In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni

First topic message reminder :

Pevačica Ksenija Pajčin i njen dečko, maneken Filip Kapisoda pronađeni su večeras mrtvi u stanu u Nikšićkoj ulici broj 5 u beogradskom naselju Voždovac, saznaje Blic online.
Kako je rečeno u informativnoj službi MUP-a, oboje imaju prostrelne rane na glavi, a pištolj iz kojeg je pucano pronađen je pored njihovih beživotnih tela.
Još uvek nije poznato da li je u pitanju ubistvo ili samoubistvo. U MUP-u navode da je istraga u toku, ali da je najverovatnije reč o ubistvu i samoubistvu.
Beživotna tela Ksenije i Filipa pronašla je njena majka u svom stanu na Voždovcu, javlja Tanjug.
Kako nezvanično saznajemo, policija je pre dva dana intervenisala zbog prijavljenog nasilja, ali tada niko nije bio priveden.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Samouka ::

Zajedno samnom peva: Mi imamo našeg boga ime mu je Bodiroga...
Nisam ga ni posrbila nit' je on mene pokatoličio.

Ovo sve nije razlog da svila bude napadnuta jer je iskreno iznela svoj stav i svoje mišljenje na koje svi imamo pravo. Možda je iskrenija od mnogih!
Više volim istinu u lice nego laži u rukavicama.

Tačno i lepo rečeno..

Da ,sve se ovde lepo kaže ,samo treba malo bolje obratiti pažnju na neke koji pišu sve u superlativu ...ovo se ne odnosi na post od Samouke da se zna .. [You must be registered and logged in to see this image.]

Izvinjavam se.Tema je bila slagvort za dobar nastavak "ISTOG"


Slusaj Dany da ja tebi nesto napisem.
Ti mene parafraziraj tako sto ces da napises da sam ja pogresila nekog nazvala kurvom ili dala ocenu u ovome pa to lepo "ocrnis"Moja voljena Dalmacija nikad nije bila voljena zbog Hrkaca koga su 7o i neke uhvatili na Zadarskom MOSTU KO EKSTREMNOG USTASU NITI DIVLJANJE BILO KOJE "tekme" ne,Partizan-Zvezda-Dinamo itd.
Ja ne govporim da je Severina droca koju ima tamo neki Milan i Marijana zato sto joj tamo neki Nikola...ovo -ono...
Ljudi sire bratstvo i jedinstvo lijepe nase i lepe nase
To ti mene prevodis i prozivas jer te je post uvredio zbog pojma nemam cega svega...
Ja Cibonine kosarkase [staru postavu] znam i licno ,deo naravno...
Upoznala sam ih davnih dana jos ko studentkinja u Beogradskom hotelu u Zadru.
Post je bio namenjen pomirenju koje nikada nece biti pravo pomirenje Srba i Hrvata osim u dobrom ili losem sexu.
zato...citaj pazljivo
be se meni sto si ti gazda foruma ja sam bar patriota za sve dobre ljude

Izvinjavam se.Tema je bila slagvort za dobar nastavak "ISTOG"
Samo da poljubim Lava-lafa...e tako ,sad smo razmenili iskustva")

Šteta kad ljudi pokrenu ovaku temu o jednom sportisti i odma je počnu braniti od tamo ,,NEKIH,,koji za divno čudo i film snimiše ali opet nevaljaju i kad dođu da se izvinu (al šta je Divac to uradio )što je bacio šahovnicu i uzeo trobojku ...pa i Boban je udario onog policajca ,,,jel mu se izvinio za to ...o čemu mi treeba da pišemo ovde kad se odma sport baci na naše i njihove ....
Svilo ,svako će te ceniti za ono što si napisala jer si samo napisala istinu .
Kad želimo da se setimo čoveka i sportiste onda se ne spominje politika

Tek sam ustala, pa sam malo na lijevoj...lijepa tema bi, za lijepog covjeka...zanimljivo kako nekako uvijek okrene na bullshit.

