РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА-Vlasotince

 Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

______________________


A
Aбер-порука, поздрав, вест
‘ајде-хајде
ајд’- хајде, узречица
ал’-али
аман-узречица
арам-узречица
аран-добар
артиј-хартија
астал-сто за сечење цигли
„асталска“-цигларска група
Атресираш – адресираш
Атреса-адреса
 
Б
Бајо-друже, другар, пријатељу
баксуз-лош човек
баница-пита гужвара усукана ручно са сукаљком (оклагијом и испечена под вршњик (сач) у црепуљи на огњиште
бањате се –купате се
бара-водоражљива ливада, вагина, пожуда,
басамци-дрвене степенице
„бијемо“-сечемо цигле
бата-брат млађе сестре
башта-отац.
бел-бео
белут’к-потес Белутак, бело, кварацни камен,
беосмо- били смо
бикче- млади бик, во , „трогодишњк“
бил-био
блага -статка
благи-узречица. Слатки
„боцни“-„упецај“, заведи девојку
браниште-браник под буковом шумом
будне-буде
бука-буква дрво
буљук-гомила, стадо оваца, збирштина
буразер-брат, рођак, пријатељ, друг
бучје-стрмина под буковом шумом
буџован-чиновник, моћник на власти, функционер
 
В
Варош-град Власотинце
„вата“-милује девојку
веник-шатор, често направљен од букоивих грана и који се покрива зеленим папратом у коме се у хладовини пије и весели на вашарима
вересија-зајам
видел-видео
викни-зовни
висак-зидарски алат
вискам –зидам, мајсторишем
вика-зове, каже
вир- ископана рупа са водом, округко дубоко задржана вода у поток
вр’б’ц-врабац, мало дете(од милости се овако тепа)
врзује-везује, одговара мери,
врта-враћа
врша – вршидба, жито на гумно овршено са кравама или коњима око стожета

Г
Ги-их, узречица
гледкамо-гледамо, поглеђујемо
голема-велика
голем-велики
големе-велиле
гу- је, узречица
гра-пасуљ
грбина-леђа
 
Д
Даде-даје, добар човек
дар- зидарима даје газда поклон у виду кошуља и ћилима када се ставља „кров“ на кућу, стари обичај код срба,
девојче-млада девојка, тинејџерка
денем- изгубим, стављање сена на стог,
денемо-изгубимо, стављамо сено на стог
депеша-телеграм
дивје,-дивље крушке
дигнемо- подигнемо, усправимо, устајемо
д’н-дан
д’нови –данови, број дана, недеља
д’нске-данас
д’њу-дању, у току дана
добивал-добијао
догодине-идућа година
дојдем-дођем
дојде-дође, стиже
дојди-дођи
дојдо-дођох, стигох
дојдоше-дођође, стигоше
докарују-дотерају
дооди-долази
доживел -доживео
дошал-дошао
дома-кући
домазл’к.-добра раса
д’ске-даске
дуле-узречица, тепање малом детету, дечја тестија за воду од глине
дунђери-мајстори грађевинари
друшке-другарице
дупе-задњица
душманин-лош човек, опасан, зао
 
Ђ
Е
Еве-ево
Ега-узречица, да, ће
‘ед’н-један
ел’ –узречица, јел, ће
‘едем-једем
‘емпут -једанпут
 
Ж
Жална-жалосна, патња
Жега-врућина, опекло сунце
железо-гвожђе
женка- жуто цвеће у градини
женске –девојке
жњемо- ручна жетва жита српом

З
Забушава- нерадник, избегава радне обавезе
загорела-појачана женска пожуда за мушкарцем, пожуда за сексом
заврљил-заврљио, оставио, одбацио
зајде-зађе сунце, отишао преко брда
зајебанција-шала, некада и подвала у полсу
зајебант-шалџија, шерет
зарадели –зарадили, добро плаћени
збирам-сакупљам
зберу –сакупе, очисте
зборимо-причамо, говоримо
збори-говори
зврчка-подвала
зврцне -зазвони
зврцка-звони
згреши –погреши, направи грешку
здравје-здравље
зденул-зденуо, сложио
зидарина-масторски занат
зивне-зовне
знал-знао
знајеш-знаш
 
И
Извидимо- разгледамо, провера
изеде-поједе, направи штету, нерад
имал-имао
изнатрескам-мушка узрелца у пошалици, напијем, алкохоличар
изранимо-исхранимо, отхарнимо
израдујемо – радост у кући, весеље, весели
изоратимо-изразговарамо, разговор
изучил-изучио
испуцам-сексуално задовољство мушкарца, потроши новац на вашар, весеље пиштољем на коло,
испраи-исправи
испрате-допрате до станице, отпоздрављање за далеки пут
истровисмо се-изгубимо се
искочимо-изађосмо
исушил-исушио, омршавио,
ич -уопште
иш’л-ишао
 
Ј
Јајца-јаја
јед’н-један
једење-оброк, ручак
„јединак“- циглар који сече и простира цигле, јединац,
‘јела-ручала, узречица, одмах
Јешна-добар апетит
Јулари-уже са опремом за говеда
Јутре-сутра
 
К
Кавга (кавгаџија)-свађа, покретач свађа
калуп-цигларски алат за израду ручне цигле
какој-како
калџија-цигларски мајстор који прави блато
канате-део шинских запрежних кола
каптосала -премор, преморена од тешког рада
каца-дрвена посуда
кво-шта
к’д-кад
кесер-зидарски и пинтерски алат, тесла
кожук-мушка ношња израђена од штавеће овчје коже
килаво-неурађено добро, без мошница
‘китан-хитан
к’к’ви-какви
кладенац- з извор воде у планини урађен у камену
кова-посуда од лима с којом се носи малтер
коске-кости, омршавео од рада
клопотар-звучно звоно за овце
кобајаги-као да је стварно, нестварно а стварно, измишљено
колице-дрвене цигларске у којој се тера блато
колко-колико
копнеје-тугује, вене због љубави, топи се снег са брда
компир-кромпир
котел -хотел
крвопија- мајстор нечовек, опасан човек
„кривина“-забушант, нерад „крстина“:-камара направљена у „крст“ са 16 везаних снопова ожетог жита српом на њиви
куде-где
куј-ко

Л
Лабаво-мирно, несврзан чвор, неповезано, неурађено
ладан-хладан, незаинтересован, мирољубив
‘леб -хлеб
’лебац-хлеб, добар човек
лега-леже, ће да спава
летос –у току лета
л’же-лаже, удварање, кокетирње
л’ка-лака
л’кне-лакне, смиреност
л’ко-лако
л’кше -лакше
Лозје-виноград
Луња-скита
 
Љ
Љубил-љубио
 
М
Малко-мало
мају-лутају
маје-скита
мајање-скитња
„мајмунка“-цигларска торба
малецка-мала, девочица
малечка-мала девојчица, неодрасла,
малко-мало
малтер-смеса зидарска с којом се малтеришу зграде
малтерка-зидарски алат
„марен…“-женска клетва
Мариће-Маријо
матер-мајка
мешина-стомак, уштавена овчја кожа за музички инструмнент гајде а и са њом се носила вода са извора
милина-радост
„миро“-свето храство дрво код Срба
мислил-мислио
млате-ударају, празна прича
млого-много
море –узречица
мог’л-могао
мотика- ратарски алат за окопавање кукуруза и кромпира
„мрсни“-безобразно, простачко,
мученица-измучена жена од тешког рада и самоће у планини
 
Н
Набиротина-количина пасуља набрана у њиву, женска зачачкољица
нагосподичаве- девојке се праве важне, препотенте,
најебувал-био у проблемима у печалбу, имао тешкоће,
најубава-најлепша
најдем-нађем
најди-нађи
наносим- дуготрајна одећа
нанесе-добар квалитет, дуготрајност
научил-научио
наодим-налазим
начукотина-количина пасуља очуканог вилом, женска зачачкољица
напрајим-направим
напраен-направен
нашал-нашао
нашо-наша девојка, лепа девојка, хвалоспеви лепоте младости,
нек’д -некад
нечеш-нећеш
неје-није
несврнеш-свратиш
недошал-недошао
невата-нехвата
недошал –недошао
нес’м-нисам
немож-неможе
неје-није
неси- ниси
недооде-недолазе
незапечалим-неизгубим
 
Њ
Њина-њихова
њин- њихов
њи- њих

О
Овам-овамо
овдек-овде
оврла-овршила жито на гумно
овој -ово
обањамо-окупамо
обед-ручак
обедује-ручак
обрукал-обрукао
одма-одмах
однел-однео
од’немо-одемо
одовде-одавде
одотле-одатле
однел-однео
онија-они
онолко-онолико
ономад-пре неки дан
омлатиш-обереш
оратим-говорим
ор’л-орао, птица грабљивица
отишал -отишао
отк’д-откад
отспим-отспим, одспавам
‘оче- хоће
ока- вика, говори, зове, једица мере за тежину
‘оће-хоће
оћишило -окишило
Ошав-воће
 
П
Паднул-паднуо, пао
пазук-недра
пандур-полицајац, општински чиновник,
папратљак-место обрасло планинском биљком папрат
паре-новац, зарада
певаљка-кафанска певачица
петлижани-патлижани, парадајз
печал(печалба)-туга, мука
печаловник (печалбар)- сезонски радник
печаловина-зарада у печалби, надница сеоског радника, новчана добит
печач-мајстор који пече циглу у Рингов циглане
пилитија-птице, млада перната живина
пинтер-мајстор за израду бурићи, каца и бачви за ракију и вино
пинем-попијем
пиротски (опанци)-гумени опанци
писмото-писмо
писал-писао
писуј-пиши
Писујем-пишем
писување-писање
питујем-питам
пладне-подне
плајвез -оловка
пландују-овце леже испод букве током летњих врућина
племња-стаја за стоку
пљеска-прича глупости
побра-побратим, друг из детињства, другар, пријатељ
повалим -похвалим
подбунул- ухватили га подочњаци
подева-задиркује, подсмех
поита-пожури
појдемо-пођемо
појдо-пођох
поје-пева
појел-појео
покосил-покосио
полак-полако
понек’д -понекад
помалко-помало
поорати-поразговара
попљуцкује-од муке пљује по земљи, лош домаћин куће, нерадник
поприка-паприка
пораснул-порастао
посрал-посрао, избацио као измет
потамнел-потамнео
потежак-потежи, тежи, већа тежина
почел-почео
праимо-правимо, израђујемо
пратил-пратио, послао
праћај-пошаљи, шаљи
пратисте-посласте
претурам- размишљање о проблемима
прилегнем- да се мало одмори у кревет
причал-причао, говорио
прозбори-проговори
прегрејала-јака сексуална пожуда
проја-хлеб од жутог кукруза
пројде-прође
пролет-пролеће
Прооди- прохода, прелаз
простира-слаже ручним калупом цигле на земљу
прошал-прошао
прут-штап, дрвена грана с којом се чувају овце
пуздер-остатак истрошеног материјала
пуштил-пуштио
 
Р
Работим- радим
радувал се-радује се, весео, срећан
разбукарила-потреба свиње за парење, разбарушена жена
рамоникаш-хармоникаш
рапаве-неравно
рана-храна
работа-рад
р’ж-раж, биљка житарица
решето- плехана направа с којом се веје жито полсе вршидбе да би одвојила плева и жито
рингов-део циглане где се пече цигла
рукољке-рукохват ожетог жита ручним српом

С
Сабор(собор)-игранка, вашар
савладал-савладао
сандале-лака летња обућа („отворене“ женске ципелице, као некада правени опанци од коже )
сас-са
саберемо-сакупимо, средимо мисли
св’ки-сваки
селски-сеоски
свањује-зора
свалило-терет
свекар-отац ожењеног
св’ки-сваки
сврни-сврати
с’г-сад
синко-сине, прекор
сирење-сир
склаче- маљем иситне крушке
слива-шљива
сл’нце -сунце
слободија-слобода
снајке-снаје, снахе
с’н-сан
снас – с нама
с’м-сам
с’њам-сањам
сњи- са њима
снопје-снопље (везано жито)
скуга-с ким
скуче-цвили пас
собајле-рано, собаље, пре изласка сунца
совце- са овцама
сомун-бео хлеб
спал-спавао
спанђа-неверство
спимо-спавамо
спијење-спавање
срочи-састави
стареји-старији
стоју-стоје
стра’-страх
стр’на-страна
стуримо-скинумо
сурвал-сурвао се, отишао у провалију
сучка-сува грана за огрев
Т
Таја-та, тај
татко-отац
тепа-туче, бије, насиље, умиљата реч
т’ј-тај
т’м’н-таман
толко-толико
тој-то
торбица-торба:ђачка, овчарска и „цигларска“ од вуне изаткана
тропа-гласно говори
„тројка“-цигларска група
туј-ту
туђ-није своје, страно, комшиско
тупан-бубањ, музички инструмент, гоч(има округал звонасти плех где се удара одозго да „звони“ а са стране се удара маљицом и тако одређује такт народног кола или песеме уз игру)
турал-тарао, ставио
турам-стављамо
турам-стављам
трулеје-вене млада без љубави
 
Ћ
Ће-узречица,
ћерче –ћерка , девојчица
„ћиримиџија“-печалбар, сезонски радник
 
 
У
Убав-леп
убава-лепа
убаве-лепе
„убоди“-завођење девојака на вашар
„увати“-милуј девојке на вашар
узел-узео, украо, лопов
узни-узми
ужига-прпиема физичка за тежак цигларски рад у печалбу
укућани-ужа породица
умејемо-умемо, вешти
успим-успавам
устањује се-устаје се
утепал-утепао, убио се, повредио се, добра зарада
утрина- сеоска испаша за стоку
 
Ф
Ферма-не примећује, незапажен
Фузбал-фудбал
Х,
Ц
Царевица-кукуруз
цвећка-цвет, лоша особа
цевчиш-пијеш алкохол
цел-цео
целивк-пољубац
целивује-љуби
целивање-љубљење
циција-баксуз, саможивеник
цуне-пољуби

Ч
Че-ће
чељад-мала деца, породица
чес’-част, морал
читује-чита
чирак-приучењак цигларског заната, простира дрвеним калупом ручнеу циглу
чкола-школа
човечје-људско, хумано
Ч’с –час, тренутак
Чу- чуо
Чул -чуо
 
Џ
Џенерике.
Џивџан-врабац, мало дете
 
Ш
Шаруља-назив имена шарене краве
шалује-зидарски посао
шеница-пшеница
шило-алат од гвожђа, пробојац
школарац-ученик који иде школу
шкрабопис-„кривудави“ слова у печалбарска писма неписмених пеачлбара
шопци-одређено етничко говорно подручје (са различитом народном ношњом:“литаци“)
 
 
ДЗ
Дзида-зида
дзидари-зидари
дзиван-слињав, мало дете
дЗиван-зиван, слинавко, недорасло дете

* * *
Naslov: Re: РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА-Vlasotince


РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА


A
Алавутка(„шупељка“)-народни музички инструмент од глине,
Аероплан-Авион,
Антерија-Кратка мушка ми женска хаљина испуњена памуком, са штеповима.
Абаџија-кројач антерија и долама
Амбар-Дрвени „четртасти“ сандук за чување жита на село,
Аргати- Надничари у поље
Аршин-мера за дузжину код ручног ткања,
Ајдучки- Хајдучки, јуначки
Ален-Црвен
Абер(турц.)-порука, вест глас


Б
Башта-отац
Беште-бежите
Бијач-извршитељ физичке казне
Б'з-Зова
„Баба“-Дужина штапа у игри дечје игре „џилита“
„баскије“-летве од младица буковине,
Бата-Старији брат,
„Боројалице“:-разбрајалице у дечјим играма „жмуркама“
Бега- бежи
Бојелек-„Дугачка анетрија“
Белград- Београд
Бел-бео
Брдине-Брда, побрђа, нераввне удодолине
Бача-башта
Бећар-момак
Баница-пита гужвара
Брана-дрљача, пољопривредна справа од прућа за равњање после орања дрвеним ралом или плугом
Буљук-стадо оваца
Барјактарче-момче које носи барјак на свадби
Блуза-кратка женска хаљина
Бањала-купала се
Брале-узрећица за умиљатост брату
Барјак- бело или црвено платно као застава, кога су носили хајдуци или се носио на свадби
Бољка-нека болест
Баталјону-батаљон, формацатска чета у партизанима

