Koliko su nam ruke vezane?

...ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

Ne moze chovjek raditi sve shto bi zeleo, jer najcheshce njegove zelje ne korenspondiraju u punoj meri, sa pravilima i normama drushtvene zajednice, pa se s' toga moze reci i da nam osecajj odgovornosti nekada veze ruke.
Kao shto rekoh to je pitanje usko vezano sa pitanjem slobode, a kao shto znamo, apsolutna sloboda ne postoji niti može postojati i ona je uvjek ogranichena pravima i slobodama drugih...

Zana ::

...ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

Uglavnom ono što je boldovano ,sa naglaskom na "finansije" i dodao bih "posao" .Za novi početak treba i prilična količina novca -ili posao koji nam garantuje bar minimum .Danas je teško za to -a bez toga ....jednostavno ne može .

Granice -ako si iz Srbije ,onda nas nijedna država baš ne želi ,pa ne možeš dobiti ni papire ni radnu dozvoli ...pa se vraćamo na predhodnu rečenicu .
Sredina ,vera ,nacija -normalnog čoveka treba da boli uvo za to .
No ima jedna nepremostiva prepreka -obaveza prema deci ,ukoliko ih imamo . To je vezano za svaki "odlazak" ,finansije , "sigurnost" posla ,pa i mogućnost da se dete oseti "potisnuto" "izdano" ,šta god već -jer su naša deca navikla da imaju apsolutni prioritet -što je i normalno .
Ne da su nam vezane ruke -nego i noge ,a krila može imati samo onaj ko je mlad i bez obaveza. Ovo u principu -ali uvek ima izuzetaka ,pa bude da jedna hrabra (ili luda ) odluka nekome promeni život za 100 % nabolje .

Zana ::

Samo nebo je granica?

Ma ni nebo:)

Zana ::

...ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

Stara Sufijska mudrost glasi:''Ako nemas ucitelja tvoj ucitelj ce postati Sejtan''..
.............
U neka vremena kada je Bog dopustio da se zbog ljudskih grehova medju vernike crkve, uvuku opustenost i haos,kada su mnogi na svoju stetu podlegli zavodljivom saputanju,bilo luteranske ili kalvinisticke sizme ,kada su bezboznici u svim drzavama i knezevinama podigli glavu,u to vreme Djavo je dobio veliku vlast nad dusama...

Medjutim,nije postupio prema svima jednako,nego se ka jednima gurao na ova ,a ka drugima na ona vrata,trazio najslabija mesta i gde ce biti najteze boriti se sa iskusenjem..pa je tako na hiljade nacina i trikova pokazivao svoju lukavost...i namnozilo se nebrojano mnogo takvih...

...Prema Enohovovoj..knjizi..plamen strasti je prouzrokovao pad andjela..I iz zudnje za telesnim sjedinjavanjem se rodilo carstvo demona..koji vekovima uzrokuju covekov pad,a i nesvesno,lukavstvom svojim sluze ispunjenju nedokucivih Tvorcevih prorocanstava...

:ples3: :ples3:

Nut ::

Zana ::

...ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

Stara Sufijska mudrost glasi:''Ako nemas ucitelja tvoj ucitelj ce postati Sejtan''..
.............
U neka vremena kada je Bog dopustio da se zbog ljudskih grehova medju vernike crkve, uvuku opustenost i haos,kada su mnogi na svoju stetu podlegli zavodljivom saputanju,bilo luteranske ili kalvinisticke sizme ,kada su bezboznici u svim drzavama i knezevinama podigli glavu,u to vreme Djavo je dobio veliku vlast nad dusama...

Medjutim,nije postupio prema svima jednako,nego se ka jednima gurao na ova ,a ka drugima na ona vrata,trazio najslabija mesta i gde ce biti najteze boriti se sa iskusenjem..pa je tako na hiljade nacina i trikova pokazivao svoju lukavost...i namnozilo se nebrojano mnogo takvih...

...Prema Enohovovoj..knjizi..plamen strasti je prouzrokovao pad andjela..I iz zudnje za telesnim sjedinjavanjem se rodilo carstvo demona..koji vekovima uzrokuju covekov pad,a i nesvesno,lukavstvom svojim sluze ispunjenju nedokucivih Tvorcevih prorocanstava...

:ples3: :ples3:

Nut,izvini tek sada videh tvoj odgovor na ovaj post...samo ne bih ja otishla tako duboko i uvlachila djavola u sve ovo..vishe sam mislila na date okolnosti radi kojih smo sputani..