DA ...tema o sportisti i sećanju na njega ..
i onda se pokrene lavina bez potrebe ...
Dokaz da smo još divljaci i da nismo zreli da uđemo u civilizaciju sa drugima pa eto odma pokrenemo sve naopako ...baš smo čudna sorta [You must be registered and logged in to see this image.]

nitko nije napisao koliko je Drazen trenirao i da je imao kljuc od dvorane u Sibeniku...

nitko nije napisao koliki mu je prosjek koseva bio...nitko...

nitko nije napisao da ga je najbolje pokrivao Mutapcic...nitko...

te stvari nisam o njemu procitao , a volio sam ga ko kosarkasa...i divio mu se , virtuoznosti , drugo me ne zanima...tema je godisnjica njegova , nazalost tuzna...

brunolino ::

nitko nije napisao koliko je Drazen trenirao i da je imao kljuc od dvorane u Sibeniku...

nitko nije napisao koliki mu je prosjek koseva bio...nitko...

nitko nije napisao da ga je najbolje pokrivao Mutapcic...nitko...

te stvari nisam o njemu procitao , a volio sam ga ko kosarkasa...i divio mu se , virtuoznosti , drugo me ne zanima...tema je godisnjica njegova , nazalost tuzna...

komentar

LAKA MU ZEMLJA!
Moj post je bio vezan za postavku pomirenja i odlaska Divca kod roditelja.O prijateljstvu koje je moralo opstati bez obzira na politicke uticaje.Znaci!
Nema ljutnje! Ja nisam ekstremno protiv sporta i njegove divne svetlosti kojom je okruzio i svoju i moju Domovinu.Ja sam pisala o motivima njihovog razdvajanja i o razdvajanju sporta,muzike i lepote zbog politike i mrznje dva naroda .
To ne sme ici jedno s drugim,posebno ne u sportu i muzici!
Ono sto radi mladi huligan na stadionu jeste divljastvo,zverski cin nevaspitanja i bahatosti .
Ono sto prati kamenovanje autobusa bilo da se vraca iz Beograda ili iz Splita,Zagreba,znaci nacionalisticku mrznju.
Nisam klinka da ne mogu da saberem ;dva i dva?!
Nisam ni veliko-Srpkinja,niti imam protiv Veliko-Hrvata.
Spokoj dragom ,velikom i legendarnom kosarkasu i mir dusi njegovoj i njegovim roditeljima.Post je morao da sadrzi samo In-memorian a ne i mirenje dva prijatelja i ostalo...makar i bilo vezano za njegovo ime.

svilanaasvaltu ::

Spokoj dragom ,velikom i legendarnom kosarkasu i mir dusi njegovoj i njegovim roditeljima.Post je morao da sadrzi samo In-memorian a ne i mirenje dva prijatelja i ostalo...makar i bilo vezano za njegovo ime.

Eto ,upravo to .
Ne vidim zašto nije trebao da sadrži posthumno "mirenje" ,kada od toga možemo svi nešto da naučimo ? Stidimo se Divčeve ljudske potrebe za tim ?

Za mene lično -Dražen nije i neće biti najveći hrvatski košarkaš -nego jedan od najvećih košarkaša Jugoslavije -isto kao i Divac .

(ps ja imam protiv "Veliko Srba " i protiv "Veliko Hrvata "i izvinjavam se ako ne mogu da se uzdržim kada čitam neki post u tom "tonu" .
Protiv Srba , Hrvata i svih ostalih nemam ništa ,trudim se uradim sve što je u pravcu nekog pomirenja i to ću raditi i nadalje . )

Povodom godišnjice smrti Dražena Petrovića ( Sport blog B 92 ,Srbija )


Kosarku sam poceo da pratim taman kada je i Drazen krenuo ka vrhu, moje
prvo finale je bilo Sibenka-Bosna. Mogu reci da za ovih 25 godina
boljeg igraca u napadu od Drazena u Evropi sigurno nema.

Navijac sam
Partizana i pomalo sam ga mrzeo jer nas je stalno trpao, ali sam ga
voleo i uzivao sredom kada se poigravao sa evropskim velikanima.
Zadovoljstvo je bilo gledati ga kako pogadja iz svih pozicija, odlican
ulaz, sigurna ruka sa bacanja. Jos kada su uvedene trojke postao je
smrt za sve odbrane. Veliki radnik, ceo zivot je posvetio kosarci. Tada
smo svi hteli da budemo kao on.

