OSOBE SA SMETNJAMA U RAZVOJU

"Najlepše se vole deca koju niko drugi ne voli" (D. Radović)







Evo jedne uspešne priče u kojoj je Violeta Jerko Presečki, jedna od volonterki i učesnica u programu Bolje je udvoje, opisala svoje utiske sa druženja u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine. Violeta je jedna od najrevnosnijih volonterki, a kao mama troje dece, ona zna još mnogo toga. Pročitajte i razmislite...

Tako daleko a tako blizu nas, gotovo na dohvat ruke, žive mališani koje nema ko da voli. Oni su samo rođeni - ali ne i dočekani sa radošću. Očigledan telesni ili mentalni invaliditet zauvek ih je odvojio ne samo od onih koji su im podarili život i koji su trebali da ih prate i u dobru i u zlu,već, često i od celog društva. Život im protiče neprimetno, po domovima za napuštenu decu, koji su uvek, ma koliko bili sređeni, ipak metafora tuge.

Program "Bolje je udvoje" pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za lokalne inicijative omogućilo je volonterima Udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju »Živimo zajedno«, da deci sa invaliditetom smeštenom u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu pruže ruku prijateljstva i podrške i pokušaju da im ulepšaju i oplemene dane odrastanja.

...naučio je da bude srećan...

-Sudentkinja socijalnog rada, Tijana M., sigurno neće jednog dana biti tek puki »voditelj slučaja« niti će klijente gledati kroz dosijee ili dijagnoze. Ova lepa i obrazovana plavokosa devojka svojim kvalitetima dodala je i jednog Nemanju koji je najveći deo svoga života proveo u Domu u Kulini. Jedanaestogodišnji klinac, sa višestrukom teškom ometenošću postao je njena velika ljubav. Dok joj okolina govori da ona svojim delanjem neće ništa promeniti i čude joj se »kako može...« ona ne posustaje u druženju sa njim. Ponosno priča o Nemanji i njegovim postignućima: «Naučio je da baca loptu, da sam pritisne kvaku i otvori vrata, postao je omiljen među ostalim volonterkama... Saznao je da voli da se mazi! Naučio je da bude srećan!«

Nemanja je strpljivo čekao 11 godina da bi dobio malo pažnje, vremena i ljubavi!

Pored studentkinja psihologije, defektologije, socijalnog rada, volontersku družinu čine i neke »posebne mame«.
”U reči "mama deteta s posebnim potrebama" stoji puno nežnosti, ljubavi, bola, suza, straha, ali i snage, nade, volje, upornosti i borbe. Ovo je posebna vrsta mama koje će se milion puta osećati nemoćno i umorno, ali koje se neće predati, ovo su mame s posebnim rukama. Ruke su njihove najčvršći i najsigurniji oslonac u životu malog, posebnog, specijalnog i drugačijeg deteta.”

Danijela S. je baš takva mama. Ona čvrsto drži u zagrljaju svog petogodišnjeg Andriju i osmogodišnjeg Aleksu, koji ima usporen psihomotorni razvoj. Da nije imala čeličnu upornost i beskrajnu nežnost pitanje je da li bi on danas bio uspešan prvak. Njena deviza »samo ljubav, rad i upornost pobeđuju sve poteškoće« napravila je u tom »zagrljaju« mesta i za višestruko ometenog slepog dečaka. Pre četiri meseca, kada su se upoznali, Pajče je bio, sa svojih 5 godina, tek militava beba stereotipnih pokreta , bez vidljivih pokazivanja emocija. Danas on sedi mnogo čvršće, pljeska rukicama da bi mu Danijela pevala, ume da se sam zaigra lupkajući razne igračke... Ona se ponosno i samouvereno smeška i govori »Biće bolje!«.

Pored svoje tri ćerke Suzana R. je našla energije, vremena i ljubavi i za devojčicu iz Zvečanske. Sama je tražila da joj se dodeli dete sa cerebralnom paralizom smatrajući da najkompetentnije i celishodnije može da mu pomogne obzirom da je »ispekla« iskustvo i znanje sa svojom Sarom koju je dugo vodila na rehabilitacije i sa njom vežbala. Mala Anja je hiperaktivno dete, rasute pažnje, a pored cerebralne paralize mentalna retardacija i institucionalni sindrom dodatno otežavaju razvoj. Srećom, pojavila se teta Suza, pa je Anja počela da se sve očiglednije menja. Daleko je mirnija, skoncentrisanija, emotivnija...

I tako, dok čekaju svoju decu da završe sa nastavom, ove mame ne žele da imaju »prazan hod« pa dva puta nedeljno obilaze svoje nove male drugare i pomažu im u odrastanju. Sretne su zbog privilegije koju su dobile i sa nestrpljenjem iščekuju svaki susret.

Akcija »Bolje je udvoje«, iz anonimnosti postojanja izvukla je manji broj dece koja su se našla u slepoj ulici života. Nesumnjivo da je benefit koju su deca dobila ogroman. Nažalost, njihov socijalni položaj i zdavstveno-razvojno stanje su takvi da im je neophodna mnogo duža podrška da bi benefit bio dugoročniji ili čak trajan, i omogućio im prelazak na višu razvojnu fazu koja bi im donela bolji kvalitet života i budućnosti.


Ova deca se bude sama. Nemaju tatin i mamin krevet po kome bi se ujutro meškoljila. Nemaju nikoga ko bi se radovao njihovom bunovnom pogledu i raščupanoj kosici.

Jedini način da se stvarno počnemo brinuti o napuštenoj deci, deci sa razvojnim i/ili zdravstvenim poteškoćama, da radimo na inkluziji, jeste da ih upoznamo, da njihovu svakodnevnicu približimo našoj, da ih dodirnemo, zagrlimo, da preskočimo te debele zidove hladnih domova i pružimo im ljubav, poštovanje, prijateljstvo. A za uzvrat, dobićemo onako čistu i iskrenu ljubav, kakvu samo dete može da pruži!

Svako je dete idealno, samo mu treba dati šansu - kako ga upoznajemo otkrivamo u njemu ideal. Svako se zavoli ako se sa njim provodi vreme - pruža i prima ljubav - čarobni napitak za rešavanje, ponekad i najvećih, problema.


objavljeno 29/02/2012

Otvorena čitaonica za slepe i slabovide u Narodnoj biblioteci Srbije


Aktiviranjem mogućnosti štampanja tekstova na Brajevom pismu zaokružen je spektar usluga koje pruža Čitaonica za slepe i slabovide pri Narodnoj biblioteci Srbije.