Htjeli mi priznali to,ili ne,vezani smo nekim zivotnom i socijalnim normama,a u tome je sve satkano,neimastina,obziri prema drugima,...pa i cuvanje obraza,svog,familije,djeteta...ovisno,kud bi to mi da letimo i sirimo krila.

Niko ne moze reci da uvijek uradi bas sve ono sto pozeli...i ako i kaze ,ne vjerujem mu,jer nemamo uvijek realne zelje i stoga,svima su kako bilo potkresana krila.
Ne samo prema nama samima,cak i u odnosu na druge,zeljeli bi pomoci...ne moze...zeljeli bi izlijeciti nemoguce....i tada cesto i sami sebi kazemo,sjedi tu i ne mrdaj...ne moze to tako.

Cesto je faktor u nama samima,nije uvijek kriva finansijska nemoc,daljina...sta znam na sta se sve vadimo.

Astra ::

Htjeli mi priznali to,ili ne,vezani smo nekim zivotnom i socijalnim normama,



Cesto je faktor u nama samima,nije uvijek kriva finansijska nemoc,daljina...sta znam na sta se sve vadimo.

..bash o ovome pricham,chesto ljudima nedostaje hrabrosti da urade neshto shto bi hteli posle se kaju..

Faktor je uvijek u nama:) Nista nas nikad ne sputava, sem nas samih,,,zato Nut toplo rpeporucujem malo hedonizma - oslobadja i dusu i tijelo :zubi3:

Zana ::

...ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

Uzroci su hrabrost i talent, ako to covjek ne posjeduje i dalje ce mu biti vezane ruke.




P.S. Ebote da nisam neki filozof?!

Zana ::

Nut,izvini tek sada videh tvoj odgovor na ovaj post...samo ne bih ja otishla tako duboko i uvlachila djavola u sve ovo..vishe sam mislila na date okolnosti radi kojih smo sputani..

Zana,ja nikako nisam mislila na ''nekog rogonju na nebu''...Djavo predstavlja sve ono ''lose ''sto nas sputava u zivotu...to s e naravno odnosi i n a okolnosti radi kojih smo sputani kako ti velis...i sve u tom stilu..mislila sam da ces razumeti kako treba...
Ja ponekad zaista preterujem u opisima nekih slika..i ljudi mozda sa pravom to pogresno razumeju..ali ovoga puta sam mislila da ce se shvatiti...
To nesto lose..je sastavni deo nasih zivota pocev od rodjenja..pa sve dalje tokom odrastanja i sazrevanja..ono je i u nama ..i oko nas...

A,inace si postavila niz jako kompleksnih problema ..i sve stavila u jednu kosaru...o svakoj bi se mogla knjiga napisati...da bih skratila pripovedanje,sustinski sam izdvojila najveceg krivca..glavnog ''dasu-demona''..koji je krojac svega..(fig...)...od kada je sveta i veka...

..ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

Ovo su tako slozene stvari..da je to cudo...

AstrinaKomsinica ::

Faktor je uvijek u nama:) Nista nas nikad ne sputava, sem nas samih,,,zato Nut toplo rpeporucujem malo hedonizma - oslobadja i dusu i tijelo :zubi3:

...

Slazem se kada je umetnost u pitanju...u svakom smislu...''nemoj mi neke niske ..animalne..ok..priznajem pomalo intelektualni hedonizam..''..

Nut ::

Zana ::

Nut,izvini tek sada videh tvoj odgovor na ovaj post...samo ne bih ja otishla tako duboko i uvlachila djavola u sve ovo..vishe sam mislila na date okolnosti radi kojih smo sputani..

Zana,ja nikako nisam mislila na ''nekog rogonju na nebu''...Djavo predstavlja sve ono ''lose ''sto nas sputava u zivotu...to s e naravno odnosi i n a okolnosti radi kojih smo sputani kako ti velis...i sve u tom stilu..mislila sam da ces razumeti kako treba...
Ja ponekad zaista preterujem u opisima nekih slika..i ljudi mozda sa pravom to pogresno razumeju..ali ovoga puta sam mislila da ce se shvatiti...
To nesto lose..je sastavni deo nasih zivota pocev od rodjenja..pa sve dalje tokom odrastanja i sazrevanja..ono je i u nama ..i oko nas...

A,inace si postavila niz jako kompleksnih problema ..i sve stavila u jednu kosaru...o svakoj bi se mogla knjiga napisati...da bih skratila pripovedanje,sustinski sam izdvojila najveceg krivca..glavnog ''dasu-demona''..koji je krojac svega..(fig...)...od kada je sveta i veka...

..ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

Ovo su tako slozene stvari..da je to cudo...

AstrinaKomsinica ::

Faktor je uvijek u nama:) Nista nas nikad ne sputava, sem nas samih,,,zato Nut toplo rpeporucujem malo hedonizma - oslobadja i dusu i tijelo :zubi3:

...

Slazem se kada je umetnost u pitanju...u svakom smislu...''nemoj mi neke niske ..animalne..ok..priznajem pomalo intelektualni hedonizam..''..

E moja Nut, izgleda da je tebe taj djavo dobro pojasio a ti sad neznas saci s`njega. :srrrr:

Tip! idi u neku sektu,pridruzi im se zovu se demoni, vrag i vrag itd.

Nut ::

AstrinaKomsinica ::

Faktor je uvijek u nama:) Nista nas nikad ne sputava, sem nas samih,,,zato Nut toplo rpeporucujem malo hedonizma - oslobadja i dusu i tijelo :zubi3:

...

Slazem se kada je umetnost u pitanju...u svakom smislu...''nemoj mi neke niske ..animalne..ok..priznajem pomalo intelektualni hedonizam..''..

Dragi Alahu, hvala ti! Moj rad se isplatio:)

dok su slobodni prsti...gospodza može samo da se krsti..... :klavir:

Nut ::

Stara Sufijska mudrost glasi:''Ako nemas ucitelja tvoj ucitelj ce postati Sejtan''..

Aha...a stara mantijaška mudrost glasi -slušaj slepo popove,oni su glasnogovornici samog Boga ,ako to ne radiš -pašćeš pod pod vlast đavola . Jednostavna mudrost koju koriste sve veće konfesije ,

Nut ::

U neka vremena kada je Bog dopustio da se zbog ljudskih grehova medju vernike crkve, uvuku opustenost i haos,kada su mnogi na svoju stetu podlegli zavodljivom saputanju,bilo luteranske ili kalvinisticke sizme ,kada su bezboznici u svim drzavama i knezevinama podigli glavu,u to vreme Djavo je dobio veliku vlast nad dusama...

I to se desilo onog trenutka kada su neki vernici odlučili da malo okrenu glavu od jedinospasavajuće Katoličke crkve ?
A đavo je sve što nije dogmatski katolicizam -po vatikanskom receptu ?
Ovo je toliko providno ,da je smešno .

Nut ::

...Prema Enohovovoj..knjizi..plamen strasti je prouzrokovao pad andjela..I iz zudnje za telesnim sjedinjavanjem se rodilo carstvo demona..koji vekovima uzrokuju covekov pad,a i nesvesno,lukavstvom svojim sluze ispunjenju nedokucivih Tvorcevih prorocanstava...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sex= greh .Vala i ovo miriše na mantijaške mudrosti za široke narodne mase . Jedini sex koji vera odobrava je onaj za "množite se ljudi" ako ste u urednom crkvenom braku ,i to je dosta .Nikako uživati u tome ,to je đavolja rabota ,toliko da se napravi dete ,slava gospodi ,tačka .
Svašta.

ne ko bi rekao da je greh a neko da je peh, odrešiti pajvan sa ruku i na taj način ublažiti muku.Saznati za tu istinu, mora sve se izneti na čistinu.Kobajagi nositi iznad kolena suknje..nema tu ljutnje, a što se nekom potom ponos diže pa zato svoje sline liže, misliš da bi mu bila bliže.Vazda je to bila dogma...a u suštini protimačimo to odma.Zato nema muke kad su slobodne ruke.

:eee:

[quote="Nut"]

Zana ::

Nut,izvini tek sada videh tvoj odgovor na ovaj post...samo ne bih ja otishla tako duboko i uvlachila djavola u sve ovo..vishe sam mislila na date okolnosti radi kojih smo sputani..

Zana,ja nikako nisam mislila na ''nekog rogonju na nebu''...Djavo predstavlja sve ono ''lose ''sto nas sputava u zivotu...to s e naravno odnosi i n a okolnosti radi kojih smo sputani kako ti velis...i sve u tom stilu..mislila sam da ces razumeti kako treba...