В
Ване-ухвати
Вакли-шарени, црни
Вител-витао, направа за љушкање
„Воденице“-Дечја направа од кукурузовине за воденице потоичаре
Верга-веверица
Вутарка-Сукња од ткане вуне девојчица
Војно-ле(девојче)-драга, драги, (у припеву)
Војно-драги ,муж
Војче-девојче
Вракњичка-вракњица, вратанца, капијица
Ватамао(ваћамо)-хватамо
Ване-Ухвати се
Врзале-увезале снопље жита
Врни-врати
Вржете-вежете
Врћај-враћај
Врљам-бацам
Врткају-упредају

Г
Горун-врста храста
Гајде-стари музички народни инструмент
Горешњак-верски дан вашара 26. јула у Власотинцу
„Гигање“,-Поскакаивање на једну ногу
Гиге(Гигаље)-штуле, ходаљке
Гасарче-лимена купаста светиљка помоћу петролеја
Гомна-Говна, измет животиње или човека
Гороцвет-врста цвета
Голема-Велика
Годиница-година
Градина-башта
Грађанче-момче које живи у граду, варошанче,
Грађанка-варошанка
Граба-хвата, узима
Гуја-змија
Големо-велико
Гњила-Мека презрела крушка
Горјанине-ветар који у пролеће развија гору
Гуња-горњи део мушке одеће од грубе вунене тканине

Д
Дамба-дечја игра
Дутка(Дудерка)-суве стабљике конопље, које су служиле као светиљке , која се добија из потопљеног конопљиног стабла у барама воде
Дудуче-фрула, народни инструмент пастира
Дубац-дечја колица
„Длакара“-лопта за игру од кравље или коњске длаке
Дволе-бројалица
Дома-кућа
Девојче-млада девојчица, девојка
Долине-удодолине потока
Дооде-долазе
Дућан-продавница мешовите робе
Додијало-досадило
Дојдем-дођем
Дванаес-бројалица
Доланче-девојачки јелек
Девеју-збирају, сакупљају
Дунђери-мајстори грађевинари, зидари
Дада-старија сестра
Дибока-дубока
Долама-мушка ношња у виду дугачке пелерине
Дода-сека, дада
Доодим-долазим
д'н-дан

Ђ
ђаволче-момче, момак

Е
Ерген(турц.)-момак)
Ел'-дођи
е'дн-један


Ж
Жутајка-врста птице
„Жегало“-дечја игра
„Жмурке“-дечја игра
Ж'миш-жмуриш
Жњите-жетва жита српом
Женка-врста цвећа, кадифица, турско цвеће
Жалба-жал за нечим, неправда, неправо
Живовали-слагали се , дружење
Жалеје-туга за нечим
Жандар-полицајац


З
Заблајала-блејање овце
Замет-тор за овце
Збирале-сакупљале
Збор-говор, реч
Збориле-говориле
Зумбул-врста цвета(плави и розе зумбул)
Заинат-инаћење
з'лва-заова
згледамо-видимо, угледамо
здравац-врста цвећа
згодило се-десило се

И
Изник'л-изникао
Изеде-поједе
Искачајте-изађите
'Иљадо-хиљаду
Исврљила-избацила
искам-тражим, желим
искарује-истерује

Ј
Јед'н-један
Једнуш-једанпут, једном приликом
Једноле-бројалица
Јечменка-девојка мкоја жање јечам, врста крушке
Јерген-момак

К
Каракаца-митолошка буба, опасна,
Като-час(архаично)-сваког часа
“Клопка“(„Склопка“)-дечја хватаљка за птице
Куче-пас
„Клечка“-саплитање
Кноћи-пред вече, вечерас
Крстат-шаре облика „крста“
Клиса(Џилит)-дечја игра
Клис(Клиска)-дечја игра
„Котарка“-дечја корпица направљена од прућа
Куде-где
Краљице-обредне песме и игре које изводи група девојака
Китка-цвет(закити се)
Кладанац(кладенац)-извор воде направљен од камења
Кладенче-мали извор
Коледари-група дечака која пева коледарске песме у време Божића
Кротко-мирно
којеми га-шта га
крошња-корпа
кучка-погрдна реч за жену, женка пса,
кудеља-преслица за предење вуне на вретену
караћеме-грдиће ме
куда-камо, где
кумитцке-кумитцке, хајдучке чете
килтлерове-хитлерове
Копање(окопавање)-прашење кукуруза, кромпира и винограда
комат-комад, парче хлеба
коџа-много

Л
„Лушка“-Љушка, љуљашка, љуљати
Лелејка-дечја љуљшка изаткана на разбоју
„Крпењача“_лопта од крпа
Лазарице-плави цвет, девојке које певају лазаричке песме, обредне песме
„Лазар“-вођа лазарица
„Латинке“-жене староседеоца пре дпалска јужних словена у овим крајевима, римљанке
Леле-узвик и нарицање за тугу, неки бол или жал за нечим
Лани-прошле године
Ливатка-мала ливада са зеленом травом
латинче(Драгољуб)-врста цвећа
лежаја-лежао
лозје-виноград
'леб-хлеб
Лепотија-лепота
Лелеје-љуљати
Лађане-врста ветра који хлади

Љ
Љиљак-јоргован
Љушка-Љуљашка

М
Младиња(младити)-млади, момци и девојке
„Магарац“-игра картама
Мале-мајко
Мома-девојка
Момче-момак
Музнице-овце које се јагње, које имају леко и музу се током лета
Млого-много
Младенци-верски пролећни празник за двоје младих који су ступили у брачну заједницу
Малено-омало, недорасло, тепање девојци
Мори-узречица у говору
Маузерка-врста пушке
Материна-мајкина
Маћија-маћеха
Мајчица-мајка
Мерише-мирисати

Н
На-ево, узми
„Нишаљка“-Љуљашка
Ножице-маказе
Невеста-млада удата жена(девојка)
Наминуше-навратише
Н(М)исице-врста цвећа, дивљи зумбул плаве боје
Наџиње-нажиње

Најволила-најволела
Никој-нико
Накара-натера
Напудерисала-намирисала се
Ниша-љуљати се
Навађујем- наводим
Наминем-навратим, свратим,
Нуни-спавај


Њ
Њојзи-к њој
Њојне,-њене

О
Обаљње-рвање
„Оглавак“-женска ношња
Оро-народно коло
“Ораси“-дечја игра
Огледују-оглеђују се
Одеју-долазе. иду путем, одлазе
Оздол-одоздо
Обед-ручак
Озгор-одозго
Остри-оштри косу оштрилом
Огењ(огањ)-ватра на ољњишту
Одменица-стасала ћерка за рад у поље, мајкина одмена
Орате-говоре
Ората-говор
Обиколи-окружи
Одадба-удадба

П
„Пулке“-дугмади, дечја игра
Пандур-полицајац
Праћка-дечја чобанска направа за игру
„Пуцаљке“-дечја игра
„Примика“-дечја справа за хватање птица. „омча“,
Петоле-бројалица
Плачипичка-дете које плаче без разлога
Проорати-проговори
Поубаво-лепше
Помад-бела крема за негу лица девојака
Пољубија-пољубио
Повива-повијја
Премена-преобука
Повревише-разговараше
Помете-почисте
Постот-део ожетог жита ручним српом
Праиме-правимо, урадити, радимо
„Преличотина“(Мечкар)-преушена особа
Потпираљка-подметнуто дрво као полуга у испомоћ подизања неког терета
Порта-велика капија
Помељара-девојка која ради у воденици и узима ушур
Подлагано-нешто обећано а неучињено, неверна љубав,
Пелин-биљка која има горак укус
Пазуке-девојачка недра
Пресно-тазе, нескувано млеко
Павловица-млада невеста Павлова
Посмивале-подсмевале
Писамце-писмо
Продума-проговори

Р
Растока-место где се река рачва на рукавце, издигнути део реке где се вода разлива
Рипни-скочи
Рукољке-руковати ожетог жита ручним српом
Раставиче-раставић
Резетла-врста цвећа
Растужија-растужио се
Разођујем се-скитам, ходам без циља
Роднина-рођак

С
Свињка-дечја игра хокеја
„Стрела“-дечја игра луком и стрелом
Стожер-усправан колац око кога се врше жито на гумно коњима или воловима
„Светиилија“-вашар 2.августа на Чобанцу
с'г-сад
Синко-сине
Самоук-особа која се сама научила да пише и чита без школовања
Столичка-дрвена столица троношка
Сушеничка-сушеница, месо сушено
Снашка-млада невеста(жена)
с'лнце-сунце
снопље-сноп жита увезаног после ручне жетве српом
Собира-сакупљају се, скупља нешто
Сојка-врста птица
Спије-спава
Сура-тамне боје
Соплети-саплети
Слунце-сунце
Сугаре-касно ојаљњено јагње или последње рођено дете у фамилији
Скапаја-скапао, ухватила га трулеж, лења особа
Старино-узвик у песми за стару особу или планине у јуначким песмама
Свикам-дозовем
С'плетнем- саплетем
Славеј-славуј

Т
„Тирке“- чобанска игра
Тојага-штап овчара и говедара
„таблићи“-игра картама
„Трновка“-вашар у августу на верски парзник у село Свође
Транакоп-будак, врста ратарског алата
Терзија-ручни кројач одела
Туј-ту
Татко-отац
Теленце-теле
Торбичка-торбица изаткана од вуне
Тулбен-бела марама, фино платно
Турила-ставила
Тавра- дика, дичи се, улепшава се
Т'нка-танка
Трандафил-врста руже
Тури-стави
Толко-толико
Тија-такви
Тканица- опасач ткан на разбоју од вуне са шарама
Тике-тако

Ћ, ћев-ћеф

У
Уапа-уједе
Укачи се-попне се,
Ујануло-попело на коња
Узомо-узосмо
Убава-лепа
Узнемо- узели смо

Ф
Фута-вутара, вута, женска сукња „шопца“,

Х, харач-турски порез

Ц
„Царушке“-дечја игра
Цура-девојка
Цавтим-цветам

Ч
Човке,-гумени опанци од точкова камиона
Четвореле( Четвере, Чивиле, Чардак, Чабар, Чичино),-бројалице Чорбаџија-газда, богаташ
Черге-покривка изаткана од вуне или конопља иоли од козине
Чунгур-врста примитивног музичког инструмента, дрвени тупан, бубањ
Чума-куга

Џ
„Џилит“-Чобанска игра, клис, штап са квргом
„ Џиде“-дечја игра на леду
Џану-узречица у народним песмама

Ш
Шивке-плетенице косе
Шумка-гранчица са листом
Шевељи-заносити се, ходати несигурно
Школарица(„Школица“)-дечја школска игра
„Шутка“,-шутира
Шићер-шећер
Шајка-врста капе, ексер
Шербет-врста напитка од воде и шећера
Шимшир-зимзелено дрво

Из рукописа : ДЕЦА У ИГРАМА И ПЕСМАМА ПОВЛАСИЊА(народна књижевност-Етнологија/), 2012.г. Власотинце- Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

* * *

* * *
Naslov: Re: РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА-Vlasotince

РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА


A
Абна- кварна
aбре- узречица
aвлија-двориште 'ајд- хајде, узречица
'ајде-хајде, идемо
'аје- не разуме
'ајмо (ајде)-, хајде, идемо
ак'л- памет
акча-турска новчана јединица
ал'-узречица
ала-чудовиште
алал- реч похвале
алајбегова слама- свачије и ничије
аламани-мангупи
ален- црвен
алиш-квариш, љутиш (Бога алиш)
аљине-одећа, парамање
ама- узречица
аманет-порука
апаш- немирно дете, разбојник
арлија- срећа
арно-добро
'армоникаши-хармоникаши

Б
Баба- стара жена, ташта
бабица-медецинска сестра
бађавџије-нерадници
баксуз- лош човек
благо- слатко
бајање:- гатање, врачање, изговарање чаробне формуле у лечењу неке болести.
бата- старији брат
баталџија- нерадник
бањање-купање
„банда“-дружина
бапка-мекоћа,
батали – остави
башта-отац
беж' - бежи
беклике.- Турски порез „десетак“ под турским ропством у 16-19. веку.
белмуж- јужњачки спецјалитет од младог сира (или од масла-маслац) и од белог кукурузног воденичног брашна у времену Премлаза када се јагањци одлучују (25. мај-19 дана после Ђурђевдана ) и или на Ђурђевштину, један дан пре Ђурђевдана (6. мај)
'бем-псовка
бесује-лудује, неверство жене, парење женке пса
беу-били су
беше- бејах, присутан, био је
б'зди- мирише, лош мирис
бија-био
билмез- нерадник
бисадзи –дводелна врећа са преклапачем
бир - узречица
бирал-бирао
благоњке- узречица
блаии-блаје
боемштина- кафански живот
болан - болестан
болни- болесни
Бољаре-село („Бољар“: сељак великопоседник)
бољка-болест
бонбонџија-бонбонџија
брацо-умиљатост према брату
браца-ближа родбина по мушкој линији
бре!-узречица
брго-брзо
брђанин-планински горштак,
брига- секирација, нека невоља човека
брљча- шашав, будаласт,
брчкали-купати се, газили воду, прскали се водом
буа-бува
будала- лоша особа
будне- буде
буде- биће
„бука“ – дрво буква, округла шупља цев која нодводи воду на воденични точак који покреће рад воденица које мењу брашно од пшенице, ражи, овса и кукуруза
буника-отровна биљка
буњиште-сметлиште
буре-дрвена посуда за чување ракије

В
'Вала му- хвала му
варош-стари назив за варошицу-град, центар града
вашар – верски дан окупљања народа на весеље и продају
ве' - узречица
вејка-врх храста, врх осушене гране дрврта
Велигден – ускрс (верски празник)
велије- комад (грудва) сира која се сече на комаде при ручном добијању сира
Вепар- нерез
вересија - зајам
вергија-турски порез
ветарлига- узречица
Ветрушка - птица
видрошњак-доњо воденично коло на воденици
видел- видео
видело – светлост лампе на петролеј или гасарчета, светлост по дану, дневна светлсот живота
видеја- видео
виђува-виђају се
викала-говорила, звала неког,
вилџан- шоља од глине (грнчара)
виме-део краве са сисама у којима се музе млеко од краве
вир- удубљење пуно водом
вол – во, домаћа животиња
волеја-волео
волел-волео
волење-љубав
„воћка“-женски полни орган , воће, млада садница
вр' – врх брда, врх неког дрвета
врана- птица
врачарица-жена која се бави враџбинама
враџбине:- магија, чаролија
вретено- дрвена нарава за предење вуне
врећа – џак направљен од козине
врзала- везала
врзан- везан
врца-црн канап, канап
врљи-баци
врне- пада киша, враћа зајам
врнеш-вратиш
врни се- врати се
врнул- вратио
вртам-враћам
врта се- враћа се
врту-враћају
врчи – пропушта, пада киша
вршњик- сач
вуја-вук
вуци – вучи, курјак, дивља животиња, вук
в'шке-вашке


Г
Гад-лош човек
ги- их
гил –гилицкање, узречица
гиличка – гилицкање
гле'-гледај, погледај
гњиде-вашја јаја на глави
гњездо-гнездо
говече -крава
голема – велика
голем – велики
големо - велико
гомно – измет човека, прљав човек
голча –узречица, сиромашан човек
горун –храст, снажан планински горштак
гос' - гост
гоџа – много
гра' - пасуљ
градина-башта
грањке-гране на дрвету
грбав – човек повијених леђа
грбаво – много родило у поље, добар род
грбина- леђа
грне-глинена овална посуда за кување поред огњишта(са дршком и поклопцем
гробје – гробље
грозје- грожђе
грутка –парче сира, комад сира
гу-је, узречица
гуша-грло, оковратник
„гуштер“-млад војник