Ova specijalizovana čitaonica pruža bibliotečke i informacione usluge korisnicima sa potpunim ili delimičnim oštećenjem vida. Raspolaže najsavremenijom opremom koja se danas proizvodi u svetu i objedinjava sve do sada zastupljene usluge za slepe i slabovide u Srbiji.

Korisnicima čitaonice na raspolaganju je pet radnih stanica na kojima je instalirana aplikacija JAWS za čitanje teksta na engleskom jeziku sa ekrana, kao i aplikacija Anreader, konvertor za izgovaranje teksta na srpski jezik. Dve radne stanice povezane su sa uređajima Supervario koji služe za prikaz teksta na Brajevom pismu sa ekrana. Instalirana su i podešena tri čitača Bierley za čitanje teksta za slabovide osobe, jedan se povezuje sa TV, a dva se koriste samostalno.

Od sada je omogućeno i štampanje teksta na Brajevom pismu.

Korisnicima je na raspolaganju zbirka od 5.045 bibliografskih jedinica i fond serijskih publikacija od 27 naslova na Brajevom pismu.

Vrše se usluge skeniranja, fotokopiranja i štampanja na Brajevom pismu.

Time je, nakon više meseci delimičnog i probnog rada, u potpunosti aktivirana Čitaonica za slepe i slabovide pri Narodnoj biblioteci Srbije.

Nacionalna biblioteka otvorena je za korisnike radnim danom od 8 do 21 časova, a subotom od 8 do 13 časova.
U toku 2011, godine kompanija EFT Group poklonila je Narodnoj biblioteci Srbije potrebnu računarsku opremu i softver za formiranje Čitaonice za slepe i slabovide. Oprema je pristizala i povezivala se na računarsku mrežu u više navrata, nabavljene aplikacije su instalirane i u ovom trenutku Čitaonica može da pruži sve predviđene usluge korisnicima.

Čitaonicom za slepe i slabovide osobe pri Narodnoj biblioteci Srbije uspešno rukovodi gospođa Nedeljka Ložajić, i sama osoba sa posebnim potrebama.


(Narodna biblioteka Srbije)
Objavljeno 15-03-2012
http://www.crnps.org.rs

Ka kvalitetnijem životu dece sa smetnjama u razvoju iz seoskih sredina



Konferencija za novinare Amity – „Snaga prijateljstva“ – Ka kvalitetnijem životu dece sa smetnjama u razvoju iz seoskih sredina održana - 24.1.2012. Beograd.

U seoskim sredinama Šumadije i Kraljeva više od 60% porodica dece sa smetnjama u razvoju živi u dubokom siromaštvu ili siromaštvu. Manje od 23% ove dece je uključeno u sistem socijalne zaštite, a tek polovina njih u sistem obrazovanja. U velikoj meri, porodice ove dece zavise od sistema podrške i ne participiraju u aktivnostima zajednice. Servisa podrške u seoskim sredinama nema.

Programom „Zadržimo ih kod kuće“ udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity iz Beograda je pružilo podršku za 500 dece, iz 450 porodica, iz 140 sela Šumadije i Kraljeva. Razvijen je inovativni servis „Predah smeštaj“, pri Dnevnom boravku Škole „Vukašin Marković“ u Kragujevcu. Izlaskom mobilnih timova ka korisniku, pružanjem podrške u porodici i saradnjom sa lokalnim akterima unapređen je kvalitet njihovog života i povećan stepen uključenosti u život lokalne zajednice. Više od 15% dece je uključeno u obrazovni sistem, 28% njih su ostvarili neka od prava iz socijalne zaštite, a 20% iz oblasti zdravstvene zaštite.
Program „Zadržimo ih kod kuće“ Amity je realizovao u periodu 2009-2011. godine, uz finansijsku podrsku organizacija AgroInvest, World Vision i Austrijske agencija za razvoj (ADA).

(Medija centar)

Izdvojena sredstva za implementaciju LAP-a



Skupština grada Zrenjanina usvojila je budžet za 2012. godinu, u okviru koga je opredeljeno dva miliona dinara (pozicija 636) za implementaciju Lokalnog akcionog plana za pristupačnost (LAP).

LAP je usvojen u decembru 2010. godine. Kako godinu dana kasnije nijedna od planiranih aktivnosti nije realizovana, Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) uputio je Gradskoj upravi zvaničan zahtev za izdvajanje sredstava za obezbeđivanje pristupačnosti objekata u javnoj upotrebi. Usvajanjem ovog zahteva načinjen je važan korak u stvaranju okruženja pristupačnog svim građanima.

CRCD sprovodi kampanju “Zrenjanin - grad pristupačan za sve” u okviru koje su realizovane različite aktivnosti. Organizovana je obuka o pristupačnosti za članove CRCD, predstavnike udruženja osoba sa invaliditetom i drugih udruženja, predstavnike lokalne samouprave, zaštitnika građana i druge zainteresovane, koju je vodio Mr Miodrag Počuč iz Centra “Živeti uspravno”.

Na okruglom stolu, održanom 14. septembra 2011. godine, predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom, drugih udruženja, Saveta za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, zaštitnik građana, predstavnici javnih ustanova i stručnjaci razgovarali su o značaju i mogućnostima stvaranja pristupačnog okruženja. Učesnici su zaključili da je neophodno da postoji koordinacija različitih aktivnosti u oblasti stvaranja pristupačnog okruženja te da je veoma važno prilikom pokretanja inicijativa konsultovati korisnike da bi se postigli najbolji rezultati.

U decembru 2011. održan je sastanak predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom i predstavnika odborničkih grupa Skupštine gde se razgovaralo o potrebama i mogućnostima za stvaranje pristupačnog okruženja u Zrenjaninu. Prisutni odbornici, predstavnici grupa „Za evropski Zrenjanin – DS“ i „Zajedno za Vojvodinu - LSV“, pokazali su razumevanje za postojeće probleme sa kojima se usled nepristupačnosti objekata u javnoj upotrebi susreću osobe osobe sa otežanim kretanjem i izrazili spremnost da podrže izdvajanje sredstava za implementaciju LAP-a, kao i druge inicijative u oblasti stvaranja pristupačnog okruženja.

CRCD je objavio i publikaciju “Zrenjanin - grad pristupačan za sve” koja sadrži zakonsku regulativu, rezultate istraživanja o pristupačnosti objekata u Zrenjaninu, LAP za pristupačnost, fotografije i preporuke za stvaranje pristupačnog okruženja, koju možete preuzeti ovde.

