Ovaj stih na mene lici

Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tražim te praznom glavom praznim srcem
iza nade iza poslednjeg stiha
kada rastem prema praznini
i zemlju dodirujem samo stopalima

Tvoja se praznina igra mojim ključevima
otvara nove praznine srce mastionice
sve rieči koje znam da te dozovem
kada se pamćenje pomeša sa tuđim danom.

Branko Miljković



[You must be registered and logged in to see this image.]

Gordana Knežević


Čega se bojiš?
Ovog početka ravnoteže
moždanog doba ptice rugalice,
ili ove reči koja me tera
da samu sebe ne poreknem
i pljunem na uništavajuću
osudu
da budem samo žena.
Pa šta ako me savijaju i lome
kao granje posečane šume,
ja imam devet života
i isto toliko prividnih razloga
za samozaborav,
blagoslovena za izvesnu slobodu
da sama biram
pero ili mač.
U podnožju moje leve trepavice
ugnjezdi svoju zaljubljenost,
jer ti si muškarac-prijatelj
po misli,
u ovoj noći nezagađenoj
blizinom reči PREKASNO,
gurnut surovošću vetra
pravo na postelju
moje plahosti.

Pokušavaš da odoliš?
A mogla sam ti odmah reći
da me voliš,
i pored toga
što ne umem ćutati
i što govorim za dvoje,
što u kretanju mojih kukova
pomeram tvoje stanice samoodržavanja,
što u konturi mojih leđa
pastirica i bludnica
razapinju prostranstvo
pritislih nada
iza tišine u kojoj ječi saksofon.
Podižem svojih sedam velova
i ostavljam ti Panonsko more.
Do ljubavi…

Možda spava
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih;
Ne sećam se nićeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaze, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Divno je kada
potajno nekoga volis i nadas mu se svake noci...Kada imas koga sanjati i
na koga misliti...Divno je kada ti neko srce zarobi i misli ti zaokupi i
kada nema nista zanimljivije od te osobe...Sretna sam jer te imam i ne
dam nikome da pokvari ova moja uzburkana osjecanja...Za ljude ostajes
tajna a za mene si sve...

Ti si uvek krilat bio samo si zaboravio.
Zato leti. Sanjaj. Trči. Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe život uči da se peni i da teče.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Drži me rukama kao dragu malu stvar
i pazi da ne zadrhte

Ako želiš da lupiš sa mnom o pod
od sakupljenih komadića
nikad me više nećeš slijepiti u mene

Odmakni tvrdu ljusku iza koje stojim,
pogledaj me stvarnu:
vjetrovima išaranu
suncima isprženu
kako treperim na tvom dlanu kao svijeća


Pazi da ne dođu kiše... i ugase me...

Dajem ti mladost

na raspolaganje

dajem ti život

na korištenje

srce na čuvanje



Dajem ti sve

sve što imam

sve što sam ikad bio

sve što sam uvijek htjeo

Volim te, volim...volim!... - I sve te vise stiskah, grljah,
ljubljah... I, prigrljenu, potpuno pripijenu uza se, drzah te;
osecah ti laku trzavicu i toplotu tela... Ah! I, mesto radosti,
srece, strasti, mene luda i bedna, obuze beskrajna, velika, teska
tuga... Suze mi navrese.
- Da li ce ikada biti duse koja ce me ovako voleti?


Borisav Stankovic

,, Ja kad nekog vidim da gubim, zasuzi oko, al` nikad ne placem
Onog kog ljubim do daske ljubim, al znam da se igram ostrim brijacem``


,, Ako me jednom dodirnes u srce, znaj da tako ostace zauvek
Nista mi nije tesko, sve bih opet ponovo, ako treba
A nista nije sveto, jedan zivot je, za sebe trazim najbolje
I nemam kud, nemam dalje, al niko nije lud kao ja
Jer kad zavrsi se sve u srcu nosim mir, nada jos postoji...``

,, Putujem kroz snove, verujem u taj osecaj
Mogu da ne razmisljam, mogu da se pretvaram
U zamenu za dane proslosti, od koje ne mogu da pobegnem
Lagano spustam zavese...
Meni u inat se i zemlja okrece, prolaze dani, ja se ne pomeram
Dans i sunce je jos malo hladnije, sve zivo umire, al moja tuga ne``

