RAK -najveći ubica sadašnjosti čovečanstva

First topic message reminder :

Sta je rak?

Written by Dr Branislava Krstić

[You must be registered and logged in to see this image.] Rak je grupa različitih oboljenja čija je zajednička karakteristika nekontrolisana deoba ćelija. Svi tumori se dele na dve vrste: dobroćudne (benigne) i zloćudne (maligne). Benigni tumori su pravilnog oblika, jasno ograničeni od okolnog tkiva, nemaju osobinu da se šire na druge organe i lako se mogu otkloniti upotpunosti. Maligni tumori se mogu proširiti putem krvi i limfne tečnosti u druga zdrava tkiva, gde nastavljaju da rastu i stvaraju nove kolonije koje se zovu metastaze. STATISTIKA Od zloćudnih tumora u Srbiji boluje 120.000 ljudi, a svake godine umre 18.000 obolelih. Rak pluća je na prvom mestu za oba pola po broju novoobolelih i broju umrlih od neke maligne bolesti. Rak pluća odnosi 3-4 puta više života od ostalih karcinoma. Rak debelog creva je drugi vodeći uzrok smrtnosti u našoj zemlji, koji odnese svake godine 2300 života. Rak dojke je najčešće maligno oboljenje žena, a na drugom mestu po učestalosti je rak grlića materice. Prema predviđanjima, kod muškaraca će učestalost javljanja raka prostate premašiti incidencu raka pluća. KOJI SU UZROČNICI RAKA? Rak nema jednog poznatog uzročnika, već više faktora rizika koji doprinose njegovom nastanku: mutacije gena, poremećaji imunog sistema, neki hormoni, odredjeni virusi i bakterije, nezdrava životna sredina i nezdrav stil života (nepravilna ishrana, nedostatak fizičkih aktivnosti, pušenje, dugotrajna profesionalna izloženost kancerogenim materijama, preterana izloženost ultravioletnim zracima…) SIMPTOMI I ZNACI KOJI SE NE SMEJU ZANEMARITI Ukoliko ste primetili bilo koji od sledećih simptoma neizostavno se javite lekaru 1. Otvrdlina ili čvor prisutan u nekom delu dela 2. Promene u radu organa za varenje hrane (naglo nastao zatvor, naizmenično prolivi i zatvori, stolica istanjena kao olovka, krvarenje, gubitak u kilaži) 3. Teškoće pri mokrenju, krv u mokraći 4. Izraslina, čvor ili ulegnuće u dojci, promene veličine ili oblika dojke, promena boje ili osetljivosti dojke, areole ili bradavice, neobičan iscedak ili krvarenje, uvećani limfni čvorovi u pazuhu 5. Promena oblika i boje bradavica i mladeža na koži 6. Rana koja ne zarasta 7. Uporan kašalj, otežano disanje, neobjašnjivo zapaljenje pluća, iskašljavanje krvavog ispljuvka, dugotrajna promuklost, bol u grudima KAKO SE LEČE TUMORI? Tumori se leče sledećim metodama: operacijom, tj. hirurškim uklanjanjem, zračenjem i hemioterapijom. Izbor metode i načina lečenja zavisi od vrste tumora, njegove lokalizacije i stepena proširenosti na druge organe. Zračenjem se uništavaju ćelije raka. Hemioterapija je primena lekova koji sprečavaju rast i deobu ćelija raka. Ovi lekovi deluju i na zdrave ćelije u organizmu koje se ubrzano dele (ćelije koštane srži, ćelije sluzokoža, ćelije reproduktivnog organa, dlaka). Zdrave ćelije će se nakon prestanka primene lekova oporaviti za razliku od ćelija raka. Ključ je u prevenciji (sprečavanju nastanka) i u ranom otkrivanju. Rak je izlečiv ako se na vreme otkrije. Sama dijagnoza raka ne znači da ste upotpunosti izgubili kontrolu nad svojim životom. Budite fizički aktivni, hranite se pravilno, održavajte optimalnu telesnu težinu, ostavite cigarete, umereno konzumirajte alkohol i obavite obavezne preventivne zdravstvene preglede. Dr Branislava Krstić, DZ Dijagnostika

Citat :

Dobar si @sabljar, dodji kod mene gdje zivim, pa ce ti reci odmah RAUS!

tvoje je da izgledas zaposlen. da se ne vidi kako ladis neke stvari;kolicina rada koju trebas obaviti nije tako zahtevna, cak da si i fizikalac

sabljar ::

Citat :

Dobar si @sabljar, dodji kod mene gdje zivim, pa ce ti reci odmah RAUS!

tvoje je da izgledas zaposlen. da se ne vidi kako ladis neke stvari;kolicina rada koju trebas obaviti nije tako zahtevna, cak da si i fizikalac

Moj zahtev je moj radni ugovor, nema drugih ugovora osim njega.

momentalno nije tema uslovi rada i radni ugovori

Uglavnom najveca ubica covecanstava je covjek koji zivi na zemlji planeti, u svim sektorima gledajuci.

Tko je zadnji, neka ugasi svjetlo..kaze se.

Danas dan Raka u svijetu 04.01. Bas sad citam clanak o raku. :329340:

sonia ::

sabljar ::

Najveci ubica covecanstva je jos uvek nedostatak pitke vode, zarazne bolesti, srcane bolesti , pa nakon toga neoplazme

Samo, kolovodja je ipak stres...

---

najveci ubica covecanstva je covek ... njegova pohlepa unistava zarad svoga dobita sve ..prirodu i sklad humanosti prema svakom sabratu... koliko kod medicina napreduje nasa svest je suvise ogranicena tj na niskom nivou ... cesto se pitam kuda i cemu nas sve to vodi ..zar gutanje raznih vestackih hemikalija ,primene plastike ,vestacke hrane naduvane adetivima ,priroda se gazi radi profita ,sam obican covek doveden na ivici sloma -stres kako preziveti globalizaciju ,prehraniti sebe i porodicu.... gde je tu radost ,smeh .ljubav...da li komfor od betona i azbesta i ostalih materijala stvoreni u nekim cudnim laboratorijama , moze zameniti prirodnost...brzi tempo zivota nije u skladu -zato uspori jer nisi nista propustio ..

---

lutam besciljno hodnikom
kroz belinu
hladno mi je ..
teskim i klecavim korakom koracam
kroz belinu poput magle,
prozima me,
obavija me ta avetna belina,
ledeni vihor uvlaci se u najtanje niti moga tela
suvise bolan svaki njegov nalet ....
pramen kose pade mi na dlanu,
cvrsto stegnuh rukom
gledajuci kako uveli list mlade breze pada
pada dok ga vihor nosi ...
oblacim kaputic mali ,stavljam seseric
spremajuci se ze neki daleki put...
sta moze jedna ptica otrgnuta od svoga jata
bez krila leteti?
htedoh suzu pustiti ,
al ko biserne perle rasule se po podu,
poput stakla nesastavise se nikad
tesko mije..
svaki deo moga tela budi se pod naletom dolazece oluje
i neke nepoznate tisine me vuku
vreme je sve tise....
zasto?
ne pitam vise,
mnogo bole me rane
gde su nestali moji sni?
gde je ljubav i smeh?
gde nestade sunce?
zasto nesvice zora?
zasto tako dugo traje dan sve u jednom pocetak i kraj
kad senke u belini nestanu poput magle..
vise necu brojiti sate
jer strepnje u meni nema vise
jer svaka ptica jos jednom poleti .... :heart1: ...

---

panonski galeb

---

4 .februar svetski dan borbe protiv carcinoma .....

---

[You must be registered and logged in to see this image.]

