Svako ima nekog koga nema..

.....omiljenu lutku...uciteljicu iz prva cetiri razreda,ljubav prema sebi,snale zaboravljene u salonu,prijateljicu iz kraja, pravi poljubac,Sredjen zivot,stan izgubljen zbog dugova,zajednicke ruckove u vreme praznika,bezbrizano i obecavajuce vreme koje dolazi..

Kako se uopste nosite sa ovim stvarima.?
Tugujete li?Tuga uvek traje duze nego sto mislimo da ce trajati..i ponekad nikada ne prestane!

I sta kazete...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ja bih ovdje prvo stavila doslovno, nekog koga nema,osobe koje su zauvijek otisle,jer sve ostalo ima jos sanse da se vrati,pronadje,nadoknadi,ali ako nekome niste na vrijeme rekli da ga volite,da vam je stalo,kad nestane zauvijek,to vise ne moze da popravi nikakvo cvijece ni svijece.

Da, svako ima nekog,,,:) Lijepo je sjetiti se nekoga koga je smrt odnijela, bez gorcine, sa osjecajem da smo rekli, uradili sto smo trebali,,,
Ali ima i onih za koje, sto Astra kaze, zalimo sto im nismo cesce rekli koliko nam je stalo.

A onda se pojavi i ovo sto Nut pominje: da, jedna uspomena, cuvana preko 20 godina, i nestala zarad gluposti,,,Ali sta je momento bez uzpomena u nama samima:)

Ipak sve treba da se svede na onaj ljepsi osjecaj:) Nikako ne razumijem ono: tugujem za nekim, necim,,,,Ok, u prvom momentu naravno da boli, narocito smrt. Ali onda ostaju uspomene, u meni vecinom lijepe - ne zelim da se sjecam ruznih stvari, nisu vazne:)

Astra ::

Ja bih ovdje prvo stavila doslovno, nekog koga nema,osobe koje su zauvijek otisle,jer sve ostalo ima jos sanse da se vrati,pronadje,nadoknadi,ali ako nekome niste na vrijeme rekli da ga volite,da vam je stalo,kad nestane zauvijek,to vise ne moze da popravi nikakvo cvijece ni svijece.

Ti koji su zauvek otisli,ako su nam bili posebni,zaista predstavljaju gubitak i spadaju u onu kategrju za kojima se dozivotno u potaji tuguje ..jer su sa sobom odneli, deo nas..zauvek..to je posebna bol..moze biti teska patnja.ali i slatko secanje..

AstrinaKomsinica ::

Da, svako ima nekog,,,:) Lijepo je sjetiti se nekoga koga je smrt odnijela, bez gorcine, sa osjecajem da smo rekli, uradili sto smo trebali,,,
Ali ima i onih za koje, sto Astra kaze, zalimo sto im nismo cesce rekli koliko nam je stalo.
Da..ima i toga..imali smo nekoga kome nismo rekli,priznali,pomogli,izvinili se,saosecali sa njim..i sada nam je zao..

Ipak sve treba da se svede na onaj ljepsi osjecaj:) Nikako ne razumijem ono: tugujem za nekim, necim,,,,Ok, u prvom momentu naravno da boli, narocito smrt. Ali onda ostaju uspomene, u meni vecinom lijepe - ne zelim da se sjecam ruznih stvari, nisu vazne:)

..

Ima i onih bez smrti..one su najteze po meni..jer smrt kako god gledali na nju ..zaustavlja stvari..jer svojom moci pomaze da skladistimo nasa secanja negde dole u dubinama sopstvene nutrine..

Ali ima i onoga kada smo bili u trecem osnovne i obozavali nasu uciteljicu..koja nas je milovala po glavi,nezno gledala,razgovarala sa nama, a danas potajno zavidimo malisanima ..jer smo to dete(umilno i mazno..) izgubili u sebi..to srecno i veselo dete..gurnuli u stranu..i uzeli nekakav drugi lik,koji igra ulogu sadasnjosti, koja je surova ..Ima takvih primera mnogo..(nismo uspeli vaspitati to dete u nama..jer ono kao i svako drugo, to zeli...)

Za time se najvise tuguje..
O ljubavima gde smo izgarali nekada, da i ne govorim..Koliko tu samo ima mogucnosti,posebno ako smo na emotivnom planu dozivljavali neuspehe i na kraju price zavrsili u zajednici sa nekom racunicom ..

E to je strasno,,,Zato ja uvijek kazem, neceM da se pogubim nikad;))))))))

Sami smo krivi sto dopustimo okolnostima, drustvu da nas mijenja,,,,Tezak je put istrajnosti, ali nema cijene, niti poredjenja:)
Viva la difference!

Najcudnija otkrica ,duboko skrivena u mracnim pecinama nase tajnovitosti i magije,nas mogu odvesti na pogresan put,ubedjenja da smo', imali nekada nekoga koga vise nema...ili doziveli nesto sto smo izmastali.Nasa prava priroda,nas pravi self,ce ostati ''zapanjen''..nad onim sta se desava u njegovoj blizini, u ''njegovom carstvu''..

[You must be registered and logged in to see this image.]

Astra ::

Ja bih ovdje prvo stavila doslovno, nekog koga nema,osobe koje su zauvijek otisle,jer sve ostalo ima jos sanse da se vrati,pronadje,nadoknadi,ali ako nekome niste na vrijeme rekli da ga volite,da vam je stalo,kad nestane zauvijek,to vise ne moze da popravi nikakvo cvijece ni svijece.

Amin!  

Kada sam pročitala naslov teme tačno sam znala na šta se odnosi a onda me uvodni post malo zbunio..
Svako ima nekog koga nema-to su za mene dragoceni ljudi koji više nisu sa nama. Bilo da je to neko iz porodice, bilo da je to neki prijatelj, kum...ali naslov me asocira na živa bića.

Imam one koje nemam.
Prvo sam kao jako mlada ostala bez oca.
Gomila teških problema mi je pala na pleća u vreme kada je trebalo da izlazim i da se živim život jedne devojke koja grabi...Divan čovek, u ono vreme ispred svog vremena. Od njega sam naučila životne vrednosti.
Kuma venčana otišla je na neko bolje mesto, gde je  konačeno više neće mučiti silne životne brige koje su je snašle a nije im se nadala u životu. Topla i vesela žena, kreativna i željna da nešto uvek u životu promeni, doda neki detalj ..ulepša i promeni sve što se promeniti može.
Odlazi i moja majka . Žena koja se borila sa životom pored nas troje.
To su ljudi koje  imam a nemam.
Imam ih u srcu, njihov lik je i dalje tu negde uz mene.
I ne mogu prestati da mi nedostaju.
Nikada ni neće...
Boli to što ih nema, boli način na koji su otišli.
Nema tog vremena koji će tugu izbrisati.
Može samo da je ublaži.
Nikada bol koji nastane ne prestaje.
On samo preraste u ogromnu uspomenu koja svaki put ugreje srce kada ih se setim a setim ih se često.

Sve ostalo (predmeti....) nije nešto što mi nedostaje.
Neke stvari čuvam samo zato što mi vraćaju sećanje na meni drage osobe a kada ih dodirnem  ponovo mi film života vrati osmeh na lice.

Hvala im što su bili i još uvek su deo mog života.

Zmizla @

Citat :

Svako ima nekog koga nema-to su za mene dragoceni ljudi koji više nisu sa nama

Naravno da su oni najvazniji...

Divan si post napisala Smizlo.. 

bez komentara...