Nut,o5 se nismo razumele..ja sam samo zapochela ovu temu,misleci da ce neko pisati o nekoj svojoj izgubljenoj prilici ili ljubavi jer nije imao hrabrosti da uradi to i to,radi toga i toga...
Nutela :ptica 1 :

''Sve je moguce,a za ono nemoguce samo treba vise vremena''



[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve počinje od misli, njihove promenljivosti i nestalnosti. Negativne misli koje se svima javljaju, treba što pre odstranjivati od sebe, jer kada se puste u srce, dohvate osećanja i sa njima se pomešaju, postaju opasnije i teže za odstranjivanje. Ako im se na kraju još pridruži i volja, slobodna odluka čoveka da ovakvu negativnu mešavinu misli sa osećanjima i dalje u sebi održava, neguje i čak pretvori u akciju, greh je već uveliko zacario u čoveku i sve ga je teže otkloniti.

Misli nam se ubacuju sa svih strana. Sa svih strana su misleni radijusi. Kad bi nam se otkrilo, to je strašna mreža. A svako ima radio stanicu u sebi. Čovek je mnogo precizniji aparat od radio stanice, od televizora, samo mu je funkcija poremećena.

Nice Zana:)

Precesto i pored najbolje volje...daljina vezuje gordijev cvor,pa samo trgamo ovo malo duse jer znamo da je let nemoguc.
Cesto pozelimo biti kraj nekoga jer mu trebamo,cesto pozelim i ja nekoga jer mi treba i sve ostane samo zelja.
Nije lako razvezati svoje cvorove,jer time ih ponekad vezujemo drugima,nekad ih sami sebi nametnemo kao teske lance,pa zvekecu i u snu....a jos vise u besanim nocima i polako se navikavamo na njih i prihvatamo da tako mora biti.
A nekad tako i ponos dobije obrise lanaca i sazivimo se sa njima kao dijelom svoga bica.

Astra ::

Precesto i pored najbolje volje...daljina vezuje gordijev cvor,pa samo trgamo ovo malo duse jer znamo da je let nemoguc.
Cesto pozelimo biti kraj nekoga jer mu trebamo,cesto pozelim i ja nekoga jer mi treba i sve ostane samo zelja.
Nije lako razvezati svoje cvorove,jer time ih ponekad vezujemo drugima,nekad ih sami sebi nametnemo kao teske lance,pa zvekecu i u snu....a jos vise u besanim nocima i polako se navikavamo na njih i prihvatamo da tako mora biti.
A nekad tako i ponos dobije obrise lanaca i sazivimo se sa njima kao dijelom svoga bica.

Kad ovako nesto napises, sjetim se kako je Dinka imala neku svesku, i kako sam gutala sve sto ste pisale u nju, sva divna razmisljanja,,,, :heart1:

p.s.
A vidi nas,,,ni daljina nije dovoljna da zaustavi let: uvijek ima nacina;)

Kono,ti si jos mlada,pa se sjecas...e ja pozaboravljala pola toga,a kroz maglu se sjecam da sam tada zaista znala nesto i napisati....ali sta

@ nekad nam i pogled zastane u paucini,pa ne vidimo ono sto bi zeljeli....kako onda da pruzimo ruke.

Znala si ti itekako napisati,,,,a bome po ovom gore, vidim da je "ko voznja bicikla", ne zaboravlja se to:)

..kad god mi neko drag nestane,nestanu mi i rechi..nema smisla ni jedna moja rechenica..veze mi se srce,vezu mi se ruke,veze mi se misao...a jad od one predhodne smrti, za koju sam mislila da je vreme uchinilo svoje i da sam prebolela,se vrati josh jachim intezitetom..i zgrabi me onako, ko neka grabljivica,oshtrim kandzama za srce i cepa ga,cepa na hiljade delova...

Uvijek mi kod ljudi koje tek upoznajem pogled
spontano klizne k rukama. Jer, ruke govore o osobi više od lica. Ruke
imaju svoj život. Svoju prošlost koju je lice već zaboravilo jer ionako
svakodnevno mijenja maske, od si
tuacije do situacije. Nošeno nekom silnom željom ili strahom.

No, ruke… Ruke uvijek govore istinu. Jeste li ikad vidjeli tužne ruke?
Umorne? Zbunjene? Ponizne? Da ne govorim o onim nametljivim, ljutim
rukama koje uvijek žele imati kontrolu i koje su izgubljene u uzaludnim
pokušajima služenja nekom razjedinjenom biću.

U rukama je molitva. Stvaranje i – razaranje.

Ne postoji ljepša slika od sklopljenih dlanova u poniznoj molitvi. Ruke
su naša veza sa Stvoriteljem, ali i sa svijetom u koji nas je poslao.

U rukama je ljubav, tijela s tijelom i duše s drugom dušom. Kroz njih
teče energija cijelog Svemira. One opraštaju, ali i opominju. Miluju,
igraju se, smiju se. Jeste li ikada vidjeli – nasmiješene ruke?
Pogledajte ruke djeteta. Čiste i nevine, tek krenule u svijet uz
iskonsku želju da ga upoznaju i stope se s njim u spontanoj igri dodira.