Legendarni mec je finale Kupa Kupova
Real-Kazerta '89 i njegov obracun sa Smidom kada je zabio 62 poena. U
reprezentaciji vrhunac je imao u Zagrebu na EP '89 kada je imao mislim
30 poena i 5 asistencija u proseku. Pravi predvodnik slavne generacije
sa kraja osamdesetih.

Sa Divcem pravi pionir proboja evropskih igraca u
NBA, koji upravo njima mogu da zahvale za sadasnji status, zao mi je
sto mu Adelman nije pruzio sansu u velikom finalu '90. U Nju Dzersiju
je dokazao da je veliki igrac i za NBA ('93 izabran u trecu petorku).


Zanimljiv podatak je da su ekipe za koje je igrao svake godine
igrale finale evro kupova, Sibenka '82 i '83 Kupa Koraca, Cibona '85 i
'86 Kupa Sampiona, '87 Kupa Kupova, '88 Kupa Koraca i Real '89 Kupa
Kupova.

Nije mu se dalo da osvoji Zuckovu levicu. 112 poena je dao u
cuvenoj utakmici prvenstva SFRJ protiv kadeta Olimpije, naravno svi su
igrali za njega. U reprezentaciji dugo nije imao srece, '83 je grejao
klupu Kici i Moki, '85 sokantan poraz od Ceha u cetvrt finalu, '86
neverovatan preokret Sovjeta, '87 ispustenih 10 razlike na poluvremnu
protiv Grka, '88 najgora utakmica bas u finalu sa Sovjetima.

Ali sve je
naplaceno na naredna dva takmicenja kada nismo imali dostojnog
protivnika. Naravno vecito pitanje ostaje sta bi bilo '92 na OI da je
izasao tim SFRJ na megdan Drim timu, Petrovic, Kukoc, Radja, Divac,
Paspalj, Djordjevic, Danilovic, Savic, Komazec...


Nadimak mu je bio kosarkaski Mocart i na zalost zavrsio je zivot
kao i slavni kompozitor, prerano ne poklonivsi ovom svetu sve sto je
mogao, ali je dovoljno iza sebe ostavio da nikada ne bude zaboravljen.

(Dusan, 7. jun 2008 06:22)



[You must be registered and logged in to see this image.]

Blistavo i strašno

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bekim Fehmiu

16.06.2010.