Cilj kampanje “Zrenjanin – grad pristupačan za sve”, koju CRCD sprovodi uz podršku Balkanskog fonda za lokalne inicijative i u saradnji sa udruženjima osoba sa invaliditetom i pojedincima, jeste stvaranje pristupačnog okruženja (objekata, informacija i usluga) u kojem svi građani imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih prava, a kroz zajedničko delovanje lokalne samouprave, korisnika, stručnjaka i civilnog sektora. CRCD će i dalje raditi na praćenju implementacije LAP-a i realizacije budžetske aproprijacije za to namenjene, kao i na animiranju svih relevantnih faktora i pokretanju inicijativa u oblasti stvaranja pristupačnog okruženja.

Izvor: CDCS , 10/02/2012

Osnaživanje osoba sa smetnjama u intelektualnom razvoju


TACSO poziva da se prijavite za učešće u studijskom putovanju u Brisel na temu: Osnaživanje osoba sa smetnjama u intelektualnom razvoju, koje će se održati od 17 do 20 aprila.

Studijsko putovanje pružiće priliku učesnicima da razmene znanja i iskustva, kao i da se upoznaju sa evropskim primerima i praksama u ovim oblastima. Više informacija i potrebne formulare za prijavu možete pronaći na TACSO Internet stranici: http://tacso.org/news/p2p/default.aspx?id=6893&langTag=sr-SP-Latn

Za učešće u ovim studijskim putovanjima neophodno je kvalitetno poznavanje engleskog jezika, jer se celokupni program održava na engleskom.

Prijave možete slati na adresu p2p.rs@tacso.org.
Lidija Paradinović
TACSO – Technical Assistance for Civil Society Organizations

Objavljeno 12-03-2012

Autistični naučnik projektovao imaginarni milionski grad







Francuski umetnik i naučnik Žil Treen (Jilles Trehin, 40), koji boluje od autizma, proveo je 20 godina projektujući do najsitnijih detalja plan Urvila, imaginarnog grada od 12 miliona stanovnika. Svoju zamisao Treen je nedavno pretvorio i u knjigu o "istoriji" ovog grada.

Treen je ovom gradu, čijim se projektovanjem bavi od 1984. godine, posvetio više od 20 godina života, planirajući ga do najsitnijih detalja. Plan imaginarnog grada predstavio je na konferencijama o autizmu širom sveta. Grad je nastao prema umetnikovim impresijama svetskih metropola poput Njujorka i Londona i nosi ime francuske naučne baze na Antarktiku "Dumont d'Urville".

Treen se u početku projektovanja služio lego kockicama, ali je njegova zamisao uskoro prevazišla mogućnosti ovog sredstva, pa se naučnik nakon 1987. posvetio crtanju projekta. Knjigom o Urvilu ceo projekat je dobio novu dimenziju, jer se Treen u njoj bavi istraživanjem imaginarne istorije grada, koja opisuje napade na grad u Drugom svetskom ratu, a seže čak i do Francuske buržoaske revolucije 1789. godine.

-Tokom Revolucije, Urvil je imao oko 2.8 miliona stanovnika, ali je broj stanovnika postao premali da bi ispratio industrijsku revoluciju. Kako bi u tome uspeo, grad je angažovao poznatog urbanističkog planera Oskara Labaliera (1803 – 1883), koji je započeo velike urbane projekte koji obeležavaju Urvil i danas – kaže Treen u svojoj knjizi, koja sadrži 300 detaljnih crteža i planova Urvila.


Izvor: 24 sata
21/02/2012

Primeri dobre prakse socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u Nišu



Više od pedeset predstavnika lokalnih zajednica prisustvovalo je okruglom stolu, koji je u Nišu održan u četvrtak, 23. februara, sa ciljem da se razmene informacije i iskustva lokalnih primera dobre prakse vezanih za društveno uključivanje dece sa smetnjama u razvoju. Okrugli sto je organizovan u okviru nacionalne medijske kampanje "Bolji smo zajedno" koja promoviše socijalnu inkluziju dece sa smetnjama u razvoju.

Skup je otvorila pomoćnica ministra rada i socijalne politike gospodja Suzana Paunović koja je prisutnima predstavila najnovije pomake u okviru reforme sistema socijalne zaštite i pozvala na unapređenje saradnje kako među lokalnim akterima tako i između lokalnih aktera i lokalnih samouprava u promovisanju socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju.

Domaćin skupa bila je članica gradskog veća Niša, g-đa Dušica Davidović, a prisustvovali su zaposleni u sektorima koji su povezani sa socijalnom zaštitom, uključujući i zaposlene u zdravstvu i obrazovanju, novinare, kao i roditelje dece sa smetnjama u razvoju. Razgovor je bio fokusiran na opipljive mere koje su neophodne da bi se olakšao proces socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u regionu. Jedna od njih je i inicijativa „Korak po korak ka zajednici”, koju realizuju opštine Crveni krst - Niš, Aleksinac, Ražanj i Gadžin Han, a čiji je cilj pokretanje usluga pomoć i nega u kući, predah nega i dnevni centri za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice. Ove aktivnosti su podržane u okviru projekta „Razvoj usluga u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice” koji u partnerstvu sprovode Delegacija Evropske unije, Ministarstvo rada i socijalne politike i kancelarija UNICEF-a u Srbiji.

Svrha kampanje "Bolji smo zajedno’" je da naglasi pristup inkluziji dece sa smetnjama u razvoju koji se bazira na ljudskim pravima i da promeni fokus sa "humanitarnog" i "socijalnog" na princip jednakih mogućnosti i prava za svu decu. Više informacija o kampanji možete pronaći na prezentaciji Bolji smo zajedno.


Izvor: Bolji smo zajedno
23/02/2012

Kuhinja na točkovima za stare i slabo pokretljive osobe



Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) u partnerstvu sa Soft Tulip fondacijom iz Holandije i još 5 nevladinih organizacija iz Srbije koje se bave osobama sa intelektualnim teškoćama, svečano će otvoriti novi servis za stare i slabo pokretne osobe na opštini Zvezdara, pod nazivom "Kuhinja na točkovima". Svečano otvaranje je zakazano za ponedeljak 27. februar 2012. godine, u prostorijama Top Rest ketering službe (Ulica Đorđa Stanojevića 14, Beograd), sa početkom u 14:00 časova.

Servis "Kuća na točkovima" predstavlja inovativnu uslugu na teritoriji opštine Zvezdara – dostavljanje hrane na kućne adrese starih, bolesnih i slabo pokretnih lica, koju sprovodi Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju "Naša kuća" uz podršku Gradske opštine Zvezdara. Posebno inovativno je to što ovaj servis predstavlja i način inkluzivnog zapošljavanja osoba sa invaliditetom - osoba sa intelektualnim teškoćama, koje će pakovati i raznositi hranu.

