ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

Pjer Datum upisa : 13.10.2008

Прича је наша звук даљине, бљесак сјећања, моћ вјере. Мисли су наше мач правде, дјела су наша копље добра. Ми живимо у срцу о нама прича само било. Ми смо последње уточиште правде. Ходамо небеским простором као жудња уплаканих, пловимо бескрајним морем као освета преварених. Нас препознају само добри, који више никог другог не прeпознају. Са нама иду само они који су се одрекли свега земаљског. Ми смо ватра и вода, ми смо ваздух и земља. о нама причају слаби, о нама сањају моћни. Нас је тражио Александар гледајући Дарија. Кoнстантин је градио Цариград нама. А ми смо чекали коначни обрачун.

Они имају темпларе, ми имамо вјеру, они нас траже, а ми смо се смјестили у њиховом страху.
Они имају лаж, ми имамо истину, чистоћа је наша оно што желе.
Они имају ноћ, ми имамо дан, све очи овог свијетa упрте су у нас!

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА Gw351h489

Pjer Datum upisa : 13.10.2008

"ЧУВАРИ КОПЉА Св. ГЕОРГИЈА"
СТЕФАНА НЕМАЊУ (1166 - 1196) је, према житију, из сужањства спасио Св. Ђорђе, а Стефан Немања у ту част организује братство. Братсво је дјеловало јавно све до доласка османлија када је велики број витезова страдао на Косову. Можда би братство отишло у заборав да већ у априлу 1453.год.(6962.год.) не постоји запис како су "ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА" помагали Константину XИ у одбрани Цариграда. Тачније седам витезова овог братства са знаком Св.Георгија (црвени крст на бијелој подлози) на грудима је дуго одолијевало османлијским нападима, како запис каже. Иначе град је бранило 4800 Грка и 200 странаца од којих су седморицу чинили "Чувари копља Светога Георгија", нападало их је око 200 000 Турака.

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА GW352H500

Pjer Datum upisa : 13.10.2008

"ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА" су били познати по својим чудима, а та чуда су приписивана реликвијама које су они
посједовали. Међу "ЧУВАРИМА" кружи прича о тојици витезова који су у црквици на Црној стијени чували ХРИСТОВУ ПЛАШТАНИЦУ.

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА Gw269h269

Крсташке хорде које су надирале са Запада те 1187 године, пљачкале су и уништавале све пред собом. У страхотама које су чинили крсташи, нарочито су се истицали "ТЕМПЛАРИ" којима је једино било стало доћи до реликвија. Наоружани до зуба у металним панцирима и са три црне главе на грудима , појавили су се у сумрак пред црквицом на Црној стијени, јашући коње знојне и запјењене, а јахали су
само црне коње. Стотињак Темплара имало је само један циљ. Узети Плаштаницу из Цркве.

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА GW252H221

Tog sumraka tri srbska Ras viteza, tri "ČUVARA KOPLJA Sv. GEORGIJA" stala su pred strašnu vojsku zla želeći da sačuvaju Plaštanicu. Metalni zvuk se čuo do duboko u noć. Učinilo se da je zlo nadvladalo. Kad je pao i zadnji vitez, na Crnoj stijeni ukazao se bijeli anđeo GAVRILO pokazujući prstom na Plaštanicu koja je polako nestajala u Stijeni.
Na tom mjestu je kasnije 1227. godine kralj Vladislav unuk Stefana Nemanje, sagradio Manastir Mileševo.

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА Gw127h160

"...Ima momenata kad mnoge i najveće odlike čovjekove postanu izlišne, a kad život traži od čovjeka samo snagu željeznog karaktera. Ima i momenata kad se više ne misli kako će se živjeti nego u kakvoj će se ljepoti umrijeti..."

"ČUVARE KOPLJA SVETOGA ĐORĐA" pored čuda pratile su i mnoge nevjerovatne priče. Prvobitni način organizovanja i rada ovog bratstva bio usmjeren u podizanje i očuvanje srpske kulture. Mladoj državi, bratstvo srpskih vitezova "ČUVARA KOPLJA SVETOGA ĐORĐA" davalo je nacionalni identitet. Vitezovi su bili prvi čuvari srpske kulturne baštine.

i nešto što je bilo jako interesantno, da je bratstvo u svoje najprioritetnije zadatke odmah na početku uvrstilo i to da su "ČUVARI KOPLJA SVETOGA GEORGIJA" čuvali i štitil lozu Nemanjića (do današnjih dana op.a.).

Nakon pada Carigrada 1453. godine bratstvo vitezova "ČUVARI KOPLJA SVETOGA GEORGIJA" promjenilo je način rada bratstva i prilagodilo ga tajnom radu. Izvršene su male izmjene u hijerarhiji bratstva. Kao i do tad na čelu bratstva je bio "SVETI ĐORĐE". Slijedeći prsten bratstva bili su dvanaest "STEFAN VITEZOVA", zatim prsten sa dvadeset četiri "KOPLJONOŠE", a onda prsten od četrdeset osam "ŠTITONOŠA". Naredni prsten su činila "BRAĆA". STEFAN VITEZ nije bio samo jedan čovjek, već sedam vitezova koji su nosili isti znak, prvi među jednakima nosio je titulu RAS. Tako su bili organizovani i ostali prstenovi.

