Olovka piše srcem

First topic message reminder :

Mala srecna minuta u kojoj se to dogodilo,zakacila mi se za uho kao biser.


Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim cisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plucima... u stvari,
Ne treba mi niko
Medutim,
treba mi neko ko srice azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno bice
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...
Niko mi ne treba
Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca andele,
ko sa davolom tikve sadi, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko je procitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko pocinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao macka i otvara
žute zenice u ponoc,
neko ko ne kaže ništa
cak ko ne postoji, u stvari i zaista,
Niko mi ne treba
Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko place usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok sece luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko cisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pecine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari
Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...
Treba mi neko ko cisti cipele,
sece nokte, slaže posude,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kicmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseca prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
ucitelj džiu-džica na elektricnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulicni diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,
Niko mi ne treba...
niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti..[You must be registered and logged in to see this image.]

PRIVIĐENJE Slobodan Milijic

POČELA SI DA MI SE PRIVIĐAŠ JAKO
U PESMI U MISLIMA, A I U SNU ,
OBUZIMAŠ MI DUŠU TIHO I POLAKO,
SVAKOG TRENA SAMNOM, UVEK SI TU

ĆUTIŠ , ALI PESMA O TEBI KREĆE,
GLEDAŠ ME OČIMA ALI BEZ GLASA
NI OSMEH MI TVOJE USNE DATI NEĆE,
TREN RADOSTI DA SE MOJA DUŠA ,MALO ZATALASA.

A SNOVI KAD BI STVARNOST BILI
TOLIKO BI TOGA ,REKLI JEDNO DRUGOM
I NE BI SE STALNO U DALJINI KRILI
SA USPOMENAMA ,ČEŽNJOM, SETOM ,A I TUGOM.

VIDIM TE JASNO, LETNJE NOĆI OVE
DOK ME NEMO ,BEZ TREPTAJA PRATIŠ
KA TE BI MOJE MISLI I SADA PLOVE
KOLIKO MI NEDOSTAJEŠ, MOŽEŠ LI DA SHVATIŠ

I ZORU DOČEKAH S LIKOM TVOJIM
KOJA MI NOĆ I TVOJU SILUETU UZE
OSTAŠE MISLI SA SRCEM SVOJIM
I OVE MOJE, GORKE JUTARNJE SUZE.

HALUCINIRAM VALJDA ILI ŽELIM NEŠTO
ŠTO IZVODLJIVO VIŠE NIJE
ILI SVOJU ŽELJU PRIKRIVAM VEŠTO
TU TAJNU SAMO ,MOJE SRCE KRIJE.

TRENUTNA INSPIRACIJA Slobodan Milijic

Ne dopusti da te zarobi ikakva ljubav.Čuvaj svoju samoću. Ako se ikada pojavi stvarna ljubav, neće biti suprotnosti između unutrašnje samoće i prijateljstva. Naprotiv, po tom nepogrešivom znaku prepoznaćeš je...

Simon Weil

volim da volim!

karakostovka

JESEN OBOJENA TUGOM Slobodan
Milijic & Paloma Sky Danijela

Čekam te na istom mjestu
sad, dok jesen
ispire stope na pustim ulicama, već
otežalog koraka srca bolnog od
čekanja, samo u očima iskra tinja da
me zaboravio nisi...

Ne, nisam te zaboravio, nikada ne
mogu i neću,
dok gledam lišće, kako opada u
kišovitoj jeseni tuge, pri svakoj
pomisli na tebe suze iz očiju kreću, u
svakoj slici tvojoj , noći su besano
duge.

A nekad.... dok si me ljubio,
zvijezde sa neba skidao, u očima se
mojim kupao, rekao si da zauvijek si
samo moj, do neba sretan, od sreće
bolan.... Zar zaboravio si... ?

Nisam zaboravio
ni poljupce , ni zvezde što
sjaje, ni reči koje birah za tebe samo ,
na rastanku naše uzdisaje , sve što
smo mogli a nismo, jedno drugom
stigli da damo…

I gledam tupo kišu
kako pada, mokra do kože, plavih
usana, htjedoh ime ti izgovoriti, ali
usne šute, smrznute od čekanja...