Ovo je jedna od aktivnosti u okviru projekta "Preko zapošljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji" koji finansira Evropska unija u okviru programa "Podrška civilnom društvu’". Projekat realizuje od juna 2011. godine Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), u partnerstvu sa Fondacijom Soft tulip iz Holandije i još 5 organizacija civilnog društva iz Srbije. Projekat je namenjen osnaživanju organizacija civilnog društva iz Srbije za stvaranje povoljnog okruženja u lokalnim sredinama za zapošljavanje i radno angažovanje osoba sa invaliditetom, njihovom umrežavanju i saradnji sa relevantnim institucijama, a na osnovama iskustava iz Holandije.

Na svečanom otvaranju servisa "Kuhinja na točkovima" učestvovaće uvaženi gosti NJ.E. Vensan Dežer - šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Ivana Ćirković - direktorka Vladine kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Milan Popović - predsednik Opštine Zvezdara, Tanja Bjelanović - programska direktorka Balkanskog fonda za lokalne inicijative, Anica Spasov - direktorka Udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju "Naša kuća".

Izvor: Europa.rs

27/02/2012

Zanemareni i zaboravljeni


Niko u Srbiji ne zna koliko tačno ima osoba sa posebnim potrebama u domovima razasutim po unutrašnjosti. Zna se da je dom u konaku manastira Sveta Petka uzimao kredit da bi mogao prehraniti svoje štićenike i da domovi u Tutinu i Kulini imaju svoja groblja





SVE JE POTREBNO: Štićenici Doma za osobe sa posebnim potrebama

Iako je zadovoljan saradnjom sa Ministarstvom, direktor Doma u Kulini Dragoljub Marković kaže da su sredstva koje se izdvajaju za domove nedovoljna: "Lož-ulje je u decembru prošle godine koštalo 33 dinara, a sada 66; zejtin je bio oko 40, a sada je 100 dinara... Cene su porasle za 100 odsto, a smeštaj je poskupeo za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu."

"Koliko god da država ulaže, to nije dovoljno jer su uglavnom u pitanju ruinirane zgrade, u koje se nije ulagalo više od deset godina ", kaže Gvozdenovićeva. "U vašoj kući se kreči jednom godišnje. Kada 300 dece živi u istom prostoru, ili 1000 kao u 'Malim pčelicama' a ne znaju da vode računa ni o sebi, neophodno je mnogo ulagati."

Međutim, u domove retko stiže pomoć. Nedžad Mecinović, direktor Doma u Tutinu, objašnjava da osim proizvođačâ odeće i Islamske zajednice iz Novog Pazara koja ovaj dom snabdeva mesom, druga pomoć retko stiže. Prilikom posete predstavnika organizacije "maliVeliki ljudi" objasnio je da je to prvi put za protekle dve godine da u taj dom dolazi neko iz Beograda. Jedna od radnica Doma u Kulini kaže da su donacije posle izbora 2000. godine dobile drugačiji karakter: "Donatori su donosili dve kese i tri kamere." To objašnjava i Mecinovićevu tvrdnju da najviše pomoći stiže u domove koji su smešteni u većim gradovima.



... nastavak...

objavljeno:
http://www.vreme.com , 19.01.2006.

... nastavak...

Zanemareni i zaboravljeni





SPECIJALNO VASPITANJE:
Dom u Kulini izgrađen je 1953. godine. Prvobitno je bio namenjen deci i omladini teže i teško ometenoj u razvoju, ali, ponovo zbog manjka kapaciteta, štićenici ovde ostaju do smrti. Takođe, u ovom domu se zbrinjavaju i šestomesečne bebe. Do petooktobarskih promena 2000. godine paviljoni su bili potpuno zapušteni: krovovi su prokišnjavali, prozori su bili razbijeni, kupatila i mokri čvorovi uglavnom nisu funkcionisali, nedostajala su vrata, dušeci, posteljina, obuća i odeća...
Pokrenuta je akcija "Zovem se Anđela", i za šest meseci prikupljena su sredstva za kompletno renoviranje. U posedu doma je i oko 100 svinja, 700 koki nosilja i 500 pilića, pa dom na taj način može da uštedi sredstva. U njemu trenutno boravi 120 beba koje dolaze sa šest meseci starosti. Najstariji štićenik ima 75 godina, a polovina domske populacije je teško ometena u razvoju i s njima je nemoguć bilo kakav rad. Takođe, upravo u ovom domu ima najviše nepokretnih osoba.

"Pitanje je da li će ikada iko od njih da prohoda. Ceo život provedu u krevetu. Dešava se i da deca koja ovde dođu kao bebe prohodaju ili nauče prve reči u desetoj godini", kaže Marković.

Kako objašnjava Milena Bogdanović iz organizacije "maliVeliki ljudi", najveći broj štićenika u ovom, ali i u drugim domovima ima Daunov sindrom i vrlo često kombinovane smetnje. Ona navodi primer Alekse, jednog od štićenika Specijalnog zavoda za decu i omladinu "Dr Nikola Šumenković" u Stamnici. Aleksa ima epilepsiju, parkinsonovu bolest i veoma povišen šećer. Dom u kojem on boravi otvoren je jedanaest godina posle onog u Kulini u napuštenim rudarskim barakama, izgrađenim 1953. godine i tek nedavno renoviranim zahvaljujući donatorima. U njima su najpre žene iz sela čuvale ometenu decu. Danas u njima borave i odrasli, iako je zamišljen kao smeštaj za decu i omladinu. Od 469 štićenika, samo je 101 dete. Dom je tokom leta često pominjan u medijima pošto su podignute prijave protiv negovateljice koja je tukla jednog od štićenika. Pre nekoliko godina, kada je objavljeno da je jedna štićenica seksualno zlostavljana, Mirko Tošić je smenjen a na njegovo mesto postavljen novi direktor, defektolog Ivica Stević. Gvozdenovićeva objašnjava da Ministarstvo sada pokušava da zameni Stevića "nekim ko će znati da radi svoj posao", ali se slaže da je veoma teško naći stručnjaka koji će hteti da živi u Stamnici i da radi posao koji svakako nije jednostavan. U proteklih godinu i po dana Upravni odbor Doma tri puta je glasao o njegovoj smeni, a kako se nagađa, inicijative pokreću članovi stranke G17 plus. Ipak, Stević odaje utisak osobe vrlo posvećene svom poslu, kojem se štićenici raduju.

Međutim, i o drugim domovima kruže glasine da imaju "specijalne" prostorije u kojima borave agresivni štićenici, često vezivani i tučeni. Na pitanje da li se nešto slično dešava u Domu u Tutinu Mecinović, odgovara da je takva praksa prekinuta pre dve do tri godine, a da sada u takvim situacijama nekoliko radnika doma čuva štićenika. Takvi problemi trebalo bi da se rešavaju terapijom. Međutim, ovaj dom mesečno dobija samo 31.000 dinara za lekove, iako je 150 štićenika pod stalnom terapijom.