Emisija Peščanik, 16.05.2001. Svetlana Lukić: Sada ćete čuti gospodina Bekima Fehmiua. On je napisao knjigu koja se zove Blistavo i strašno. Posetili smo gospodina Fehmiua, razgovarali smo o knjizi a naravno i o nekim drugim neizostavnim temama. Branka Petrić (čita): Pet godina nisam bio na Kaljaji. Od mog pokušaja samoubistva. Sedim pored 'ramazanskog' topa. Vidim moju Bistricu, koja deli grad u dva dela, i račva se na jazove koji teku pored nje i obrću teško mlinsko kamenje. Jazovi prolaze pored zidova kuća, ispod radnji, čiji vlasnici u njima hlade lubenice i boce piva, presecaju kaldrmisane ulice sa mostićima, pa, protičući pored jablanova, vrba, topola, razilaze se u potoke i potočiće. Ovi pak jure ispod zelenih krošnji i crvenih ćeramida, sa čuvarkućama na njima, ulaze u svako cvetno dvorište, brzaju pored dudova, bresaka, šljiva, mušmula i, odlazeći iz dvorišta u dvorište, povezuju komšije jednog sa drugim, da bi se svi ponovo izlili u jazove, a ovi u svoju maticu. Bistrica mi izgleda kao ogroman, položen, od tekućeg srebra razgranat dud... Srebrni dud. Baka Hili mi je davno rekla: Nemoj slučajno da pljuneš u potok, jer će ti ostati kriva usta! Bekim Fehmiu: Pretposlednji put sam bio u Prizrenu '97. godine i video sam da je između čaršije i šadrvana je bila crkva oker boje ali okružena lipama. I mi kao klinci smo uvek kada su bile slave i praznici išli tamo i sa vrata slušali pesme. Video sam da su sve to posekli, izgradili su spomenik caru Dušanu od tri, četiri metra, od žutog granita, umesto onih božanstvenih lipa popločali sa kamenim pločama, postavili neku zelenu klupu i ispod klupe spava neki jadni izbeglica iz Like a odmah iza metalne ograde je kafić gde se pije i peva. To je bio grad za čoveka. Nažalost, više ne postoji. Da li znate da mi se juče ili prekjuče javila Olja? Popova ćerka iz mog bogaza. Nisam znao da se nalazi ovde, da se povukla sa armijom. Ali znao sam da će do toga doći, u mom poslednjem intervjuu sam rekao: Zbogom narodi i narodnosti bivše Jugoslavije. Dao sam ga 14. aprila 1987. godine. Citirao sam Šekspira: Ovo je vreme izašlo iz zgloba. O prokletstvo, sram što sam rođen da te popravljam sam. [You must be registered and logged in to see this image.]Da, ja se osećam kao u pesmi Čovek peva posle rata Dušana Vasiljeva koji je za mene testament: Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova. Sestra mi se prodala i majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom moru bluda i kala ne tražim plena. Ja sam željan zraka, i mleka, i malo bele jutarnje rose. Ja sam se smejao u krvi do kolena, i nisam pitao zašto. Brata sam zvao dušmaninom kletim i kliktao sam kada se u mraku napred hrli i onda leti k vragu i Bog i čovek i rov. A danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli i kako mi s glave raznosi krov. I nemam volje il' nemam snage da mu se svetim. Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolena, i preživeo ove godine klanja radi ovog svetog saznanja što mi je donelo propast. Ja ne tražim plena. O dajte meni samo još šaku zraka, i bele jutarnje rose. Ostalo vam na čast. Branka Petrić (čita): Leto je. Paklena je vrućina. Dudinje opadaju. Bos, u kratkim pantalonama, upadam u dvorište, sav musav, prašnjav i gladan. Jaaoooj, pere se veliki veš. Mrzim kad se pere veliki veš i kad se kreči kuća, jer je Dija tada nervozna, pa ja pobegnem na ulicu. Ali ovoga puta nisam to učinio. Ujna je nasred dvorišta, sa koritom preko potoka, gde ispira rublje. Na sebi ima prozirnu haljinu sa crveno-belim cvetićima. Prilazim potoku iza ujne. Sedam. Nije me ni primetila. Bućnem noge u hladni potočić i krišom je posmatram. Sva je zajapurena. Pri pokretima podiže joj se i spušta haljina, kratka do kolena, koja se mestimično od znoja lepi za telo. Ima lepe grudi, tanak struk i, čini mi se, nema gaciće. Ja, kao da perem noge, saginjem se i sa strepnjom virim ispod haljine... Kad se uspravi vidim joj samo zadnji deo nogu i unutrašnjost