Д
Дабогда- узречица у клетви жена
давал - давао
дал- дао
дејани-мучи се
денем- изгубим, куде да се денем(где да се изгубим)
денске –дневне муке
„десетак“-турски порез
дербенџије- спцијална врста чувара (полувојна позадинска стража) путева у кланцима од хришћанског становништва које је у времену под турцима обезбеђивало путеве и кланце пролаза турских каравана са товаром од хајдучије, који су чували страже и ударали у тупане (бзбњеве) ако су се појављивали хајдуци ( махала Тупански Дел-село Борин Дол)
дечица- деца
дигаја – дигао се, подигао се
дигнул – дигнуо, подигао се
дигсе- дижи се
диж' се- дижи се
диксе-дижи се
дирек- дрвена греда, дрвени стуб куће
д'н- дан
д'нске- данас
д'н'с- данас
д'њу- дању
дојде- дође
дојди-дођи
дооди- долази
долеко-далеко
дом- кућа
дома – кући, кућа
долеко-далеко
досађа – досада, извињење
дос'г- досада
дремка- трен ока у сну
драл- подвикнуо, подигао глас
дрпав- поцепан
дрпни-узми, крађа,
дрчан – захтеван, свуда да проба
д'ске - даске
дудуче- фрула
дуле-умиљата узречица за дете
дупе- задњица
душманин-гадурија, лош човек
душевадник- лош човек


Ђ
Ђавол- ђаво
ђаволија-вешта жена, вагина
ђаволаста –девојка која „осваја“ момке, лепа девојка
ђидија-добар јунак

Е
Еве- Ево
'еде - једе
'ектар- хектар
'ед'н- један
'ел ти- јели ти
'ела-дођи, aлa,eлa oвaм дojди,eлa ja бejo
'ер'м- јарам
ест'к- јастук
ете-узречица. (ете кво напраји-ето шта направи)



Ж
Женка- жуто цвеће у градини
жељке-корњаче
железо-гвожђе
женка- жуто цвеће у градини
женске- девојке
живували-добро се слагали, лепо живели
жмије - жмури
жњеш - жетва
-наставиће се-

-наставак-
З
Забавил се- закаснио се
забрадила се - завезала мараму на главу
забраила- заборавила је
заборавил- заборавио
завалија-сажаљење за болесног или сиромаха човека, губитник,
завило- умотано, јаукање пса
заврљил- оставио
загаламил – обогатио се, загаламио, непотребно порича
„загорел“- загорео, сексуална пожуда
„загорела“- страст жене за мушкарцем
загрцнуло се - залетела храна у једњаку
задавил се –задавио се
задремал- задремао
заинат- инаџија
зајебава се- шали се
зајебанција- шала
зајебало - узречица
зајебант-шалџија, шерет, весео човек
закасотина – мука, невоља у животу, тежина посла
„заклан“- поспан, уморан од тешког посла ( спава ко „заклан“)
закрпа- крпљена крпа на панталоне
„залепи“ – исказане ружне речи старијој особи
залуав-шунтав, блесав, изгубљен, будаласт, приглуп
залци- парче хчеба стављено у уста
залуђан- без посла
замајан-изгубљен, расејан
замет- тор за овце
„замочувала“- запишала, непоштовање жене према мужу
зановеташ- исправка, преправка
зановета – заповеда, много тражи
„заноси се“ – измотава се у ходању, пијан, прича оно што не доликује, прави се важан
знаја- знао је
заподевам- подсмех, подсмевање
заповеда- наредба, наређује, подела послова
запој- запевај
запојал- запевао
запршка - зачин
зарадовала- обрадовала, радост
затој- зато
затрла се - загубило се, пропаст
затрло – загубило се, нестанак
зацапал се- заљубио се
зачеша- само кад се добије помоћ од другога онда се иде напред
зашеја- заобишао
заш'л- зашао, много захтева
збере- сакупи
збирали се – сакупили се
збиркате - сакупљате
здравје- здравље
„зев“- обредни чин у ткању на дрвеном развоју
зевњану- земњану порцију
зјала – лењост, митско биће
змни- тресе се
знаје - зна


И
Избечил – искоколио очи, избечио
Изврнул се- изврнуо се, умро
изврљија- избацио
изврљи- избаци
изврнул- изврнуо
извољеваш- тражиш, потражујеш превише
„изгинусмо“.реч пошалица
изд'не- издане, умре, умор од тешког рада
издуле- напасена стока на пашњаку, затрованост у повећању стомака
„изгинусмо“-реч пошалица
„изеде“-уједе, поједе, наноси бол
„изедем“- поједем, узречица
изел- појео, изео
„изеле је“- нанеле јој зло, злоба, подвала,
„изеја“- појео, изео, бол („изеја ме“ за срце)
изјалови- не буде онако како је погођено, несигурност
„излегне“ – изађе, изведу се пилићи под квочку
излипшу- полипшу, угину
изм'кне-измакне
изџивџија – искоколио очи
имал – имао
исек'л се – исекао се , посекао се
иска-тражи
исна- јесте, истина (исна си је било)
искарали – истерали, отерали
искарували- истерували, истерали,
искарује- истерује
искочил- искочио
испогани – исказивање ружних речи, („нахрани га гомнима“), вређање личности
испразним“- одбаци сувишност
истровено- изгубљено
истровил се – изгубио се
исчука- потроши
иш- бежи



Ј
Јајца-јаја
јевтика- болест турбекулоза
јед'н - један
јеђ'-једи, ручај
јела-оди
јер'м-јерам за запрежну стоку
југовина – опадање снега у пролеће
јуже - конопац
Јуне – младо теле
јутре-сутра
јучер-јуче

К
Кавга- свађа
какој - како
кантар- справа за мерење тежине
капија – улазна врата на двориште куће
карала-љутња, љутила, грдња, грдила (мајка карала ћерку)
каца- дрвена посуда у којој се стављају шљиве за печење ракије
качамак-српски јужњљчки специјалитет од кукурузног брашна(белог или жутог) самлето у воденици
квачка – кокошка која је из јаја извела пилиће
кво-шта (кво работиш-шта радиш)
к'д-кад
„кец“-играч на крају народног кола
кида- сече
киде-где
килава –неспосбна особа
кисељке- дивље киселе јабуке
клепан – оштрен камен на воденици (накован камен, секира, коса, мотика код ковача)
клувче –клупче
кљекав- неспретан, трапав у послу
кљечка-саплитање ногом, подмуклост,
кноћи-вечерас
кова- посуда
кој – ко
колај- лако, безбрижно
колко-колико
коловођа-играч који води народно коло
комат – комад хлеба
комендија-шала
комижива- Капу узречица у заклетви у потврди истине која се изговара другом лицу (Комижива-заклетва у мајку или сестру)
комижив – узречица у заклетви у потврди истине која се изговара другом лицу (комижив- заклетва у оца или брата)
компир-кромпир
кордељке-окруњен клас кукуруза
коричка-кора
коске- кости
котал(кот'л)-котао
коти- излежу се
коџа-много
крал- крао
крвник-зао човек, овчји крпељ
крвопија- лош човек
кротка-мирна
кротко –полако
кротка - мирна
крпи – шије, сашива поцепано
крџалије- бандитске чете које су пресретале Турке негде ба почетку 18 века (1792-1806.године), убијали и пљачкали: често су нападали и поткрадали стоку и оримали сточарима Србима, па се тога становништво по други пут расељавало у планинама у црнотравском, лужничком и власотиначком крају
куде-где
куј- ко
кукавица – птица, човек без карактера
куковдан- неће никада да буде (јер кукавица „нема дан“
купил-купио
купен- купљен
курата –лоша срећа
курвалук-прељуба, варање у браку,
куса – једе кашиком, кратка сукња
кусо- кратко
кутрак- пас „трећак“, мало порасло штене пса
кућевне-Кућне
куфер-кофер
кучка.-лоша жена, керуша
куче-пас

Л
„Лагал“- лагао, лаж, не узвраћена љубав, удварање
лагарија-шаљивост, духовита „лаж“, лажов, превара
'ладно - хладно
„лаје“ – велика причалица, склоност оговарању
лањски – предходна година
'леб- хлеб
'лебац – хлеб
легало – кућа, штала. стаја, тор
лежарина- лежи се а ништа не ради, надница плаћена печалбару када је кишни дан
лелеје се – лелуја се, слабог здравља
лелејка-дечја изаткана рукотворевина од вуне на разбоју у којој се носи дете на леђима или љушка у љуљашку
„л'же“- „лаже“, не узвраћа љубав
„л'жу ае“-„лажу се“ (воле се)
лизгуз –реч пошалице када се неко искија
лија- лисица
липсал-липсао, угинуо
липши - умри
лисје-Лишће
л'ка - лака
л'ко - лако
лозје – лозје, виноград
локмаш – који граби туђе, похлепан човек
ломоти-непотребно говори, лупетње, свашта говори, стално нешто прича
л'цка –лацка, неко те спомиње
лочка-мала барица воде направљена стопалом говечета

Љ
„Љуто“- вредно, налати на посао, свађалица
љушка-Љуљашка

М
Маћија-маћеха
Мејана -механа, кафана, крчма
Мучил-мучио
Мотовилка-дрвена наптрава за мотање пређе за ткање на разбоју
Мислил-мислио
Младунци-млади брачни пар
Младенци-верски празник посвећен младом брачном пару после направљене свадбе
Милцацајац-милиционер
Метер-зидарски метар
Молија-молиои
Малко-мало
Млого-много
Мераклија- превелика љубав према нечему: женама, вину и ракији
Мајете-луњање, скитња по село
Мру-умиру
Мерак-воља, нешто се превише воли
Млоги-многи
Мукачки-посмуклост
Манџа-јело
Маузер- немача реч (пусшка „маузерка“)
Мотка-тојага, дрвени штап за батине
Могаре-магаре
Малер – нека несрећа
Модар - плав
Млого - много
Му - узречица
Матер - мајка
Мукачки -подмуклост
Море - узречица
Мазница – дволична особа
Малкице - мало
Мазан – подмукла особа
Мандало – неважна особа
Млати - удара
Манџа- јело
Мојега – узречица мушкарца
Мазгов -нерадник
Маџар плот- плот зидан каменом или прућем плетен
Масница – модрица од удара
Могарица- велики кашаљ
Муфљуз – лоша особа
Муда- мошнице
Мишоловка- справа за хватање мишева
Мрте- узречица
Мајал- скитао се
Мајачина - скитња
Магаре –домаћа животиња
Мајање- скитња

Н
Немог'л-није могао
Нарани-нахрани
Недош'л-није доша, женска клетва
Наз'д- назад
Некакој-некако
Неработи-неуради
Непројдоше-непрођоше
Нек'д-некад
Непројдоше-непрођоше
Навреви-наговори, наприча, исприча
Никој-нико
Неје-није
Ножице.-овчарске маказе
-наставиће се-

-наставак-
Ник'д-никад
Најебаја-најебао, надрљао, неприлеке у животу,
Нагазија-нагазио,
Несам-нисам
Најмалечко-најмање
Наполиц-напола, половина дневнице или добити у обради земље
Наиде-наиђе
Нес'м-нисам
Н'ћ'с-ноћас
Неналитај-незалитај се, нежури
Неаје-нереагује, незаинетерсован (чује ал неаје), прави се глув
Натрескал се-напио се, птерао у алкохолу, заљубио се
Нашеја-нашао
Неје - није
Натрескал се- заљубио се
Напраје- направе
Нараним - нахраним
Наџгари- набоде
Наденем - ставим
Несвртала – није свраћала
Најголема - највећа
Најголем - највећи
Напија се – напио се
Најдем - нађем
Ницају - ничу
Најак - најачи
Немало –нема се
Најели - нахранили
Неимал- никада не имао
Неврнул се- не вратио се
Невидел – не видео
Неподигал се- не подигао се, постао непокретан
Немка – занемео, губљење говора
Нагрнуја – нагрнуо( рад мотиком у окопавању кукуруза или кромпира у поље)


Њ
Њојзин-њен
њокавица- нос
њума – њу, ње

О
Обличишта- нечасне радње, срамотно, неморално (подај му тој па му гле' обличишта) срамотно, неморално
Обешено (накачено) – стављено на клин зида, урађено (нема месено па обешено)
обукеја-обукао
овија-ови
овој - ово
оволки - оволики
овуј-ову, ово, показатељ узимања
ог'њ(огењ, огањ)-ватра
одила - ходала
одлати – скита се, вдалама
одвугла - влажна
одма'- одмах
од'мна-одавна, недавно
однел.-однео
оженил се -оженио се
озгор-одозго
ој- узречица
ооди- дођи, иди, путује
оодимо-путујемо, идемо
оојј- молим, одговор на одзив
опако- опасно, страшно
Оп'нци-опанци:свињски , правени од коже (шумадински), гумени пиротски од гуме
опоује-певање молитве од свештеника, кадење уз молитву,
ората (оратешка)-разговор, говор
орати-говори
оратил-говорио
оратила - говорила
„Орашлике“-бонбоне направљене од ораха код мајстора бонбонџије
орезил-усрао се, унередио се, прљав човек,
ор'л – птица грабљивица орао
оро – народно коло
осиљке-бодљикаве иглице класја од жита,
остаја-остао
острило-оштрило, брус за оштрење коса
отидне-отишао
отидо-одлазим
отишеја-отишао
отиш'л-отишао
„откидао“-узимао
Отоше ( одоше)- отидоше, отишли су
отпале - одпале
отуд – показно место кретања
отцекла - одсекла
оћала-хтела
оћаравел – оћоравео, остао без вида
'оћу-хоћу
'оче ('оће)- хоће
очукал-очукао, ударио, поломио, штета,
оџак-димњак



П
Падал-падао
палаверка-жена која оговара, преноси вести
палитика- политика
панађур-вашар
пандиљ-део одеће, постиљак (пелена)
пандур-жандар, полицајац, сеоски кмет, општински чиновник који наплаћује порез у село
паприче – мала љута паприка
пара-новац, доходак, плата
параман-део одеће
парамање-одећа
пари- новац,
патка- мушки полни орган, перната птица, домаћа живина
пачвара- прљаава крпа, прљав човек, човек с којим сви „бришу“патос
пекљавина – особа која се свуда меша
пенило- пена од сапуна
пепељив – пепељаст, мало луцкаст
петал-петао
пет'л – петао
печал (пекал)-туга, бол, зарада, материјална добит
печалба- надница, тежачење, аргатлук, работа
печаловник (печалбар)- човек који иде у печалбу, ради да би нешто зарадио, надничари, аргатин (зидар, циглар, пинтер..)
печаловина-зарада у печалбу
печено- готова ствар, свршено, дато
пијанка-весеље
пијавица- животињка која живи у воду
пилајка – младо пиле, лепа млада девојка
писувал-писао, пише оловком
питују-питају, распитују се, наводаџисање девојке
пладне-подне
побегал-побегао
повалене - похвалене
поврте се-снебива се, нешто тражи, окретање
поврта-приговара старијој особи
подаде-даје му, услуга подебел-дебљи
подвешка – канап женске плетене чарапе од вуне доколеница
подмуклица – прљава особа
подолеко- подалеко, још даље, подаље
поганац – миш
поголема-повећа
погребоја – стално кашиком гребе шерпе, збирање остатка, задње рођено дете
поитај-пожури
појдомо-пођомо
полипсали – помрли, угинули
полипшу-угину
лол'чке-полако
полог-кокошје гнездо на коме се сносе јаја
полочајке- плочајке, плочице од камена
пол'чке-полако
помор - смрт
понекоје-понеко
пооре- Иоре њива дрвеним ралом, плугом или тракторм
поп-свештеник
попадија – супруга (жена) свештеника (попа)
попадиче-попвова(свештеникова ћерка
пописували-пописали
попке-женски гумени опанци
попује – дели савете
пореџија- оштински чиновник који наплаћује порез
потрепоја – стално трепће очима, човек са одређеном маном
попадиче-попвова(свештеникова ћерка
порекла – одустала од „дате речи“ за удају
порева – повраћа
поприке-паприке
посналажљив-више сналажљив, довитљивост, сналажљивост
пострадосмо – нека невоља
потикала се – изгубила се, губљење орјентира живота
почука – потроши, поломи, изломи, што заради све потроши
пошал – пошао
предузимач (предузетник)- приватни послодавац, груповођа
прозевушка-жена која се прозева од нерада, нерадник, лења жена
пројде-прође
праили-правили
прдне- испушта гасове
привати-прихвати, „прими“ се посађено дрво
призетко – призећен, момак заснива породицу у породици девојке
пријавил-пријавио
прикане-пријатељу
„прича“-догађај, начињена штета на село
преапаја се - ујео се
преврнула – окренула
прекарал-претерао
Прекара се-умре, прошло време за парење животиња, презрело воће
премена- девојачко рубље
премењује-пресвлачи
премла-велики страх од нечега
прегњеталце-стомак
препреза – мења „страну“ у јарам при орању плугом њиве воловима
прооди-пролази
прорадују се –провеселе асе на неко весеље, радост у кући
претурила се- уплашила се
пупче-пупак детета, пупчана врпца

Р
Работа-посао, рад, зарада
р'жен- ражен хлеб
разбој- дрвена справа за ткање текстила
разболеја-разболео
разболел- разболео
разнел-разнео
радела-радила
ракија- алкохолно пиће
'рана-храна
ранил-'ранио, хранио, рана од пушчаног метка
ранке – узречица у клетви („Ранке“-нека тешка болест)
распрштал- распрштао, разнео
раштркале се – разишле се на све стране
рек'л-рекао, казао
рекне- каже, казала
рекнуја-рекао, казао
рекнула-рекла
речеми - каже ми, казао ми
р’ж- биљка раж
рија- њушком свиња њушка у ливаду
рипа - скаче
рипче –вагина код девојчице, умиљатост према женском детету
рис- дивља мачка
ровине-увала од рудокопа
роди- рађање, берићет у поље, невоља
родија се -родио се, откачио се неког бељаја, рађање

С
Сабајле(собаље)-рану ујутру, пре изласка сунца
сабор(собор)-игранка, окупљање људи уз музику на верски празник
савељка-дрвена направа за разбој за ткање на село
саг-сад
сарани – сахрани, уништи
сас-са
свекрва – мајка момка
свитке – свитац, „свитци“(мутно са „звездицама“ у очима од удараца)
св'ки-сваки
св'ку-сваку
сво-целокупно, све
сврака - птица
с'г-сад
седењкање-седењка, зимско ноћно окупљање девојака и момака по кућама
сеиз-коњушар
сеир (Саир)-шега,шала., подсмех
секирација – брига, нервоза, напетост
селска-сеоска
синидар- сеница птица певачивца
синко-сине
Сиротиња – сиромаштво, сиромах
Синџир- гвоздени ланац којим се везује пас
сирење-сир
Сиротија – сиромашрно стање
„ситно“-мали број дана до одслужења војске
ситулација-ситуација
скомина - киселост
скршлила – сломила, поломила
скрше-сломе, поломе
славеј – славуј
слама –стабљике после вршидбе на гумну од ражи и овца и јечма
сл'зе-сузе
сливе-шљиве
сломил – сломио
слуговање-слуга, надничар код газде (сточар)
с'м-сам
смејурија-смех
сми – нешто лоше
смишљаја-смишљао
снајка-невеста, млада удата девојка
сњума- с њом
собује- изује
совељка – дрвена направа на којој се мота пређа са којом се ткаје на дрвеном разбоју
сојка- птица певачица
сол-со
сокак-сеоски пут у насеље, тесна улица, крстопутина у село, место окупљања,
сомун- бели хлеб
сотона - ђаво
софра-трпеза, дрвени мали округло ниски сто
спијете-спавате
спи –спава, нерадник
спим-спавам
„срединка“-средњи део, унтрашњи део хлеба без корице
старејога-старијег

-наставиће се-

-наставак-
„старкан“-стари војник
старојко-стари сват (побратим)
старудије-старо, неупотребљиво
старчуга – старац, стара мушка особа
стегнул - стегнуо
стигнаја - стигао
Стока – домаћа животиња, лоша особа, поквареност
стра'-страх
стринка-стрина, жена стрица
стр'на-страна
суне се-окрене се
сурци –измет псета, прљаве особе

Т
Таг-тад
„тврд“ – тешка особа
„тврдица“- штедљива особа, саможивеник
такој – тако
тамњан – творевина од воска (меда пчеле)
танте – узречица
татабица- врста штетног инсекта, штетан човек
татко- отац
т'г-тад
т'д-тад
теј- те (теј овце-те овце)
тепа – удара, батина
„тепање“-батине, туча, умиљатост према детету
„тепаш“-удараш, уљигивање, додворавање
терање-изоран плугом један део њиве на село, излазак стоке, приморавање
тија- тај, они. такви
т'ј-тај
тканица-мушки изаткан појас од вуне
т'кој-тако
т'нко-танко
тој-то
тојага-дрвени штап овчара и говедара
тојаче-тојага, мали штап
тотије- то је
топка-букет љубичица
трабуња – много прича
транакоп- будак, мотика
„трећак“- млади во од три године
трешти – много се чује, гласност
„трлица“- причалица, дрвена направа за грубо одвајање стабљике коноља и влакана
тријанка- врста шљиве, шљива са три стабла из једног корена ( три четалке- три крака; пошалица за мушки полни орган са мошницама или за женски )
троношка-мала столица са три ногара
тропа-гласно говори
трпен- трпљен, који ћути, издржљив
тртомуте-нешто неко мути, превртљивац
трупчики-мали трупци (обла дрва)
тугичке- узречица сажаљења
туј-ту
тулбен-бела марама
туњав- неокретљив
тура – ставља
турај-стављај
туп- не изоштрен, приглуп
тупан – бубањ, гоч, музички инструмент

Ћ
Ће- узречица, потврдно (ће буде)
ћера-тера
ћеримиџија (ћиримиџија)-печалбар, надничар, аргатин
ђидија – јунак
ђугум-глинена посуда
ћорав – не види
ћотек- тепање, батина
ћорча – приглуп, не види
ћурка – приглупа женска особа
ћушне-гурне га
ћушнем-гурнем

У
Убава-лепа
убави - лепи
убаво-лепо
убавило-лепота
убери се- узми се (узми се у памет)
убија-убијо, повредио се
увати се- ухвати се
увати га-ухвати га
уватио- ухватио
удал-удао ћерку
„ударен“- приглуп
ударил-ударио
удзрту-заглеђују
удри- удари, батина
узеја-узео
узрел-узрео, доба старости
ујани-ујахао
ујка- ујак
умочаја-умочао, умокрио се, упишао се
умочал-упишао се, умокрио се
умреја-умро
упецаја се- упецао се
уработи-уради
урекнула га- урочила га
утепаја-утепао, убио, батина
утепал-убио, батина, ударио, тукао,
утепала-ударила
учукан-приглуп, уштровен вепар, уштогољен (ован или во)
учкур- канап
уш'л-ушао

Ф
фала- хвала
фали-хвали, недостаје нешто
„Фењер“- сточарска лампа на гас(петролеј) „фазан“, светиљка

Х
Холштапер-безобразник, прљав човек

Ц
Царевица-кукуруз
ц'вти-цавти, цвета
цврсто-чврсто
цврцц (Милојка!)!-бити (као бити или као био Милојка!)
цел-цео
целивка-пољубац
целивување-љубљење
„цепи“- добро ради, секиром раздваја цепанице
цвили- плаче, јауче
црепуља-овална глинена посуда у којој се пече хлеб испод сача на огњишту
цркја-цркао, умро
цркни- умри
цркнул-цркао, умро
цуни-пољуби


Ч
Ча'-стриц
чакшире- панталоне
чамовина-даске дрвета од чама(бора)
чантра-чутура, торба
чебрњак-обло дрво на који се носио велики котао са водом са извора
'чела-пчела
чемерика-врста отровне биљке
ченгела- кривудава кука на којој се стављају ставри ( Помагало од гвожђа у облику слова латинице U са кукама на крају )
черечи се-кривљење женских ногу, срам, стид
черге- покривка, ткани ћилим на разбоју
чешља- крађа, уређење косе чешљом
читал-читао
ч'к-чак
чкола-школа
ч'с-час
чување-добар однос према ближњему
чума-куга
чумка-чума, куга
ч'чкољ- чачкољ, дете које се стално задиркује


Џ
Џабелеске-џабе, бесплатно, испод цене
џаболебоња- нерадник
џака-тражи
поџакала-оговарала, разговарала
џамбас-укротитењ дивљих коња
џивџану- врабац, умиљато тепање малом детету
џиброња- прљава особа, џибра(прљави остатак после печења ракије на казану)
џинче-љуто паприче(паприка)
џигерица- део тела
џезвија- штета, одштета,

Ш
„шала“- кокетирање
шаљивџија-шерет, човек који воли шале
шарен:- који вара жену у браку
шарене- ћилим са шарама, неверне жене
штала- стаја за крупну стоку
шатровачки-говорни језик сточара и печалбара
шева- птица певачица, кривуда лево и десно
шиљ'к-шиљак
швалер-љубавник
шврљка-прељуба, лажов, неповерљива особа
шљива- воће
шљивар-воћњак
штала- стаја за крупну стоку
шиша-узречица, скидање косе код берберина
шише-пљосато стаклена посуда за ракију
шпанцир-мајање, скитња
шондаш-завитлаваш
штрапка- стопа животиње
штркљаш-када се неко осили, говече се „штркља“(када су летње врућине говече подигне реп када га уједе „зоља“ и неком силом трчи да гази све пред собом: кукуруз, жито)
штровен-уштогољен, вађење тестиса код вепра
штудир-лутање, луњање, лутање без циља, скитња
штурка се- нешто тражи без циља
шубара- капа од штављене овчје коже
шунел- бежање


ДЗ (Ѕ)
ДЗвер- звер, дивља животиња, лош човек
ДЗмни – чврст ход (кад се хода „земља да се тресе“), тресе се
ДЗвере се- чуде се, зачуђени
ДЗид-зид
ДЗидар-зидар
ДЗвиска-Двиска, млада овца која се није јагњила
ДЗомбав-Зомбав, лошег изгледа у лицу

*
Из рукописа ПЕЧАЛНИК (Власотинце, 2012.г)-Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 28.јул 2013.г. Власотинце југ Србије
* * *

Naslov: Re: РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА-Vlasotince

РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА



A

Акне-натера, набије, утера
Апне-уједе
ајд'-хајде, чаком, одмах, отпоздрав,
алал-узречица похвале:алал вера
алатка- курац, пенис, мушки полни орган
аљавотина- преличотина, измотава се , прави се чакнут,
абре-узречица, знак чуђења


Б

блесав-неразуман човек
башта-отац
богче-Бога
баба-ташта
биров-сеоски кмет
бијен-тучен, претучен
бодцка-бодља од јежа
братац-пријатељ
брљча- шашав, будаласт,
брљива-будаласта
бађавџија-нерадбик
битанга-лош човек, безобразник,
банзов(бандзов)-неразуман човек, тупавко
бараба-лош човек
блаи-блеје
буљав-разокав, једноглед, велике очи
буљина-птица сова
буљи-негде гледа, скривен поглед
булка-разбулкано зрно кукуруза на ватри, цревени мак


В

видело-светлост
врни се-врати се
врљај-бацај
влачези-дрвена направа за сточну запрегу
вртам-враћам
викам-зовем
вашљиво-прљаво
вурда бабо- врста млечног производа, узречица
вицкаст-шаљив, који зна вицеве
вуна кићо-узречица у шали
ванџирала-побеснела, полудела, гневна
вуцибатина-покварен човек, прљав и зао човек, лажов
вутара-женска сукња од вуне овце
ваћање-хватање, сексуално злостављање жена
вр'-врх


Г

газдарица-домаћица куће
гузица-задњица
гу-је
ги-их
гњевница-дневница
гумен- савитљив као гума
грнци-посуђе од печене глине
гол'-го
голем-велики
глувча-глув, недочује,
гужњак-задњица
гле-гледај
гузан-крив, грешан
гузоња-син високог државника на функцији
гадан-опак, зао
говно-гомно, лош човек, измет
гомњар-прљав човек
гаде један-прљав човек, поквареност,
гњидо једна-поквареност, дволичност
гадурија-поквареност, прљавштина, покварен човек
градина-башта
гагрица-скрчав човек, саможивеник
глибава-трома
губав-неком прљавштином обележен, са крастама
глупча-будала
глупав-будаласт
глувара-који само луња, ноћна луталица, иде од куће до куће,
голоигра- грбља,


Д

детенце-дете
детиња-дечја
домаћица-супруга, жена домаћина
дупенце-дечја засњица, дечје дупе
дупе-задњица
дојдо-дођох
дом-кућа
дадем-дајем
држ му-држи га
де-узречица у говору
докурчи-досади
детињо-дечје
докурчило-досадило
до мојега-узречица, до курца, љутња
дрви се-ерекција пениса-мушког полног органа, прави се важан
дркаџија-орални сношај мушкарца, који га дрка, љутња,несналажљив мушкарац,
дада-старија сестра , сека, дода
дрљав- ујутру неумивен, неуредан
дрмбољ- стари назив за неки музички инструмент
двиска(дзвиска)-млада овца која се није јагњила
дуни му-дувај устима
дупеста-велика женска задњица, згодна жена
дигал(дигнул) се-дигао се, пенис(курац) у ерекцији
драгичка-порука, абер, исказ поруке
динарче-динар, новац


Ђ

ђока-курац, пенис, зајебанција, шала
ђура-узречица, „шије му га ђура“, исказ незадовољства,
ђубре непрегорело-прљава особа, поквареност,
ђувечар-особа која воли јело ђувеч, мајстор грнчар који прави глинену посуду ђувеч, нерадник
ђилкош-непочишан младић на село, обешењак,



Е

еве-ево
еооо-погрдна мушка шала на село, зајебанција, узречица,

Ж,
женче-млада удата жена
живо-све што се креће
жвајзне-удари
жвизне-утера
женка-жута цвећка у градини, жуто цвеће,
женски петко-мушкарац који ради женске послове
женска-жена, женска особа, млада девојка


З
збиберим-начукам, набијем, утерам
збрзи-утера
звизне-удари
заработил-зарада
зајебанција-шала, пошалица, подскочица
зајебавај-шала, задиркује, пошалица
зајеби ме-остави ме на миру, не досађуј
зезам-терање шеге, пошалица да се скрати досада
збије-утера
загуљотина-џандрлјав човек, чудна особа, незгодан човек, лоше нарави
зајебант,-шалџија, особа која ствара смех у друштву
загуљен-незгодан, неприступачан
зажуљија-особа која слабо види, млакавост
зајеба се-узречица, учинио грешку
зевзак-нерадник, приглуп
згуза-отпозади
загорела( загорел)-јака сексуална жеља жене и мушкарца на село

И
искочил-изашао
испилило-искубао, очерупао

Ј
Јебем-сексуални чин
јес'-јесте
јеби се-узречица у говору
јеби га-узречица у говору
ју-узречица уговору
јебал-јебао, сексуални чин
јебем ги-јебем их, пошалица
јебе ми се-узречица у говору
јебана-жена после сексуалног односа са мушкарцем, трома особа, губитник,
јеботе-узречица, знак чуђења,
јебачина-сексуалност
јебиветар-несигурна особа, особа без поверења, неспособност у раду, јебан-губитник,
јебање-секс
јебаја (јебал)-јебао, сексуални чин,
јебурљива-жена која много воли да се јебе, сексуална жена,
јебу се-полни однос мушкарца и жене