... nastavak...

objavljeno:
http://www.vreme.com , 19.01.2006.

Zanemareni i zaboravljeni





HRANA NA KREDIT: U konaku manastira Sveta Petka smeštene su 92 štićenice. Polovina njih je nepokretna, a svega desetak je lakše ometeno u razvoju i kod njih je moguće primeniti neki od oblika terapije. Upravo zato, organizacija "maliVeliki ljudi" prikupila je sredstva za pokretanje muzikoterapije. O štićenicama se brine jedanaest monahinja iz manastira Sveta Petka koje su na službi u konaku. Početkom 2005. godine uprava doma bila je primorana da uzme kredit za nabavku hrane, sa čime Ministarstvo, kako kaže Gvozdenovićeva, nije upoznato. Ona dodaje da ne sumnja u taj podatak, ali da joj nije jasno kako je moguće da dom dobija 15.000 dinara mesečno po štićeniku, a da ta sredstva ipak nisu dovoljna. Zbog nevolja u kojima se našao dom, u aprilu prošle godine organizacija "maliVeliki ljudi" pokrenula je program "Sveta Petka". Od tada, na svaka dva do tri meseca ova organizacija dom snabdeva hranom i sredstvima za održavanje higijene. Na mesečnom nivou potrebno je oko 180 kilograma praška za veš, 100 litara ulja, 600 kilograma krompira...

Đuliana Milić iz ove organizacije kaže za "Vreme" da su najpotrebnije kaše, jer većina štićenica jede samo pasiranu hranu, koju je i najteže nabaviti. Jedan od oblika radne terapije za neke od štićenica upravo je drobljenje hleba. Samo jedna od njih bavi se štrikanjem, ali zbog nedostatka vune primorana je da sve što napravi odmah i opara kako bi odmah istu vunu koristila ponovo. Takođe, teško je nabaviti i pelene za odrasle – mesečne potrebe su oko 7200 komada. Kako navode u ovoj organizaciji, za dete koje ima napade epilepsije potrebno je mesečno izdvojiti oko 100 evra za nabavku lekova.

Većina direktora domova ipak je zadovoljna saradnjom sa Ministarstvom rada. Nedžad Mecinović, pravnik i direktor doma u Tutinu, kaže za "Vreme" da sve što je od Ministarstva tražio u protekle dve godine koliko obavlja tu funkciju, dobio je. U ovom domu u toku je renoviranje mokrih čvorova jer su bili u veoma lošem stanju. Ovde su smešteni samo punoletni štićenici iz 49 opština u Srbiji. Zaposleno je pet spremačica, jedan socijalni radnik i jedan psiholog, ali nijedan lekar. Pri tom, ovaj dom nema adekvatno sanitetsko vozilo, pa ukoliko nekog od štićenika treba prevesti u dom zdravlja, to se obavlja privatnim kolima kojima se spusti zadnje sedište.

Retki su štićenici koje neko posećuje. Kako kaže Mecinović, svega desetak osoba doma čiji je on direktor obilazi rodbina, a oko 100 korisnika nikada niko nije posetio. Dragoljub Marković objašnjava da je veliki broj štićenika Kuline bez roditeljskog staranja, često iz Zvečanske. "Imamo i decu iz Makedonije, Republike Srpske i Crne Gore. Neka imaju roditelje koji su takođe ometeni u razvoju pa nemaju mogućnosti da dolaze. U suštini, veoma mali broj roditelja redovno obilazi decu. Mnogi od njih se tokom posete toliko teško osećaju da im je potrebno i po nekoliko meseci da bi se ponovo vratili."

Štićenici u domovima ostaju do kraja života. Po pravilu žive kratko, u proseku oko 20 godina, a veoma mali broj doživi pedesetu. Domovi u Tutinu i Kulini imaju svoje groblje. Marković objašnjava: "Ukoliko dete nema srodnike i Centar za socijalni rad nije zainteresovan, po odobrenju Centra decu sahranjujemo na našem groblju."





objavljeno:
http://www.vreme.com , 19.01.2006.

Opšte preporuke za rad sa decom sa smetnjama u razvoju





inkluz_prirucnik_NSHC

Komunikacija sa detetom

• Budi strpljiv.

• Budi konkretan - izbegavaj nejasne i neodređene termine kao što su: kasnije, možda, zašto si to uradio?

• Izbegavaj idiome, dvostruka značenja (dvosmislenost) i sarkazam.

• Raščlani zahtev na manje korake (ako je to neophodno za razumevanje).

• Gledaj i slušaj pažljivo i uvažavaj odgovore.

• Odgovori pozitivno na pokušaj (potvrdi, ohrabri...).

• Ohrabruj pitanja i dečiji izbor uvek kada je moguće.

• Unapređuj komunikaciju sa detetom.

• Koristi gestove, modelovanje i pokazivanje sa verbalizacijom.

• Posebno privuci pažnju vizuelno, verbalno ili fizički.





inkluz_prirucnik_NSHCSocijalna podrška


• Zaštiti dete od zastrašivanja i zadirkivanja.

• Razvijaj drugarski sistem, prijateljske odnose na svakom času.

• Planiraj situacije saradnje (podeli uloge za grupni rad) kako bi svi mogli da učestvuju i situacije u kojima će dete pokazati šta može i ume da uradi.

• Vežbaj specifične veštine tokom prirodnih aktivnosti sa vršnjacima.

• Struktuiraj aktivnosti sa definisanim ulogama.

• Fokusiraj se na socijalni proces (dešavanja u grupi) radije nego na ishod ili proizvod.

• Posebno poučavaj, probaj, treniraj, vežbaj i modeluj socijalne veštine u prirodnom okruženju: pregovaranje, odbijanje, odgovaranje, uključivanje, strpljenje, zahvaljivanje, davanje komplimenata, prihvatanje drugačijeg mišljenja, prihvatanje tuđeg uspeha, nadoknada štete, druženje, preuzimanje vođstva, sposobnost da se sledi tuđa ideja, tolerisanje monotonije...

• Pomozi deci da pronađu zajednički interes.

• Učitelj ili nastavnik odlučuje ko će rešavati problem ili voditi proces rešavanja problema.

• Koncentriši se na promenu neprihvatljivog ponašanja i ignoriši ga.




inkluz_prirucnik_NSHCOkruženje i dnevni raspored (rutina)


• Obezbedi poznato i sigurno okruženje.

• Obezbedi lični prostor u učionici, resursnoj sobi ili u nekoj drugoj sobi za relaksaciju.

• Redukuj sve što može da ometa čula i nepotrebno skreće pažnju (buka, neprijatni mirisi, svetlo).