bedara, a kada se saginje... Prokletstvo. Vesa mi je donela parče hleba i isterala me na ulicu. Znam da sam uradio nešto što nisam smeo, ali sam ipak to uradio. Bekim Fehmiu: Nikada nisam krivio Srbe za ono što se dogodilo Albancima. Za to krivim samo Albance. Oni su sami krivi. Moj poslednji intervju od 1991. u Glasu omladine u kome sam predložio da optuže u međunarodnoj zajednici za zločine koji se čine tokom mira na Kosovu od '81. do '91. federaciju, Republiku Srbiju, pred međunarodnim sudom. Nisu to uradili. Zašto? Jer ubiti dete od 3 godine i starca od 92 godine u sopstvenoj kući, pa krvava bajka koja se desila samo dva, tri dana ispred onoga što kažu Srbija od tri dela postaje cela, 28. marta, i ćutati o tome. Meni slobodu niko ne može da ukine. Može da mi ukine kada mi otkine glavu ali ja sam slobodan čovek. Nikada se robom nisam osetio. Znao sam da dolazi rat. Govorio sam o srpskoj deci a ne o albanskoj deci. Ja sam govorio o svačijoj deci jer ja sam predratno dete, ja sam doživeo rat, doživeo sam i ono posle rata, a oni koji su bili u krvi sopstvenog naroda, u srpskoj krvi do guše, u hrvatskoj krvi do guše, odjednom ti ljudi koji su preživeli to klanje od '41. do '45, milion ljudi je ubijeno a najviše smo se pobili među sobom. Ovde čovek ne može da umre bez najmanje dva-tri rata. Branka Petrić (čita): Predveče je. Sneg se najzad stvrdnuo. Klizamo se na kratkim metalnim klizaljkama. To su polovine rascepljene cepanice. Od vrha do dna je zategnuta žica, koja je zavrnuta pri vrhu kod prstiju i kod stopala. Kroz to je provučen kanap, koji se vezuje i polovinom olovke ili manjim štapićem pričvršćuje za nogu. Više hodam nego što se klizam. Neko predloži da odemo do Papaz-čaršije. Kod Batine prodavnice čekalo nas je iznenađenje. Izdaleka smo primetili jednog mladića koji se kliza ispod velike ulične svetiljke. To nije klizanje kao naše, to je nešto sasvim posebno. Zanemeo sam od divljenja. Šta sve taj mladić ume! Lep je. Na sebi ima beli džemper sa rolkragnom, tamnoplavu bluzu pripijenu uz telo, kao i pantalone. Na nogama ima divne cipele sa klizaljkama, koje prvi put vidim. Drugovi kažu da su od čelika, a meni svetle kao da su od srebra. On je sam. Oseća da nam se dopada pa izvodi sve što zna, dok se pored česme nije pojavila devojka koja ga je pozvala: - Bane, 'ajde kući. Bane se zavrteo još dva-tri puta oko sebe kao čigra pa se, zabacujući čas jednu, čas drugu nogu, udalji. Kad je stigao do česme gde ga je čekala devojka, on se okrenu prema nama, osmehnu nam se i mahnu rukom u znak pozdrava. Svi mi, kao po komandi, otpozdravismo mu, presrećni zbog onoga što smo videli. Bekim Fehmiu: Ne znam za Srbe, koliko njih uopšte je ikada napisalo nešto na albanskom jeziku, ili Hrvata, ili Slovenaca, ili Bošnjaka, ili Crnogoraca osim Miljana Miljanova. Da li je iko ikada čuo kako zvuči, kakvu muziku ima taj jezik? Bekim Fehmiu: govori stihove iz pesme Edgara Alana Poa Gavran na albanskom Svetlana Vuković (čita): Preda mnom kao da leži neko tuđ, a ne moj otac... U Bajrakli-džamiji se klanja dženaza (molitva za pokojnika). - Stoj ti tu, pored tate, dok se klanjaju. Najmlađi treba da ga čuva. Takav je adet – reče mi neko. Ja stojim sam. Sagao sam glavu i gledam crvenu zastavu pa crnog orla sa dve glave, raširenih krila. Crna orlova krila počinju da se šire. Orlove obe glave se dižu i gledaju nadole. Užasnut, odmakao sam se kad se veliki dvoglavi orao uspravio i naglo zario svoje kandže kroz poklopac tabuta. Izvlači tatu zavijenog u belo platno. Zamahuje svojim ogromnim krilima i poleće. Obleće oko dvorišta džamije u krug, a svakim krugom diže se sve više i više. Očevo telo visi, opuštenih nogu i sa glavom nagnutom u stranu. Orlove kandže su zarivene u njegov grudni koš. Leteći u širokim krugovima oko belog minareta, orao sleće na sam vrh... Mrak je... Samo minaret u svojoj belini žestoko blešti. Crni orao sedi na tati. Čudim se: kako tatu ne probije vrh minareta. Emisija Peščanik, 16.05.2001.