К

Курвинска-прљава посла, нечиста, жена која стално мења мушкарце,
Куј-који
к'д-кад
кумица-жена (супруга) кума
крвч'к-крв
крс'-крст
курац-мушки полни орган
кво-шта
куга-болест
кур'ц-курац, пенис
крши-ломи
курчи се-прави се важан
курајбер-мангуп
качамак-српски специјалитет од пројног(жутог) и белог брашна куде(киде)-где
кравај-мала погачица
калај-средство за калаисање бакарних посуда,
компир-кромпир
куре-мало дете, дечје паче
курата срећа-лоша срећа, незгода, губитник,
керуша-женка ловачког пса
кретен-будала
кучка-женка пса, лоша жена
курвештија-лоша жена, прељуба жене
куроња-мали дечак,




Л
'лебац-хлеб
'лебарник-фуруна за печење хлеба,
лепче-хлеб
локмаџија-пијаница, алкохоличар, похлепна особа
лопужа-лопов
липсоња-неухрањена особа, млитав,
луша-пичка, вагина, женски полни орган, узречица:“чукам си лушу“,
локатори-пијандуре, алкохоличари
лочу-пију

Љ,
љубеш(Горњи и доњи)-уста или полни орган

М
материна- мајкина
матер-мајка
мунем-стави га
море-изречица у говору
мојега-узречица мушкарца у послу, курац, мушки полни орган, пенис
муда-мошнице мушкарца, мушка јаја
модар-плав
мрсомудоња-који ствара проблеме, лоша особа,
мати-мајка
матовилка-дрвена направа за мотање пређе, курац, мушки полни орган
манџа-јело
мустаћи-бркови код мушкарца
моја ме-узречица жена у говору
малечко-мало, није велико
малко-сасвим мало
мајмуну један-љутња на другу осубу, мајмуне један, глупак,
менђушар-особа која носи менђуше на ушима, млитава особа,
муж-ожењен мушкарац
мудоња-млак, тром, нерадник
манда се-скита се
мандало-скитара, бетзвредна особа, дрвена направа с којом се затварала дрвена врата
млого-много
мазгов-нерадник, тупава особа, себичност,
масница-модрица од батина по телу
мућкарош-лоша особа, стално нешто мућка, нерадник
мрс-свињокољ у јесен, маст, полни однос

Н
натрескам-набијем,
нанче-мајку ти
накарам-набијем
невеста-млада удата жена
начукам-набијем
нагузим-сексуални чин
нес'м-нисам
неје-није
напрај-направи
напсува-напсовао
не пиздари-не галами,
набутам-нагурам
најебао је-надрљао је
напичњак-женска особа која се прави важна, млада жена
најеба га-велика мука, у невољи
ник'д-никад
нејебана-жена без секса, невољна жена,
најебал си-надрљао си, у проблемима,
накарал-утерао
напраил-направио
непосолен-неразуман човек
натрти се-нагузи се
начукал-начукао, сексуални чин мушкарца
нумеје-не уме, не зна


Њ

-наставак-
њума-узречица жена, њој

О
оплајвазим-мушка пошалица
овам-пвамо
овуј-ову
овој-ово
од'мна-одавна
опасена-поједена трава у ливади, чакнута
'оћеш-хоћеш
'опрем-мушка пошалица
одјеби-бежи од мене, љутња, склони се
'остар-оштар
отишеја (отишаја)-отишао
опалим-спалим, сексуалност,
омакнем-набијен, сексуалност
обед-ручак
одма'-одмах
отресем-начука, одјебем, сексуалност
омрси се-нешто јебе, јебачина, секс,
обесил га-мушка пошалица за импотенцију, старост
оној-онмо
објаши-ујахати
опанци-обућа

П
поган-прљав човек,
погана-прљава жена
повитак-пелене
прди-пушта гасове
по списку-псовка целе фамилије
прљица-уста
пизда- пичка, прљава особа, кукавица човек, преварант
печалбар-радник у надници, мучен радник,најамни радник у туђину
предузимач-приватни послодавац
прејеба-превари
прејебал,-преварио
посерем-љутња, незадовољство, нужда, измет човека
прокурцал-све потрошио
попиздио-разљутио се
пицајзла-кукавица, преварант
пичколизац-дволичњак, улизица
пичкара се-псује мајку
прцало-јебурљив, незрела особа
патка-курац, пенис, мушки полни орган
поголема-већа
прњка- њушка, нос
порасаја,-порастао, израстао
плакне-стави га
прдало-задњица, испуштање гасова
паница-чинија, тањир од печене глине
пичкица-згодна девојка
пиче-младо девојче, женски полни орган, мала девојчица
почекотина-који стално чека, смиреност, стрпљивост, узречица“стара почекотина“
појеба га-превари га
п'шкаш-пашлаш, пушта гасове
пијандура-алкохоличар
пицопевац-превртљив мушкарац,
перуника-биљка са плавим цветом,
проодио-проходао
почел-почео
поје-пева

Р
рђа-лоша особа, поквареност
работа-рад
рабаџија-трговац са запрежном стоком
раскурцал-све растурио, све потрошио, упропастио цео иметак,
разјеботина-лошо урађен посао,
рокне-удари
рутаво-јако, веома снажно, чврсто
размркала се-овца тражи овна да се пари
разбукарила се-свинја тражи вепра да се пари
разбуцал се-разјебао се, неконтролисано понашање
рогоња-будала, насамарен
риђосана-добра риба, згодна жена, боја женске косе
роспија-покварена жена,
рундов-пас
распикућа-растурач куће
разбуцана-разјебана, неочешљана жена, сеуксална жеља
рачеврљан-разбијен део крушке, набијено, последица ударца каменом у главу
рекнуја-рекао

С
спалим- утерм, натерам, набијем
стерам-натерам, набијем
сиса-дојка жене
сорта-врста, фамилија
спрегнем-савије, натегне, набије, утера
смрдљива-прљава жена, поквареност
стринка-стрина
семка-семенка, клица
совра-софра, трпеза за ручавање
смрдљиво-прљаво
стуј-с том
с'м-сам
сас-са
снајка-млада невеста, снаха, снаја
совце-са овцама
с'г-сад
скурцао-потрошио
сирома'-сиромах
стојко-курац, мушки полни орган, пенис
стр'на-страна
скрчав-циција, лош човек, недаје ништа, тврдица
скокам-набијем, утерам
стерам-натерам, утерам
сојка-птица певачица
само баје- гласно исказивање незадовољства, стално нешто прича
сивоњо-незналицо
спрегни се-намести се
спичкал-потрошио
смрдља-прљава
сврши-оргазам
струготина-отпадак дрвета после стругања дрвета на пилани(стругари)
срамотичина-безобразлук, недолично понашање
стоко-љутња, увреда
скапља-трома особа у послу
спрдачина-неозбиљност
сероња-неспособност
скецан-лошег физичког изгледа
суртук-будала
срдито дете-наљутено дете
селски-сеоски
свитке-светлост, бубаљке које светуцају ноћу
седнуја-сео
стра'-страх

Т
турим-ставим
тетка-сестра мајке
там-тамо
туп-незаоштрен, мушка пошалица
тија-тај
тврд-мушка пошалица
тупаџија-онај који нешто „тупи“, увек нешто поквари, поквареност
троши-ломи
тој-то
татко-отац
тојага-дрвени овчарски штап
тараба-истесана даска до метар дужине са шиљком на врху
тртоња-онај који се „трти“, доказивање у послу, свуда се наплиће, тикван-глупан
транакоп(будак)-копач, шиљата мотика
туца се-јебе се, врши сексуални однос
тврдица-шкрт

Ћ
ћорча-има слаб вид, неналажљив, погрдна изреака према оном ко слабо види
ћорави-не види добро
ћуране-погрдна увреда према мушкарцу
ћурко-погрда увреда према жени
ћускија-глупак, гвоздена полуга
ћутук-глупак, крњуга, суб одсечак одсеченог стабла букве
ћулавка- обележен неком маном : „има ћулавку на главу“ , чуперак дечака на глави
ћопша-погрдна изрека за оног што храмље, има једну краћу ногу, тром,


У
узо-узео
укачи-попео се
упрчил-дигао га, усправио се,
укоравија-укоравио, учврстен,
уапеш-уједеш
ујани-ујаши
утепаја-утепао, убио, батине,
умреја-умро
усмрдеја-усмрдео


Ф
Фамилија-ужа породица
фртаљ-четвртина

Х,

Ц
Цуне-пољуби
Цревар-погрдан назив за лоше људе у Власотинцу, нерадник,
цвика-плаши се
циганштура-погрдан назив за лоше цигане, погрдан назив за лопове и лажове
цимир-узречица: „цимир пичка“, плачљиво дете,
цмиздри-плачљивко, дете које плаче без разлога ,
цинкарош-дволичњак, преварант, потказивач
цепанка-незграпни мушкатац, дужни метар расцепаног облог дрвета,

Ч
човка-глава
чукам-јебем, набијем, мушка пошалица
чукало-мушки уд, особа која много прича
чешире(чакшире)-панталоне ручно скоројене од вуненог платна(клашње)
чивта се-рита се


Џ
џандрљало-покварен човек
џерима-проклетство несрећа
џеремољина-пичка, погрдна женска шала, „пуста џеремољина свашта рађа“, женски полни орган
џибра-прљави остатак коштица шљива после печења ракије на казану, прљава особа, поквареност, погрдна увреда
џукела-будала
џомбав-нераван

Ш
Шашав-лудцакст
Шија-врат
ш'ш'књ си-откачен блесав
шибне-удари
шугаво-неухрањено, прљаво
шуга-кожна болест
шупељка-музички инструмент окарина направљен од глине, погрдна мушка шала
шоња-несналажљива особа, погрдна шала, приглуп
шмокља-погрдна шала, несређеност,
шипарица-млада свиња која се први пут пари, млада девојка
шпиртосан-превише уморан, без снаге
шврља-прељуба, пише оловком
шиљокуран-незрела особа, пубертетлије,
шилибајзер-недорасла особа, преварант
шиљеже-младо јагње од овце
Ш.Л.Б-шашав, луд и брљив, мушка пошалица:“ти си Ш.Л.Б“
шинтер-пас
шише-флаша, стаклена боца
* * *

Из рукописа:- ПСОВКЕ И РУЖНЕ РЕЧИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ- ПОВЛАСИЊЕ(2012.г.Власотинце)-Аутор:
Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 28.јул 2013.г. Власотинце југ Србије

* * *

Naslov: Re: РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА-Vlasotince

РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА

A
Аран-добар.
Ајс'-хајде.
Ален-црвен конац.
'Артија-хартија.
Астал-сто за ручавање.
Ајде-Хајде.
Авлија-двориште куће.
Амбар-дрвени сндук за смештај жита, дрвени силос.
Арно-добро.
Амрел-кишобран.
Ама-узречица, ће.
Абер-порука.
'Ајте-хајдете.

Б
Бил-био.
Башта-отац.
Бучка-дрвена посуда за бућкање маслаца од овчјег млека. Бучкање-бућкање, радња добијања маслаца из овчјег млека из бучке бућкањем млека.
Босиљак-миришљава биљка.
Баница-пита гужвара.
Б'ш-баш.
Бејо-Бех, кад сам био.
Сабор(собор)- народно коло, игранка уз музику свирача.
Бата-старији брат сестре и брата.
Бачал'к-пртљаг.
Берићет-богатство.
Бaњал- купао се.
Беше-било је.
Братко-другар.
Бија-био.
Брука-прељуба, срам, стид, неморал.
Брљча-будала, није при здравој памети.

В
Врта-враћа.
Викне-зове.
Вуновлачара-машина за влачење вуне, ради на речицама. Вутарица-дечја вунена сукњица од грубог сукна (клашње).
Врца-канап исплетен од вуне.
Ви-вас.
Вртање-повратак.
Височина-високо.
Водил-водио.
Вампир-дух.
Викав-називају, зову.
Вача-хвата.
Врцани-надимак по „врци“-канапа.
Вршњик-сач, поклопац црепуље печења хлеба крај огњишта. Вани се-ухвати се у коло.
Ванул-ухватио.
„Врља“-баца.
Вршља-прљавштина, прави штету, нечасност.
Врљак-брдовита планинска стрмина где се једино „врља“(баца) каменом.
Врљија-вљио, бацио.
Вамилија-фамилија.

Г
Гаће-панталоне.
Гомна-лајна, човеков измет.
Градина-бача.
Горштак-човек који живи у планини.
Голем-велики.
Гњездо-гнездо птица.
Грањка-грана дрвета.
Гасраче-лимено купаста светиљка на петролеј(гас).
Гуте-кромпир.
Главата-глава.
Големијат-већи, повећи, старији.
Гајдарџија-народни музичар који свира гајде.
Гадно-лоше.
Грбина-леђа.
Греови-грехови.
Грваљу се-грле се.
Гица-рита се, опира се, удара се, одбијање.
Главурина-глупак, будаласт, велика глава.

Д
Дојдооше-дошли(торлачко-шопски).
Дејани-мучи се.
Д'нске-данас.
Д'л-узречица:дал, јели.
Д'њу-дању.
Дооди-долази.
Другар-друг.
Д'днови-дани.
Дом-кућа, завичај.
Добивал-добијао.
Дика-радост.
Дупе-задњица, гузица.
Дубало-помоћна дрвена направа за мало дете да прохода.
Дојде-дође, стиже.
Далечина-даљина, туђина.
Дом-кућа.
Друм-калдрмисани пут.
Душмани-лоши људи, злочести.
Дрозгов-дрозг птица певачица.
Д'-да.
Д'н-дан.
Девојчетија-девојке.
Доодили-долазили.
Двор-двориште куће.
Дос'г-досада.
Девојће-девојке.
Детево-дете.
ДЗмија-змија.
Дробил-дробио, замрсио.
Доодил-долазио.
Друшке-другарице, вршњакиње.
Добричина-добар човек.
ДЗвери-лоши људи.
Догураја-догурао.
Дигнуја-дигнуо.
Дос'г-досада.
Дош'л-дошао.

Е
Еве-ево.
Ел'-узречица, или, ил'.
'Емпут-једанпут.
Епа-узречица у разговору
Ебемлига-узречица у разговору.
'Едеш-једеш.

Ж
Жњем-жањем.
Жената-жена.
Женче-жена.

З
Зврцне-зазвони.
Збирам-сакупљам.
Зивне-зовне, позове.
Зављил-зављио, одбацио, оставио.
Забрајиш-заборавиш.
Здравје-здравље.
Забрај'-заборави.
Залчак-парче хлеба.
Зевња-земља.
Запел-запео.
Зинул-зинуо, отворио уста.
Збор-реч.
Збори-говори.
Зарадује-развесели, обрадује.
Збиротина-различито сакупљено воће, сакупљено грабуљом сено на ливаду, различита гомила.
Загори-појачана жеља за сексом.
Збирштина-окупљање људи, гомила, сеоска крстопутина, сокак. Зашеја-зашао.
Зажмурија-зажмурио.
Засрал-покварио, упропастио.
Зашашавеја-зашашавио, шенуо, ван памети.
Заврљија-заврљио, одбацио, оставио.
Заљубија-заљубио.
Запуштија-запуштио.

И
Истрови-изгуби.
Ич-уопште.
Иш'л-ишао.
Изедем-поједем, умиљата узречица мајке према детету, умиљатост преме деци.
Иска-тражи.
Идење-одлазак.
Ишал-ишао.
Изоратим-изговорим.
Истрови-изгуби.
Ич-уопште.
Иш'л-ишао.
Искривил-искривио.
Испрскаја-испрскао.
Изгубија-изгубио.
Ишеја-ишао, одлазио.

Ј
Једанпут-једном.
Јест'к-јастук.
Једнуш-једном.
Јебаја-узречица у разговору.
Јед'н-један.
Јабуће-јабуке.
Јасење-Дрво Јасен са лепим мирисом цвета.
Јеђ-једи.