Ruke služe za univerzalnu komunikaciju sa svime što postoji. S ljudima.
Životinjama. Biljkama. Pa čak i stvarima. Energija dodira još dugo
blagosilja (ili proklinje) ono što su jednom nečije ruke dotaknule.

Priče se pričaju rukama. Samo one mogu ispričati skrivene detalje koji
bi se u riječima izgubili ili se učinili nevažnima. Samo ćete pogledom
na ruke otkriti ljubav. Ili ravnodušnost. Ne na licu. To “piše” na
rukama.

Ruke sade. Njeguju. Beru i hrane. Ruke liječe.
Previjaju rane. Iscjeljuju one tjelesne, ali i rane duše, jer ona je
najviše i najjače povezana upravo s rukama.

Ruke su uvijek
istinite. Čak i kad lice to nije. Pogledajte svoje ruke. Pratite kako se
ponašaju u situacijama kada imate osjećaj da Vi niste Vi, da ste neko
drugi ko je bolji od Vas, ili – lošiji. Vaše će ruke uvijek ostati
dosljedne sebi. I Vama. Ma što Vi pokušavali biti, one će uvijek ostati
iste, i jednostavne. I ma koliko ih natjerali da budu ljute, ili
bijesne, one će uvijek sa zadrškom obavljati “posao”, kao nedovoljno
plaćen radnik, nemotivisan u služenju svog tvrdoglavog i nemilosrdnog
gospodara. A u trenucima mira Vaše će vam ruke reći ko ste zaista.

Vjerovali ili ne, rukama se može zagrliti cijeli svijet. I planeta Zemlja stane samo u jedan jedini dlan.

Zana ::

...ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

1. Mišljenja sam da je u redu zavirivati ,, u sebe ,, i osluškivati svoje misli i osjećaje ali , ne na način da kritiziramo svoje postupeke ocjenjujući kako smo nešto mogli bolje i više učiniti . Ukoliko smo se u svemu iskreno trudili , nema potrebe za kritikama . Učinili smo najbolje što smo umjeli i to je najvažnije , bez obzira na ishod situacije. To je najvažniji osjećaj .

2. Ruke nam nisu ni u čemu vezane , ako su naše namjere ispravne , čiste i plemenite . Ograničen može biti , samo um .

3. Nitko nas ne sputava. Sputavati možemo jedino , sami sebe .

4. Da , samo je nebo granica !

Zana ::

...ponekad kad zavirim u dubinu dushe osecam da sam mogla uraditi i vishe i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rashirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um ?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?

Nisam nerealna,ni prema sebi,ni prema drugima.Koliko god zavirivala u sebe,shvatam da bolje nisam umela,a da naknadna kajanja nisu od koristi.Niko mi konkretno nije branio ,ja sam ono sto je stvorilo vaspitanje,okruzenje..dakle,uradila sam ono sto mi je um u tim trenutcima nalagao i gledajuci druge mogucnsti dobro sam izabrala.

Teoretski, ruke su nam vezane - strahovima. U praksi, osim strahova, ruke su nam vezane životnim situacijama, dogadjajima koji nam se nametnu, bez naše volje ili moći da ih izbegnemo ili promenimo. Na žalost, nije uvek na nama, da možemo izabrati drugi, bolji i lepši put. Kada se nadjemo u takvom "procepu", ne vredi nam "vraćati se unazad", razmišljati o tome, koja nam je odluka bila pogrešna, pa da smo se našli u takvoj situaciji. Činjenica je, da nekad, nekom, život krene putevima, na kojima nema raskrsnice, ni povratka, a sa koga se samo vidi - kraj života.

Dovoljno.... da bi mogli manipulisati sa nama

Ne samo da su nam ruke vezane ,nego i uši i oči .
I za nas koji umemo da slušamo i vidimo -šta možemo kada su nam ruke vezane ,a oslobode se tek toliko da možemo da radimo da bi preživeli .
Vezani smo društvenim okovima ,i nema nikakvog Spartaka na vidiku ,niti "obećane zemlje" u kojoj nas čekaju raširenih ruku .

Vezane su nam i obzirima,i obavezama i ocekivanjima,strahom od neizvesnosti,godinama..nekad mozda bi nebo bilo granica,sada vec ne.

Onolikok koliko ih mi sami svežemo...

Čiča ::

Onolikok koliko ih mi sami svežemo...

tako je...