---

pesma koju sam napisala je iz licnog zivota ... period koji sam jako tesko podnela ,kao i svi oboleli od carcinoma ... ne znam da li sam pobedila ,stim zivim iako kazu da je sad sve uredu....al jedinstveni osecaj je ziveti i kad mislis da je svemu kraj ne predaj se ,jer prokleto lepo je ziveti...ziveti svakom sekundom ,disati i radovati se novom jutro puno ljubavi... :heart1: ...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Liječite rak sodom bikarbonom! Donosimo recept i revolucionarno otkriće o raku koje se taji!



Dr. Tulio Simoncini tvrdi da je rak obična gljiva (CANDIDA) koja se lako liječi sodom bikarbonom!

Bolnu realnost, sve češće pojave bolesti raka koju je gotovo svatko iskusio, bijedni kraj prijatelja ili poznanika, sve je to povezano s neuspjesima službene onkologije. "Mi moramo dokazati da je suvremena onkologija nesposobna odgovoriti na pitanja i potrebe onih koji su oboljeli od raka i zbog toga je naša moralna i etička obveza da pokušamo pronaći pravo rješenje za najteže i najbolnije bolesti našeg vremena", govori dr. Tulio Simoncini koji tvrdi da je rak obična gljiva (CANDIDA) koja se lako liječi sodom bikarbonom. Sodom bikarbonom liječi se i kiselost organizma, što je još jedan od uzročnika raka.

Rak je gljiva
Oko 100 godina stara, osnovna teorija o raku zasnovana je na hipotezi neispravnosti gena. Ovo stanovište podrazumijeva da je rak intracelularni. Međutim, s moje točke gledišta, rak je gljivična infekcija, i jedan poseban stanični fenomen, napominje dr. Tulio Simoncini koji je napravio medicinsku revoluciju otkrićem da je obična candida ili gljiva uzrok raka, a liječi se svima dostupnom sodom bikarbonom.

Candida (Kandida)
U biljnom svijetu, karcinomi su uzrokovani gljivičnim invazijama, a može se reći da se ista stvar događa i u ljudskim bićima. Gljive uvijek sa sobom vuku tumor: nalaze se u in vivo i u post-mortem ispitivanjima. Međutim, znanstvenici vjeruju da se one razvijaju poslije početka bolesti.

Moje mišljenje je da su one došle prije: one stvaraju rak, oslabe imunološki sustav i onda napadnu cijeli organizam. Svaka vrsta raka je uzrokovana gljivicama iz roda Candida, što je navedeno i u drugim istraživanjima, a histološki sastav je rezultat reakcije obrane tkiva protiv invazije.
S vremenom tkivo postaje iscrpljeno i proizvodi samo nediferencirane (iste) stanice. Rak se može nazvati kao "otporni apsces (čir)", gdje se kolonije formiraju u centru i pokreću reakciju mnoštva stanica svuda oko nje.

Soda bikarbona
Klasični anti-gljivični lijekovi su neučinkoviti u liječenju tumora jer čvrste kolonije mogu biti napadnute samo na površini njihovog raspona i nakon prvog davanja lijeka one postaju otporne. Jaka infekcija je mnogo snažnija od jedne bakterije. Zato jednostavna gljivična infekcija može trajati vječno.
"Ja sam jednostavno identificirao tvari koje su u stanju prodrijeti u ove ogromne infekcije: za rak unutarnjih organa to je soda bikarbona, a najbolja supstanca za eliminiranje raka kože je jod tinktura, naročito kada se širi."
Postoje mnoge publikacije koje opisuju učinkovitost natrij-bikarbonata na rak, i zaključci u njima su uvijek točni jer pretpostavljaju intracelularne, rjeđe nego antifungalna akcije.

Tretman
Moji postupci su liječili ljude 20 godina. Mnogi od mojih pacijenata su se oporavili u potpunosti od raka, čak i u slučajevima kada je službena onkologija odustala.
Najbolji način da se pokuša eliminirati tumor je da se dovede u kontakt s natrij bikarbonat-om, što je bliže moguće, primjerice korištenjem oralne primjene za probavni trakt, klistira za rektum, ispiranje za vaginu i maternicu, intravenske injekcije za pluća i mozak, a inhalacija za gornje dišne puteve.

Grudi, limfni čvorovi i potkožne grudice se mogu tretirati lokalnom perfuzijom. Unutarnji organi mogu biti tretirani s natrij bikarbonata lociranjem pogodnih katetera u arterijama (jetre, gušterače, prostate, i udova) ili u šupljinama (na pluća ili peritoneum).
Važno je liječiti svaki tip raka s pravom dozom. Za phleboclisis, potrebno je 500 cm na 5 % ili 8,4 %; za vanjske slučajeve dovoljno je probati je li okus slan. Ponekad je pametno kombinirati različito prepisivanje lijekova. Prilikom svakog tretmana, uzeti u obzir da se kolonije tumora vraćaju između trećeg i četvrtog dana, a kolaps je između četvrtog i petog, tako da je šest dana davanja lijekova dovoljno.

Kompletan, učinkovit ciklus se sastoji od šest dana tretmana, a poslije šestog dana, se ponavlja četiri puta. Najvažnije nuspojave ovakvog sustava njege su žeđ i slabost.
Za rak kože 0,7 % jod tinktura treba se mazati na oboljelo mjesto 20-30 puta tijekom dana, s ciljem da se proizvode niz slojeva kore. Nakon ovog tretmana, tumor će nestati i neće se nikad vratiti.

Simptomi gljivice Candide albicans
* Kronični problemi kože od svrbeža preko osipa do ekcema
* Maglovitost i nesvjest, nemogućnost fokusiranja
* Kronični probavni problemi, plinovi, nadutost, grčevi, nestalna ili loša stolica, itd.
* Anksioznost i / ili razdražljivost
* Opsesivno-kompulzivni poremećaj (HPK)
* Intenzivna potreba za škrobom i šećerom
* Promjene raspoloženja, iznenadni izljevi bijesa
* Kronična iscrpljenost ili umor, depresija
Ako imate više od dva simptoma, velika je mogućnost da imate uznapredovalu candidu koja dovodi do raka. To nikako ne smijete ignorirati.

Preventiva ili liječenje od candide
Razvoj candide mora biti obuzdan. Neprovjerena candida može dovesti do sistemske kandidijaze, što može izazvati simptome koji oponašaju mnoge poznate bolesti i dovesti do perforacije crijeva (stvaranja otvora u zidu crijeva), odnosno sindroma curenja crijeva. Curenje omogućuje neprobavljene proteinima da napadnu krvotok. Ovo stvara reakciju imunološkog sustava protiv ovih nepoznatih osvajača koji dovode do alergije na hranu – uobičajeno dobre i zdrave hrane.
Dakle, prvo treba eliminirati candidine omiljene namirnice koje sadrže škrob i šećere bilo koje vrste, uključujući i sve slatkiše i svježe voće, kruh, tjestenine, i bijelu rižu. Jedite sirovo povrće neko vrijeme i kuhajte na pari. Pošto je probava otežana, kuhanje na pari je bolje za sada.
Neki koriste sirup od sjemenki grejpfruta (ne grožđa) da bi ubili dio gljivica.

Terapija
Dr. Simoncini, preporuča korištenje sode bikarbone bez dodataka aluminija ili farmaceutske sode bikarbone u svrhu liječenja raka. Možete ju kupiti u dućanima organske prehrane za par kuna.

Kako djeluje terapija:
Soda bikarbona drastično povećava lužnatost krvi, što uništava kandidu (koja, prema teoriji dr. Simonicinija, uzrokuje rak). Soda bikarbona se, za razliku od svih drugih anti-fungicidnih tretmana, na koje gljivice mogu postati imune, vrlo lako širi tkivom u kojem ima gljivica i izrazito lako ulazi u tkivo s tumorom ili rakom.
Zbog te svoje odlike, soda bikarbona brzinski dezintegrira tumor. Zbog istih svojstava sode bikarbone, gljivice više nisu u stanju praviti štetu i u stvari su u potpunosti bez obrane na napad ovim prirodnim kemijskim spojem.