К
К'о-као.
К'д-кад.
К'во-шта.
Казувал-казао, говорио.
Куј-који.
Какој-како.
Каракаца-умиљато тепање мачки.
Казуј-кажи.
Куде-где.
Коричка-кора хлеба.
Кожук-кожух, прави се од штављене коже оваца.
Компири-кромпири.
Косов-кос птица певачица.
Кравајче-мали хлебић печен у пепелу огњишта.
Кука-жеравица од гвожђа с којом се меша жар на огњиште. Кладенац-извор планинске воде саграђен са каменом.
Кикотало-смејало.
Клашње-изаткана и уваљена вунена тканина у ваљавицу од вуне овце.
Курјак-вук дивља животиња.
Караконџула-плашило.
Копнеје-вене, секира се, туга.
Кришка-задњица жене, исечено парче хлеба.
Карале се-свађале се.
Кушља- брдски коњ.
Кучето-куче, пас.
Кој'-ко.
К'ко-како.
Крушковача-ракија од дивљих крушака.
Крушак-место од дивљих крушака.
Кротко-мирно, сталожено, тихо.
Куфер-дрвени кофер.
Каца-дрвена посуда у кој се сакупљају шљиве за печење ракије на казану.
Кудеља-преслица са којој се преде вуна на вретену.
Киде-где.
Л
Ласица-лицица.
Лапов-лопов.
Лабаво-попуштање.
Лега-лежи.
Ленствовање-нерад.
Л'ко-лако.
'Ладно-хладно.
'Лад-хлад.
Леле-узречица лелекања (исказ незадовољства).
Ложица-каишика, прибор за јело.
Л'же-лаже.
Л'жов-лажов.
Лоче-пије алкохол, лиже млеко.
'Леб-хлеб.
Л'жу се-воле се.
Лагаја-лагао.
Лозје-виноград.

Љ
Љутеница-специјалитет јела од љутих сувих паприка.
Љубил-љубио.

М
Мори-узречива у говору.
Матер-мајка.
Малко-мало.
Мајачина-нерад, шенлучење, ленствовање, шетња, забава.
Млого-много.
Маје се-не ради, лењствовање, нерад.
Малтерка-зидарски алат.
Мистрија-зидарски алат.
Малечко-мало.
Мочка-мокраћа.
Мами-зове, повикује, позове.
Мосте'-мали мостић, брвно на потоку.
Момчетија-момци.
Мојега-узречица у разговору.
Мог'л-могао. Мачће-мачке.
Момчето-момак.
Мужата-муж, супруг.
Могаре-магаре.
Мос'-мост.
Мечката-мечка.
Мерак-воља.
Мираз-девојкин дар, дукати, имање, некретнине, при удаји носи у кућу момка.

-наставиће се-

-наставак-
Мрсил-мрсио.
Море-узречица у говору.
Муваја-мувао, штеточина, поквареност, лоша намера.

Н
„На коњче“-свадбени обичај са малим дететом и снајком.
Нек'д-некад.
Научил-научио.
Нег'-него.
Носил-носио.
Натам-на једну страну.
Навам-на другу страну.
Ник'д-никад.
Нашо-наше.
Напраји-направи.
Нес'м-нисам.
Нече-неће.
Нећи-неки.
Несу-нису.
Нође-ноге.
Надничар-сезонски радник у печалбу или пољу.
Надница-новчана или робна вредност рада сезонског радника за један дан рада.
Немож'-неможе.
Наводаџија-уговарач удадбе и женидбе у стара времена, „наводи“ удаје и женидбе у село.
Мислил-мислио.
Никој-нико.
Нашеја-нашао.
Неслан-неразуман.
Начукаја-начукао, пијаница, превише попио алкохол.
Неје-није.
Носија-носио.

Њ
Њи-њима, Ово, Њим, с њим.
Њи-њима, Ово, Њим, с њим.
Њума-њој, њу, к њојзи, код ње.

О
Отидне-отиде.
Ов'м-овам.
Онуј-ону.
Обед-ручак.
Обртам-окрећем.
Од'нем-одморим.
Одма'-одмах.
Ошишал-ошишао.
Ошљаци-измет.
Оодило-проходало, ходало.
Очокљане-ожиљци на ногама деце.
Онеј- узречица , они, ови, оне.
Ошав-воће.
Од-из.
Ор'л-орао птица грабљивица.
Ов'с-овас житарица.
Омамил-омамио.
Оратило-разговарало.
Ората-разговор.
Онакој-узречица, онако.
Одовде-одавде, порекло.
Орати-говори.
Оодил-'одио, ходао, ишао.
Оче-'оће, хоће.
Окне-зовне,зове.
Опанцити-опанци.
Оп'нци-опанци.
Оро-народно коло.
'Оће-хоће.
Оскудација-немаштина, сиромаштво, без новца, бедан живот. Оџак-димњак куће.
Ооди-хода.
Ол'кша-олакша.
О'ладим-охладим.
Од'нем-одморим.
Оод-ход.
Омађијало-мађијима нанете чини ( враџбине) да се не воле.
Опрај-оправи.
Обук'л-обукао.
Ока- мера за тежину.
Отоше-отидоше.
Одговараја-одговарао.
Отишеја-отишао.
Опаметује-опамети.
Остареја-остарио.
Обрукаја-обрукао.



П
Превара-прељуба.
Подвешка-канап на женској плетено вуненој чарапи.
Постал-постао.
Причал-причао.
Писал-писао.
Помињујем-помињем, штедим, замена за нешто.
Прати-пошаљи,
Повалим-похвалим.
Пладне-подне.
Мине-прође.
Писуј-пиши.
Печлба-одлазак на сезонски рад.
Питујем-питам .
Послал-послао.
Паница-дрвена чинија, тањир од дрвета.
Прдне-испустање непријатних гасова.
Пица-женски полни орган.
Прооди-прохода.
Појдо-пођох.
Плећка-најбољи део меса од плећа свиње.
Проодише-прођоше.
Пилитија-птице.
Појало-певало.
Прегорел-прегорео.
Пањ- пресечени део обла дрва буковине са кореном.
Претура-премешта.
Путањка-козја стаза.
Преодили-пролазили.
Потражил-потражио.
Послушал-послушао.
Пазука-недра жене.
Посадил-посадио.
Писувал-писао.
Поблизу-ближе.
Пандиљ-облекло, стари капут.
Покровац-покривка од козине, конопља и вуне за тегљећу стоку. Пројде-прође.
Пораснул-порастао.
Праимо-правимо, радимо, израђујемо.
Покршил-покршио, поломио, направио штету.
Повисоко-на висине.
Паднуја-пао са функције.
Поодоле-ниже, доле.
Поганац-миш.
Просил-просио.
Патија-патио.
Педесе'-педесет (50).
Пцето-псето, пас.
Прејел-прејео, превише узео хране.
Песнопојци-певачи песама.
Протедза-протеза се, истеже се.
Пуздер-лош, није добро.
Прејде-пређе.
Промрља-проговори.
Појде-пође.
Проодила-пролазила.
Питувале-питале.
Помагал-помагао.
Појдо-пођо, пођох,пошла сам.
Пекмез-посластица од шљива.
Поприка-паприка.
Прозбори-проговори.
Прајиш-правиш.
Пландовање- овце лети у подне се од црућине одмарају у хладу. Побра-другар, јаран.
Печаловина-сезонска зарада у печалбу.
Пустелија-женски полни орган.
Покусал-покусао.
Прамање-облекло, одећа и обућа.
Поранија-поранио.
Пошашавеја-пошашавио, будаласт, шенуо.
Пропаја-пропао.
Побрљавеја-побрљавио, ван памети, будаласт, неразуман.
Пороодаја-продао.
Потикаја-потикао, загубио се, побудалио, будаласт.

Р
Работи-ради.
Радовал-радовао се.
Рипа-скаче.
Р'ж-раж, житарица.
Ровина-увалина где је некада са површине копана руда.
'Ранили-хранили.
Разврже-развеже.
Рагожа-рогозина од сдламе ражене.
Работи-ради.
Радовал-радовао се.
Руб-кора хлеба.
Руће-руке.
Разбој-дрвена направа за ткање черги(ћилима) , платна од вуне и конопља.
Разбуцана- појачан сексуални хормон, појачана сексуалност. Распуштеница-разведена и слободна жена.
Работија-работио, радио.




С

Сњега-са њим.
Сл'нце-сунце.
Сас-са.
Свак'-свако.
Св'ки-сваки.
С'г-сад.
Спи-спава.
Скитња-лењствовање, беспосличар.
Сњег'-с њим.
С'м-сам.
Спијење-спавање.
Синко-сине.
Спрсти-прстима.
Сирење-сир (крављи, овчји).
Собајле-рано ујутро, док сунце није изгрејало, у зору.
С'њало-сањало.
Спало-спавало.
Стра'-страх.
Стареји-старији.
Сњега-са њим.
Сл'нце-сунце.
Свак'-свако.
Сетија-сетио се.
С'њује-С њом је.
Сенћа-сенка.
Сећира-секира.
Слуђа-слуга.
Стареј-старији.
Сцепани-поцепани.
Стигал-стигао.
Српемил-спремио.
Слива- воће шљива.
Селска-сеоска.
Саир-срамота, грех, љага.
Стракан-стари војник (стари борац).
„Ситно“-мали број осталих дана служења војске.
Сирома'-сиромах.
Спаја-спавао.
Совра- ниски округли сто за ручавање са троношкама столицама. Строши-сломи, поломи.
Сврнуја-свратио.
С'г'л'м- није читав, није нормалан, ван памети, будаласт.
Св'ко-свако.
Старчуга-старац.
Старос'-старост.


Т
Тој-то. Туј-ту.
Тија-те, ови.
Татко-отац.
Турал-стављао.
Тепа-туче, батина.
Тропа-гласно говори, велика бука.
Тркаљало-превртало.
Тркаља-преврта.
Тојага-дрвени штап.
Троношка- мала столица са три ногара.
Тарабе-остругане даске за ограду двришта.
Т'г-тад.
Толко-толико.
Такој-тако.
Т'кав-такав.
Т'кво-такво.
Тека-тај.
Трупулајест-округао.
Таланта-галама, гужва, проблеми.
Т'нке-Танке.
Тропаја-тропа, гласно говори.
Тереја-терао.
Т'ју-туј, ту.

Ћ
Ћиримиџија-печалбар, најамни радник: циглар , црепар и ћеримиџија. Ћиримиџија-печалбар, најамни радник: циглар , црепар и ћеримиџија.
Ћорав-добро не види, слеп.

У
Устанује-устаје.
Убаве-лепе.
Уроци-силе злих демона.
Уватим-ухватим.
Уздисал-уздисао.
Уживанција-уживање, радосни и срећни тренутак.
Устанује-устаје.
Укачи-попне, стави.
Умејал-умео.
Удзр'л-угледао се, загледао се.
Умрл-умро, преминуо.
Умислела-умислила се.
Уванем-ухватим.
Уване-ухвати.
Умочала-одбацила у коло, непристајање хватња момка до девојке у коло.
Украја-украо.
Узмувал-узмувао, кретање.

Ф
„Фазан“-млад војник.



Ц
Црнчи-мучи се, превише ради.
Цел-цео.
Целивал-целивао, љубио.
„Цивилка“-служење војске ван касране без војничих обавеза: у мабуланте, пошти.
Цунем-пољубим.
Царевица-кукуруз.
Цунем-пољубим.
Цавти-цвета.
Црнчи-мучи се, превише ради.
Цел-цео.
Целивал-целивао, љубио.
„Цивилка“-служење војске ван касране без војничих обавеза: у мабуланте, пошти.
Цунем-пољубим.
Цвећка-цвет.
Цуре-девојке.
Целивување-љубљење.

Ч
Ч’с-час, тренутак.
Че-ће.
Чигра-веселост.
Чича-стриц.
Челенка-ожиљак на глави , белег од неког ударца детета на чело главе.
Чкола-школа.
Чеврљуга-Шева птица певачица.
Ч'к-чак.
Чабрица-дрвена посуда у којој се музу овце.
Черга-ћилим изаткан од вине на разбоју са шарама.
Чес'-част.


Ш
Шушумига-превртљивац.
Шушеница-димљена сушена вешалица меса.
Штрапћа-штрапка.
Шија-врат.
Шише-стаклена флаша за воду или ракију.
Шимшир-зеленика, зимзелено дрво.
Штета-превара, прељуба.
Шућка-луња, бесциљан човек, смуца.
Шоња-приглуп, несналажљив.
Из објављене збирке песама на дијалекту:: АБЕР СА ПЛАНИНЕ (2011. Власотинце, “Млади Графичар”) , аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије, Власотинце (страна 111)
Постављено: 27. јул 2013.г Власотинце, јужна Србија
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац
Напомена: На крају збирке je РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА

“Лопушњаначки говор”

Од свих говора у овом крају “лопуњаначки говор”(са околним селима:Горња и Доња Лопушња, Равна Гора, Градиште, Самарница, Брезовица, Јастребац) има своје изговоре:дошаја, бија, ишаја-све до “Пољци”(од села Орашје и Ладовицу, до села:Конопница, Гложане, Стајковце, Прилепац и Батуловце).

У “пољцима”(раде у “поље” па их називамо “пољци”)-у изговору уместо речи дошаја, они говоре ДОЂОВАЈА…

Занимљиво је да у селу:Равна Гора и Лопушња једино се ту може чути овакав дијалекат у употреби речи: Ласица(лисица), лапов (лопов)-подвукао М.М 2013.г.

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

-наставак-

PRIPREMIOSA FORUMA VLASOTINACKOG KAO CLAN FORUMA: Mirolsav Mladenovic lokalni etnolog i istoricar 10.nvembar 2007.godine VLASOTINCE 



Сребрена:
Nezgodno dzmni kad se kaže, ovo je vlasotinački a ovo je srpski..
Čini mi se da u poslednjoj reformi jezika, glavninosilac V.Karadžić nije dovoljno poznavao tzv."četvrti " dijalekt našeg jezika.. koji danas jezikoždreci (lingivsti) označavaju kao Timočko-Lužnički govor.
Priznajem da ne znam geografski položaj Vlasotinca, ali rekla bih po ovim rečima da bi se klasifikovao u taj izraz "lužnički, lužički" ( neću sad o Lužičkim Srbima preostalim u Nemačkoj)..
I taj Vukov nedostatak , nažalost, malo nas je odvojio od izuzetno starih i sačuvanih reči naših predaka..


власотиначки ??
Цитат

Дз
дзвер-олош, битaнгa
дзвирка-рупица кроз коју се вири
дзвискa-немркaнa овцa (превео Рaћa)
дзивa-слинa
дзивaн-слинaвко, шмркaвaц
дзмни  трепери, вибрирa, одзвaњa... српски
??

Vidiš, све se ove reči govore i beleže  i u Timočkoj krajini, ali i oko Pirota..И око Врања..
Uopšte Jugoistočna Srbija ima više sačuvanih starih reči nego drugi delovi..i sačuvano je govorno dz.

Ѕвер = звер у данашњем смислу, дивља животиња и одатле извучена поређења
Ѕвирити,ѕвирка = данас се каже гвирити. гвирнути.. у смислу бацити поглед, нагвирити (накратко)
Ѕмни ..кад удариш у празан крчаг, а он ѕмни ли ,ѕмни..Одзвон значи,,односно "резонанцу"

У чувеној врањанској песми "петлови поју, а Морава ѕмни" (како то рефлектује,одјекује, јечи , увеличава пој петлова.. нек објасни физика..)

Па онда, знам да Пироћанци и Тимочани кажу ѕид за дувар или данашњи ѕид..
Па кажу ѕифт да би објаснили катран (а данас асфалт који се опет добија од катрана)..Данас говоримо Зифтано црна коса, што значи црна као катран (ѕифтана)..
Па врло леп израз из Пирота..канѕр  означава "роспијасту" жену, намћора (или угурсуза..)
И има још, него није сад толико битно..
Језик нам је много стар и много богат..али све је то српски језик,..то сам хтела да кажем..





Зоран Ђорђевић:
Можда неко од локалних етнолога може да помогне око оне овце: [You must be registered and logged in to see this link.]
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje ...
[You must be registered and logged in to see this link.] - Кеширано - Слично
mIROSLAV mLADENOVIĆ NASTAVNIK MATEMATIKE I LOKALNI ETNOLOG I ISTORIČAR vLASOTINCE ULICA iVE aNDRIĆA 92 vLASOTINCE MMIRAC@PT.
[You must be registered and logged in to see this link.]
 
