove ,ili bilo šta slično .
Ali ,kada se stručno iskopa ,videćete jarak ,mesto na kome je paljena vatra ,rupe od stubova koje su nosile "kuću" ,fragmente keramike koji se mogu datirati i slične stvari .
Čudo šta mogu da ispričaju o ljudima koji su tamo živeli pre puno hiljada godina životinjske i riblje kosti ,ili neko parčence kremena ,perlica ,pršljenac od gline ili "teg" za mrežu .
A da imamo novca za analizu zemljišta ili karbon datiranje iskopina ,sve bi bilo puno lakše .
Samo na osnovu polena se može rekonstruisati i kakav je "krajolik" bio u to vreme .

Evo ,identično  sam ja našao na njivi moje ex tašte .To je teg za mrežu iz neolita ,tkzv "tomato scape"

PRAISTORIJA (Vojvodina) Images?q=tbn:ANd9GcTnOnQpkhIgEg9K2TZ0VFuCNKqAkon6z5JbDvZ6MTlLAHjR5Agf
Keramika se pojavljuje posle svakog oranja ,kremene alatke ,kamene sekire ..samo baba nije dala da kopamo sondu (a ne bi bilo nestručno ,moj kum je arheolog)
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) EmptyPon Feb 09, 2015 12:23 pm

Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Sponsored content




PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAISTORIJA (Vojvodina)   PRAISTORIJA (Vojvodina) Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
PRAISTORIJA (Vojvodina)
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DRUŠTVO :: DRUŠTVENE NAUKE :: ARHEOLOGIJA-
Skoči na: