GAVRILO PRINCIP-sto godina herojstva i krivice

Dojče vele: Gavrilo Princip – sto godina herojstva i krivice
Deutsche Welle

Sa dva metka ispaljena na Vidovdan 1914. Gavrilo Princip je dao uvertiru za Prvi svetski rat. Od tada je prošao čitav vek, a rat interpretacija nikada nije bio žešći. Heroj? Terorista? Revolucionar? Žrtva? - pita se u najnovijem članku autor teksta Nemanja Rujević na sajtu porala Dojče vele.

Gavrilo Princip

Preko puta svakodnevne vreve glavne autobuske stanice u Beogradu diže se zgrada Ekonomskog fakulteta. U otvorenom amfiteatru lebdi ćućurenje studenata pre predavanja. Noću, studenti su negde drugde, ali susedni „Picin park“ i tada živi. Ovde decenijama prijateljice noći čekaju svoje mušterije. Iza čitavog kolorita pruža se Ulica Gavrila Principa, samo jedan od simbola počasti koje u Srbiji uživa sarajevski atentator – nacionalni heroj. U nekim drugim evropskim prestonicama čućete da je Princip terorista, ubica, krivac za Prvi svetski rat. Uoči stogodišnjice atentata objavljuju se knjige, dramski tekstovi i borba za ocenu Gavrila Principa kao da ulazi u odlučujuću rundu.







Heroj i ubica


Njegov cilj bilo je oslobađanje Bosne od austrougarske vlasti i stvaranje velike južnoslovenske države. Njegovo sredstvo bio je atentat. Danas, bezmalo sto godina kasnije, besmisleno je pitati se da li u ovom slučaju cilj opravdava sredstvo, kaže poznati nemački istoričar Holm Zundhausen. „Sve je pitanje perspektive. Neko ko je za cilj imao veliku jugoslovensku ili srpsku državu ima sasvim različito gledište od nekoga ko nije žele državu južnih Slovena, a pogotovo ne Veliku Srbiju“, kaže profesor Zundhausen za DW.



Njegov kolega Kristofer Klark sa Kembridža pronalazi još kraću formulaciju: „Onaj ko je za nekoga terorista, uvek je za nekog drugog borac za slobodu.“ Klark je u poslednje vreme mnogo citiran zbog svoje knjige „Mesečari“ o izbijanju Velikog rata. U nemačkom izdanju knjige je reč „terorista“ ispred Principovog imena menja rečju „atentator“. „Princip i njegove kolege nisu želeli da ubijaju nedužne ljude i šire strah među stanovništvom. Istina, oni su želeli da stvore klimu straha u bečkoj političkoj eliti, ali nisu bili teroristi u današnjem pežorativnom značenju reči“, kaže Klark za DW.



Srpski književnik Vladimir Kecmanović nema dilemu – pucnji iz Sarajeva bili su pucnji za slobodu, a Gavrilo Princip je heroj. „Kada je čovek spreman da sebe osudi na smrt, to je heroizam, ne znam kako drugačije to da nazovem“, kaže Kecmanović za DW. Istoričar Zundhausen, nasuprot tome, negira da je meta jednog „heroja“ trebalo da bude Franc Ferdinand. „Principovo okruženje i Mlada Bosna uvek su se pozivali na tiranoubistvo, a to ne može biti istina. Ferdinand nije bio tiranin nego reformator.“

Revolucionar i žrtva



Spisateljica Biljana Srbljanović kritikuje današnje pokušaje da se Gavrilo Princip jednostavno označi „herojem“ ili „teroristom“. Njena drama „Princip (Mali mi je ovaj grob)“ prikazana je premijerno pre nekoliko sedmica u bečkom Šaušpilhausu i tu je, kaže, nisu zanimale interpretacije Principa nego originalni dokumenti. „On je bio pre svega revolucionar. Imao je revolucionarni cilj oslobađanja barem jednog dela svoje zemlje Jugoslavije koji je bio pod okupacijom. Načinio je revolucionarni gest koji je nažalost u sebi nosio čin nasilja.“



Dolazak austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevo 28. juna 1914.



Srpska književnica, za razliku od ostalih sagovornika, Principa vidi i kao žrtvu. I to ne samo zato što je skončao u mračnoj i vlažnoj tamnici, nego i zato što je bio izmanipulisan od strane Crne ruke, koja ga je i vrbovala i naoružala za atentat. „Gavrilo Princip nije sasvim shvatao da su njegove pravedne revolucionarne ideje bile zapravo izmanipulisane od strane te paradržavne organizacije koja je imala sasvim drugačiji cilj – Veliku Srbiju“, kaže Srbljanovićeva u razgovoru za DW.

Razlog i povod



Posle sarajevskog atentata istorija ubacuje u petu brzinu – kroz samo 37 dana vladaće rat koji će odneti 15 miliona života. Nakon austrougarskog ultimatuma Srbiji i objave rata, klanici pristupaju Nemačka, Rusija, Engleska i Francuska. Kada se o tome govori, obično se atentat iz Sarajeva uzima samo kao direktan povod. Rata bi, smatraju mnogi istoričari, svakako bilo i bez atentata, prvom sledećom prilikom.



Kristofer Klark je nešto drugačijeg mišljenja. Iako kaže da bi bilo „apsurdno i smešno kriviti Srbiju za rat“, dodaje da je atentat bio više od pukog izgovora. „Tokom kriza pre 28. juna 1914, u diskusijama u Beču golubovi uvek pobeđuju sokolove, a tih sokolova i te kako ima – recimo, načelnik Generalštaba Konrad fon Hecendorf zaziva rat svakom prilikom. Ali politička hemija u Beču značajno se promenila tek nakon sarajevskog atentata. Najmoćniji zagovornik mira je upravo Franc Ferdinand, a on više ne može da govori jer je mrtav“, priča Klark.


"Revizija istorije“ – tako Vladimir Kecmanović zove tumačenja poput Klarkovog. Zapadni istoričari pokušavaju da relativizuju germansku krivicu i da za sve okrive „Srbina Principa“. „Nakon pobede nad Sovjetima i Istočnim blokom u Hladnom ratu, Nemačka i Austrija postaju saveznici sa Francuskom, Velikom Britanijom i Amerikom. Sada, kao pobednici, pokušavaju da izglade međusobne istorijske sukobe i protivrečnosti“, smatra Kecmanović. „To je najlakše uraditi preko leđa male države koja iz njihove perspektive nije mnogo značajna, a pri tome je zbog ratova devedesetih već ocrnjena kao negativac.“
Istina je negde tamo

Kada se potegne pitanje „srpske krivice“ za rat, Biljana Srbljanović rado ističe da Gavrilo Princip uopšte nije bio Srbin. Zato je naša sagovornica u bulevarskoj štampi već prozvana kradljivcem srpskog heroja. „Sam princip se tokom suđenja predstavljao kao Jugosloven po nacionalnosti i tvrdio da govori hrvatsko-srpski. U svom poslednjem času lekaru govori rečenicu koja je ostala zapisana, da ni kao mali nije verovao u Boga. Formalno dolazi iz srpske pravoslavne porodice, ali on je ubeđeni Jugosloven. Tako da ne uzimam ja Srbima ništa, Princip se sam opredelio“, dodaje Srbljanovićeva.



Suđenje Mladobosancima

Stavovi će se sučeljavati sve jače, kako se bude bližila stota godišnjica atentata. Ali na kraju te debate, kao i na kraju ovog teksta, možemo slobodno da se prisetimo reči nemačkog filozofa i pisca Fridriha fon Šlegela: „Istina se ne pronalazi, nego proizvodi. Ona je relativna.“ Drugim rečima, bez obzira šta kažu istoričari, beogradske prostitutke će i dalje čekati zainteresovane u blizini table „Ulica Gavrila Principa“. Nasuprot tome, Princip nikada neće imati ulicu u Beču ili Berlinu.

Slavko Goldštajn: Princip je bio borac za slobodu
Tanjug |

Gavrilo Princip je u vremenu u kome je živeo bio borac za slobodu, izjavio je poznati hrvatski istoričar i publicista Slavko Goldštajn.

Goldštajn je u izjavi dopisniku Tanjuga u Vašingtonu, posle tribine na kojoj je američkoj publici predstavljena njegova knjiga “1941”, ocenio da ne mogu današnja merila o tome šta znače atentati da se primene na doba pre 100 godina.



- Atentati su tada bili prilično uobičajeni i u ono vreme je to bio trend koji je njega učinio borcem za slobodu - kazao je Goldštajn, odgovarajući na pitanje kako bi istorija trebalo da gleda na Principa i sarajevski atentat.


Priča o sarajevskom atentatu, pred stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, aktuelizovana je prošle nedelje nakon izjave kanadske istoričarke Margaret Mekmilan koja je Gavrila Principa nazvala teroristom.


Više zvaničnika Srbije je istaklo da se neće dozvoliti revizija istorije, dok su istoričari sa kojima je Tanjug razgovarao u Srbiji ocenili nastup kanadske koleginice kao potpuno nepoznavanje istorije.

I naravski nemere to da prodje bRez mog Sida! Pa da s pita!

 

Gavrilo Princip je radio u Sidu, u Grafosremu, cuvenoj stampariji.. koja se ugasila devedesetih kao mnoge druge fabrike..

Et' jos jedan podatak o njemu!

A moje misljenje je da je bio revolucionar iskorioscen u politicke svrhe.. a delo govori da je bio terorista.. sta je istina nem' pojma! S istorijom nas poigravaju kako se kome svidi, menja se svaki cas.. pa ajd znaj sta je prava istina!

Kako god se tumacila "Nova" istorija,Gavrilo ne moze biti terorista,vec samo atentator,jer on nije ubijao civile,vec ciljanu osobu.Nadalje,koje stvaranje velike Jugoslavije,velike,Srbije....pa u borbi svako zeli svoju VELIKU drzavu,zar je zato kriv.Ni jedan rat nije vodjen za malu drzavu i to mu se ne moze pripisati kao krivica.
I istina,da nije postojao Princip,bio bi neki drugi...povod za rat se trazio,a Gavrilo ga je samo ubrzao.

Sve mi je jasno, ali teorije da je on to uradio za "Srbiju" nikako.

Covjek se odlucio na atentat kao clan Mlade Bosne, za oslobadjanje svoje drzave (opet Bosne) od okupatora. Posto se Srbija u to vrijeme otvoreno dizala protiv AU, odlican povod za rad. I nista drugo, samo izgovor. Pravi uzroci su se odvijali u pregovorima u Francuskoj, u politicoj slici kompletne Evrope tog perioda.

Pismo mladog Sarajlije: Sarajevu ne treba spomenik Francu Ferdinandu!

U redakciju portala www.buka.ba stiglo je otvoreno pismo mladog istoričara upućeno ministru privrede Kantona Sarajevu Emiru Hrenovici i načelniku sarajevske Opšine Stari Grad Ibrahimu Hadžibajriću, povodom najave dizanja spomenika austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu u Sarajevu.


Poštovani ministre Hrenovica, poštovani načelniče Hadžibajrić,

Obraćam Vam se ovim putem povodom šokantne vijesti, a to je da ste dogovorili izdvajanje 30000 KM za izgradnju spomenika austrougarskom prestolonasljedniku Francu Ferdinandu.

Vijest je šokantna iz više razloga, pa ću Vam kao mladi politolog i historičar, ali prvenstveno kao građanin grada Sarajeva, obrazložiti zašto je to šokantno, te zašto Franc Ferdinand ne zaslužuje spomenik u Sarajevu NIKAKO, a naročito ne sada u vrijeme ekonomske, socijalne i političke krize, kojoj ćete ovim činom samo pridonijeti.

Prvenstveno je bitno razjasniti ko je bio Franc Ferdinand. Franc Ferdinand je bio habsburški nadvojvoda i prestolonasljednik. Ferdinand je bio reakcionar i njemački rasista, a svrha njegove posjete Sarajevu je bila vojna vježba radi zastrašivanja Srbije i priprema za imperijalistički rat, kao jedini izlaz iz tadašnje svjetske krize kapitalizma. Njegova nacionalistička shvatanja se očituju u njegovim pisanjima: "Ja sam potpuno siguran, čak bih se mogao i kladiti, da će onog trenutka kad se učini kraj tim sramnim mađarskim intrigama (što se sasvim lako može učiniti, jer je Mađar pravi Hun i Azijat koji se uvek hvali, ali se predaje čim se protiv njega preduzme energična akcija) i Sloveni prestati sa svojim žestokim jurišima i ponovo se mirno i poslušno pokoriti kulturno superiornim Germanima“.

Ovdje se nazire promocija takozvanog “naučnog rasizma”, prema kojem se kolonijalizovani narod na tim područjima stavlja u položaj inferiorne rase, te se tako opravdava kolonizacija i imperijalni pohodi, kako bi se ti inferiorni narodi “civilizovali”.

To je prvi razlog zbog kojeg Vi ne bi trebali dizati spomenik u Sarajevu, tj. razlog zbog kojeg Sarajevo ne treba spomenik okupatoru. Ko je još čuo da jedna zemlja diže okupatoru spomenik?!

Drugi razlog je historijski revizionizam kojem bi ovim činom doprinijeli.

Ovim činom bi nastavili praksu u postratnoj Bosni i Hercegovini, prema kojoj je Franc Ferdinand progresivni prestolonasljednik i nevina žrtva, zaboravljajući pri tome na njegov nacionalizam, rasizam i okupatorski karakter Austrougarske monarhije, a Gavrilo Princip jedan obični velikosrbin, terorista koji je ubio nevinog Franca Ferdinanda i njegovu ženu, zaboravljajući i/ili smanjujući pri tome ideje i progresivna razmišljanja samog Principa i organizacije Mlada Bosna.

Budući da Vi radite kao službenici Ministarstva, i kao načelnik jedne Općine, imajući na umu da plate primate iz državnog budžeta, koji se puni novcem poreskih obaveznika, koristim svoje pravo da tražim da se navedeni spomenik NE IZGRADI, jer nemate pravo propagirati stavove Franca Ferdinanda i veličati okupatora.

Ovakvo ponašanje je nedostojno službenika, jer ne pridonosi objektivnoj naučnoj analizi, pridonosi samo historijskom revizionizmu, pokazuje neznanje i služi ličnim interesima i prikupljanju političkih poena.

Minel Abaz

Hitlerova osveta Mladoj Bosni


Lider nacističke Nemačke Adolf Hitler kao pokolon za svoj rođendan dobio spomen-ploču Gavrilu Principu koja mu je poslata iz okupiranog Sarajeva, svedoči fotografija koju je objavio list "Vreme". Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koja slavi slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima, navodi se u tekstu "Vremena".

Beogradski nedeljnik "Vreme" objavio je u fotografiju lidera nacističke Nemačke Adolfa Hitlera kako posmatra spomen-ploču Gavrilu Principu koja mu je poslata iz okupiranog Sarajeva.

Na crno-beloj fotografiji koju je, kako navodi Vreme, načinio njegov službeni fotograf Hajnrih Hofman, vidi se Hitler i ispred njega spomen-ploča s natpisom "Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15. (28) juna 1914".





Gavrilo Princip, pripadnik organizacije Mlada Bosna, ubio je 28. juna 1914. godine u Sarajevu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Taj atentat poslužio je Austrougarskoj za ultimatum Srbiji i napad na nju čime je počeo Prvi svetski rat.

Tvrdi se da je fotografija snimljena na Hitlerov rođendan, 20. aprila 1941. godine, u vagonu specijalnog voza "Amerika", koji je u to vreme stajao na slepom koloseku pruge Beč-Grac, kod mesta Menihkirhen.

Hitleru je tada uručen rođendanski poklon, "jedini ratni trofej raskomadane Jugoslavije", spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva, navodi se u tekstu Muharema Bazdulja.

Nacistička vojska ušla je u Sarajevo 17. aprila 1941. godine, a skidanje ploče zabeleženo je kamerom.

"Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu", navodi se u tekstu.

Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima", piše Bazdulj.

Hofman je snimio više od dva miliona Hitlerovih fotografija, a u tim fotografijama ogleda se Drugi svetski rat iz vizure nemačkog nacističkog vođe.

Ipak sam da se Saraj'vo izvine Franji i nek lije biste sećanja i zafalnosti za oslobađanje... 1908, ..14, ..41.  :329340: 

cojle ::

Ipak sam da se Saraj'vo izvine  Franji i nek lije biste sećanja i zafalnosti za oslobađanje... 1908, ..14, ..41.  :329340: 

To oslobodjanje je kostalo 20 miliona ljudi u prvom svijetskom ratu. :329340: 

Dolinac ::

To oslobodjanje je kostalo 20 miliona ljudi u prvom svijetskom ratu.  

Šta je dvaes miliona za Franju. :329340: 

Da li ce i jadan Princip biti povod da pocnemo rat jos jednom....kakve veze ima Franjo(na kojeg ti mislis,nedvojbeno) sa G.Principom i bilo ko iz plejade ovdasnjih velikana.
Ni Franjo Josip nije imao nekog ogromnog uticaja u to vrijeme.
Sarajevski atentat od 28. lipnja 1914. dao je evidentan povod za Prvi svjetski rat, no to je bila tek treća ratna kriza između Srbije i Austro-Ugarske Monarhije u zadnjih 11 godina. Pošto je samo Franjo Josip mogao potpisati objavu rata, ovaj sada već stari i potpuno pasivni car igra svojom neodlučnošću i miroljubivošću odlučujuću ulogu u katastrofi koja slijedi. Nakon ubojstva srpskog kralja i kraljice 1903. godine sve velike sile daruju Austro-Ugarskoj slobodne ruke za vojnu akciju kako bi uspostavila stari politički sistem. Franjo Josip sa svojom duboko urođenom miroljubivom politikom protivi se vojnom napadu pa do njega ne dolazi ni tada ni sljedeće 3 godine tijekom kojih velike sile odbijaju priznati novi režim u Srbiji. Zbog svojih povodljivih osobina Franju Josipa moglo se nagovoriti tijekom ovog razdoblja za vojni napad, ali za to je kao i u ostalim sličnim situacijama njegove vladavine bio potreban pritisak i ministara i vojske. U ovom konkretnom slučaju vojska je zahtijevala rat, a vlada mir pa se car odlučio za mir.
Franjo Josip I. na samrtnoj postelji

Nova kriza između dvije države nastupa nakon aneksije Bosne i Hercegovine kojoj su se žestoko protivili Velika Britanija i Rusija (iako je ruski ministar svojevoljno dao blagoslov). Nakon aneksije, Austro-Ugarska pruža ruku prijateljstva Srbiji u obliku ekonomskih povlastica što će biti odbijeno u Beogradu. Kako se Rusija iz krize povukla zbog ranijeg poraza u ratu s Japanom, a Beč dobiva podršku Berlina, Austro-Ugarska je u ožujku 1909. godine uručila ultimatum Srbiji da zaustavi svoje propagandno-terorističke akcije u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a ujedno je Franjo Josip 29. ožujka 1909. godine potpisao naređenje za ratnu mobilizaciju. Već 31. ožujka 1909. godine, Srbija je diplomatski kapitulirala i obećala kako će u budućnosti biti "dobar susjed". Nakon te diplomatske note, Franjo Josip, protivno željama i naređenjima pobješnjelog grofa Franza Conrada von Hötzendorfa, glavnog zapovjednika Austro-Ugarske vojske koji problem želi riješiti ratom protiv diplomatski usamljene Srbije, naređuje demobilizaciju.

Na kraju ta politički popustljivost Franje Josipa dovodi do početka Prvog svjetskog rata, pošto glavni zapovjednik srpske vojne obavještajne službe, pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, stoji u središtu svih triju kriza. On je organizirao ubojstvo srpskog kralja 1903. godine, propagandne i terorističke akcije 1903. - 1909. godine i ubojstvo Austro-Ugarskog prijestolonasljednika Franje Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine. Nakon ubojstva prijestolonasljednika Franjo Josip se protivio objavi rata, ali ipak pod pritiskom naroda, ministara i vojske on ga potpisuje riječima:
„ Ja sam uradio najbolje što sam mogao, ali sada je sve gotovo. “

Pa da nije bilo "crne ruke" i Gavrilo Princip nebi poceo prvi svijetski rat.

Ali nema veze, nasli bi oni i drugu zrtvu, ispao bi ovako i onako.

Dolinac ::

Pa da nije bilo "crne ruke" i Gavrilo Princip nebi poceo prvi svijetski rat.

ti stvarno verujes u to

podbarac ::

Dolinac ::

Pa da nije bilo "crne ruke" i Gavrilo Princip nebi poceo prvi svijetski rat.

ti stvarno verujes u to

Kazem da nije njih bilo nasli bi i oni drugog Principa itd. U ono vrijeme nije nitko imao love, ovi naletili i uradili posao.

Za mene Princip nikada neće biti neki "heroj" jer ne vidim nikakvu svrhu političkog atentata .
Mogu da razumem motiv ,mogu da razumem i eventualnu želju da se "obezglavi" neka vlast ili sila -ali, da se ne zavaravamo -ubiti jednog čoveka ne pomaže ništa ,sem psihološkog efekta ,eto nestao je "simbol" nečega što mrzimo ,no ljudi su zamenjivi .
Prava stvar je kada se sruši  sistem ,degradira ideja -a ne ukloni osoba koja ga predstavlja .
Ma koliko apsurdno zvučalo ,eto šta imamo i kod nas ."Srbija neće stati" -i nije ,i apsurdno ,ideje Zorana Đinđića sprovode upravo oni koji su ga možda posredno i ubili .Možda bi išlo brže -ali nije "stalo" .
No da se vratim na temu ,tj Gavrila Principa .

Geopolitičke prilike su bile po Srbiju takve ,da je ono što je usledilo bilo možda i neizbežno ,ali je svakako doprinelo brzini i surovosti"odmazde"  koja je krvavo koštala Srbiju . 
Nijedan diktator ni ideolog zločina nije nikada sam -ponekad je samo strašilo koje sprovodi nečije ideje .Šta bi se postiglo time da je Hitler ubijen mnogo ranije ? Ništa -kada je ideologija fašizma  već uveliko zaživela .Ubistvo Sadama Huseina i danas ne sprečava mnoge da ubijaju za njegovu "ideju" kako treba da izgleda Irak .Nema ni Osame bin Ladena ,nema Homeinija -ali ideja živi ,i uvek se nađe neki "naslednik" , ubijanje se nastavlja .
Ubistvo nadvojvode Ferdinanda ,a naročito vojvotkinje Sofije je samo poslužilo kao zgodan "izgovor" za obračun velikih sila oko interesnih sfera -Srbija je njima bila samo kolateralna šteta ,kako će istorija kasnije pokazati .Niti je mogla pružiti neki otpor ,niti je objektivno bila važna -a skupo je par metaka mladog Principa koštao srpski narod .
Možda je bilo vremena za diplomatiju ,za sticanje moćnih saveznika ,možda i za neku "neutralnost" ?
Ovako smo dobili apsurd da se na hiljade Srba bore protiv braće u Srbiji u uniformi K und K monarhije .
Mnogi su  streljani kao dezerteri ,pa čak se i  potpuno devastira vekovno savezništvo sa Austrijom (Srbi su uživali visoke položaje na Bečkom dvoru i u vojsci ,Beč je bio veliki kupac ,oslonac našeg agrarnog izvoza ,ogromnu ulogu je imao u razvoju naše kulture i pismenosti ,itd. Valjali su nam puno i kod podele teritorija tokom Bečkog kongresa ,Srbi su imali veliku ulogu i u sređivanju unutrasnjih problema Kund K monarhije ,tokom gušenja  mađarske revolucije 1848  )
Marija Terezija je imala ogromno poverenje u Srbe .
I onda smo preko noći postali neprijatelji ?
Ja ne vidim nikavu korist u onome što su "Mlada Bosna" i sam Princip uradili .
Oni nisu bili ništa drugo ,nego filijala "Crne Ruke" iz Srbije ,tj "Apisovaca" ,oni su to i smislili i organizovali ,tj srpska vojno obavestajna služba pod njihovom kontrolom .
A po čemu su pa i oni ostali upamćeni? Kao oni koji su masakrirali kralja Aleksandra i jednu ženu, Dragu Mašin . Pa sama Srbija je sudila Apisu 1917 ,i bio je pogubljen.
Atentatori su birani kako službe biraju takve likove i danas -dovoljno mladi ,koje je lako obrlatiti za neku ludost i "zagrejati" za neku "ideologiju" i ubediti u neko "lično herojstvo" .
Nije to bio nikakav "nacionalni projekat" Srbije -jer u grupi atentatora su bili pored 5 Srba i po jedan Hrvat i Musliman ( Mehmed Mehmedbašić ,Trifko Grabež )
"Bezbednosne službe" i dan danas regrutuju ljude samo po jednom principu -da li mogu da obave "posao" a nacionalnost ,ili "ideja" zbog koje se atentati i rade -nebitne su .
Koliko su i sami atentatori bili "nebitni "vidi se po sudskim presudama .I sam Princip nije pogubljen ,nego je umro od tuberkuloze .
Na kraju ,nije na nama ni da sudimo -za neke će i dalje ostati "vidovdanski heroj" a za neke običan ubica i terorista .

Astra ::

....kakve veze ima Franjo(na kojeg ti mislis,nedvojbeno) sa G.Principom i bilo ko iz plejade ovdasnjih velikana.

On je organizirao ...  i ubojstvo Austro-Ugarskog prijestolonasljednika Franje Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine.

A kojeg Franju ubrajate u listu ovdašnjih velikana, moliću lijepo.  
  :rlol: :rlol:

Bas onog Franju koji je pio kafu i setao pod rukicu sa nekim ovdasnjim velikanima...  

Da li je umjesno da kazem,pokoj im dusama,ako ne mislim tako...ili o mrtvima najbolje.

Zato i velim, jednom Franji sleduje za zasluge bista posred Saraj'va.   :rlol: :rlol: 

  

Moguce,da nije vec bio omatuhio pa ga niko nije nista ni pitao.
Nisam potpuno sigurna,ali mislim da samo nas narod ima para viska za kojekakve spomenike,biste,kipove....ja u cijeloj Ch recimo vidjeh samo jednog jedinog Wilhelm Tela i to tamo gdje je rodjen...cak ni u Bernu.

Koja silna lova je otisla i otici ce na te odlivke u bronzi ili bakru,nebitno,koja lova ode u promjene naziva ulica,pa ka vecim instancama(skole,bolnice,pozorista,biblioteke,muzeji)....pa sami pobismo gladju sopstveni narod,turajuci novac u nove table i knjige.Ne treba nama ni povod ni rat...mi pobismo sebe sami.

Astra ::

....ja u cijeloj Ch recimo vidjeh samo jednog jedinog Wilhelm Tela i to tamo gdje je rodjen...cak ni u Bernu.

Ko im je kriv što nemaše Franju da gi utepamo.  :rlol: :rlol: 

cojle ::

Astra ::

....ja u cijeloj Ch recimo vidjeh samo jednog jedinog Wilhelm Tela i to tamo gdje je rodjen...cak ni u Bernu.

Ko im je kriv što nemaše Franju da gi utepamo.  :rlol: :rlol: 

A jest i junak,sico jabuku strijelom...ni jednog covjeka ne ubi...ma nije ni zasluzio (P)istu.

Pismo skrivano u "crnom kabinetu": Beč planirao Prvi svetski rat godinu pre atentata
Tanjug | blic

Planovi za početak Prvog stvetskog rata postojali su 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji, proizlazi iz do sada prećutkivanog pisma koje je u Andrićgradu danas predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.

To pismo je guverner Bosne i Hercegovine Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru Austrougarske monarhije Bjelinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je danas predstavljen u odeljenju za istoriju Kamengrada.

Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajući krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.


- Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kada se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata - rekao je Perišić.


Naveo je da razlozi za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata.

- Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. u listu "Večernja pošta"“ u Sarajevu i bio čuvan u takozvanom crnom kabinetu gde se skriva najpoverljivija pošta - istakao je Perišić.

Prepis ovog dragocenog istorijskog dokumenta za rasvetljavanje povoda i uzroka početka Prvog svetskog rata čuva se danas u Ahrivu Srbije dok se za originalom još traga.

Član Odbora Andrićevog instituta za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata Miroslav Jovanović je rekao da sarajevski atentat nije bio presuda, nego je bio samo povod za izbijanje velikog svetskog krvoprolića u kome je stradalo devet miliona vojnika i pet miliona civila.


- Austroguarska je povod za početak Prvog svetskog rata stavila na teret Srbije i Rusije što su kasnije podržali brojni poznati istoričari kao što su Kris Klark i Sson Mekejn - naveo je Jovanović.

Proslavljeni reditelj i idejni tvorac Kamengrada Emir Kusturica rekao je da ponovno objavljivanje ovog pisma u "Istorijskim sveskama“ Andrićevog instituta treba da popravi istorijsku i medijsku sliku o početku rata.

- Brojni su antitiranski atentati koji su obeležili istoriju, a u novije vreme oni se dešavaju i pred televijskim kamerama. Sarajevski atentat je istorijski zloupotrebljen i iskorišćen za progon srpskog naroda i za početak velikog rata - rekao je Kusturica.

On kaže je da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda,
"rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji".

- Kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika u okupiranom Sarajevu, njegov stric Franjo Josip je, prema navodima memoarske literature, rekao: "Ispunjena je božja pravda". Njegova reakcija nije bila samo izraz netrpeljivosti strica prema bratiću, nego i stanje stvari u jednom od najmoćnijih carstava u istoriji ljudskog roda - smatra Kusturica.

On je rekao da je objavljivanje ovog dokumenta početak nastojanja Andrićevog instituta da javnosti stavi na uvid dokumente koji skreću pažnju javnosti sa koloseka propagande, ali i organizovanog zaborava "u kome danas učestvuju i oni koji su slavili pobedu Prvog svetskog rata".

- U svakom slučaju biće korisno da se pročita šta je Poćorek rekao Bjelinskom godinu dana pre nego što je Austrija objavila rat Srbiji i tako uvukla Evropu i svet u plamen u kome je izgorelo, prema Olegu Ajrapetovu, 9,5 miliona vojnika i pet miliona civila - naveo je Kusturica.


On je potvrdio da će povodom godišnjice Prvog svetskog rata snimiti dokumentarni film, a Andrićev institut će organizovati i brojne manifestacije, promocije dokumenata i knjiga, kao i predstavljanje istine o tom ratu na međunarodnim forumima.

Istoričar Slobodan G. Marković kaže da je Princip, osim Mlade Bosne, od 1911. pripadao sarajevskoj Srpsko-hrvatskoj naprednoj organizaciji srednjoškolaca.


- Po ubeđenju je bio levičar i ateista i njega je nemoguće shvatiti van konteksta vremena u kome je delovao. Bio je najbliži anarhističkom poimanju sveta, ali je svakako crpeo nadahnuće i iz drugih levih pokreta. U nacionalnom pogledu, verovao je u jedinstvo Srba i Hrvata i moglo bi se reći da je po nacionalnom identitetu u trenutku izvršenja Sarajevskog atentata bio “Srbo-Hrvat” što je bila podvrsta jugoslovenstva - kaže Marković.


Akademik Dragoljub Živojinović kaže da bi Nemačka želela da se oslobodi stigme da je odgovorna za dva svetska rata, ali veruje da velike sile pobednice neće pristati na reviziju istorije. Živojinović kaže da ne želi da veruje da politika može da nadvlada istoriju i istinu i napominje da bi krugovi iz Nemačke koji žele reviziju istorije rado sklonili časnu ulogu Srbije u stranu.


- Oni znaju da Srbija nije kriva za rat. Pokušaja revizije istorije uvek je bilo, najčešće od poraženih strana. Nemci žele da se oslobode odgovornosti za dva svetska rata i pokušavaju da kroz EU i pojedine zemlje, kao što je Austrija, provedu tu svoju reviziju - kaže Živojinović.



On, međutim, ističe da velike sile koje su podnele velike žrtve boreći se protiv Nemačke, neće na to nikad pristati. Prema njegovim rečima, neobično je da iz zemalja pobednika, kao što je Britanija, dolaze pokušaji revizije, ali ti istoričari, kako kaže, rade više za svoj groš nego što iza toga imaju bilo čiju podršku.
blic

Lakota ::

Pismo skrivano u "crnom kabinetu": Beč planirao Prvi svetski rat godinu pre atentata
Tanjug | blic

Planovi za početak Prvog stvetskog rata postojali su 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji, proizlazi iz do sada prećutkivanog pisma koje je u Andrićgradu danas predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.

Pomenuto pismo je kao dragocen dokumenat izdvojeno u sklopu šire pretrage dokumentacije tzv. Drinske banovine iz Zemaljskog arhiva BiH u Sarajevu.
Perišić mi je zemljak i lični prijatelj pa mogu pouzdano tvrditi da ćete biti prijatno iznenađeni i nekim drugim senzacionalnim svedočanstvima iz tog perioda.

Pa eto ,po tom dokumentu ispada da je ubistvo Ferdinanda bio odličan izgovor unapred pripremljenog rata protiv Srbije (i Ruskog uticaja u njoj ) ,a sam čin je dao mogućnost opravdanja  krvave "osvete" nad civilima .
Mene najviše zabavljaju razna mišljenja najvećeg Srbina među Muslimanima  ,režisera Emira Kusturice .koji se eto ,izgleda ,odlično razume i u sve što mu nije struka ?


On kaže je da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda,
"rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji".
____________


Čovek ne zna elementarnu istoriju .

Austrougarska je "anektirala" Bosnu  i Sandžak odlukom Berlinskog kongresa 1878 ,dakle uz sporazum velikih sila -sem Rusije ,koju je bolelo uvo za Bosnu .Rusija je Sanstefanskim ugovorom stekla ogroman uticaj na Balkanu ,pa joj nimalo nije smetalo da Bosna ostane u sastavu Otomanskog carstva ,uz kao neku ,obećanu ,autonomiju,čemu se naročito ni Austrougarska nije suprostavila ,no bojeći se odmazde  nad hriščanskim stanovništvom posle hercegovačkog ustanka ,odlučeno je da austrougarske trupe uđu u Bosnu radi uspostavljanja mira i reda ,a i zbog još jednog razloga .

Sponzori u ljudstvu i oružju tokom hercegovačkog ustanka su bili Srbija i Crna Gora ,sporazumevši se da će posle proterivanja Osmanlija Srbija anektirati Bosnu a Crna Gora Hercegovinu .
 Taj račun bez  krčmara Austrija nije bila puno raspoložena da prihvati .

Otpor austougarskim trupama je pružilo muslimansko stanovništvo Bosne i delovi tamo zatečenih regularnih turskih jedinica , i to žestok ,tako da je "aneksija " trajala 2 meseca .
Ima tu i drugih stvari .Uz muslimanske jedinice je delovala i "kršćanska legija" Hadži Loje čiji sastav su činili pravoslavci i katolici , i to uz blagoslov dela sveštenstva ,koji su se radovali skidanju turskog jarma ,ali se nisu slagali ni sa "novom upravom" .
Rezultat je na kraju bio vojni poraz i masovno iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Bosne ,i uvođenje austrijske civilne uprave -koja je izgradila pruge ,puteve i drugu infrastrukturu ,sredila dokumentaciju i arhive ,izvršila popis, uvela  gruntovnicu i uspostavila pravni sistem . 

Dakle ,iako je formalno "okupirala" Bosnu ,Austrougarska se po mnogo čemu može tretirati kao oslobodioc za hrišćansko stanovništvo ,i kao dobročinitelj -jer su bivši kmetovi sada imali građanska prava i bili angažovani na javnim radovima ,dakle ,dobili su šansu da žive puno bolje .
Iz feuda su prešli u građansko društvo.


Tako da mi uopšte nije jasno odakle g Kusturica ocena o "mrskom okupatoru" ,a još manje antisemitizmu ,jer su mnogi Srbi i Hrvati imali visoke činove u austrougarskoj vojci ,a i plemićke i titule .

II bosanskohercegovački puk je smatran najelitnijom jediniciom u celoj austrougarskoj vojsci .



Isto tako je austrougarska vojska imala i muslimanske jedinice .



E sad ....što se desilo da dojučerašnji saveznici protiv Osmanlija ,Asutrougarska i Srbija ,na kraju postanu i neprijatelji ,nije prvi put u istoriji ,niti da se u zaraćenim vojskama nađu pripadnici istog naroda ,kao što nije ni prvi put da se meša u unutrašnje poslove neke druge zemlje ,radi ličnog interesa i aspiracija a  i interesa velikih sila .
Ovo ,bez da opravdavam Austrougarsku ,nego istine radi ,a gosn Kusturica bolje da se bavi onim što zna ,a ne da izigrava srpskog nacionalnog tribuna i većeg katolika nego Papa.

A znaci to -anektirala- znaci da je njihova?   

Lakota ::

A znaci to -anektirala- znaci da je njihova?   

Zavisi kako gledaš-čija je bila .
Nesloga bosanskih kraljeva ,hrvatskih knezova i uopšte ,hrišćanskog korpusa ,nemoć Ugarske i mali interes hrišćanske Evrope su doveli do toga da je Bosna pod Turcima već od 1435 -uz sve blagodeti koje su Osmanlije donele .
Sirotinja raja koja plaća danak na danak ,od Sultana do lokalnog age ,ruše se crkve i ubijaju sveštenici ,deca šalju u janičare ,žene siluju i otimaju , nabija na kolac ,bez ikakvih ljudskih prava ,itd -skoro pa pet vekova ?
Pa ,ja bih se jako obradovao bilo kome ko će me od toga osloboditi ,taman se zvalo "aneksija" ili "okupacija"
Sem velikog dela muslimanskog stanovništva ,i dela hrišćanskog vazalnog plemstva -ko je tu išta gubio,u svakom smislu?
Dovoljno je čitati Andrića ,pa je jasno šta se u Bosni desilo dolaskom Austrougarske na njenu teritoriju .
U današnjem svetlu ,to bi bilo kao da nas je okupirao Iran ,pa se tu zadržao par stotina godina ,pa došle snage EU i "anektirale" nas ,i odlučile da nas malo ekonomski  "izgrade" i prilagode savremenom svetu.
Ne bi se bunili sigurno neko vreme .
U Bosni su samo istorijski događaji svojom brzinom na globalnom planu doveli do toga da vrag odnese sve ,ali se ne može reći da posle vekova turskog zuluma ,"aneksija" nije donela ,u današnjem smislu reči-demokratiju .
I još nešto ,u prilog ovoga :
Princip i ostali atentatori su bili osuđeni na vremenske kazne ,a ne pogubljeni ,jer je uzeta u obzir njihova mladost.
Da se to desilo u Srbiji ,da se ne lažemo , visili bi ili bili streljani (kako  je prošao Apis ,koji je imao prste u organizaciji sarajevskog atentata )

Danubius ::

On kaže je da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda,
"rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji".
____________

Čovek ne zna elementarnu istoriju.

Sram ga bilo.  :rlol: :rlol: 

Znas,mislim da mi neke stvari istorijske nikad ne saznamo dok ne krenemo da se bavimo dublje tim poglavljem.Uvek tu postoji niz dokumenata koji jedno mogu da ospore,drugo da dokazu.To mogu biti zvanicna dokumenta,mogu zapisi pojedinih pisaca,obicnih ljudi,nastavnika,bilo koga ko je u to vreme bio pismen.
Jedna stvar koja uvek stoji je da u svakom rezimu postoje oni koji iz njega profitiraju,i kojima nije lose.Tu ne spada obican svet,njega niko nista ne pita,a svi zakoni se najstrozije primenjuju bas na njima.
Nisu se ovi u vojsku sami prijavljivali,naprotiv ,znalo se da je vojni rok za ove s nasih teritorija duplo duzi,znalo se i da su uvek u prvim bojnim redovima,a da ne pricam o tome da nikad nije dozvoljeno otvaranje visokih skola na nasim teritorijama..
Tako da bas i ne izgleda da je njima bio med i mleko,pa se nasao neki klinac da im sve to pokvari.Cak i da jeste,da zaboravimo ono sto je bilo,pa da vidimo pase li Gavrilo Princip na spisak terorista,rame uz rame sa Bin Ladenom? Meni ne,a pogotovo ne da posluzi svrsi pranja obraza Nemacke.
No sreca sto su tu umesane velike sile,nas ionako nece pitati ..

Аустроугарска је искористила почетак Првог светског рата за систематско чишћење Прекодринских Срба као и репресију истребљења непоузданих елемената широм Шумадије.. Ван закона било „непоуздано становништво“. Формирано око 300 концентрационих логора. Беч је формирао одред „шуцкори“, добровољце – са добрим познавањем "домаћег" језика , који су чинили стравичне злочине.

- Дошао је рат. Код нас се показао не само као страхота борбе државе против државе, него као страхота борбе државе против властитих држављана. Релативна већина наших суграђана, тј. сви Срби православни били су извргнути најстрашнијим прогонима – поручила је у меморандуму угарском премијеру грофу Тиси група босанских политичара 20. септембра 1914.

Ово буђење савести изазвао је продор јединица српске и црногорске војске све до Пала и страх од одмазде за злочине над српским цивилима. Чим су се српски ратници повукли због аустрогарске офанзиве етничко чишћење Срба се наставило.

- Није била реч о насумичним злочинима, већ о државној политици Беча. Само неколико дана после објаве рата Србији, Аустроугарска је обнародовала ратне прописе којима су Срби стављени ван закона као „непоуздано становништво“. Беч тада формира одреде „шуцкора“ од око 11.000 добровољаца, углавном муслимана и Хрвата, који су имали одрешене руке у решавању „српског питања“. Одмах је стављено у погон и 300 концентрационих логора за Србе.

Занимљиво сведочанство о прикривању српских жртава зарад политичких интереса опроста злочина представља судски процес Мати Бошкићу, аустроугарском судији који је 1914. извео на преки суд 72 сељака из Завршја код Фоче, међу којима и малолетне дечаке. Сви су по кратком поступку стрељани.

У историјском архиву су похрањени списи у којима се описује да је судницу у Сарајеву тада је испунило осамдестак стараца, жена и деце очекујући задовољење правде. Нико није сумњао да ће Бошкић бити осуђен јер се током рата хвалисао да су „испод његових руку и пера стотине ишле на стратиште“.

Сведок Јања Поповић Стојановић је испричала да јој је шест мушких глава из породице живо закопано на стратишту у Шуковцу.

- Стрељан ми је отац, муж и брат. Маћеху Стану исекла је војска на њиви. Тражим да се крвник стреља…

На питање судије колику одштету тржи за побијене синове, старац Радован Матовић је кроз сузе завапио:

- Одштету? За моја два сина од 20 и 14 година? За моја два сина…

Ни мноштво сличних сведочанстава није био довољно јак аргумент за суд да казни Бошкића. Он је ослобођен, а опозиционе новине „Српска зора“ констатују:
„Нажалост како се види, Аустрија се у овој Југовини повампирила“.

- О суђењу „шуцкорима“, који су чинили злочине од којих се ледила крв генерацијама није било ни помена. Ћутало се ради мира у кући.
Слично се поновило и после Другог светског рата са злочинцима из НДХ.

Стрељања и депортације Срба у БиХ 1914. чак и неки западни историчари сматрају зачетком политике систематског истребљења једног народа, која је примењена широм Европе у Другом светском рату.

Иначе, о броју заточених и умрлих Срба у аустроугарским логорима:

- Из неких арадских докумената сазнаје се да је само 1915. било 11.000-15.000 српских интернираца и заробљеника, а да је умрло око 4.500 логораша. У Шопроњеку је једно време било око 8.000 интернираца. У Добоју је 1916. и 1917. сахрањено више од 1.000 деце испод десет година, а свега је умрло 4.500-5.000 људи. Ипак то су само делови слагалице српског страдања.

Наравно да нису сви муслимани и Хрвати били шуцкори.
Значајан део али мањински је био против страног завојевача и није био злочиначки расположен према српском народу. Довољно је подсетити се заслуга Мехмед Спахе и сличних муслиманских патриота.

Али је кључно питање - коме данас смета просветитељска мисија Емира Кустурице?

Као на длану се открива позиција потомака некадашњих шуцкора. Само таквима је неопходно да оправдају злочиначку политику затирања српства у име просвећења под крилима НДХ, "Милосрдног анђела" или шуцкорских вешала.

Зато је неопходно и фалсификовати историју али и испрати мозак млађим нараштајима о коренима и узроцима савременог зла.
Зато је неопходно Гаврила Принципа прогласити терористом а српски за неисторијски, барбаро-бизантски народ, недостојан самосталне државе уз именовање тутора који ће их просветити.
Јашта. 

Pismo guvernera Bosne i Hercegovine Oskara Poćoreka, upućeno 28. maja 1913. godine ministru finansija Austrougarske Leonu Bilinskom, pokazuje da su planovi za Prvi svetski rat postojali godinu dana pre atentata u Sarajevu.

Prevod* pisma koje je Arhiv Srbije obelodanio u nedelju u Andrićevom institutu u Višegradu, prenosimo u celini.

Feldcojgmajster (general-potpukovnik) Poćorek

Sarajevo 28. 5. 1913. godine


Vaša ekselencijo,

Pismo od 22. ovog meseca na kome Vam najlepše zahvaljujem, istom mi je prekjuče stiglo zbog železničkoga prekida od više dana.
Potpuno se slažem sa mišljenjem Vaše ekselencije, da se mi ako ne dođe ipak već sada do oružana sukoba - moramo svoj glavni zadatak videti u tome da se sistematski spremimo za kroz nekoliko godina neminovni veliki rat koji će biti vođen u do krajnosti teškim prilikama.

Samo je sobom razumljivo, da se mora ići za tim, da za vreme ovog mirnog - bolje reći pripremnog - perioda stvorimo snošljiv odnošaj sa Srbijom.

Ali bi bila kobna zabluda, ako bi se verovalo, da bismo - čak i po cenu najveće predusretljivosti u oblasti spoljašnje i unutrašnje politike - mogli postići, da od Srbije načinimo pouzdana prijatelja. Ako se - kao što je po svoj prilici slučaj - sadašnji položaj ne iskoristi za to, da se Srbija načini bezopasnom na taj način, što bi se sjedinila sa monarhijom bar u obliku jedne trgovinske, carinske i vojne konvencije, mora se bezuslovno računati s tim, da će se ta država u svakom budućem ratu boriti kao otvoren i ogorčen protivnik na strani naših ostalih neprijatelja.

A isto se tako mora računati s tim, da će Srbija vreme do toga rata, uprkos svemu protivnom uveravanju i sličnom, intenzivno iskoristiti za to da pripremi za sebe zemljište za budući rat u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj i južnoj Ugarskoj.
Kod te podzemne radnje naši će vlastiti postupci u krugovima naše srpske inteligencije i poluinteligencije moći uspeti samo kod jednoga malog dela, a zacelo ne na odlučan način.

Mi treba da budemo zadovoljni, ako nam pođe za rukom da još velikim delom pasivnom se pokazujući masu našega srpskog seoskog stanovništva i dalje održimo u njegovu letargičnom stanju, i ako nam dalje pođe za rukom, ako odvratimo hrvatsku i muslimansku inteligenciju i poluinteligenciju od prelaza u srpski tabor, tj. od ujedinjenja svih Južnih Slovena od zajedničkih težnji, koji na antidinastičkoj osnovi.

Po mome nahođenju ovaj bi bio pravilnik za postupanje vlade prema domaćim Srbima za najskorija vremena.

Naklonjeno postupati sa seljaštvom i koliko je to mogućno potpomagati njegove ekonomske interese, s najvećom opreznošću a gde je nužno i s bezobzirnom strogošću s inteligencijom i poluinteligencijom, prema kojoj se uostalom može i treba biti popustljiv, ali nikako iznad one mere koja bi mogla izazvati nepoverenje i nezadovoljstvo u Hrvata i muslimana. Jer najviši princip mora biti i ostati, da se na ove poslednje oslanja, dakle da se u čitavoj zemlji uopšte i u skupštini vlada sa Hrvatima i muslimanima, a srpska opozicija da se primi kao nešto što se ne da izbeći.

Ta gledišta moraćemo održati u svima primenjenim postupcima u pojedinostima, i stoga bih na označene programne tačke u pismu Vaše ekselencije, koje se odnose na "obligatno kmetsko otkupljivanje", rekao, da se iznošenje toga pitanja mora za sada zadržavati. Već je nagoveštavanje toga pitanja od strane Vaše ekselencijem u poslednjoj sesiji delegacija, jako ozlovoljilo muslimane i za vreme jako umanjilo šanse za primanje predloga za železnice.

Vaša ekselencija zna, da bih i ja bio za "obligatno kmetsko otkupljivanje", čim bi se spoljašnja kriza definitivno izravnala. Ali dok se to izravnavanje samo "odgađa", moram odlučno savetovati da se odustane od toga koraka. Mi uostalom dotle nećemo imati ni novaca za to, jer će naše vojno pripremanje, građenje železnica, investicije itd. našu finansijsku sposobnost iscrpiti do krajnjih granica.

Ne bih se mogao složiti ni sa "stvaranjem jednoga filozofskoga i pravnog fakulteta" u najskorijem vremenu. I bez obzira na velike finansijske izdatke, natovarili bismo na sebe osim nedisciplinovanih srednjoškolaca još i analogne velikoškolce. Pre svega treba uterati u red naše srednjoškolce istrebljivanjem profesora koji teraju politiku, stvaranjem konvikata itd. Ja pritom mislim i na uniformiranje srednjoškolaca po galicijanskom uzoru, ali još nemam o tom odlučan sud.

Ostale programne tačke Vaše ekselencije, tj. "sudelovanje Bosne i Hercegovine u delegacijama", "uređenje jezičkoga pitanja", "popunjavanje viših činovničkih mesta domaćima", "razvitak Balkanskoga instituta" mogu samo s najvećom radošću primiti. Naravno da će se pritom morati savlađivati najveće teškoće, a specijalno pri popunjavanju viših činovničkih mesta već stoga, što je uopšte malo potpuno poreskih domaćih elemenata, a unapređivanje bi odveć velikoga procenta samih sobom većinom inteligentnijih srpskih elemenata imalo kao neizostavnu posledicu nezadovoljstvo Hrvata i muslimana.

O molbi ukinutih srpskih društava da se obnove, vodiće se račun pod uslovom da se potpuno održava zakon. Svakojako će se pritom voditi račun i o dosadašnjim iskustvima i ponekada morati tražiti i pojedine izmene statuta. Da će se u tome suviše daleko ići isključeno je već stoga, što bi se svi, koje bi to pogodilo, žalili ministarstvu.

Traženi od Vaše ekselencije spisak sadašnjih ili već završenih političkih državnih procesa u najkraćem ću roku podneti. Ali ja sumnjam veoma, da ću biti u položaju da predlažem na pomilovanje ili abolicije nešto sam slično učinio prve godine svoga boravka ovde, da bih raščistio poslednje ostatke aneksije. Ali uspeh je bio direktno negativan, jer u ovoj se zemlji blagost - uvek tumači kao slabost.

Uprkos svih teškoća položaja, kao što se iz prethodnoga vidi i snova predviđanih, ipak ćemo mi vladati njime; ali to samo pod dosada nespomenutom pretpostavkom, koja je u tome, da se u Bosni i Hercegovini, u Dalmaciji, u Hrvatskoj, u južnoj Ugarskoj, doduše svugde po uslovljenim, prema naročitim prilikama, modifikacijama u pojedinostima, postupa ipak po istim principima.
Pre svega je nužno slaganje u tome; a zatim je najnužnije postavljanje normalnoga stanja u Hrvatskoj; jer ako bi Zagreb počeo naginjati Beogradu - umesto da posluži kao protivteža za Beograd, opasnost bi bila eminentna.

S odličnim poštovanjem

Vašoj ekselenciji

Najodaniji
Poćorek FCM (Visoki predstavnik EU u BiH   )

cojle ::

Зато је неопходно и фалсификовати историју али и испрати мозак млађим нараштајима о коренима и узроцима савременог зла.

A zato ti to pokusavas?!    :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Nego, tih 300 koncentracionih logora, u kojim knjigama istorije da ja to nadjem?!

Joj Cojle, ne lupaj Alaha ti!   :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

AstrinaKomsinica ::

cojle ::

Зато је неопходно и фалсификовати историју али и испрати мозак млађим нараштајима о коренима и узроцима савременог зла.

A zato ti to pokusavas?!    :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Nego, tih 300 koncentracionih logora, u kojim knjigama istorije da ja to nadjem?!  

Zapisi, 'odžini il šuckorski svejedno.   :rlol:  :rlol: 

cojle ::

AstrinaKomsinica ::

cojle ::

Зато је неопходно и фалсификовати историју али и испрати мозак млађим нараштајима о коренима и узроцима савременог зла.

A zato ti to pokusavas?!    :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Nego, tih 300 koncentracionih logora, u kojim knjigama istorije da ja to nadjem?!  

Zapisi, 'odžini il šuckorski svejedno.   :rlol:  :rlol: 

Reci hodzi da pojma nema   :rlol: :rlol: :rlol: 

Kud ti ne dade zapis za sta drugo jadan ne bio    :rlol: :rlol: :rlol:  

AstrinaKomsinica ::

Kud ti ne dade zapis za sta drugo jadan ne bio

''Ja jamčim kuću u podnožju Dženneta onome ko ostavi raspravu pa makar bio u pravu, i kuću u sredini Dženeta onome ko ostavi laž pa makar se šalio, i kuću u najvišem dijelu Dženneta onome ko usavrši svoj ahlak.''   

cojle ::

AstrinaKomsinica ::

Kud ti ne dade zapis za sta drugo jadan ne bio

''Ja jamčim kuću u podnožju Dženneta onome ko ostavi raspravu pa makar bio u pravu, i kuću u sredini Dženeta onome ko ostavi laž pa makar se šalio, i kuću u najvišem dijelu Dženneta onome ko usavrši svoj ahlak.''   

Jesi ostavio?!    :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Direktor bečkog Državnog arhiva: Habzburg je hteo i dobio je rat
Politika |

Volgang Madertaner, direktor Bečkog arhiva, ne prihvata nova, revidirana tumačenja istorije početka 20. veka i zahteva da Austrija, kao sukcesor monarhije Habzburga, jasno i razumljivo prizna krivicu za izbijanje Prvog svetskog rata.

Dr Volfgang Madertaner, generalni direktor bečkog Državnog arhiva

- Sarajevski atentat nije bio ni uzrok, ni razlog za rat - izjavio je za današnju "Politiku" generalni direktor bečkog Državnog arhiva Volfgang Madertaner.

Prema njegovim rečima, atentat Gavrila Pprincipa na prestolonaslednika, nadvojvodu Ferdinanda je bio dobrodošao povod Habzburškoj monarhiji da pokrene ratnu mašineriju u odavno planiranom pravcu.



Atentat je, kako je rekao Madertaner, paralelno poslužio imperijalističkim velesilama Evrope kao signal za otvaranje frontova širom kontinenta.

Obrazlažući tezu, Madertaner je podsetio da je opšte poznato i potkrepljeno dokumentima da je Konrad fon Hecenrof (šef austrougarskog generalštaba) bezmalo ultimativno zahtevao od cara Vilhelma i "jastrebova" u nemačkom generalštabu da podrže Beč u preventivnom ratu ili protiv Italije ili protiv Srbije, ukoliko se za to ukaže prilika.


U jeku priprema za obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata, dok neki istoričari pokušavaju da podvrgnu reviziji istorijske činjenice o razlozima za izbijanje tog svetskog sukoba, kampanju je narušio Volfgang Madertaner, generalni direktor bečkog Državnog arhiva, najpozvaniji faktor koji predlaže austrijskoj vladi mere za očuvanje istorije i tradicije.



„Austrija je u obavezi da kao sukcesor monarhije Habzburga jasno i razumljivo prizna krivicu (za izbijanje Prvog svetskog rata)”, izjavio je Madertaner u nekoliko navrata za austrijske i svetske medije.



Prema njegovim rečima Beč je tražio priliku da sačuva prestiž i povrati kredibilitet velesile, tako što će započeti ograničeni, regionalni sukob i, naravno, izići kao pobednik iz tog ’malog’ rata... U tom kontekstu je Italija bila cilj za generala Fon Hecendorfa sve do 1910. godine, da bi se potom, predviđajući slom Otomanske imperije, okrenuo – Srbiji, s namerom uspostavljanja kontrole nad celokupnim Balkanom.



„Pitanje je, naravno, da li bi Hecendorf uspeo u tom cilju (da napadne Srbiju) da nije bilo atentata u Sarajevu... Ali, atentat je izveden i monarhija je dobila povod za rat koji je želela i tražila”, kaže Madentaner.

O pokušajima nekolicine zapadnih istoričara, da na osnovu navodno novih istorijskih saznanja relativizuju krivicu Nemačke i Austrougarske za izbijanje rata, Madertaner kaže da oni ne predstavljaju ni novost ni iznenađenje.



„Sličnih pokušaja je bilo sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kada je ideja evropskog ujedinjenja bila u povoju, odnosno na nivou Evropske ekonomske zajednice”, ocenjuje direktor Bečkog arhiva.



Povod ponovnom pokretanju pet decenija stare inicijative „u novom ruhu”, po Madertaneru, više je nego jasan. Unutar EU priziva se duh zajedništva glasnije nego ranijih godina, a stogodišnjica izbijanja Prvog svetskog rata nudi priliku za novo razumevanje među nekada zaraćenim stranama, piše "Politika".



Ipak, Madertaner smatra da dnevnopolitičke potrebe ne bi smele da posluže kao opravdanje za proizvoljno tumačenje istorije.

„Ostanimo pri činjenicama koje su važile do 2010. godine – Austrougarska i Nemačka su krive za rat!”, kaže on.



Madertaner je iskoristio priliku da podseti na stav Viktora Adlera, jednog od osnivača austromarksističkog pokreta, i na njegovu tezu da je Habzburg želeo, dobio, vodio i izgubio rat, ali da ga nije okončao.



„Republika (Austrija, od svršetka Prvog svetskog rata) nije Habzburška monarhija, ali je dužna da zajedno sa onih 11 država koje su proizišle iz monarhije rasvetli ’grehe’ iz monarhističke prošlosti”, ocena je direktora Bećkog arhiva.

Ljudi, postoje knjige koje su zabranjene u celom svetu, na hiljade takvih knjiga, a one upravo kriju tajne istorijskih istina. Ja ceo svoj život upravo čačkam po tome, zato i ne mogu da ovde dajem navode sa Googla jer ih nema, ali mogu dati neke izvore, mada nisam istoričar, pročitam i ne pamtim autora. Ipak, sve što ovde pišem sam pročitao, i skoro uvek iz kako po pravilu takvih zabranjenih knjiga, koje smetaju svetskom establišmentu moćnika i masoneriji. Neke su izdavane u popriličnim tiražima, raspordavane, a da ih skoro nema niko. To se radi i danas.
Celu igranku u Sarajevu je organizovala sama Austro-Ugarska. Srbija je trebaal biti žrtva, a misli su lutale prema Marokanskoj krizi koja i jeste pravi razlog I-og svetskog rata.
Svi toditelji Gavrlovih saučesnika u atentatu su vezani za Austro-Ugarske bezbedonosne službe. Molim, ako neko ima podatke, neka ih iznese, koje govore suprtono.
Ja ću navesti izvor, ali mi treba samo nekoliko dana da mi prijatelj donese sve to što sam čitao.
Beč je znao za atentat, čak ga je lino pripremao.
Neka objasni bilo ko, zašto je posle pucanja i promašaja, Ferdinand odveden na prijem, a zatim ponovo istim putem ceo proces, kao da se ništa nije dogodilo. Gavrliko nije ni imao zadatak ubiti Ferdinanda, jer je bio kratkovid i jako loš strelac.
Znači, atentat neuspešno izveden, sve u najboljem redu, i ponovo dovode čoveka na isto mesta gde ga Mladobosanci moraju ubiti u reprizi. To je najbolje Kusturica imrpovizovao u Andrić-gradu na proslavi. A sadržaj proslve je bilo u mnogi zemljama EU zabranjeno prenositi do detalja.
Da li znate, da je Franja Josif odbio potpisati deklaraciju o napadu na Srbiju, posle odbijanja ultimatuma.
Da li znate, da je lažiran izveštaj o napada na Austrijsku Dunavsku Flotu od Srpske strane. Naravno, nije bilo ni slično ništa vezano sa nekim tavmin napaddom. I tek kad je taj lažirani izveštaj podmetnut pre Franjuu Josifa, on je morao narediti napad.
Da li znate da je Ferdinand bio u direktnom srodstvu sa carom Lazarom (17-o koleno).
E sada, gostpodo sa zapada, samo ste zamesili tu kašu, napravili Principa, e sada u meni radi Srpski inat. Samo iz tog razloga sam za to da mu se digne najveći spomenik na svetu.
Postoji i druga moja dilema.
Da li je Princip znao da radi za Austrijsku obaveštajnu službu i to što čini puca u milion i po Srba.
Da li je znao, da je danas zbog tog pucnja izgubljeno Kosovo.
Ako nije znao, sve moje simpatije za atentatora i on je primer kako se treba žrtvovati za svoju zemlju, ali i primer gluposti, šta može proizvesti jedan nepromišljeni čin.
I najzad, da je pre atentata izvšen plebiscit među prekodrinjskim Srbima, šta mislite, da li bi odabrali da žive u Austro-ugarskoj ili Srbiji. Istraživanja pokazuju ubedljivi trijumf želje da se ostane pod Austro-ugarskom. To nije izdaja, prosto ti ljudi su živeli u jednoj uređenoj zemlji, viskoim standardom.

Jako mi je žao pojedinih naših članova poput Astre, Pesme, Kjare i mnogih drugih meni dragih prijateljica što su se trudile sedeći u đačkoj klupi i upijati znanje iz škole, pa ih shvatam ad im je teško da to sada priznaju. Nije šala, odricati se šetnji, igre, izlazaka, učiti, a na kraju vidiš da su ti poturili neke tamo laži i prevare. Ali je tako.
Ja sam to jako davno znao, spletom srećnih okolnosti jer su mi otac i deda to usadili, pa sam čačkao popozadinama još u osnovnoj školi. Upraov zbog krivog tumačenja istojrie, obično mi je iz istorije nastavničko veće popravljalo ocenu kao odličnom učeniku, ali ja nikada nisam imao više od trojke, jer sam iznosio svoje viđenje istorije. A još koliko sam puta samo bio kod direktora, ni broja se ne zna.
Atentat nije razlog I-om svetskom ratu.
Princip nije atentat izvršio zbog bilo kakve srpske ideje, već austrijske.
Austija bi možda još par puta zabacivala mamac, ali ako se neki srpski som ne bi upecao, verovatno su kao svaka ozbiljna država imali i rezrevnu varijantu.
Tako nije isključeno, da bi možda meta napada bila neka Grčka, Rumunija, ali im je Srbija bila najpodesnija zbog jako slabin nacionalnih institucija, pre svih, crkve.
Upravo zbog toga se Gavrlo i upecao.
E ovako sam ja to ilustrovao u VII razredu osnovne škole i dobio ukor nastavničkog veća.

Ukor nisi zaslužio, ali kepana ko vrata - Da.

Nemo' da me žališ, jeste da sam imala peticu iz istorije, ali sam uvek mislila svojom glavom. Zato nikada nisam bila u većini, većina su resavci koji se povode za autoritetima, bilo da su ti autoriteti njihovi učitelji ili njihovi ukućani - nebitno.

Gavrilo Princip je bio jedan mlad, neiskvaran čovek željan promena. Revolucija koju je sanjao mu je došla glave. Uvek to tako biva sa onima koje žrtvuju oni iza kulisa političkih zbivanja - pijuni za to i služe. Neko mora da povuče oroz i nadrapa, bude kriv za sve. Drugi nakon njega uživaju u boračkim penzijama, dok na spomenik našega junaka zanesenjaka kake golubovi iz parka.

što je po Vašem osobnom mišljenju GAVRILO PRINCIP u povijesti Balkana...?! zašto je jedno ili drugo...?!


ovu sam temu postavio jer sam negdje čitao da je Biljana Srbljanović to rekla navodno...jel baš rekla ne znam...i žena je to obrazložila...naravno uslijedila je bujica psovki i pretnji prema ženi...ali ako dublje razmislimo, da je netko našeg recimo vladara isto tako maknuo, da li bi on bio heroj onda ili drugo...o tome se radi...po meni osobno atentat je vid kukavičluka...imamo primjer Đinđića...nisu mu mogli ništa i bilo je da se makne...i do dan danas se ne zna tko je nalogodavac...ali to je sasvim druga tema...

brunolino ::

ovu sam temu postavio jer sam negdje čitao da je Biljana Srbljanović to rekla navodno...jel baš rekla ne znam...i žena je to obrazložila...naravno uslijedila je bujica psovki i pretnji prema ženi..

Da li je ona rekla ili ne ,može da bude diskutabilno -ali je ovo činjenica o kojoj nema diskusije,i svako može da proveri  :

TVRDE RUSI

Gavrilo Princip je terorista!
Autor: Alo.rs | 16.04.2015 - 23:39:00h |

Gavrilo Princip je u moskovskom Centralnom muzeju oružanih snaga Rusije predstavljen keo terorista organizacije Mlada Bosna!

Gavrilo Princip


Usred muzeja je, naime, postavljena njegova slika, a ispod je navedeno da je 28. juna 1914. godine ovaj "terorista" smrtno ranio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu.

Ccccc ,braćo Rusi ,zar tako ?

Da, Rusi koji obožavaju Srbe smatraju da je Gavrilo kriv za I svetski rat, da nije smeo da nasedne na Austrijsku podmetačinu sa Ferdinandom, da je sve organizovala Austrijska tajna policija, a da je on samo bio egzekutor i na neki način usijana glava.
To je stav svih, valjda tako uče u školama.
Inače, u jednoj ozbiljnoj zemlji se ne bi smeo praviti izuzetak i jedan atentator proglašavati za heroja.
Međutim, atentati i služe slabijim vojno da ne dozvole samovolju jakih i moćnih.
Njega su slavili više Muslimani nego Srbi, tako da je on slučajno Srbin, jer je morao da stavi breme krivice Srbiji, ali u principu je mogaoo biti bilo koji žitelj Bosne koji se zalagao za nezavisnu i slobodnu Bosnu.
Smatram llično da je Gavrilo Princip ipak terorista, ali koji je pucao u okupatora svoje zemlje. To je nedopustivo, ali ako se slavi Žikica Jovanović Španac, onda svakako Gavrilo Princip ima jooš veću herojsku pozadinu. Jer ne treba zaboraviti, Žikica je pucao u Srpskog policajca, a poveo ustanak za promenu vlasti u svojoj zemlji, tek uz put za borbu protiv okupatora. Jer je uveliko na Ravnoj Gori već postojao pokret otpora za svakog ko je hteo iskreno da ratuje sa Nemcima, ali mudro, bez izlaganja civila Nemačkom zločinačnom masakru i odmazdi.
Slažem se da je Gavrilo terorista, samo ako su svi koji su se latili oružja 90-ih teroristi, jer su to sve bile paravojne formacije.
Gavrlilo je terorista zato što je takav trebao Austro-Ugarskoj.
Njegova nacionalna osećanja ne dolaze u pitanje, ali niko nema pravo da sa 17 godina stavlja na kocku sudbinu svog celog naroda i nacije.

O Gavrilu Principu bi smo mogli da raspravljamo mi sami. Međutim, grotesno je kada o tome reč jednu kaže Nemačka, Amerika ili bilo ko, ko je zavijao i zavija u crno ceo svet.
Kao rojalisti, žao mi je kada padne bilo koja carska glava, ali ipak, mnogo veći zločini su oni nastali u bobardovanjima od strane Amerikanaca širom sveta.
Dok se Američka govrna ne unište i ne presatnu da postoje, smešno je raspravljati o Gavrilu, trećem metku ili bilo kom pojedinačnom ubisvu. Danas deluje mašinerija za ubijanje, a to je USA, prosto monstrumi koje treba obuzdati ne birajući sredstva.

Upravo nekog tipa Gavrla može podržati samo Američka zvanična politika.
Jer jedino oni ne gledaju da li je pucano u nenaoružanog čoveka ili vojnika, da li je stradala žena koja je sedela pored, ni kriva ni dužna.
Za Američku politiku je heroj onaj, čiji se politički interesi poklapaju sa Američkim. NIšta više. NI način, ni klanja, spaljivanja, gasne komore, ništa nije bitno. Samo da li je to sve u skladu sa odlukama Američkog parlamenta.
I Bin Laden je bio heroj, tek kada je slučajno njegovo delovanje počelo da se kosi sa zvaničnom politikom USA, postao je terorista.

Ono što mene lično najviše nervira kod "sarajevskog atentata" su neke činjenice ,za koje se naša javnost pravi da "ne zna" .

-U grupi atentatora je bilo 5 bosanskih Srba i 1 musliman (Muhamed Mehmedbašić ,koji je trebalo da bude glavni "pucač" ) . Nikakva "Srbija" nije tu bila u pitanju ,nego su se članovi "Mlade Bosne" u stvari zalagali za zajedničku državu "svih Slavena" ,tj za "Ujedinjenu Jugoslaviju ".
-Na suđenju su atentatori posebno naglašavali da su oni predstavnici sve omladine -Srpske ,Hrvatske i Muslimanske u zajedničkoj borbi protiv Austrougarske okupacije Bosne ,a za zajedničku državu "svih Slavena" . Nacionalna pripadnost je za njih bila nebitna .
Inače ,Austrougarska nije bila sasvim protiv ideje "ujedinjenja Slovena" ,ali je imala projekciju da se to desi "unutar" Monarhije .

- Politički efekat ubistva nadvojvode je u stvari formalno bio minoran . U tom trenutku ,porodica Habzburg je imala 40 nadvojvoda ,i duplo više vojvoda .Dakle ,bilo ko je mogao odmah da zameni ubijenog Franca na njegovoj funkciji (što se i desilo) .

- Atentatori su bili amateri ,i nimalo zainteresovani za kolateralnu štetu .Tako je bomba koju je bacio Nedeljko  Čabrinović  izranjavala nevine građane ,a meci namenjeni generalu Poćoreku su ubili nadvojvotkinju Sofiju .

- Ovo se teško odrazilo na sliku o srpskom narodu ,apostrofirani su kao podmukle ubice žena . Tim više što su još sveže bile slike zverskog ubistva Drage Mašin koje su počinili srpski oficiri . Isti koji su to uradili su u stvari i "napujdali" ove studente i maloletnike na čin atentata ,i dali im oružje (Apis , Malobabić ,Tankosić .Kasnije im je sudio srpski vojni sud i sva trojica su pogubljeni )

- U vezi sa ovim ,Austrougarska je dobila odličan izgovor da započne rat ,i bogomdani izgovor za ratnu propagandu .


(i zverstva koja su kasnije činili u Srbiji pod izgovorom "odmazde" )
Srpska vlada je prihvatila sve uslove "ultimatuma" ,čak i one vrlo sramotne ,jer je bila svesna šta sledi ,međutim ,bes austrougarske javnosti posle atentata je bio toliko jak ,da su se morali odlučiti za rat u ime "odmazde" .
Dakle , ovaj (za mnoge "herojski čin" ) je posredno i neposredno doveo do 1 .100 000 -1 .300 000 srpskih žrtava u "velikom ratu" ,ili 1/3 ukupnog stanovništva ,ili skoro 60 % muške populacije . Procentualno -duplo više "civilnih" nego "vojnih" žrtava .

Da li je onda "atentat" bio "herojsko delo" i da li bi srpska istorija stradanja bila puno manja da ga nije bilo ? Ja mislim da -bi.

Malkice sam čitao (malo više ) o liku i delu Gavrila Principa -i čak i na vlastito čuđenje došao do nekih istorijskih činjenica -koje će debelo razočarati ovdašnje srpske ultranacionaliste (kojima je on ikona)

1.Gavrilo Princip se decidirano izjašnjavao kao SRBOHRVAT (a ne kao "pravoslavni Srbin") -moliću ,proverite (ko ne veruje ) Čak se i u filmu "Branio sam Principa" to pominje -prilikom davanja prve izjave o identitetu ,pošto je uhapšen .

2. Na suđenju je rekao da žali zbog ubistva nadvojvodkinje Sofije ,i da je u stvari gađao Poćoreka .Krunska izjava motiva je bila: Ja sam JUGOSLOVENSKI NACIONALISTA ,težim za ujedinjenjem svih JUGOSLOVENA ,pod bilo kojim političkim oblikom .(moliću i to -proverite )

I šta ćemo sad -što bi rekla Konstrakta ?


Ovo -isključivo istine radi (a i pomalo da mu razne "navijačke grupe" ,narkodileri ,ubice i koljači ne bi ime uzimale u usta ,i pod tim imenom vršile zločine )
Zaista nije zaslužio da mu slika bude na paketima kokaina .

Moram da se složim sa Danijem. Mlada Bosna je bila pokret sva tri naroda u BiH.

Kica/Praja ::

Moram da se složim sa Danijem. Mlada Bosna je bila pokret sva tri naroda u BiH.  

Jeste -samo treba pogledati imena "zaverenika" .
Oni su se borili za Jugoslaviju -a ne za neku "veliku Srbiju" ,"tisućgodišnju Hrvatsku" ,ili "Osmanlijsku Bosnu " .
Zato i ne razumem "velikosprsko "svojatanje Principa -kada su istorijski podaci (sa svih strana ) više nego jasni ?