Postupak liječenja:
Kod karcinoma želuca, crijeva, rektuma i usne šupljine: 
Uzimati jednu čajnu žličicu sode bikarbone ujutro i jednu navečer s čašom vode, tijekom jednog mjeseca. Nakon toga rak bi trebao nestati.

Napomena:
Ne koristiti ovu terapiju duže od 3-4 tjedna! Ipak, u većini slučajeva, terapija dr. Simoncinija zahtjeva liječničku pomoć, u obliku injekcija ili intravenske terapije.

Intravenska terapija:

500 ml 5 %-postotne otopine sode bikarbone direktno u venu, svakog dana. Tako treba ponavljati dok ne dobijete ukupno 24 infuzije. Nakon toga provjerite je li se rak povukao, trebao je!
Za žene
Veliki problem kod žena je intra vaginalna candida koja je, prema dr. Simoncininu, uzrok raka maternice, cista i ostalih tumorskih oboljenja koje zahvaćaju vaginalni dio kod žena. Recept za pravilno iliječenje ove candide i prevevenciju raka ženskih organa je sljedeći: Dva mjeseca perite vaginalni dio vodom koja je prokuhana i ohlađena (oko 2 litre vode). U vodu stavite 2 žlicice sode bikarbone. Bez gela za tuširanje i ostalih kemikalija. Prema dr. Simoncini, soda bikarbona trebala bi izliječiti sve tumorske probleme ovom terapijim. Isto tako, on tvrdi da soda bikarbona jedina može ubiti ovu gljivu, a samim time i sve oblike raka.

KRAJ HEMOTERAPIJI I ZRAČENJU: Na pragu univerzalna vakcina za sve tipove raka?

Nakon gotovo sedamdeset godina pokušaja pronalaska efikasnog leka protiv raka, nakon skupih i nehumanih grešaka poput hemoterapije i zračenja koje su u bolnu smrt terale na stotine miliona obolelih od raka i leukemije, naučnici sa Medicinskog fakulteta Stanford su otkrili univerzalni lek koji će uništavati sve vrste raka uz pomoć jedinstvene vakcine.


20.03.2014. u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, objavljen je naučni rad koji bi mogao označiti prekretnicu u borbi protiv najvećih kancerogenih oboljenja, od kojih svake godine umire sve više ljudi.

Prof. dr. Irving Weissman, zaslužan za otkrivanje vakcine protiv svih vrsta raka.

Stanfordski tim, na čelu s profesorom Irvingom Weissmanom je otkrio kako gotovo sve vrste raka koriste protein CD47 s kojim zbunjuju imuni sistem domaćina, naime ovaj protein omogućava tumorima i metastazama da se slobodno šire po telu bez da ih napadaju T limfociti – koji proždiru i rastvaraju sve strane ćelije u našem telu.

Drugim rečima tumori stvaraju originalnu mimikriju, te s hemijskom porukom u obliku CD47 stopiraju želju za normalnim radom T limfocita, nakon toga kancerogene ćelije divljaju i neobuzdano rastu, što na kraju dovodi do iscrpljivanja tela domaćina i njegove smrti.

Neverovatno je da je Weissmanov tim otkrio protein CD47 pre punih deset godina, iako je stvaranje blokatora za CD47 relativno jednostavna stvar, tek ove godine smo dobili studiju u kojoj je predstavljen neverovatan učinak anti-CD47, tačnije materije koja je u opitnim životinjama, uz rad T limfocita, omogućavala uništavanje kancerogenih ćelija u rekordnom roku, i to nakon samo par tretmana s inekcijama u kojima se nalazi ovaj revolucionarni lek.

Prvo je Weissmanov tim smatrao kako je anti-CD47 uspešan u uništavanju samo ćelija leukemije i limfoma, ali uskoro su otkrili kako sve vrste raka imaju isti način zbunjivanja T limfocita.

Osim toga Stanfordski tim je saznao još jednu neverovatnu činjenicu, naime sve zdrave ćelije u ljudskom telu imaju određene količine proteina CD47, one na taj način limfocitima šalju poruku kako pripadaju telu domaćina.

Kancerogene ćelije imaju puno više ovog proteina nego zdave ljudske ćelije, ta činjenica je neverovatna, jer su svi oblici raka, limfoma i leukemije uspeli nasamariti naša tela, uveravajući vlastiti imuni sistem kako se radi o normalnim i zdravim ćelijama koje treba braniti i čuvati, a ne proždirati i uništavati.

Weissman je ustanovio kako se nakon samo jedne jedine inekcije s anti-CD47 tumori u laboratorijskim miševima smanjuju, a nakon tretmana svi miševi koje je vakcina protiv kancerogenih oboljenja su ostali zdravi i četiri meseca nakon tretmana, tačnije do objave studije.

Jedini neuspeh ovog istraživanja je slučaj jednog miša u kontrolnoj skupini od deset miševa s limfomom, kome rak nije u potpunosti nestao, kod svih ostalih vrsta raka vakcina je delovala s potpunim uspehom.

Svi miševi su bili inficirani s ljudskim oblicima raka, a Wissmanov tim se potrudio pronaći sve moguće poznate vrste kancerogenih ćelija.

Nakon detaljnih istraživanja Weissman je izjavio sledeće:

Pokazali smo kako je na tumorima, koji čak i nisu nestali nakon primarnih tretmana, imuni sistem nastavio delovati, naime jednom kada smo uklonili hemijsku mimikriju kancerogenih ćelija, T limfociti su brzo naučili kako trebaju uništavati sve što liči na tu vrstu raka, imuni sistem je brzo i efikasno uništavao metastaze, sprečavao je dalji rast tumora, te je nastavio s normalnim radom protiv kancerogenih ćelija iako im više nismo davali dodatne inekcije s anti-CD47.

Ćelije imunog sistema imaju kratak životni vek, naučnici su ostali začuđeni pošto su nakon davanja vakcine protiv raka, nastajale nove ćelije koje su napadale rak. Ta neverovatna mogućnost učenja tijela da nastave reagovati protiv raka nakon davanja vakcine je najveće otkriće Weissmanovog tima. Na takav način imuni sistem stopira ponovno pojavljivanje raka.

Korišćenje anti-CD47 u isto vreme s hemoterapijom bi moglo biti kontraproduktivno, pošto hemoterapijski stres uzrokuje stvaranje još više CD47, dakle imuni sistem bi dobijao još više signala da ostavi kancerogene ćelije na miru.

Weissmanov tim je dobio 20 miliona dolara za kliničko ispitivanje vakcine na ljudima, preliminarna klinička ispitivanja bi se trebala obaviti u Kaliforniji tokom ove godine, nakon toga će uslediti novo istraživanje, od čijih rezultata će zavisiti kada će univerzalna vakcina protiv raka postati dostupna širom sveta i za koju cenu.

Bazocelularni karcinom kože

Bazocelularni karcinom kože (ICD-10: C44) je najčešći rak kože u ljudi, no odgovoran je za manje od 0.1% smrti zbog raka. Bazocelularni karcinomi tipično se pojavljuju na suncu izloženoj koži, rastu sporo i rijetko metastaziraju (samo u 0.0288-0.55% slučejva). Obično se prezentiraju kao ravna, čvrsta, blijeda područja, mala, roskasta do crvena, sjajna, voštana, a mogu krvariti nakon manje ozljede. Veličina tumora može varirati od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u promjeru.

Bazocelularni karcinom kože je nemelanocitični karcinom (epitelni je tumor) koji nastaje iz bazalnih stanica - malih okruglih stanica smještenih u nižem sloju epidermisa. Bazalne stanice invadiraju dermis no rijetko invadiraju druge dijelove tjela. DNA određenih gena često je oštećena u pacijenata s bazocelularnim karcinomom, stoga se da zaključiti da u etiologiji ulogu igraju i nasljedni faktori. Većina tih DNA promjena rezultat je oštećenja uzrokovanog izlaganja Suncu.

Distribucija bazocelularnog karcinoma je ovakva:
na glavi (najčeđće na licu; najčešća lokacija je nos, specifično vrh nosa i alae - 70%,
na trupu - 25%,
na penisu, vulvi ili perianalnoj koži - 5%.
Ova anatomska distribucija bazocelularnog karcinoma odgovara distribuciji embrionalnih fuzijskih ploča. To podupire tezu embrionalne uloge u patogenezi bazocelularnog karcinoma.

Bazocelularni karcinom može se razviti i na područjima neizloženima Suncu, primjerice, prijavljeni su i slučajevi bazocelularnog karcinoma prostate. U nekih pacijenata, faktori koji su pridonijeli razvoju bolesti uključuju arsen, katran, ugljen, parafin, određene tipove industrijskog uklja i radijaciju. Bazocelularni karcinom također može biti povezan s ožiljcima (npr. komplikacija opeklina), xerodermom pigmentisum, prethodnom traumom, cijepljenjima, čak i tetovažama.

Može biti potrebna biopsija za potvrdu dijagnoze. Zanemareni tumori mogu rasti i voditi u značajno lokalno uništavanje, čak i disfiguraciju. Preporuča se kriruško liječenje, ovisno o veličini tumora, dubini i lokaciji. Površinski bazocelularni karcinomi uspješno se liječe 5%tnom imikvimod kremom, topičkom 5%tnom 5-fluorouracil kremom (za male, površinske bazocelularne kracinom) - imikvimod je indikacija nenavedena na oznakama lijeka, stoga pacijente valja upozoriti na to.


Epidemiologija


Bazocelularni korcinom najčešći je rak - procijenjeni rizik za bijelu populaciju je 33-39% za muškarce i 23-38% za žene. Incidencija bazocelularnog karcinoma udvostruči se svakih 25 godina. Čini 80% svih karcinoma kože, no s najmanjom pojavnosti malignog ponašanja i metastaze.

Rizik razvoja bazocelularnog karcinoma povećava se s dobi. S iznimkog Gorlinova sindroma, bazocelularni karcinom rijetko se nalazi u pacijenata mlađih od 40 godina (5-20% slučajeva javlja se u dobnoj skupini 20-40). No u mlađih se češće javljaju agresivniji tipovi tumora. Vrh incidencije bazocelularnog karcinoma je od 50-80 godina.


Patofiziologija


Iako točna etiologija bazocelularnog karcinoma nije poznata, dobro potkrijepljena veza postoji između njega i pilosebaceoznih jedinica, s obzirom na to da se tumori najčešće otkrivaju na područjima kože prekrivenim dlakama.

Mnogi vjeruju da bazocelularni karcinom nastaje od pluripotentnih stanica u bazalnom sloju epidermisa ili folikularnih struktura. Ove stanice nastaju kontinuirano tijekom života i mogu stvarati dlake, sebaceozne i apokrine žlijezde. Tumori obično nastaju u epidermisu i povremeno iz vanjske ovojnice korijena folukula dlake, osobito iz matičnih stanica folikula dlaka koje su položene ispod duktusa lojnih žlijezda.

Intracelularni signalni putovi igraju ulogu i u sporadičnim bazocelularnim karcinomima, i u Gorlinovu sindromu (nevoidni bazocelularni karcinomski sindrom). Radi se o patched/hedgehog signalnom putu koji utječe na diferencijaciju raznih tkiva tijekom fetalnog razvoja. Nakon embriogeneze ima ulogu u regulaciji staničnog rasta i diferencijacije. Gubitak inhibicije ovog puta povezan je s raznim malignostima, uključujući bazocelularni karcinom.

Hedgehog gen kodira ekstracelularni protein koji se veže na receptorski kompleks na staničnoj membrani i započinje kaskadu staničnih događaja koji vode do proliferacije stanica. Od tri poznata ljudska homologa, za bazocelularni karcinom najvažniji je sonic hedgehog (SHH). Patched (PTCH) je protein koji je ligand vežuća komponenta hedgehog receptorskog kompleksa na staničnim membranama. Drugi protein član receptorskog kompleksa, smoothened (SMO), odgovoran je za prevođenje hedgehog signala na gene.

Pokazano je da ultraljubičasto zračenje mijenja nukleotide dvaju tumorsupresorkih gena, TP53 i PTCH, a oba su povezana s razvojem bazocelularnog karcinoma s ranim početkom.

Kad je SHH prisutan, veže PTCH, koji onda otpušta i aktivira SMO. SMO signal se prevodi do jezgre. Kada je SHH odsutan, PTCH se veže za SMO i inhibira ga. Mutacije u PTCH genu sprečavaju vezanje na SMo, što simulira prisutnost SHH. Stoga nevezan SMO ostaje konstitutivno aktivan, a time i provođenje hedgehog signala postaje neometano. Isti signalni put može se aktivirati i mutacijama SMO gena s istim rezultantnim nereguliranim signaliziranjem tumorskog rasta.

Mutacije TP53 tumorsupresorskog gena na kromosomu 17 potaknute UV zračenjem također su zabilježene u nekim slučajevima bazocelularnog karcinoma. Frameshift mutacije BAX (s BCL2-povezani X protein) gena pronađene su u sporadičnim slučajevima bazocelularnog karcinoma, gdje je redukcija bcl-2 proteina viđana u agresivnijim, infiltrativnijim tipovima bazocelularnog karcinoma.

Za zračenje je dokazano da je tumorogeno dvama mehanizmima. Prvi je inicijacija produžene stanične proliferacije, što povećava šansu transkripcijskih grešaka koje vode u staničnu transformaciju; drugi je mehanizam izravno oštećenje DNA replikacije, što vodi u stanične mutacije koje mogu aktivirati protoonkogene ili deaktivirati tumorsupresorske gena. Produženo ultraljubičasto zračenje ima i neke lokalne učinke, poput supresije kožnog imunosnog sustava i imunološkog neodgovaranja na kutane tumore.



Patologija


Postoji nekoliko različitih kliničkopatoloških tipova bazocelularnog karcinoma: nodularni (cistični, pigmentirani, keratotični), površinski, infiltrativni, mikronodularni, sklerozirajući.

Nodularni bazocelularni karcinom najčešći je tip bazocelularnog karcinoma i obično se prezentira kao okrugla, bisekrasta, boje mesa papula s teleangiektazijama. Više od 60% bazocelularnih karcinoma pripadaju ovom tipu. Kako se tumor povećava, često centralno ulcerira (ulcerirana varijanta naziva se Jacobijev vrijed) ostavljajući izdignuti biserkasti rub s teleangiektazijama, što pomže u dijagnozi. Sitne krvne žile mogu krvariti rezultirajući odlaganjem hemosiderina.

Takav nodularni tumor može se prezentirati i kao cista, što se može zamijeniti za inkluzijsku cistu očne vježe. Cistična varijanta bazocelularnog karcinoma nije česta i klinički je teško razlikovati od "običnog" nodularnog bazocelularnog karcinoma, iako može imati polipoidni cistični izgled. Tipično, vide se plavosivkaste cistične lezije. Cistični centar tumora ispunjen je čistim mucinom želatinozne konzistencije.