Поисављено (18.септембар 2013.године Власотинце, Србија): - Мирослав Б Младеновић локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

.* * *
                  
  Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje ...
[You must be registered and logged in to see this link.] - Кеширано - Слично
10 нов. 2007 ... Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje. ...Цитирано: Miroslav Mladenovic nasta на 19.36 ч. 10.11.2007. Naravno da ...
[You must be registered and logged in to see this link.]
 
 
                           * * *
         Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje ...
[You must be registered and logged in to see this link.] - Кеширано - Слично
Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje. ... MiroslavMladenovic nasta ... Miroslav Mladenovi' Vlasotince 20.novembar 2007.g P.S nadam se da 'e se ovaj forum isklju;ivo baviti srpkim jeyikom, kulturom i ...
[You must be registered and logged in to see this link.]
               * * *
Miroslav Mladenovic nasta
члан
[You must be registered and logged in to see this image.] Ван мреже

Организација: 
Osnovna skola
Име и презиме: 
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Одг: NARODNI GOVOR I REČI IZ VLASOTINAČKOG KRAJA-GORNJE POVLASINJE « Одговор #3 у: 09.19 ч. 11.11.2007. »

Odgovr: U vlasotinačkom kraju postoje tri dijjakejta: Gornjo vlasninski(to je moj planinsko-gorštački i jedan deo okolnih sela-"išal", onda "čisto" varočki-vlasotinački(mi negovorimo tim dijalektom-"išeja"?-i jedan deo okolnih sela i "moravski-Donjovlasinski. Pošto sam kao  matematičra  loklani etnolog i istoričar sakupljač-onda materijal ostaje da se njime bave lingvisti i oni koji se bave srpkim jezikom i kulturom jezičkog područja. Poydrav Miroslav Mladenović novembar 2007.g Vlasotince
 
Miroslav Mladenovic nasta
члан
[You must be registered and logged in to see this image.] Ван мреже

Организација: 
Osnovna skola
Име и презиме: 
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57
 
 
 
 
 * * *
bamby
посетилац
[You must be registered and logged in to see this image.] Ван мреже

Организација: 

Име и презиме: 

Струка: 
Поруке: 23
 
 

Re: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje « Одговор #26 у: 19.18 ч. 19.11.2007. »

Цитирано: Сребрена на 20.38 ч. 11.11.2007.
Nezgodno dzmni kad se kaže, ovo je vlasotinački a ovo je srpski..

власотиначки ??
Дз
дзвер-олош, битaнгa
дзвирка-рупица кроз коју се вири
дзвискa-немркaнa овцa (превео Рaћa)
дзивa-слинa
дзивaн-слинaвко, шмркaвaц
дзмни  трепери, вибрирa, одзвaњa... српски ??

Piše vlasotinački jer sam ga ja tako krstio. Naravno, samo zato što se nalazi na vlasotinačkom sajtu.  [You must be registered and logged in to see this image.] 


Цитирано: Сребрена на 20.38 ч. 11.11.2007.
Ѕмни ..кад удариш у празан крчаг, а он ѕмни ли ,ѕмни..Одзвон значи,,односно "резонанцу"

Da.
Цитирано: Сребрена на 20.38 ч. 11.11.2007.
У чувеној врањанској песми "петлови поју, а Морава ѕмни" (како то рефлектује,одјекује, јечи , увеличава пој петлова.. нек објасни физика..)

Ne. Ja mislim (izmišljam toplu vodu), čak sam ubeđen, da Morava ne uveličava poj petlova, nego da se, usled duvanja vetra uzvodno, naježila (kontratalas), tj. treperi - dzmni. 


***

P. S. 

Pošto je ovde raspravljano o rečniku koji se nalazi u mom potpisu, na mom sajtu posvećenom mom rodnom gradu, a koji je (rečnik) dotični gospodin M. M. nastavnik, samozvani štovalac onoga što ne razumije, prisvojio, mada nije umeo ni da ga copy/paste, u obavezi sam da kažem da taj rečnik i M. M. nemaju nikavih dodirnih tačaka.
Код:


U stvari, to i nije nikakav rečnik nego sam ja, uz pomoć nekoliko pravih rečnika (navedeni na naslovnoj), pokušao da objasnim par stotina reči koje su još uvek u upotrebi u mom kraju.
 
         * * *
Pedja
администратор
староседелац
[You must be registered and logged in to see this image.] Ван мреже

Пол: [You must be registered and logged in to see this image.]
Организација: 
DataVoyage
Име и презиме: 
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.801

Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje « Одговор #28 у: 22.09 ч. 19.11.2007. »   Цитирано: bamby на 19.18 ч. 19.11.2007. Pošto je ovde raspravljano o rečniku koji se nalazi u mom potpisu, na mom sajtu posvećenom mom rodnom gradu, a koji je (rečnik) dotični gospodin M. M. nastavnik, samozvani štovalac onoga što ne razumije, prisvojio, mada nije umeo ni da ga copy/paste, u obavezi sam da kažem da taj rečnik i M. M. nemaju nikavih dodirnih tačaka. Bamby, ne znam sta da kazem. Ja sam zapanjen da je Miroslav Mladenovic bukvalno ukrao sadrzaj vaseg sajta i stavio ga ovde potpisujuci ga kao svoj. Ne vidim drugo resenje nego daprosto celu ovu temu uklonimo, a da link ka vasem recniku stavimo u novu temu, posto i inace imamo na forumu dosta linkova na razne recnike i druge izvore vezane za srpski jezik.

[You must be registered and logged in to see this image.] Сачувана [You must be registered and logged in to see this link.] - [You must be registered and logged in to see this link.] - [You must be registered and logged in to see this link.] - [You must be registered and logged in to see this link.]

 
                 * * *
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Српска култура и обичаји > Тема: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje

	Странице: 1 2 [3]  Све
Аутор		Тема: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje  (Прочитано 29056 пута)

 
* * *
Miroslav Mladenovic nasta
члан
[You must be registered and logged in to see this image.] Ван мреже

Организација: 
Osnovna skola
Име и презиме: 
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57
 

Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje « Одговор #30 у: 09.53 ч. 20.11.2007. »

Sve Vas zalim sto ste sujetne osoboe, jer Bamby se zeli svetiti/a koliko svako od citalaca foruma moze da vidi da je na @fotokopiji@ sajt vlasotina;kog foruma. Nista ja nisam ukrao samo sam @preneo@ reci sa sajta/a  nigde se ispod nisam podpisao, jedini je moj potpis Narodne reci i govr iy Gornjeg povlasinja  vlasotina;kog kraja. neka je  neke sramote jer tezi po onoj narodnoj @dr\te lopova@. Zao mi je Pedje jer ne'ita dovoljno sadrzaje verovatno iy moje greske sto sam mu poslao vise tekstova. Smatrao sam i smatram da sam posteno i casno i dobroname postavio rexi sa fotokoipije u sklopu iste teme i rekao da se nastavi istrazivanje od mladih ljudi/a ne da se omalocazava i vredja neko ko je ceo zivot sakupljao narodne umotvorevine. OVo je yadnji put da 'u ikada odgoivr4iti na neki komentar na ovaj forum jer istinski zelim da dopsinesem svopjim  sitrazivanjima da se upozna Srbija sa dijalektom mga kraja. Licno nema nista prtotiv da odvojite posebnu temu naprimer Narodne re;i i  varoski gvor Vlasotinca i okoline*jer tim dijalektom sam naveo i nela sela koj se koriste. da sam znao da je ovde nekima cilj omalovazavanja i lecenja kompleksa i vredjanja li;nosti, nebi ni po;injao saradnju. Jos zapanjen da mnogi silni  @srbisti2 i @lingvisti2 nisu dali nijedan(;ast iyuyecima nwekoliko komentatora) o jeyiku i yna;enju tih re;i. Ovim vi[e ne\elim  da mi iko sa foruma pobave[tava o komentarima na moje ;lanke, jer ne'u nikome odgovarati. Trudi'u se da iynesem sve ovde [to sam sakupljao  od 1970 godine od etnografsko istoriografske gra]e i narodnih umotvorevina. Svima koji vole svoj jeyik i tradicije na pravi na;in i iy ljubavi8 se bave preo[lo['u popzdravljam. Miroslav Mladenovi' Vlasotince 20.novembar 2007.g P.S nadam se da 'e se ovaj forum isklju;ivo baviti srpkim jeyikom, kulturom i narodnoj tradicijom. Ako tako nebude ya mene ne'e biti mesta. Pozdrav M.M
 
Тагови:

Странице: 1 2 [3]  Све

ШТАМПАЈ

 

Српски језик - Вокабулар форум Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Српска култура и обичаји > Тема: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje

 
Постављено (18.септембар 2013.године Власотинце, Србија): - Мирослав Б Младеновић локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

* * *
Одштампај страницу - Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja ...
[You must be registered and logged in to see this link.] - Кеширано
10 нов. 2007 ... Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 19.36 ч. 10.11.2007. .....zapatil- posadio novu vrstu stabla voća ili cveća u dvorište ...... OVAJ REČNIK JE NASTAO OD SVIH SARADNIKA VLASOTINAČKOG FORUMA-PORTALA
[You must be registered and logged in to see this link.]
 
……………………………………………………………………….
……………………………………………………………………..
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.48 ч. 11.11.2007.
Можда неко од локалних етнолога може да помогне око оне овце: [You must be registered and logged in to see this link.]
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 21.08 ч. 11.11.2007.
Pošto sam odrastao na selu i poznajajem  značaj svih ovih vlasotinačkih reči - kao lokalni etnolog ću vam pomoci za ovcu.
U moje rodno planinsko selo (Gornje Povlasinje)-to je makedonska reč - a se kaže  za ovcu "Dviska"-DZviska-makedonski izraz za ovcu koja se nije "mrkala"-nije bila sa ovnom da se pari da bi se jagnjila-a to je mlada ovca koja se po prvi put pari sa ovnom mahom ujesen. Pozdrav Miroslav Mladenovic lokalni etnolog Vlasotince i sakupljac narodnih umotvorevina januar 2007.godine Vlasotince
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Pedja на 21.39 ч. 11.11.2007.
Miroslave, sredjuj tekst kada ga saljes na forum. Ovo sto saljes je zanimljiovo ali je skoro potpuno necitko. Posledna tvoja poruka sadrzi gomilu navigacionih elemenata sa sajta sa koga si tekst iskopirao koji ne sluze nicemu i potpuno ometaju normalno citanje.

Ovako kako radis nema mnogo smisla. Nama nije u interesu da imamo sto vise poruka i sto vise sadrzaja kad je taj sadrzaj predstavljen necitko.
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 11.31 ч. 12.11.2007.
Molim Vas pomazite i Vi i sredjujte  jer ja sam samouk sa kompjuterom i toliko znam da radim. To je maksimum koliko znam sa kompjuterom. Pozdrav Miroslav Mladenovic
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Дарко Новаковић на 13.11 ч. 12.11.2007.
Siguran sam da će svaki učesnik foruma rado pomoći ako pitaš šta ti nije jasno. Ovako dalje ne ide. Pitaj i dobićeš odgovore, ali nemoj samo da nabacuješ tekst koji ima bezbroj grešaka, što štamparskih, što gramatičkih i pravopisnih.
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 13.22 ч. 12.11.2007.
oDGOVOR: pO[TO SAM PO PROFESIJI MATEMATICAR i etnolog i istori;ar lokalni iz ljubavi prema tradiciji i kulturnom blagu svoga naroda/samo sakupljac, a Vi koji ste profesionalni @srbisti@ vi pomognite pa tekstove ispravljajte gramaticki i pravopisno/jer TO NIJE MOJA MATEMATIKA. Vi mi napi[ite na koju adresu da prvo saljem tekmstove pa ce taj onda da ga ubaci jer ja imam 60.godina i samouk sam sa internetom i ovamo ni m ladi ne rade na internetu i nepi[u-a kamo li stari. Ovo je za sredinu JERES ovog prokletog zaostalom JUGU. Svima se zaqhvaljujem koji uzmu ucesce u pomoci preuredjivanju mojih tekstova. Pozdrav Miroslav Mladenovic
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Сребрена на 15.45 ч. 12.11.2007.
Цитирано: Miroslav Mladenovic nasta на 13.22 ч. 12.11.2007.
i jer ja imam 60.godina i samouk sam sa internetom 

:)Онда свака част и за оволико..

Она дзвиска..која још није парена..
Можда је, размишљам наглас, назив дат према "звизнути".. "дзвизнути" ..што у Тимочком крају значи "ударити".. и то целом руком у замаху,, ударац је јачи од шамара.. Има и израз "звајзнем","дзвајзнем"  (обично се каже "сад кад те звизнем по ту тинтару"..где је тинтара глава.. или у наставку "има све дзвезде да видиш" ;))..

Па, можебит (то преводим од евентуално) , да се означава да је овчица предвиђена за "дзвис", односно "ударац" овна..раздевичење.. и зато је дзвиска?
Као данас што би чули у неком кафићу од момака : " предвиђена за одстрел" ?
Шта мислите?
Симболика руке која лети кроз ваздух (до циља) и стреле која лети опет кроз ваздух (до циља)  и да не објашњавам даље.. ;D
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Pedja на 18.47 ч. 12.11.2007.
Miroslave to se ne radi tako. Tekst treba da da[ na redakciju i lekturu i korekturu PRE nego sto ga objavis. Ovako nam svima smao rpavis problem, zatrpavas nas tesktovima koji su predugacni, lose otkucani, nepregledni i neciki. 

Niko od nas nema vremena da se bavi njihovim sredjivanjem, pogotovo ne ovako na forumu koji nije predvidjen za takvu vrstu materijala. 

Moras imati vise obzira i mere kada saljes clanke. Gledaj da budu upotrebljivo dugi, informativni i citko napisani. Ako ti nemas vremena ili volje da sam sredis svoje tekstove pre objavljivanja, ne mozes ocekivati da ce neko drugi imati da to uradi umesto tebe.

Ocekuj da ce verovatno ubuduce, moderatori, umesto da tvoje poruek dovode u formu koja je upotrebljiva, jednotavno da uklanjaju takve sadrzaje. Ne znam kako drugi moderatori ali mene si naterao da potrosim vise vremena nego sto smatram da je normalno, da bih doe forum u red nakon tvojih poruka. Ako ti nemas obzira prema ljudima koji forum odrzavaju, ne mozes ocekivati ni da ce oni imati obzira prema tebi.