Nemoj nikada nikome reci
da je postojala jedna mala...
Da je bila tvoja...
I sve ti dopustala...Sve ti dala...
Nemoj nikome nikada reci
da si otišao iz njenog života
kao tama...
Nemoj im priznati nikad
da je mala ostala sama...
Nemoj nikome nikada reci
da je plakala i patila...
Da si maloj znacio...
A nije te vratila...
Nemoj nikome nikada reci
da je ponos unistio sve...
Tko zna hoce li opet biti sretna...
Nemoj nikome reci...
Molim te...
Nemoj nikome nikada reci
Da mala je trebala te...
I da je mala bojala se
svega cega bojiš se...
I kada gledas malu...
Ona gleda te...
I kada druge te žele...
Ona neda te...
Nemoj nikome nikada reci
da su ti govorili
da za tu malu nisi...
I nemoj im nikada reci
da su je pitali...
'Zaljubljena ti si?' .
Nemoj nikome nikada reci
Da im je morala reci NE...
Nemoj nikome nikada reci
da bio si joj sve...
I nemoj im reci
kako bile su teške noci te
kada si maloj ulazio u sne...
Kada je bila sigurna da
Trebaš je...
A ti si bio sretan,
Nisi znao za puteve tuge...
Nemoj nikome nikada reci
da njene noci bile su duge...
Nemoj im reci
da je mala zbog tebe sve izgubila...
Jer...Bila je sretna kad te poljubila...
I nemoj nikada nikome reci
da si malu volio bar malo...
Da si ju za oprost molio...
Samo im reci
"zaliti necu..."
Ali,nemoj nikada nikome reci
da nakon svega...
Mala želi ti srecu...
I želi te bar kao prijatelja,
Želi da kažeš joj sve...
Nemoj nikada nikome reci
da mala nije mogla
tebi reci ne...
I nemoj im reci
da mala jos uvijek
zbog tebe diše...
Da mala zbog tebe umire
I zbog tebe stihove piše...
Nemoj nikome nikada reci
Da mala zbog tebe sja...
I nemoj im reci
da ta mala sam ja...

izgledala je malo cudno
u kaputu zutom krojenom bez veze
pricala je uvijek mnogo
filmovi knjige moda i uvijek sve bez veze
heeeej i ko zna zasto se sjecam nje
govorio sam da je glupa
da se oblaci smijesno
a ona je rekla pa sta
lagala je zenski lose
klela se u boga
plakala ponekad pa nista
ponekad je sretnem
cini mi se da je sama
ne znam zasto
imao sam poslije i druge ljepse zene od nje
sve mi se cini da volim je

'Kosa mu je do zemljice crne, -
Polu stere, polom se pokriva;
Nokti su mu - orati bi mogo;
Ubila ga memla od kamena,
Pocrnio kao kamen sinji.

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac

„Imati nekoga ko svaki trenutak želi provesti u
vašem zagrljaju, prihvatiti vas onakvim kakvi jeste i ne želi
promjeniti niti jedan dio vas, onaj koji želi postati dio vašeg osmijeha
i uči u vaš život i učiniti ga beskrajnim lijepim, e to je ljubav..“

''Ja ne upoznajem svet,
već ga samo prepoznajem.
Ne idem da ga otkrivam,
nego da ga se prisetim,
kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koračao.
I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem.
I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici.
Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrćem. ...''

Mika Antić

Novo jutro budi se
na tebe mi mirise
nikad nisi nestala
cuvam te u mislima

Neki trenuci,
ma koliko ih gurali silom iz naših sećanja,
ostaju u mislima, svakodnevno se vraćaju,
i poslednji odu ruku pod ruku sa dušom u novi život
uz jaku nadu da će se ponoviti.

Габријела Мистрал‎ > ‎
НИСАМ САМА
Ноћ –
Напуштена је
Од планина и све до мора.
Али ја –
Она која те успављује.
Нисам сама!

Небо –
Напуштено је
Од месеца који је пао у море.
Али ја –
Она која те држи.
Нисам сама!

Свет –
Напуштен је
Људи су тужни и ти то видиш.
Али ја –
Она која те грли.
Нисам сама!

Pitate se kakva sam? Pa evo da vam kažem...
Ja sam samo obična žena... U duši još devojčica...
Tvrdoglava... Uporna... Sanjalica... Lutalica...
Kad je neko prema meni dobar, uzvraćam dobotom.
Znam da budem i drska, ako treba... Ponekad bezobrazna.
Sve po zasluzi... Ljubomorno cuvam ono što je moje.
Ja sam i naivna, blesava... Ponekad i dosadna.
Kad volim, volim svim srcem. Voljenom svoju dušu predam.
Ne znam da mrzim... Najgora sam kada sam ravnodušna.
Za prijatelje dajem život, neprijatelje ne gledam..
Maštam, sanjam, živim u oblacima...
Eto, baš sam takva... Sa hiljadu mana i vrlina...
Jedna sasvim obična žena..

..lepo je ovde, al' mili brate
polje kud hodas bolje je za te,
jer njime cveta onako cvece
koje na jesen uvenut nece,
gledaj da dosta naberes toga
da budes vrsni sin tvoga roda...

Suviše tajni u očima,
u zlatni okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.