Pigmentirani bazocelularni karcinom rijetka je varijanta nodularnog bazocelularnog karcinoma koji obično ima smeđecrne makule u nekim područjima ili je pigmentiran cijeli tumor, zbog čega ga je povremeno teško razlikovati od melanoma.

Tipično, neka područja ovog tumora ne sadrže pigment te se mogu vidjeti biserasti izdignuti rubovi s teleangiektazijama tipične za nodularni bazocelularni karcinoma. To pomaže u diferencijaciji od malignog melanoma.

Keratotični bazoceularni karcinom ne može se histološki razlikovati od nodularnog bazocelularnog karcinoma.

Pri infiltrativnoj varijanti bazocelularnog karcinoma tumor infiltrira dermis između vlakana kolagena, šti ga čini klinički manje očitim. Mohsova kemokirurgija prvi je izbor za liječenje infiltrativnog bazoceularnog karcinoma.

Mikronodularni bazocelularni karcinom agresivniji je podtip s tipičnom bazocelularnom distribucijom. Nije sklon ulceracijama, i može izgledati žutobijelo kada se rastegne, i čvrst je na dodir. Može imati naizgled dobro definiran rub.

Sklerozirajući bazocelularni karcinom[podtip] rijetka je varijanta pri kojoj je inducirana proliferacija fibroblasta u dermisu, te time povećana depozicija kolagena (skleroza) koja klinički sliči ožiljku. Javlja se u 10% slučajeva bazocelularnog karcinoma. Takve lezije izgledaju ravno ili lagano ulegnuto, fibrotično i čvrsto. Često je najteži tip za dijagnosticiranje, pošto najmanje sliči nodularnom bazocelularnom karcinomu.. Ovaj tip također infiltrira prostor između vlakana kolagena, stoga je Mohrova mikrografiska operacija liječenje izbora. Ulceracije, krvarenje i krastanje su rijetki s ovim tipom.

[podtip]Površinski bazocelularni karcinomi najčešće su locirani na gornjem dijelu trupa ili ramenima. Rastu sporo, imaju minimalnu tendenciju k invazivnosti, a klinički izgledaju kao eritematozni, dobro ograničeni plakovi, često s bijelkastim ljuskicama. Tumor često izgleda multicentrično, tj. klinički normalna koža postoji među tumorskim područjima.

Bazocelularni karcinom također je jedno od obilježja Gorlinova sindroma, gdje se multipli bazocelularni karcinomi pođu javljati nakon puberteda na licu, trupu i ekstremitetima, uz druge abnormalnosti.


Znakovi i simptomi


Kod pacijenata se često javlja spororastuća lezija koja ne zaliječuje i krvari pri traumi. Kako se ovi tumori najčešće javljaju na licu, pacijenti često daju povijest "akne koja povremeno krvari."

Ljud koji lako dobivaju opekline od Sunca imaju veću vjerojatnost razvoja raka kože; bez obzira na to - Sunce oštećuje kožu sa ili bez opeklina. Sumnjajte na bazocelularni karcinom u svakog pacijenta s ranicom ili kožnom anomalijom koja ne zarasta tijekom 3-4 tjedna i nalazi se na dijelu kože izloženom suncu, osobito ako u sredini ima kvržicu. Ovim tumorima ponekad trebaju mjeseci ili godine da dosegnu veličinu 1 cm u promjeru.

Pacijenti često imaju povijest kroničnog izlaganja Suncu, uključujući rekreacijsko izlaganje (npr. sunčanje, bavljenje sportom na otvorenom, ribarenje, jedrenje) i okupacijsko izlaganje (npr. posao u građevini ili poljoprivredi).

U pacijenata s rekurentnim tumorima, valja očekivati dublju invaziju. Rekurencija nakon radioterapije često je biološki agresivnija.

Povremeno, pacijenti imaju povijest izlaganja ionizirajućoj radijaciji. Iako nije često, pacijenti ponekad imaju povijest izlaganja aresenu.

Karakteristična obilježja bazocelularnih tumora uključuju sljedeće:
voštane papule s centralnom depresijom,
biserkasti izgled,
erozije ili ulceracije, često centralne,
krvaranje, osobito nakon traume,
kraste,
izdignuti rub,
translucenciju,
teleangiektazije preko površine,
spori rast (0.5 cm tijekom 1-2 godine).
Bazocelularni karcinom najčešće se javlja na licu, glavi (uključujući skalp), vratu i rukama. Rijetko se razvija na dlanovima i stopalima. Obično izgleda kao ravno, čvrsto, blijedo područje, malo, izdignuto, rozo ii crveno, transluscentno, sjajno, voštano i područje može krvariti nakon manje traume. Bazocelularni karcinom može imati jednu ili više vidljivih i nepravilnih krvnih žila, ulcerativno područje u centru je često pigmentirano, te plavocrna ili smeđa područja. Veliki bazocelularni karcinomi mogu imati sluzava ili krastava područja. Lezija raste polako, nije bolna i ne svrbi.

Periokularni tumori najčešće zahvaćaju donju vjeđu (48-73%), zatim medijalnu palpebralnu komisuru (25-30%), gornju vjeđu (15%) i lateralnu palpebralnu komisuru (5%).

Mlađi pacijenti (manje od 40 godina starosti) mogu imati nižu prevalenciju bazocelularnog karcinoma na glavi i vratu a višu na trupu, s većom tendencijom površinskom bazocelularnom karcinomu nego kod starijih pacijenata. Samo 107 slučajeva de novo bazocelularnih karcinoma u djetinjstvu prijavljeno je do sada, 90% njih na glavi i vratu, a agresivni podtipovi su bili u 20% slučajeva.

Klinička prezentacija bazocelularnog karcinoma varira s tipom. Fizikalni pregled može pomoći u određivanju širenja, podtipa i zahvaćanja važnih funkcionalnih struktura. Bazocelularni karcinomi matiranog izgleda mogu upućivati na dublju invaziju i zahvaćenje dubljih podležećih struktura. U pacijenata s rekurentnim ili duboko infiltrativnim tumorima valja istražiti zahvaćenost facijalnog živca ili ogranaka trigeminalnog živca.

Bazocelularni karcinom rijetko uzrokuje udaljene metastaze, s iznimkom metatipičnog bazoskvamoznog tipa. Za procjenjivanje metastaza u limfne čvorove, valja posebno obratiti pozornost na parotidne posteriorne aurikularne, subocipitalne i gornje cervikalne skupine limfnih čvorova.


Prognoza


Prognoza za pacijente s bazocelularnim karcinomom je odlična, sa 100%tnim preživljenjem za slučajeve koji se nisu proširili na druge lokacije. No ako se bazocelularnom karcinomu dopusti da napreduje, može rezultirati značajnom morbidnosti, te kozmetičkim disfiguracijama.

Iako je bazocelularni karcinom maligna neoplazma, rijetko metastazira. Incidencija metastatskog bazocelularnog karcinoma procjenjuje se na manje od 0.1%. Ipak, nakon liječenja, koje izlječuje u više od 95% slučajeva, bazocelularni karcinom se može razviti na drugim lokacijama. Petogodišnja rekurencija je oko 5%, no ovisi jako o histološkom podtipu i izboru liječenja - rekurencija je manja od 1% za primarni tumor liječen Mohsovom mikrografskom operacijom. Rekurencija pri pojedinim liječenjima ovakva:
kirurška ekscizija - 10.1%,
radioterapija - 8.7%,
elektrodisekcija - 7.7%,
krioterapija - 7.5%,
svi ne-Mohsovi modaliteti - 8.7%,
Mohsova mikrografska kirurgija - 1%.
Iako tumor rijetko metastazira, ako metastazira, metastazira najčešće u limfne čvorove, pluća i kosti. Lokalna destruktivnost tumora je puono češća i o njoj ovise drugi simptomi.