• Ponudi čvrstu dnevnu strukturu (rutinu).

• Izbegavaj iznenađenja, pažljivo pripremi prelazak iz jedne u drugu posebnu aktivnost, promenu rasporeda ili bilo koju drugu promenu.

• Minimalizuj promene.

• Razgovaraj tokom stresne situacije ili izvedi dete iz stresne situacije.





inkluz_prirucnik_NSHCPredstavljanje sadržaja


• Predstavi sadržaje što očiglednije: pokaži, napiši, demonstriraj, koristi fotografije, slike, dijagrame, objekte iz okruženja, kalendare, mape, karte, audio i video materijale...

• Raščlani instrukciju na male korake.

• Obezbedi mogućnost ponavljanja i vežbanja.

• Koristi mogućnosti vršnjačkog poučavanja.

• Primeni učenje u realnim situacijama.





inkluz_prirucnik_NSHCProcena i pravila


• Prilagodi težinu zadatka.

• Prilagodi oblik pitanja.

• Naglasi tekst (posvetli da bude uočljiviji).

• Skrati.

• Ponudi alternativnu aktivnost.

• Budi dosledan u očekivanjima.

• Izvežbaj format pitanja pre testiranja - kroz probe (vežbe).

• Obezbedi dovoljno vremena.





inkluz_prirucnik_NSHCUpravljanje ponašanjem


• Individualni dogovor/ugovor sa odeljenjem.

• Koristi vizuelni signal, znak za početak ili kraj.

• Ugradi (inkorporiraj) želje i interesovanja u dnevni plan.

• Ohrabruj dečje izbore.

• Poštuj njihove dobre odluke.

• Analiziraj uzroke ponašanja iz dečije perspektive.

• Izbegavaj pritiske tipa: Budi dobar ili druga apstraktna očekivanja.

• Izbegavaj ponižavajuće mere koje slabe samopoštovanje, dovode do anksioznosti i nisu razumljive (videćeš šta će ti se desiti, nastaviš li tako...).

• Izbegavaj disciplinske mere za "nepristojno" ponašanje: izbegavanje kontakta očima, pričanje samom sebi, oduzimanje vremena, ponavljanje reči ili fraza, neodustajanje od svojih interesa, nezainteresovanost.





inkluz_prirucnik_NSHCDomaći i školski zadaci


• Individualizovani, odmereni, ne zahtevaju više od 1 sata za rad.

• Kratke, jasne precizne instrukcije (mali koraci).

• Česte povratne informacije i dodatna uputstva.

• Češći, sa više pomoći.

• Obezbedi vreme i mesto da se završi domaći ili školski zadatak.

• Ako je neophodno, smanji očekivanja od domaćeg zadatka.

• Obezbedi pomoć drugova (vraćanje na zadatak i podsećanje).





inkluz_prirucnik_NSHCUčitelj u inkluzivnoj grupi:



• prihvata različitosti;

• posmatra dete, a ne njegovu ometenost ili posebnu obrazovnu potrebu;

• veruje da su sličnosti među decom mnogo važnije nego njihove individualne razlike;

• koristi metode koje su prilagođene individualnim potrebama deteta;

• pribegava modifikacijama koje su jednostavne i jeftine;

• nastoji da uskladi prava deteta sa smetnjama u razvoju sa interesima, ciljevima i mogućnostima njihovih roditelja ili staratelja;

• osigurava odgovarajuće mesto u prostoriji za dete sa smetnjama u razvoju i stvara uslove da ga sva deca čuju i vide;

• održava mirnu i svrhovitu atmosferu u kojoj ni deca ni vaspitači nisu izloženi prevelikom stresu;

• obezbeđuje da deca sa smetnjama budu sastavni deo grupe;

• kreira atmosferu prihvatanja u kojoj sva deca nude i dobijaju pomoć;

• ne poredi decu;

• fleksibilan je;

• ne prati rigidno nastavni plan i program i pažljivo odgovara na proces učenja u svojoj grupi;

• nudi dodatnu pomoć, onda kada je potrebna pojedincu ili maloj grupi, ali je ova dodatna pomoć ograničena i nenametljiva i povlači se čim proceni da više nije potrebna;

• nalazi kreativne načine da uključi svu decu u sve aktivnosti;

• koristi brojna jeftina vizuelna pomagala kao i drugi materijal prilagođen potrebama dece;

• pronalazi različite načine da proceni i zabeleži napredak deteta.





inkluz_prirucnik_NSHCUčitelj u inkluzivnom okruženju kreira individualni obrazovni plan zajedno sa drugim članovima tima i:



• pruža pomoć drugome;

• konsultuje se i pregovara;

• postiže saglasnost;

• menja uloge;

• učestvuje u zajedničkom radu.

Inkluzija, između ostalog, znači pružanje mogućnosti svoj deci da budu uspešna.


Sadržaj preuzet iz Prirucnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, izdanje Novosadskog humanitarnog centra

Prvo, zahvaljujem se Sonii na pohvalama za temu.

Dalje, da skratimo priču i svedemo na bitno.

Citiram Soniinu podelu:
...................................................

Deca sa posebnim potrebama

1. Deca sa smetnjama u razvoju:

- slepa i slbovida deca

-nagluva i gluvonema deca

- deca sa smetnjama u telesnom razvoju

- deca sa smetnjama u intelektualnom razvoju ( stavljam ovu temu)

- deca sa smetnjama u psihomotornom razvoju

- deca sa smetnjama razvoja govora i

-deca sa visestrukom ometenoscu
........................................................................

Sonia je takodje dobro primetila da sam nesvesno mislila na decu. No, deca brzo porastu i postanu odrasli, pa možemo uvrstiti i odrasle u ovu kategoriju , dakle "osobe".

Sve ostale kategorije koje je Sonia pomenula mogu imati zaseban topic i zaslužuju ga, stoga Cojle ili ko god drugi, izvolite, otvorite…
ovde ostajemo pri gore citiranoj podeli.

U toj podeli me malo zbunjuju slepa, gluva i deca sa smetnjama u govoru, budući da su njihove intelektualne sposobnosti normalno razvijene, ali kako sam i ja sam u topic stavila članak koji me je dirnuo, članak o otvaranju biblioteke za slepe, možemo i te grupacije uvrstiti.

Što se tiče stalno pominjanog odnosa koji se tiče brige i nege: selo / grad: većina članaka koje sam postavila u ovom topicu upravo obradjuju sredine van Beograda (ako nisi primetio, Cojle pročitaj) : Zanemareni i zaboravljeni, Primeri dobre prakse socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u Nišu, Izdvojena sredstva za implementaciju LAP-a. Dakle, UOPŠTE ne forsiram Beograd.