Iako si daleko , prisutna si u mislima
mojim, u srcu , očima , snovima tuge,
i ja patim za likom tvojim, dok tebe
ljube, neke usne druge.

Znas…jednom sam i ja znala letjeti…
I vjerovati…
pozeljela rukama skinuti zvijezde…
ali golim rukama zvijezde se ne doticu…oprzis se…
i ostanu oziljci koji svaki put iznova zapeku…
opominju na nekoga… na nesto…na istinu…


Ponekad kad oči izgube sjaj i tuga ti zavlada srcem....isplači se i olakšaj na tren bol koja guši kao konopac oko vrata...jer kako prolazi sve ono dobro....tako će proći i loše.
Nije vječna ta prokleta tuga što zakloni i onu najmanju zraku sunca.Ostaje nada da jutro će donijet ipak nešto lijepo

i opet ce reci ostati nagomilane,monolozi po ko zna koji put ponovljeni ,telo umorno ,iscrpljeno...dusa ranjena,a srce ?...pocelo da se skuplja od razbacanih bisera...o Boze svedok si bio osmesima nastalim od suza ...sjaju u sivilu danasnjice,iskri istine koja je pretila da unisti sve pred sobom u svetu licemerja,oprastanja zbog izgubljenog ponosa..ljubavi koja je sama sebe cuvala za ono "zauvek " ,strasti koja je ostala u preseku naseg vremena...Zauvek....i dok Vitni peva moju omiljenu pesmu,zelim da ovo iskuckam u Inat tebi ...jer zena kad voli je zaista jaka ,mocna,hrabra ,odvazna,silna ,ali....zasto se ovo ali uvek nadje u najneznijoj i najranjavijem bicu ? I onda jako dugo bude sve kao razbacane latice bele ruze...i opet ce reci ostati nagomilane,gusice se do nestanka...

Nisam najlepša, nisam najbolja, nisam ni izbliza savršena, a bog zna da nisam najsrećnija. Ima puno boljih od mene! Detinjasta sam u nekim situacijama, u nekim ponosna. Ne želim imati sve, samo želim ostvariti svoj san. Možda sam tvrdoglava, ali to sam ja! Upamtite: ''Savršeni ste upravo onakvi kakvi jeste. Ako vas neko želi promeniti, ne zaslužuje vas.

N.N.

Više volim da sam sanjalica među najnižima sa vizijama ostvarenja, nego bog među onima bez snova i želja. 
Halil Džubran

Moji zapisi sa decom uzrasta od 5-6 godina:

Lap top
-pa to je nešto slično kompjuteru, samo što nema vrat.
-laptop je nešto slično kompjuteru ali je manji od televizora. One ne radi na daljinski nego radi na neke kablove. One ima miš a ne daljinski.
-laptop je slično kao kompjuter, ali ima miša. Onako ga pomeraš prstom a ne dlanom.
-isto kao kompjuter samo ima ona vrata da se otvara i ima tastaturu na donjem delu sebe. I ako ti ne radi miš na prst onda kupiš onaj miš koji se pomera celom šakom.


FB:
-tamo kad ti neko pošalje poruku na FB pa se dopisuješ.
-je nešto kad neko ode negde pa se ti njega zaželiš pa se onda čuješ sa njim preko FB.
-ako ne znaš nešto da skuvaš, a sam si kod kuće, onda možeš to da potražiš na FB.
-kad si sam kod kuće, a žena ti na poslu a sam si sa detetom, ti uključiš kompjuter a dete se igra sa igračkama onda se ti dopisuješ sa ženom preko FB.

Internet:
-je neka vrata od kompjutera. Mi nemamo to da uđeš na internet.
-je nešto ako želiš da se igraš igrica onda uključiš internet da vidiš da li ima dve crtice i onda otključaš taj internet i ono ti se samo instalira.
-kada hoćeš da nađeš neku važnu sliku onda odeš na internet i pojavi ti se ta važna slika. I ako želiš da se prijaviš na neki posao onda napišeš nekome predsedniku, tom što drži daj posao, i onda te on primi i radiš na poslu.
-pa pritisneš nešto na kompjuteru i nešto ti se pojavi i tu nešto  napišeš i onda ti je to internet.