Pacijenti kojima je dijagnosticiran bazocelularni karcinom imaju 35%tnu šansu razviti drugi tumor unutar 3 godina, i 50%tnu šansu razviti drugi (ne rekurentni) bazocelularni karcinom unutar 5 godina. Rekurencija se obično javlja 4-12 mjeseci nakon inicijalnog liječenja, najčešća je na nosu i u nazolabijalnom usjeku. Infiltrativni, mikronodularni i multifokalni tipovi imaju više stope rekurencije, te prethodno liječeni rekurentni tumor, veliki tumori (veći od 2 cm) i duboko infiltrativni tumori.

За два и по месеца на зрачењу 55 пута
У Родитељској кући у центру Београда претесно – седам породица са малишанима оболелим од рака живи и заједно се бори против опаке болести
[You must be registered and logged in to see this image.]

Поподневно дружење и представе у Родитељској кући Фото З. Кршљанин
Троје малишана фасцинирано гледају како се у рукама мађионичара црвена марама претвара у белог голуба. Док птица маше крилима и поздравља окупљене, они мало старији који су у почетку ове тачке незаинтересовано гледали „дечју забаву” одједном с пажњом посматрају трикове. И на лицима одраслих, а највише је мајки, појављује се осмех док мађионичар пред њима ствара илузију. За тренутак мисли свих у дневној соби Родитељске куће у центру Београда биле су далеко од болничке собе, зрачења, хемотерапија, неизвесности док се чекају резултати...

Тренутке предаха, као што је био овај уз мађионичарске вештине прошлог четвртка, Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (Нурдор), настоји да организује што чешће за малишане оболеле од рака и чланове њихових породица који заједно бораве у Родитељској кући. Јер мука ових људи, а тренутно је у двоспратници на Врачару бесплатни смештај нашло седам породица тешко болесних малишана, јесте огромна. Иако су деца различитог узраста – од тек проходалих до оних на прагу одраслог доба, и велики и мали уједињени су у истом циљу – победити рак. И једни другима су, кажу, велика подршка. Зато и све слободно време проводе заједно, ако болест и време дозволе – у шетњама по градским парковима или уз причу у Родитељској кући. Храбре једни друге, а ако се неко препусти негативним мислима ту су волонтери Нурдора да помогну.

– Миљко је за два и по месеца био на зрачењу 55 пута. Лекари су задовољни досадашњим током лечења, па и ми као родитељи морамо да будемо задовољни. Надамо се да ћемо завршити терапију до краја фебруара – прича за „Политику” мама овог деветнаестогодишњака, Бисерка Богићевић из Лучана.

Овај младић разболео се пре тачно годину дана: дијагноза Јуингов сарком – коштани малигни тумор, шокирала је целу породицу. Требало је прибрати се и почети борбу против опаке болести. Миљко је тада био у четвртом разреду средње школе и упркос напорним терапијама и обољењу успео је да матурира. Болница је постала његов други дом, а од септембра је са мајком у Родитељској кући. Болест је физички раздвојила породицу – у Лучанима су остали Миљкови отац и сестра.

– У почетку је било ужасно, син је тешко подносио сазнање да је болестан, али већ на првој терапији били смо са старијом децом од њега, као и онима који су били на крају лечења. Сви они дали су му снагу и променио се – све је гледао много оптимистичније, шалио се... Не вреди другачије, против рака се мора борити – каже Бисерка Богићевић.

Захвална је Нурдору на обезбеђеном смештају, јер то целој породици много значи. Синовљеву болест лакше су обоје поднели уз волонтере овог удружења, али и остале породице смештене у Родитељској кући. Бодре се, саветују, помажу једни другима...

У кући је и Емилија (16), ђак другог разреда гимназије у Лесковцу, којој је прошлог априла откривен остеосарком – тумор натколенице. Све је почело болом у колену, прича њена мама Биљана Ђокић, а када су лекари саопштили дијагнозу – цела породица је занемела. После десетомесечне борбе против рака, сада су сви оптимисти, јер терапије делују и болест се повлачи.

– Овде смо смештени од 6. јануара, завршили смо са хемотерапијама и ћерка је сада на зрачењу које је такође при крају. Емилија се одлично држи, оптимиста је, а било је тренутака када је она нас храбрила – каже Биљана Ђокић.

Признаје да не зна како би се снашли да нема Нурдора који им је обезбедио бесплатни смештај и превоз на терапије. И истиче да у борби против болести нема предаје, ма колико све то било тешко.

Сви капацитети у Нурдоровим кућама у Београду су у овом тренутку – препуни, што јасно показује да главном граду недостаје још једна родитељска кућа, каже за „Политику” Бранислава Пенов из Нурдора.

– Само једна од кућа, и то ова на Врачару, је наша – купили смо је од донација, док су остале две – на Сењаку и Бежанијској коси привремене и питање је колико ћемо још дуго моћи да их користимо. А чињеница да се годишње разболи између 350 и 400 малишана, од којих је велика већина из унутрашњости и мора на терапије у Београд, показује да нам је неопходно још родитељских кућа – каже Бранислава Пенов.

Листе чекања не постоје: лечење не сме да чека, па када нема места у овим кућама, а они који долазе са оболелом децом из унутрашњости немају рођаке и пријатеље у главном граду – морају да изнајмљују привремени смештај, за шта најчешће немају пара. Други велики проблем је што не постоји канцер регистар за децу, каже Бранислава Пенов. Овај регистар је неопходан, сматра она, и у њему треба да се води евиденција не само о броју оболелих, већ и о терапијама, дужини лечења, исходу...

-----------------------------------------

Борба за продужетак боловања родитеља оболеле деце

Заједно са Нурдором направио сам предлог закона којим се омогућава родитељима да буду одсутни са посла докле год траје процес лечења и рехабилитације њихове деце. Закон дозвољава највише четири месеца одсуства, а као професор факултета морам да кажем да процес лечења карцинома и леукемије траје знатно дуже. Жеља нам је била да законским путем обезбедимо родитељима да буду уз своје дете, али и да одсуство буде сто одсто плаћено, јер трошкови у породицама са оболелом децом се удвостручавају, објашњава за „Политику” народни посланик др Душан Милисављевић.

Када би се овакав предлог усвојио, држава би исправила садашњу неправду према родитељима који се боре за живот свог детета, а често су принуђени да напусте посао, јер немају право на боловање. „Разговарао сам са министром здравља Златибором Лончаром који је показао добру вољу за наш предлог, а такође и са надлежнима у РФЗО и надам се да ћемо на пролећном заседању парламента усвојити ове измене закона”, каже Милисављевић.

-----------------------------------------

Међународни дан деце оболеле од рака – 15. фебруар

Званични подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” говоре да се у току једне године у Србији од рака разболи око 320 деце узраста до 19 година, а битку са болешћу на годишњем нивоу изгуби 56 малишана. Петогодишње преживљавање малишана оболелих од неке врсте рака је побољшан у последње три деценије са 54 одсто на данашњих више од 80 одсто. У свету сваке године од неког облика рака оболи 160.000 деце, а битку са болешћу изгуби 90.000 малишана.

-----------------------------------------

Ситуација у Србији

*сваког дана се најмање једно дете разболи

*сваке недеље једно дете умре

*две трећине оболеле и умрле деце су до 14 година

*најчешће оболевају од акутне лимфобластне леукемије

*успех у излечењу ове леукемије већи од 70 одсто

*пораст од малигних болести на годишњем нивоу – један одсто

Дејана Ивановић
објављено: 15.02.2015

Rak ubija dvojako. Obolelog i sve oko njega. Čak i kad se agonija završi uvek ti je negde u podsvesti da si možda u rizičnoj grupi. Neko to potisne i živi dalje ali ima i takvih koji postanu opsednuti time.