Bratstvo je držalo do visokih moralnih i etičkih načela, tako da bi se filozofija bratstva mogla preslikati u jednoj srbskoj izreci:

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА Vitez6bh

...bolje ti je sine izgubiti glavu, nego svoju sagriješiti dušu...

odlike čovjekove postanu izlišne, a kad život traži od čovjeka samo snagu željeznog karaktera. Ima i momenata kad se više ne misli kako će se živjeti nego u kakvoj će se ljepoti umrijeti..."

Pjer Datum upisa : 13.10.2008

Bratstvo vitezova “ČUVARI KOPLJA Sv. GEORGIJA” nikada nije prestalo sa postojanjem kako tvrde njegovi hroničari. U dugogodišnjem postojanju ovog bratstva koje već danas broji 837 godina, po riječima hroničara dva su perioda bila kritična po bratstvo.

Prvi period vezan je za Manastir Mileševo i kraj XVI vijeka.

Bratstvo je neminovno od samog osnivanja Manastira Mileševa bilo vezano za sam Manastir kao zadužbinu kraljevske loze Nemanjića. Uticaj bratstva na Manastir i njegovo okruženje bio je velik čak i poslije povlačenja bratstva iz javnog djelovanja. Nepresušni izvor srpske duše, kulture i identiteta Manastir Mileševo je bio trn u oku turskim osvajačima, a sa njim i bratstvo “ČUVARI KOPLJA Sv. GEORGIJA” za koje se znalo da su posebno odani lozi Nemanjića i da i dalje tajno djeluju u Manastiru, posebno u širenju učenja Svetog SAVE.

U periodu od 1592. godine do 1594. godine Turci su uspjeli gotovo uništiti čitavo Bratstvo. Te 1594.godine (7102.god) Turci su iz Mileševe odneli njenu najveću svetinju - mošti Svetog SAVE i spalili ih na Vračarevom brdu u Beogradu.

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА GW193H193

Drugi period vezan je za period 1948. godine do 1968. godine

U ovih dvadeset godina na teritoriji bivše Jugoslavije u vremenima najveće ljudske nepismenosti, neobavještenosti, nekulture i gluposti, stradao je veliki dio bratstva vitezova “ČUVARI KOPLJA Sv. GEORGIJA” zato što su bili pismeni, obrazovani, kulturni i
ono što im se najviše zamjerilo nacionalno određeni.

Bratstvo djeluje i danas !!!

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА GW249H257

Jedan od važnih postulata “ČUVARA KOPLJA Sv. GEORGIJA” je Sloboda. Prolazeći kroz burna istorijska iskušenja od samog
nastanka do danas, bratstvo je došlo do svoje definicije Slobode.

“SAMO NAORUŽAN ČOVJEK JE SLOBODAN”

Pojam “naoružan” trebalo bi posmatrati možda više filozofski, mada je kult “BOŽIJEG MAČA PRAVDE” pored duhovnog imao i
materialno otjelovljenje. Bratstvo je imalo specifičnu tehniku izrade mačeva, a samim tim i tehniku borbe, prilagođenu svojstvima
mača.

Sve ove osobine dovele su Bratstvo u red najcjenjenijih viteških redova u Evropi.

Bratstvo “ČUVARI KOPLJA Sv. GEORGIJA” je sa crkvenim velikodostojnicima, zbog načina svog organizovanja i postojanja, imalo
povremene nesuglasice, koje su kulminirale poslije 1371.god. Na svu sreću u kritičnim trenucima za vaskoliko srpstvo te nesuglasice su se zaboravljale, da bi se ubrzo zatim obnavljale. O čemu je pisao i patrijarh Pajsije (1614 – 1647) u “Žitijia o caru Urošu”.

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА GW239H303

Tokom čitavog XVI i XVII vijeka zajedno sa Crkvom, bratstvo je zdušno radilo na obnavljanju SRPSKOG KRALJEVSTVA i sa željom da na prijestolje vrati lozu Nemanjića. Zbog čega opet dolazi u nesuglasicu sa Crkvom.

"Po isteku mnogih godina, vladao je Vukašin, dok ne postade hrabar car Uroš i dok mu ne bude 17 godina. Bio je toliki razumom, da su se svi divili, uspevao je iz dana u dan u dobroti i razumu, ne primajući savete starih, a držeći savete mladih. Radi toga onaj koji od iskoni mrzi dobro: đavo, podiže rat između mladoga cara i Vukašina, i bio je veliki meteže i raspre između njih u te dane. Jedni “(Braća)” su bili pomagači caru Urošu, a tako je i po pravdi, a drugi Vukašinu po nepravdi, tako da je bio veliki metež i raznoglasice i nepravde"
(Pajsije Janjevac).