S druge strane, ako se uzme u obzir činjenica da više od 1/3 stanovništa Srbije živi u Beogradu a manje od 2/3 je rasuto po celoj Srbiji, dolazimo do zaključka da ukoliko je najveća koncentracija stanovništva u Beogradu, samim tim logično bi morala biti I najveća koncentarcija osoba sa smetnjama u razvoju, stoga bi tu trebala biti i najveća briga oko toga.

Ne odustajem od termina "osobe sa smetnjama u razvoju" jer su ti ljudi / ili deca/ upravo to što naziv i govori.
Toga se ne trebamo stideti već ih prihvatiti kao realnost a neupućene edukovati.

Često sam se pitala šetajući ulicama Italije, Nemačke, Francuske, odnosno vrlo često videvši invalide i osobe sa smetnjama u razvoju kako šetaju gradom: "Zašto u ovim zemljama ima toliko invalida? a kod nas ih nema?" Takodje me je frapirala brojnost istih kategorija u američkim filmovima, i to jako lepo uklopljenih u svet oko sebe.
Kasnije sam shvatila da ni Italija, ni Nemačka, ni Francuska, ni USA, nemaju više invalida i osoba sa smetnjama u razvoju od nas ovde u Srbiji, već se ovi naši jadni u Srbiji ne vide na ulici.

TO JE ONO ŠTO JE NAJSTRAŠNIJE !
TO SU LJUDI KOJI SEDE PO KUĆAMA JER:
- ILI NEMAJU ADEKVATNE USLOVE ZA ŠETANJE PO GRADU (staze i prilaze za kolica, gradsku cirkulaciju prilagodjenu slepima, gluvima itd... možda nemaju ni lift a žive na 5.spratu...)
- ILI ŠTO JE JOŠ GORE, NE ŽELE DA BUDU VIDJENI ZBOG PODSMEHA, ZATO ŠTO LJUDI SKLANJANJAJU POGLED OD NJIH, PRAVEĆI SE DA ONI NISU DEO NJIHOVOG SVETA...

TO JE ONO ŠTO NAJVIŠE BOLI...

Da li vam je ikada palo na pamet da jedan mladi invalid ne može a upiše fakultet u Beogradu iz najbanalnijeg razloga, a to je da ne postoji prilaz fakultetu za kolica. Da ne govorim da isti fakultet ima 5 spratova sa liftovima u koje deblja žena ne bi mogla da stane. Dakle, taj mladi čovek zbog svog hendikepa ne može da studira.

Da li ste se ikada zapitali da osobe sa smetnjama u razvoju, upravo zbog tih smetnji, mogu da imaju ekstremno razvijene neke druge kvalitete ili talente, koje ne mogu nikome da pokažu jer na njih niko i ne računa.

Primeri su mnogobrojni... a meni se spava... dovoljno za večeras...

Okrugli sto: Primena zakona o socijalnoj zaštiti

Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga u okviru svojih aktivnosti organizuje okrugli sto sa temom „Primena Zakona o socijalnoj zaštiti“. Okrugli sto će se održati u ponedeljak, 5. marta 2012. godine, u prostoriji Gradskog razvojnog centra u Užicu, sa početkom u 13:00 časova.

Novi Zakon o socijalnoj zaštiti predvideo je povećanje broja korisnika socijalne pomoći, veće novčane iznose za najsiromašnije i razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou. Zakon je značajan jer, između ostalog, ima za cilj i stvaranje jednakih mogućnosti za samostalni život i podsticanje socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom, razvoj i podsticaj hraniteljstva i brige o starima. Značajni pomaci u Zakonu su napravljeni u odnosu na tuđu negu i pomoć i podršku roditeljima koji brinu o svojoj deci sa smetnjama u razvoju.

Kako se realizuje njegova primena u praksi, šta je do sada postignuto, koji su problemi prilikom primene zakona biće teme ovog okruglog stola na kom će prisustvovati predstavnici Centara za socijalni rad Zlatiborskog okruga, Organizacija osoba sa invaliditetom grada Užica, Gradske uprave Užice, NVO i drugi relevantni akteri u sferi socijalne zaštite.

Cilj okruglog stola je prilika da se razmene iskustva, mišljenja, zajedno razmotre mogućnosti i rešenja za što bolju primenu ovog Zakona u našoj sredini.

Izvor: CRNPS , 05/03/2012

Jer, deca sa posebnim potrebama su samo deca.

Promocija bajki na znakovnom jeziku





Udruženje tumača za lica oštećenog sluha Srbije - UTLOSS organizuje promociju "Bajke na znakovnom jeziku", koja će se održati u velikoj sali Ustanove kulture "Vuk Karadžić" u sredu, 29. februara 2012. godine od 11:00 časova.
Pokrovitelji ovog događaja su Gradska opština Zvezdara i Ustanova kulture "Vuk Karadžić".





Udruženje tumača za lica oštećenog sluha Srbije (UTLOSS) je realizovalo nastavak projekta „Rukom da ti kažem“. Prvi put u Srbiji i u regionu na DVD formatu je zabeleženo, najpre devet, a zatim još deset najpoznatijih bajki sveta na srpskom znakovnom jeziku. Među bajkama koje će sada biti razumljivije deci i odraslima sa oštećenim sluhom su: Princeza na zrnu graška, Zec i kornjača, Lisica i roda, Čarobni frulaš, U cara Trojana kozije uši, Trnova Ružica, Bambi, Ivica I Marica, Lepotica i Zver i Palčica. Da li će Princu poci za rukom da sebi pronađe pravu princezu? Kako će dugo skrivana tajna izaći na videlo? Ko će pobediti u trci? To su samo neka od pitanja na koja će deci, na lak i zanimljiv način, dati odgovore pripovedači, članovi UTLOSS-a, među kojima su sudski tumači za znakovni jezik kao i jedan mladić sa oštećenim sluhom: Dijana Dukić, Julijana Miško, Mirjana AtanackovićiI Dušan Nikolić.





Bajke na znakovnom jeziku će starije gledaoce podsetiti na neprolazne vrednosti drugarstva, ljubavi, poštenja i časti, u mališanima probuditi radoznalost i maštu, a svima bar za trenutak učiniti ovaj svet bezbrižnijim. Snimnjen material je pripremljen u DVD izdanju i štampan u 3000 primeraka i bice poklonjen školama za decu oštećenog sluha kao i predškolskim ustanovama u Srbiji, u cilju lakšeg prihvatanja dece sa oštećenim sluhom u širu zajednicu.





Svim vrtićima sa teritorije opštine Zvezdara i Palilula bice podeljeno po 20, a školama za decu oštećenog sluha po 100 DVD bajki, koje će moći da preuzmu na promociji.