Žene čija je majka, baka, tetka ili sestra imala rak dojke doživotno mora da radi samopreglede jednom mesečno. I da odradi kontrole kod ginekolog abar jednom godišnj a često i češće ako lekar to preporuči. Samo one znaju koji je to stres svaki put "Da li ću napipati ..." "Šta će doktor reći ..."

Ovih dana naletećete na nekoliko priča sa naslovom #Dostojanstvo je ljudsko pravo.

Svi mi koji ih pišemo podržavamo BELhospice prvu specijalizovanu dobrotvornu organizaciju u Srbiji koja pruža palijativno zbrinjavanje pacijentima sa malignim bolestima u progresivnom, uznapredovalom stadijumu.
Palijativno zbrinjavanje je pristup koji poboljšava kvalitet života pacijenta i porodice, suočavajući se sa problemima koji prate bolesti koje ugrožavaju život kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja i nepogrešive procene i lečenja bola i drugih problema: fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. BELhospice se samim tim bavi očuvanjem dostojanstva umirućeg čoveka.
S obzirom na to da je sve veći broj ljudi sa malignim oboljenjima u Srbiji, neophodno je da se podigne svest o tome da postoji organizacija koja je tu da obezbedi pomoć pri ublažavanju bola i drugih problema pacijenata.
Bolnice uglavnom ovakve pacijente prepuštaju porodicama jer ne postoji način na koji oni mogu dalje da im pomognu. Mnogi u Srbiji nemaju dovoljno sredstava, ljudstva, vremena, niti mogućnosti da pomognu svojim najbližima koji su u poslednjim stadijumima bolesti. U tom smislu je veoma važna informacija za sve potencijalne pacijente to da su usluge BELhospice-a besplatne. Rad BELhospice-a se isključivo finansira putem donacija i prikupljanja sredstava.
BELhospice je organizacija koja se bori za ljudsko dostojanstvo u procesu umiranja, 15. marta na adresi Fandrejzing.rs biće lansiran projekat koji će ih osnažiti u ovoj borbi.