Šta se može pronaći na internetu?
-slike kada ideš na more i pogledaš mapu do mora i tu agenciju.
-kada gledaš nemeštaj koji ćeš da uzmeš za stan.
-i može da se vidi i jutubić, a to ti je jedna prostorija ali nije kao kompjuter a nije ni kao stan i onda tu pustiš muziku a možeš i slike tu da vidiš dok ti peva ta muzika.
-stanove koji se prodaju i onda onaj koji ti se najviše sviđa odeš i kupiš.
-kada vidiš neku igračku, pa hoćeš da je kupiš, pa naručiš, pa platiš karticom, oni dođu kod tebe i donesu ono i gurneš karticu u to i platio si i dobiješ igračku.

SENTIMENTALNI RAZGOVOR

U pustom parku, niz sleđene staze,
minuše načas dve čudne prikaze.


Oči su im mrtve, a usne im trome
jedva čujne reči sa naporom lome.


U pustom parku, niz sleđene staze,
dozvaše prošlost dve čudne prikaze.


- Da li se još sećaš davnog žara svoga?
- A zašto želite da se setim toga?


- Da l' zadrhtiš kada neko me spomene?
Da li u snu viđaš moju dušu? Ne, ne.


- Ah! ti davni dani kad smo usne svoje
spojili u sreći! Da, da, mogućno je.


- Sijaše nam nada sa neba modrine!
- Nada je odbegla u nebeske tmine!


Koračahu tako kroz travu svelu,
samo noć je čula reč im neveselu.

Pol Valeri

Pridji mi jos jednom
Pruzi mi ruku utehe
Pruzi mi toplinu
Koju sam tako dugo cekala
Pruzi mi jos jednom
Makar jos jednom onaj osecaj
Ljubavi, mira, spokoja
Pruzi mi bar jos jednom
Osmeh na licu
Da se podsetim starih vremena
Koje sada samo na slikama postoje
Koje su pozutele od vremena
Pomiluj me po kosi
Pomiluj me po licu
I kada me pogledas u oci
Videces devojcicu koja te je
Cekala od prvog dana kada si otisao
Videces tu devojcicu ali u starom telu
Staroj haljini i rascupanom kosom
Oci ti jos jednino mogu ti reci istinu
Istinu da sam te dugo cekala
I nadala se tvom povrtaku

Pridji mi jos jednom
Tek u prolazu
Dodirni mi ruku slucajno
Kao prolaznik
Kao neznanac koji nikada nije
Bio deo mog tuznog zivota
Dovljno bi bio makar nezan pogled
Jer ovo moje lice samo tvoj pogled trazi
Pridji mi jos jednom i reci
Da imali smo nesto posebno
Da smo imali nesto sto nikada nisi imao vise
Pridji mi jos jednom
Makar kao da se nismo ni upoznali
Pitaj dali sam dobro
Jer dovoljan je osmeh
Koji me ne pamti vise
I dovoljan jemakar pogled
Koji me vise i ne prepoznaje

NN

Nisu se baš slagali u puno stvari. Ustvari, rijetko su se slagali oko ičega. Prepirali su se neprestano i izazivali međusobno svaki dan. Ali uprkos svojim različitostima, imali su jednu stvar zajedničku: bili su ludi jedno za drugim.

(stih na asfaltu)

„ Lako je reći „volim te“, ništa posebno, i manje-više svaki muškarac koga poznajem čini to stalno. Ja sam u par navrata glumio kako nisam u stanju da to kažem, mada nisam siguran zašto. Možda stoga što sam želeo da time taj trenutak koji liči na otrcane romanse sa Doris Dej bude vredniji pomena nego što bi inače bio. Znate ono – s nekim ste u vezi i počnete nešto da govorite, a onda se zaustavite, a ona pita: „Šta?“, a vi kažete: „Ništa“, pa ona insistira: „Molim te, reci“, a vi i dalje odbijate: „Ne, zvučaće glupo“, i potom vas ona natera da to ipak izreknete, iako ste sve vreme upravo to i nameravali, a onda ona smatra da je to vrednije zato što je teško izvojevano. Možda je i znala da ste se folirali, ali vam ipak ne zamera.“