Želja autora bajki na znakovnom jeziku je da znakovni jezik približe i široj populaciji, a licima oštećenog sluha omoguće da uplove u svet mašte uz obradu poznatih bajki.





Izvor: UTLOSS

29/02/2012

Naš novi prijatelj – osoba sa autizmom


Konferencija za novinare NVO „Pomoć porodici“ i Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom – Svetski dan autizma „Naš novi prijatelj – osoba sa autizmom“

30.3.2012. | Vreme: 12:00 | Terazije 3, II sprat, Mala sala Medija centra

Predstavnici NVO „Pomoć porodici“ i Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom na konferenciji će govoriti o autizmu i ukazaće na aktuelne probleme i potrebe dece i osoba sa autizmom u Srbiji. Biće predstavljeni rezultati istraživanja o inkluziji dece sa smetnjama u predškolskim ustanovama u Srbiji.

Predstaviće se model edukacije dece masovne populacije putem slikovnica koje promovišu inkluziju dece sa smetnjama u razvoju, a biće predstavljen i serijal kratkometražnih filmova koji govore o mladima sa invaliditetom i dokumentarni film o inkluziji u Evropi i Srbiji.

Filmovi su snimljeni u okviru projekta „Podrška deci sa smetnjama u razvoju u inkluziji u društvo na lokalnom i regionalnom nivou u Srbiji“ koji uz podršku Finske Ambasade sprvodi Pomoć porodici u partnerstvu sa Gradskom opštinom Stari grad i 11 partnerskih gradova u Srbiji.


(Medija centar)

Opet bez učešća organizacija osoba sa invaliditetom



Udruženje za reviziju pristupačnosti obaveštava javnost da je proces izrade i donošenja Pravilnika o tehničkim standardima pristupačnosti, objavljenog u Sl. glasniku RS br 19/2012 od 13.3.2012., protekao bez učešća organizacija osoba sa invaliditetom i drugih zainteresovanih građana i organizacija, što je u suprotnosti sa osnovnim demokratskim principima i Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom.

Osnovna svrha ovog pravilnika, koji je pre par dana stupio na snagu, je da pruži sve neophodne informacije kako bi se građevine i javni prostori učinili pristupačni svim ljudima (osobama sa invaliditetom ali i deci, starima, trudnicama) i da omogući lakšu kontrolu arhitektonskih projekata u fazi odobrenja.

Usled izostanka učešća organizacija civilnog društva, ovaj pravilnik je sada daleko lošiji od pravilnika koji su doneti u zemljama u okruženju. Tim pre što su izostali delovi pravilnika koji bliže određuju unapređenje pristupačnosti već izgrađenih objekata, delovi koji određuju obavezan sadržaj arhitektonskog projekta kao i elementi pristupačnosti za decu i stare osobe.

Bez svih ovih odredbi, novi Pravilnik nam ne omogućava kvalitetan rad na izgradnji okruženja pristupačnog za osobe sa invaliditetom ali i stare osobe, decu, trudnice, roditelje sa malom decom.

Vidan Danković, izvršni direktor

Kakva podrška je potrebna i ko je može pružiti?





Udruženje Živimo zajedno je u subotu, 31. marta organizovalo konferenciju pod nazivom Pomoć ili podrška?, a n a temu učešća društvene zajednice u životu osoba sa invaliditetom. Konferencija je održana u sali Gradske opštine Stari grad i umesto planirana dva, trajala je puna tri sata.

Na samom početku učesnike je pozdravio Dejan Kozić, predsednik, a nakon toga izlaganja na temu stanja i poreba osoba sa invaliditetom, su imali predstavnik GO Stari grad - Risto Raco, klinički defektolog i predsednik skupštine Udruženja Živimo zajedno - Miloš Šapić, Darko Ivić - predsednik Hendi centra Koloseum, Vesna Janjušević - pomoćnik direktora Doma zdravlja Stari grad i Jasminka Veselinović - zamenik gradskog sekretara za socijalnu zaštitu. Moderator konferencije je bio Aleksandar Filipović, sociolog.

Nakon izlagačkog dela konferencije, u kom su pokrenuta pitanja personalne asistencije i kvalifikacija za obavljanje takvih zadataka, učesnici su predahnuli uz posluženje koje je obezbedila ketering služba "Lastavica".





Drugi deo konferencije je činila diskusija u koju su se uključili predstavnici organizacija, volontera, roditelja i korisnika. Najznačajniji zaključak koji je proizašao iz diskusije je da je i osobama sa intelektualnim teškoćama, kao i osobama sa fizičkim invaliditetom, potrebna asistencija u aktivnostima. Takođe, neki od njih, ali i volonteri predstavljaju važan resurs za podršku u zadovoljenju potreba osoba sa smetnjama u razvoju i unapređenje kvaliteta njihovih i naših života.

Realizaciju konferencije su pomogle volonterke - studentkinje socijalnog rada, a poseban značaj je imalo prisustvo velikog broja roditelja i samih osoba sa invaliditetom, koje su imale priliku da se izjasne i iznesu svoje potrebe, dileme i pitanja upućena stručnjacima i nadležnim institucijama iz oblasti socijalne zaštite osoba sa invaliditetom.





31/03/2012

2.april - Svetski dan osoba sa autizmom


"Jaje lepih želja", podrška Beograđana osobama sa autizmom

02. 04. 2012.

http://www.blic.rs


Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom organizovalo je danas na Trgu Nikole Pašića manifestaciju povodom Svetskog dana osoba sa autizmom.

U središtu trga postavljeno je “Jaje lepih želja”, metalna konstrukcija plave boje, u koje građani mogu da uđu i u poseban bazenčić ubace papir sa ispisanim željama i porukama podrške porodicama osoba sa autizmom.




Manifestacija za osobe sa autizmom


Moto manifestacije je “Roditelji dece sa autizmom, imaju jednu želju...- Koja je tvoja?”
Manifestacija je počela nastupom hora “Čarolija”, zatim su se na bini predstavila deca sa autizmom učesnici projekta “Hajde da se upoznamo”, “Mini muzička akademija sa pevačko - plesnom tačkom i Marija Serdar, polufinalista emisije “Ja imam talenat”.





U okviru manifestacije deca sa autizmom i deca bez invaliditeta su šarala drvena jaja, slikala i vajala.
U Srbiji nema precizne evidencije, ali se procenjuje da ima oko 2.500 osoba sa tim razvojnim poremećajem u ponašanju.

Autizam se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija i javlja se kod šest od 1.000 osoba.
Dijagnoza se najčešće uspostavlja nakon druge godine života, a do tog uzrasta razvoj deteta teče uobičajeno.