Preuzeto s Mahlat bloga

Dr Vladimir Djuric
4 д. ·
Jedna od boljih okolnosti kada završite medicinu je što nema te klinike ili bolnice gde nemate nekog svog sa godine...ili makar nekog ko se zna sa nekim koga vi znate sa godine...
Jedna od gorih okolnosti je što će vaš telefon neprestano zvoniti...i što će vas uvek neko zvati da mu pomognete za nekog svog...
Jer...znate već kako stvari kod nas funkcionišu...
Ti pozivi su po pravilu zbog nesreće...neprijatni i bolni...jer vas stalno podsećaju na to da se takva muka već sutra može desiti i vama i vašem nekom...
I frustrirajući...jer često i ne možete nikako pomoći...koliko god to želeli...
Tako me je i taj poziv uznemirio...
S druge strane žice je bio moj dobri drug...Boki...kum jednog od mojih najboljih prijatelja...koga znam decenijama...i jedan od onih ljudi koje svi vole...ljudina i muzičar...sa kojim sam barem jedno sto puta proveo divnu noć...pevao i smejao se na sav glas...slušao ga kako svira iz duše...i ludirao se do zore...bezbrižan...i ubeđen da se život sastoji samo od radosti...
Ovaj put se nismo smejali...
Ćale mu je bio loše...
Bukvalno nekoliko dana pred kraj...
Prognoza da će sa tim stadijumom tog karcinoma živeti još 6 meseci...je istekla još proletos...
I sada se smrt već uveliko baškarila po njihovom stanu...
I pred njegovim očima se odigravalo sve ono zbog čega sam vrlo za eutanaziju...kao i 90 % lekara...i prvi ću potpisati ukiliko me ikad budu pitali...i stručno...i lično...
Dobra stvar u medicini je što danas nema bola koji se ne može kupirati...
Loša stvar u našoj medicini je što tih brojnih stvari kod nas nema ili nisu dostupne svima...
Boki me je pozvao da pita mogu li mu nabaviti izvesne Durogesic flastere...lek-flastere koji u sebi sadrže Fentanil...supstancu skoro sto puta jaču od morfijuma...poslednji spas i lek za svaki bol...koji se obično propisuje umirućima...da im obezbedi makar minimum dostojanstva...i nažalost u poslednje vreme jedan od obaveznih lekova bez kojih svaki lekar hitne pomoći ni ne polazi u noć...
Mali hanzaplastić koji se zalepi na stomak...i dobijete dan bez bola...
Autentična pobeda medicine nad mukom i besmislom...
I spas...kad se kraj približi...
Međutim Durogesic flastera više nije bilo nigde...i nemoguće ih je bilo nabaviti ni u Domu zdravlja...niti bilo gde...jednostavno ih je nestalo u celoj zemlji...
Problem u snabdevanju je nastao...kao i uvek...zato što je kraj godine...i zato što su se zalihe izgleda potrošile...a novi tender se još nije održao...administrativna glupost...a s’ obzirom da je lek opioid...odnosno droga...ne može se kupiti u apoteci...niti bilo gde nabaviti legalno...
Odgovori nadležnih su bili...da će ga verovatno biti do kraja meseca...
Leka možda da...ali Bokijevog ćaleta po svemu sudeći ne...
Boki je prvo bio besan...psovao je i zemlju i sudbinu i Boga...pa očajan i tih...kao i uvek kad neko postane bespomoćan...
Pa se onda prenuo...i krenuo da zove...
No...nažalost ni ja...niti bilo ko drugi...mu nismo mogli pomoći...
Durogesic se jednostavno nijie mogao nabaviti privatno...
Prošlo je nekih mesec dana...i sreli smo se ponovo na slavi kod zajedničkog drugara pre neki dan...
Sahrana je kaže bila dostojanstvena...bilo je baš dosta ljudi...uostalom kao i uvek kada se pošteni i dobri ljudi sahranjuju...njegov govor je bio odmeren...potresan i lep...čak je i odsvirao ćaletovu omiljenu pesmu...
I onda mi je rekao nešto...zbog čega sam ponovo shvatio koliko sam ponosan na narod kome pripadam...
Na našu urođenu racionalnost i snalažljivost...
Na otpornost...i pamet...
Na to što je naš prirodni odgovor "dobro, šta ćemo sad?" a ne "jao...jadni mi...i kako se ovo desilo"...
Na pobedu duha nad besmislom...
I na to što možda na kugli zemaljskoj i nema boljih reprezenata one stare da "ko nađe svoje zašto...može preživeti svako kako"...
I kako nema te muke u kojoj pravi Srbin neće naći neki način da preživi...da se snađe...da premosti...ili da pretekne...
Ko zna kako se ta snaga iskristalisala i akumulirala...verovatno zbog istorije koja nikad i nije bila dosadna i laka...
"Izvini brate što nisam mogao ono da ti nađem"...rekoh ja...
"Ma nema veze...brate...snašao sam se...znaš ko mi je pomogao?"...okrenu se ka drugu iz njihovog kraja...koji je sedeo na drugom kraju stola..."znaš malog Ćofija što je išao sa nama u osnovnu...e vidiš on mi je pomogao za ćaleta..."
Začuđeni pogledi za stolom su govorili da se nešto neobično desilo...
Ispostavilo se da je mali Ćofi...kako to da kažem...dobroćudni narkoman iz kraja...kakvog verovatno i vi imate u vašem...
Ispušteno dete...koje baš onda kada nije trebalo nije imao nikog svog da mu pomogne...da mu zvekne šamarčinu pa da ga zagrli...i da ga spase...od ulice...i probisveta...koji takve jedva čekaju...
Moj drug ga je pozvao kada je već ispucao sve opcije...i ponovo postao potpuno očajan...da mu nabavi ove flastere...kako zna i ume....makar i na crnom tržištu...u skladu sa gornjim premisama...o našem narodu...i snalažljivosti...
Ćofi je rekao da će ga zvati popodne...čim se raspita...
Nije uspeo da ih nabavi to popodne...ali je rekao da će pokušati sutra ponovo u drugom kraju grada...“ima on tamo jednog druga“...
I onda je sutra popodne mobilni zazvonio...Ćofi je bio sav ushićen...“nabavio sam sedam Durogesic flastera...bugarskih...ali su u roku...ti su ti za Evropsku uniju pravljeni...oni su ti još bolji...tojest jači“...
Razmišljam...kako se moj drug raduje...kako mu konačno pada kamen sa srca nakon celodnevnog hodanja po stanu...i celonedeljenog nerviranja i svađanja u Domu zdravlja...razmišljanja da li da pobije sve njih...ili sebe...
Zamišljam kako se možda prvi put i nasmešio te jeseni dok pita Ćofija...
"Znaš gde sam?" upita Boki...
"Znam...bio sam tu jedanput na rođendanu...zvao si me"...
Kako se i ne bi sećao...kad je to bila prava retkost...kao i svoj problematičnoj...ničijoj i ispuštenoj deci...koju svi izbegavaju...i koju niko ni ne poziva na rođendane...da ne bi kontaminirali dobru decu...
No čika Mića je kao stara komunjara insistirao da Boki obavezno pozove celo odeljenje...
Nema razdvajanja...sva su deca ista...sve mora da se deli...i sa svima mora da se druži...
Zamišljam kako mu Boki otvara...
Kako Ćofi odmah zna u kom pravcu da se uputi... po jaucima...
Zamišljam kako se u hodniku susreću sa majkom...koja je poluošašavljena od bensedina...ali koja ipak i tako sedirana zna da se od narkomana treba gnušati...i samo skloniti pogled u stranu...pre no što se zarazi...
Zamišljam kako Ćofi kaže "dobar dan čika Mićo...je l’ me se sećate...evo doneo sam vam ovaj lek“...kako čika Mića koji ne zna ni koja je godina...ni u kojoj je zemlji odgovara "o baš je lepo što si završio medicinu i što si uspeo u životu...bravo"...kako se Ćofi zahvaljuje u maniru prvaka drame narodnog pozorišta...kako skida zaštitnu foliju i lepi flaster čika MIći na stomak...
„Evo...za pet minuta će vam biti lakše“...reče Ćofi...
„Hvala sine“...reče čika Mića...
Kako se zenice skupljaju...
Kako bol prestaje...
Kako se neki poluosmeh olakšanja javlja...
Kako ćale prvu put u poslesnjih nedelju dana počinje da diše kako treba...
Kako uspeva ČAK i da zaspe...
Kako Boki plače pored...dok ga Ćofi teši..."hajde...biće sve dobro...sve je to deo života..."
Kako odlaze do treprzarije i kako sipaju rakijicu..."kako ga mama...nakon sinovog brecanja udostojava čak i kafom i kolačima"...i kako ga pita "sine jesi li ti dobro"..."jesam teta Nevenka...bilo je i gorih dana"...
Kako ćute...
Kako ga Boki ispraća i kako Ćofi kaže na vratima "po mom iskustvu ovo bi trebalo da ga drži 24 sata...vidimo se sutra ponovo...tu sam ja...ako još nešto zatreba..."
Boki ga grli...i ispraća...
I ostaje raznesen u hodniku...
Kao i svi mi na slavi dok nam to priča...
I tako je Ćofi...mali dobroćudni narkoman iz kraja...bio šef intenzivne nege i palijative u njihovom stanu sledećih nedelju dana...
Nije uzeo ni dinar...“jer se za lek ne kaže hvala“...a i imao je on za toliko...mala je to doza...
Niti se požalio da je umoran niti da ne može...
I eto...
Život je to...
Na ovim predelima od krvi i meda je vazda takav bio...
Sve je vrlo relativno...
I često obrnuto...
Zlikovci su često sasvim fin svet...
Čistunci su često zli...
Mali ljudi su ponekad veličine...
A veliki polusvet...
Tek kada dođe ružno shvatite ko je kakav...
I da se na muci oduvek poznaju junaci...
I razlikuju drugovi od prijatelja...
Nedaće su stalne...
Neprijatne i otežavajuće okolnosti su konstanta...
Ali je snalaženje i nagon za preživljavanjem još jači...
Prijateljstva kovana u muci čelična...
A smisao uvek postoji...ukoliko se potrudimo...
Život grub...
Ali su ljudi još jači...
Posle smo se svi smejali dok nam je Boki prepričavao kako su pretposlednju ćaletovu noć svi zajedno sedeli i umirali od smeha u njihovom stanu...Boki i Ćofi pijani (nije hteo da izlazi iz uloge lekara)...keva na bensedinu a ćale na fentanilu...i prepričavali doživljaje...ćale sa VMA...Ćofi sa ulice...mama sa biroa...a Boki iz kafane...
I kako će oca pamtiti tako nasmejanog...
I po toj noći...
Kada ga ništa nije bolelo...
I kada su mogli da se oproste kao ljudi...
I da mu maltene u poslednjem lucidnom trenutku kaže kako ga je mnogo voleo...i da je bio Ćale za primer...i da mu se zahvali na svemu što je uradio za njega...i da će se potruditi da živi onako kako ga je on učio...
I kako je nenormalno zahvalan na toj privilegiji...
Koju im je obezbedio Ćofi...
Mali Ćofi...dobroćudni narkoman iz kraja...koji nema nikoga svog...
Dobar svima osim sebi...
Ljudina...
I Prijatelj...
Živi dokaz...za to da o knjizi ne treba suditi po koricama...
I da je sve relativno...
Da je forma potpuno nebitna...spram suštine...
Da se...iako je manir „spolja gladac a iznutra jadac“ nažalost zavladao...prave vrline još mogu pronaći... ponekad na najzabačenijim i najnepristupačnijim mestima...gde biste se najmanje nadali...
I zamišljam kako će se čika Mića nekako zadovoljno smešiti uz rakijicu odozgore dok ih bude ovo proleće gledao subotom u Drajzerovoj...gde će konačno i Ćofiju biti popunjene stolice...za njegovim stolom...u sobi za posete...
Kako će mu nekim anđeoskim trikom poslati taj ponekada presudni tračak snage da se skine sa pošasti najveće od svih...
I da krene ispočetka...
Što sad i ne bi?
Kad konačno ima brata i kevu...
Nekog svog...
I zašto da se trudi...
I kome da se vrati...
Muka sa ovim životom je što da biste nešto postigli morate da se trudite decenijama...a da propadnete možete i večeras...
No...prava je sreća...
Da je i obrnuti put moguć...
Iako je često krivudav i uzbrdo...i jako je teško pokrenuti se u pravom smeru...
ALI UVEK POSTOJI NAČIN...
Da kreacija pobedi ludilo...
Da konstruktivno pobedi destruktivno...
Da pamet pobedi okolnosti...
Da se muka ukroti...
Da se pomogne...
Ili da se samo bude tu...uz nekoga...
UVEK POSTOJI NAČIN...
Da dobro pobedi...
Ukoliko smo Ljudi...
I ukoliko Ih imamo oko sebe...
----
Strašno...i dirljivo .

Srbija je opet na prvom mestu u Evropi po broju obolelih i umrlih žena od raka grlića materice ?
A ukoliko se uoči na vreme je u ogromnom procentu potpuno izlečiv ?
Da ne kažem da postoji i dostupna je HPV vakcina -koja smanjuje rizik na zanemarljiv procenat ?