Nakon toga opisuje Pajsije Janjevac sabor koji se držao u Prizrenu i na kojem se Vukašin želio dočepati carske krune, ali u tome ne uspjeva pa:

"Vukašin razdeli (carstvo) na tri dela: Uglješi dade Serez i nazva ga kesarem, Gojka despota u Trapezuntu tj. Trnovu, a sam u srpskoj zemlji" (Pajsije Janjevac).

No, i to mu je bilo malo pa se odluči da ni manje ni više već da ubije cara Uroša i tako ukloni ovu prepreku u želji da se sam zacari. Ubistvo je izvršeno dok su zajednički lovili, a evo kako je izvršeno

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА GW653H113

"I prođe nekoliko godina, a Vukašin rasvirepivši se, jaoj nepravedni sude, i uputi đavo, koji od iskoni mrzi dobro, Vukašina ratoborca, te on uputi svoje sluge na ubistvo (Uroševo). Posle nekoliko dana iziđoše (Vukašin i Uroš) u lov kao što su običaj imali, i tamo (Uroš) primi kraj života, ubiše ga potpuno nevina" (Pajsije Janjevac).

Legenda kaže da je Vukašin ubio cara Uroša sa leđa dok se ovaj sageo da se napije vode.

Budući da je Vukašin imao velikog uticaja za razliku od mladog Uroša pridobio je sve na svoju stranu ( skoro sve Crkvene velikodostojnike ) osim srpskih vitezova “ČUVARI KOPLJA Sv. GEORGIJA” koji su kao čuvari loze Nemanjića spasili mladog Uroša u zidinama grada Dubrovnika. Ustvari to je osnovni razlog zašto je bratstvo imalo nesuglasice sa Crkvom.

Kada je car umro Bratstvo ga je sahranilo u starom manastiru kod Šarenika po njegovoj želji da bude sahranjen na srpskom tlu.

Kad soko zapara nebo I kad se čuje njegov kliktaj znali su da stiže. Stefan Vitez dolazi niodkud, ni sa neba ni sa
zemlje. Njegov konj je bijel, a njegov mač je blistav. Usamljeni ratnik, on je svjetlo u vječnoj borbi dobra protiv sila
mraka.

Srpski vitetški mit je posebno naglašen kod Čuvara Koplja Setoga Đorđa, a koji se razlikuje od ostalih viteških mitova
posebno sa zapada.

Vlastela iz Evrope hitala je u Srbiju, da ih za vitezove proglasi Despot Stefan Čuvar Koplja Sv. Georgija

Sin Cara Lazara i knjeginje Milice, despot Stefan Lazarević, sjajan diplomata i vojskovođa, vješt igrač u političkim
igrama, čovjek koji poslije bitke kod Ankare 1402. godine, ponovo osamostaljuje srpsku državu, visok, lijep, fizički
izuzetno snažan, ekskluzivno obrazovan, imao je svoju školu borilačkih vještina.

Pjer Datum upisa : 13.10.2008

Borilački autoritet nije stekao
pričama već bitkama, a osnovni princip mu je bio postići pobjedu sa što manje poginulih i ranjenih. Čak i u bici protiv
Ta-merlana, Stefan Lazarević gotov poraza pretvara u pobjedu. Dobija izgubljenu bitku, jer sa svojim Čuvarima
Koplja Sv. Georgija pravi lom po tatarskoj vojsci i sa minimalnim gubicima se vraća kući.

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА GW199H227

Posebnu pažnju posvećuje borilačkim vještinama, i reformisanju vojske.

Postaje čuven po svojoj vještini i u zapadnim zemljama, i samim tim i magnet za mlade vitezove, koji prevaljuju dug
put do despota Stefana Lazarevića da bi ih on obučavao i one koji zasluže proizveo u vitezove. Da nekog vlastelina
Despot Stefan rukopoloži u viteza, već u startu to je značilo slavu ali i ogromnu obavezu da mora da se ponaša
prema pravilima Čuvara Koplja Svetoga Đorđa, da bude human, da čuva ljudske živote, da voli ljude i da se bori protiv
zla.

Despot Stefan je čuvao kulturna dostignuća Nemanjića, a vojska ga je posebno interesovala, tako da je napravio
radikalno korigovanje vojnog sastava. Ukinuo je feudalne odrede i uveo regularnu, stajaću vojsku. Vojne obaveze niko
nije bio oslobođen, čak i ako je to pokušavao zidajući manastire i pomažući ih u najlepšoj tradiciji Nemanjića. Prvi
zavodi porez manastirima, da bi imao novac za izdržavanje i naoružavanje svoje stajaće, odlično naoružane,
uvježbane i dobro motivisane vojske.
Despot Stefan Lazarević je bio jedan od najvećih Čuvara Koplja Sv. Georgija.
ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА Bitkanaplocniku3fpzs7nl

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА Bitkanaplocniku3fpzs7nl

» РЕПУБЛИКА СРПСКА - ПЕСМОМ ОПЕВАНА
» МАНАСТИРИ "МОРАВСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ"
» КНЕЗ ЛАЗАР И КОСОВСКИ ЗАВЕТ
» О ЧЕДОМОРСТВУ...