Vec si tri ili cetiri put aopomenut da moras voditi racuna kako saljes poruke, i da ih moras srediti da budu citke, a ti se na to ne obazires pravdajuci se da ne znas. Neznanje nikada nije opravdanje, kao prosvetar to bi trebalo da znas. Ako ne znas, nauci, jer se od tebe ne trazi ne znam sta, vec makar toliko da naslove poruka ne pises velikim slvima, da poruke ne pises velikim slovima i da bar stavis jedan prazan red izmedju pasusa, da bi se to uopste moglo citati.
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 19.57 ч. 12.11.2007.
Odgovor: Stvarno mi je zao sto ste se namucili Vasim uredjivanjem. Dajte na privatnu poruku posaljite mi mjedan primer kako se Pasus pravi sa proredom. Anisam znao da se naslovi nepisu velikim slovima.Niste fer da mi }dr\ite" lekciju kao matematicaru/jer ko bi bilo da Vama ja drzim lekciju naprimer ya neki MATEMATICKI casopis. Vi ako nezelite da pisem, prestacu jer nezelim da vam smetam. Pojam @Prosvetnog radnika je siri pojam@/jer postoje "lektori@, @lingvisti@/a vi ako zelite da pomazete u;inite to korektno i dostojanstveno jer ja sa 60.godina mogu i otac da vam budem, a Vi me pomalo i vredjate.Tako se nepridobijaju mladi ljudi koji bi voleli svoj jeyik i kulturu pismenosti. samo da Vam dam na znanje da sam ja inovator i stvaralac na nivou republike Srbije i biov[e jugoslavije u  sferi predemta matematike i pedagofije/a da sa u;enicima pomazem u radu sa metodom  koriscenja udzbenika/deca neznaju da ;itaju i pismenost je nula a ovakav nacin ophadjanja kao Vi drsko nedoprinosi sirenju pismenosti i kulture mladih. Takva bahatost pojedinih @lingvista@ i @psimenih srbista@ oterala je mnoge dobrobnamerne/a i mene sa mnogih foruma gde smo hteli da damo doprinos svojim istra\ivanjima u prikupljanju narodnih umotvorevina. Nadsam se da ste kao mlad covelk ipak podlozni jednoj  licno porodicnom vbaspitanju i toleranciji/a meni je 37.godina rada i za neku godinu cu u penziju i ono sto sam sakupljao od svoga  podrucja iy ooblasti etnologije i istporije i napisanih i skupljenih prica iz zivota to 'u naci mogucnost da objavim bilo kada. Ovde sam dosao na poziv vaseg saradnika Zorana/kada sam pisao kriticke komentare o jeziku i narodnom govoru i dijalektima/kao matematicar.  Bilo mi je veoma neprijatno da mi se tako obratite i fda mi neverujete i neznam sa kompjuterom ali jednog trenutka mi je doslo da platim nekoga i sve da obrise sto sam napisao jer vas kao da nezanima sadrzaj, oa vidim i neke koji umesto komenr\tra ateme vredjaju licnost/sa izuzetkom nekih  casnig zaljubljenika  jezika koji su stvarno koimentarisali profeswionalno i sa merom korektnosti prema mojoj profesiji matematicara i mojim godinama i moga nepoznavanja rada sa kompjuterom. ovo je zadnji put da vam se obracam i pisem komentar . P/S Evo tek sada sam nasao Privatnu poruku koju nerazumem bez primera da vidim kako s e to radi, jer pokusao sam na kompjuterom i kada @prenesem2 ono se sve odjednom sastavi ceo tekst i uop[te nema praznine medju pasusima/zna;i da neznam i nije sramota neznati u staarim godina/sramota je vredjati starije ljude koji neynaju i nemogu da uce pod starost jer je jnjihovo mentalno zzdravlje  je bioloski istroseno. Miroslav Mladenovi' Vlasotince [You must be registered and logged in to see this link.]
10.11.2007.godine Vlasotince
 
*
                            * * *
Одштампај страницу - Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja ...
[You must be registered and logged in to see this link.] - Кеширано
10 нов. 2007 ... Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 19.36 ч. 10.11.2007. .....zapatil- posadio novu vrstu stabla voća ili cveća u dvorište ...... OVAJ REČNIK JE NASTAO OD SVIH SARADNIKA VLASOTINAČKOG FORUMA-PORTALA
[You must be registered and logged in to see this link.]
*
Постављено (18.септембар 2013.г. Власотинце, југ Србије-реоублика Србија): -Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
-настивиће се-

-наставак-
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Pedja на 21.32 ч. 12.11.2007.
Цитирано: Miroslav Mladenovic nasta на 19.57 ч. 12.11.2007.
Odgovor: Stvarno mi je zao sto ste se namucili Vasim uredjivanjem. Dajte na privatnu poruku posaljite mi mjedan primer kako se Pasus pravi sa proredom. Anisam znao da se naslovi nepisu velikim slovima.

Milane, razmak između pasusa pravite tako što pritisnete taster enter nakraju reda, jednom ili dvaput, zavisno gde se nalazi pokazivač.

Veliak slova se u porukama ne koriste, jer na Intentu velika slova predstavljaju vikanje, a vikanje, bez dobrog razloga je neprostojno.

Velikim slovom možete pisati naslova u samom tekstu poruke, ali ne i naslov same poruke.
Цитат
Niste fer da mi }dr\ite" lekciju kao matematicaru/jer ko bi bilo da Vama ja drzim lekciju naprimer ya neki MATEMATICKI casopis. 

Kada bih ja oti[ao na neki matemati;arski forum, ne bih zamerio da mi neki matematičar natrlja nos.
Usput, ja nisam stručnjak za srpski jezik, čak sam i ja tehničke struke.
Цитат
Vi ako nezelite da pisem, prestacu jer nezelim da vam smetam. Pojam @Prosvetnog radnika je siri pojam@/jer postoje "lektori@, @lingvisti@/a vi ako zelite da pomazete u;inite to korektno i dostojanstveno jer ja sa 60.godina mogu i otac da vam budem, a Vi me pomalo i vredjate.

Niej tačno da niko ne želi da prestanete da pišete, samo je problem što ste malo pogrešilimedij-. Naime, forum je mesto gde ljudi pričaju, razmenjuju mišljenja, uče jedni druge i uglavnom šta god rade to je neka direktna komunikacija. Vi ste došli na forum i počeli da ga punite beskrajim tekstovima, koji su toliko dugački da niko nema volje da ih čita, nečitki su tako da i ako želi, nema strpljena da se bori sa tim, a ako se i sa tim izbori, vidi da je tekst nabacan, a da pre toga nije nimalo sređivan.

Drugim rečima, način na koji pišete nam je napravio problem. Ne vidim zašto bi ste se našli uvređeni što smo vam skrenuli pažnju da morate malo da povedete računa o tome. Dobili ste najmanje dve privatne poruke, a kada to nije pomoglo, morali smo da reagujemo i javno. 

Ja zaista od vas, kao prosvetnog radnika, očekujem odgovarajući nivo ponašanja, i odgovarajući nivo pismenosti, i naročito spremnost da svoja znanja ili saznanja podelite sa drugima na forumu na način koji je koristan, praktičan i upotrebljiv. Ako neznate kako, dovoljno je samo da pogledate po forumu kako to drugi rade. Siguran sam da Vam, kao matematičaru, neće biti teško da uvidite obrasce u pisanju tekstova na forumu. inako ti obrasci nisu ništa specifično za računare i Internet, već su univerzalni za svaku vrstu pisanog teksta.
Цитат
Nadsam se da ste kao mlad covelk ipak podlozni jednoj  licno porodicnom vbaspitanju i toleranciji/a meni je 37.godina rada i za neku godinu cu u penziju i ono sto sam sakupljao od svoga  podrucja iy ooblasti etnologije i istporije i napisanih i skupljenih prica iz zivota to 'u naci mogucnost da objavim bilo kada. Ovde sam dosao na poziv vaseg saradnika Zorana/kada sam pisao kriticke komentare o jeziku i narodnom govoru i dijalektima/kao matematicar.  Bilo mi je veoma neprijatno da mi se tako obratite i fda mi neverujete i neznam sa kompjuterom ali jednog trenutka mi je doslo da platim nekoga i sve da obrise sto sam napisao jer vas kao da nezanima sadrzaj, oa vidim i neke koji umesto komenr\tra ateme vredjaju licnost/sa izuzetkom nekih  casnig zaljubljenika  jezika koji su stvarno koimentarisali profeswionalno i sa merom korektnosti prema mojoj profesiji matematicara i mojim godinama i moga nepoznavanja rada sa kompjuterom. ovo je zadnji put da vam se obracam i pisem komentar . P/S Evo tek sada sam nasao Privatnu poruku koju nerazumem bez primera da vidim kako s e to radi, jer pokusao sam na kompjuterom i kada @prenesem2 ono se sve odjednom sastavi ceo tekst i uop[te nema praznine medju pasusima/zna;i da neznam i nije sramota neznati u staarim godina/sramota je vredjati starije ljude koji neynaju i nemogu da uce pod starost jer je jnjihovo mentalno zzdravlje  je bioloski istroseno. Miroslav Mladenovi' Vlasotince [You must be registered and logged in to see this link.]
10.11.2007.godine Vlasotince

Poptuno sam uveren da nisam napisao ništa uvredljivo na Vaš račun, samo sam vas zamolio (više puta) da tekstove sredite pre nego što ih pošaljete ovde, kako bi bili čitki. Zašto je to za Vas uvredljivo ne znam. Zanimljivo mi je da Vi ne smatrate da je, u manjamnju ruku čudno, poslati na forum ogroman materijal koji je samo kopiran odnekud, sav tekst slepljen a rečenice nepregledne i sa puno grešaka u kucanju i očekivati da se niko eneće pobuniti. Napravili ste nam veliki problem, napravili ste nam veliki posao da stvari dovedemo u red da bi forum mogao da funkcioniše, i sada ste uvređeni kada Vas zamolimo da povedete računa o tekstovima, da ih srdite i ne pravite nam nepotreban posao? 

Zaista, mi ne znamo šta sada da radimo. Tekstovi koje ste poslali su zanimljivi, ali su u obliku koji je skoro pa neupotrebljiv. Niko od nas nema vremena da ih sređuje, jer je to obiman posao za koji bi smo možda morali da angažujemo profesionalce. S druge strana, smatramo, da vi kao autor, treba sami da se pobrinete za redakturu, lekturu i korekturu svojih knjiga, a ne da taj posao prebacujete na nas, samo zato što smo volonteri ovde na forumu.

Zar Vam nije palo na pamet da održavanje ovakvog foruma košta, da ko god nešto na njemu napiše to košta, a ako neko na forumu napravi nešto što traži dodatno angažovanje da se to sredi, da i to košta? U našem slučaju to ne košta toliko u novcu koliko košta u vremenu, a mi smo svi ovde odreda volonteri, bavimo se ovim u slobodno vreme i iz svoje dobre volje.

Ponovo kažete da ne znate da koristite računar i to navodite kao opravdanje? Ja prvi ne znam mnogo toga, a u ono što ne znam ja se ne upuštam. Ako nešto ne znate slobodno pitajte, mi ćemo Vam pomoći koliko možemo, ali nemojte očekivati da Vam je sve dozvoljeno samo zato što ne znate.

Vi ste došli na forum, ostavili ste odjednom ogromnu količinu teksta koji je potpuno nesređen uz komentar da, eto, mi to malo sredimo. Nije li to veoma otvoreno iskazano nepoštovanje prema svima nama ovde zajedno, prema našem vremenu, trudu i pre svega dobroj volji?

Potpuno razumem Vašu želju da objavite svoje radove, ali objavljivanjem na način da ih je vrlo teško čitati i razumeti nije pravi način. Uz to naš forum tehnički ne odgovara Vašoj potrebi da radove objavite. To se radi na drugi način, i mi možemo da Vam u tome pomognemo ako to želite.

Morate imati razumevanja da je naš prvenstveni cilj da neko ko dođe na ovaj forum može nešto da nauči o srpskom jeziku, a to možemo postići samo ako je sadržaj foruma postavljen logično, ako je napisan čitko i jasno i po nekim ustaljenim obrascima kako se tekst unosi, koji je svima jasan, pregledan i razumljiv. mi moramo da insistiramo da svako ko piše na forumu ispoštuje te norme, a ako ih neko ne poznaje, tu smo i da objasnimo i pomognemo onome ko želi da nauči.
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.05 ч. 12.11.2007.
   Мирославе,

   Пошто сам те ја позвао,  знајући само да си професор математике, и да си заинтересован за српски језик, а сад видим да смо и вршњаци, ред је да ти ја и одговорим.
   Немој да се љутиш. Ти радиш један тежак, незахвалан, мукотрпан посао, за који треба много ентузијазма, времена, свеколиког другог знања и још много чега. Ретки су такви и ја ти се искрено дивим. И сви ми овде поштујемо твој труд и, веруј, нико нема намеру да те омаловажава. 
   То што је овој млађарији необично кад неко не зна ''у компјутер'', није чудно. Ипак, нико ти не замера због тога. Нити жели, нити има право на то.
   Проблем је настао због тога што су твоји прилози потпуно ван тема о којима овде разговарамо. Требало је да мало боље погледаш о чему ми разговарамо, и како. Твоји прилози су врло обимни, непрегледно написани, а ти си почео буквално да нас затрпаваш њима. 
   Већ сам ти, у приватној поруци, саветовао да се повежеш са људима из других крајева, који су , као и ти, ентузијасти, и са којима ћеш моћи да разговараш на истој ''таласној дужини''. Као пчелари, филателисти, пецароши, компјутераши... када се негде нађу или упознају преко интернета. Можда овде неко зна коме можеш да се обратиш. Радо ће ти помоћи.
   Срдачно те поздрављам и желим да твој рад једнога дана буде негде и објављен.
 
Наслов: Одг: Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje
Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 11.28 ч. 13.11.2007.
Odgovor: Zahvalan sam Peđi i Zoranu sada na iskerno dobronamernim sugestijama i pruženoj pomoći oko pisanja tekstova za Forum. Kao prosvetni radnik prihvatam svaku dobronamernu kritiku i  potrudiću da se popravim u onolikoj meri koliko su mi trenutne moguđnosti. Malo sam sigurno "preterao" u slanju tesktova-ali ipak neka bude i s moje strane počast ovom forumu jer kada neko nema slobodu misljenja u jednoj yabačenoj sredini-nekada "sloboda se orkači", pa  ćemo da je "vratimo" na normalu. Vi neznate jer mmožda niko do vas nije bio proganjan ybog uverenja-pa nezna sta ynači ta reč SLOBODA(pišem je vlikim slovima iz poštovanja prema toj reči koja je za mene bila nedostupna do skoro). Zahvalan sam svima što ste mi teme "razvrstavali" i to uradite slobodno bez obaveštavanja, jer iy ljubavi prema jeziku i knjizi pratiću ovaj forum. Preplaćen sam na "Književni list" kao matematičar-pa bilo dobro od vas neko neka napiše neki tekst  o listu na FOrumu.Starijima se zahvaljujem na razumevanju a mladima kao pedagog praštam-jer u đivotu, pa i pisanju na internetu   forma nesme da bude važnija iod suštine stvari. Prijatelj se  teško stiće a lako gubi-to je poruka mojima svim m ladima koji pišu za ovaj forum. Nisam ništa "kopirao" tuđe u pogledu teksta ZAPIS: cRNA tRAVA I OKOLINA-nego zbog nemogućnosti  da  ga otkucam, svoj tekst napisan za Wikipediji-proširen i dopunjen sam napisao za ovaj forum-pa mi je prislino izbačen, što je trerbalo Peđa na učtiv i sugestivan način da me prvo pita i da mi kaže-ako je urednik  da mi ga vrati na preradu i da ga napišem mošda u drugom obliku. No, da više nebude nesuglasnica ja ću od tog teksta napraviti više čalanak koji su  po sadržaju za strani SVAŠTARA-poslaću možda u neko drugo vreme kada prođe duže vremena da dopustimo i drugima da pišu i da čitamo i druge napisane tesktove na forumu na stranama koje i ja pišem i čitam. Imam jednu molbu da mi se javi  ili preporuka da ako neko ima mogućnost da napisane  priče i legende pošaljem nekome ko bi želeo da ih "preuredi" i ispravi gramaričko-pravopisne grečke, pa onda ću naravnoi da šaljem na forumu.Očekujem da više nebude nesporazuma, a kada pogrešim vi mi napišite kako da ispravim grečku oko pisanja na internetu. kao matematičar trudiću se da iz ljubavi neobrukam ovaj forum. Svima iskren pozdrav i uspeh u radu. Miroslav Mladenovic. 13. novembar 2007.godine.
P.S Ko može od urednika neka mi obriše NASTA uz  Miroslav Mladenovic na moj LINK  neznam kako se to zove gde objavljujem moje tekstove.
*
 
Одштампај страницу - Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja ...
[You must be registered and logged in to see this link.] - Кеширано
10 нов. 2007 ... Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 19.36 ч. 10.11.2007. .....zapatil- posadio novu vrstu stabla voća ili cveća u dvorište ...... OVAJ REČNIK JE NASTAO OD SVIH SARADNIKA VLASOTINAČKOG FORUMA-PORTALA
[You must be registered and logged in to see this link.]
*
 
Постављено (18.септембар 2013.г. Власотинце, југ Србије-реоублика Србија): -Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
-наставиће се-