BLISTAVO I STRAŠNO

Bekim Fehmiu


[You must be registered and logged in to see this image.]


Opis:"Blistavo
i strašno" je knjiga sećanja na detinjstvo provedeno u Sarajevu, Skadru
i Prizrenu, u godinama pred početak Drugog svetskog rata do 1954.
Uspomene Bekima Fehmiua čitaju se kao dokumentarni roman.

Ovom knjigom čuveni jugoslovenski glumac vratio se u javni život posle
dugogodišnjeg odsustvovanja. Povukao se iz javnosti u znak protesta
protiv antialbanske propagande i širenja mržnje prema Albancima. Posle
14 godina koje su obeležili rat i mržnja, odlučio je da se vrati
publici.

ZA OVAKAV POST SE SAMO MOŽE NAPISATI --SVAKA ČAST DUŠANE --
OVDE I DA HOĆEŠ NEMOŽEŠ DA PIŠEŠ O POLITICI,OVDE JE SVE NAPISANO O ČOVEKU ,SPORTISTI I LEGENDI ,NIŠTA VIŠKA ,TAMAN ONOLIKO DA SE SAMO MOŽE NADOGRADITI SVE NAJ,NAJ, I NAJ ..TAKO JE TEMA NA SVOM MESTU-- [You must be registered and logged in to see this image.]

Možemo samo plakati'Takvog čovjeka nikad nitko ne smije zaboraviti!'


[You must be registered and logged in to see this image.]



Vijest o smrti velikana hrvatskog nogometa, Tomislava
Ivića s tugom su dočekali svi sportski djelatnici. Zateklo je to i
hrvatskog izbornika Slavena Bilića koji je prema legendarnom treneru
osjećao veliko divljenje.

• 
  [You must be registered and logged in to see this image.]
  Odlazak jednog od najvećihPreminuo proslavljeni trener Tomislav Ivić
  

"Jako sam tužan zbog smrti naše legende prije svega njegove
obitelji. Ovo je veliki gubitak ne samo za hrvatski već i za europski
nogomet. Imao sam tu sreću da sam mogao posjećivati Tomislava sve do
posljednjih dana života. Slušao sam pozorno što je govorio i upijao to
znanje. Nažalost, ova praznina koju sad osjećamo će s vremenom samo
rasti. U nogometu se pojave tisuće i tisuće trenera, a rijetki su oni
koji promjene nogometnu filozofiju poput Ivića", izjavio je izbornik hrvatske reprezentacije Slaven Bilić za 24sata.



'Ovo je veliki gubitak ne samo za hrvatski već i za europski nogomet', smatra Slaven Bilić
[You must be registered and logged in to see this image.]



Predsjednika HNS-a Vlatka Markovića, također je pogodila smrt najtrofejnijeg hrvatskog nogometnog stručnjaka.

• 
  [You must be registered and logged in to see this image.]
  I Španjolci su mu se klanjaliTužan oproštaj s legendom jugoslavenskog nogometa
  

"Hrvatski nogomet je ostao bez čovjeka čiji gubitak nikad nećemo
nadoknaditi. Ivić je nogometu davao drugu dimenziju. Kad je bio trener
Hajduka od njih je napravio svjetsku momčad, takvog čovjeka nikad nitko
ne smije zaboraviti, znam da se to neće dogoditi, svi mi koji imamo veze
s hrvatskim nogometom" prokomentirao je Marković.


Jedan od njegovih učenika iz doba zlatne Hajdukove generacije, Ivica Šurjak, nije mogao sakriti tugu.


"S Ivićem sam radio od svoje 12 godine u Hajduku. Osvajali smo
trofeje i u omladinskim natjecanjima te tri prvenstva i pet kupova u
prvoj momčadi Hajduka. Unosio je nešto novo u nogomet. Igrali smo ispred
svog vremena. Ovo je veliki gubitak", rekao je Šurjak.



Net.hr
24.06.2011.

Preminuo Vladimir Dimitrijević
Izvor: Tanjug

Izdavačka kuća "Laž Dom" ( L'Age d'Homme) saopštila je da je direktor kuće Vladimir Dimitrijević (1934-2011) iznenada preminuo u utorak 28. juna.

U saopštenju na sajtu ove izdavačke kuće piše da je "Dimitrijević bio ne samo osnivač, već i 'duša' kuće tokom 45 godina". Dimitrijević je, prema francuskim sajtovima, stradao u sudaru sa traktorom.

Rođeni Beograđanin, Dimitrijević je maturirao u čuvenoj Drugoj muškoj gimnaziji i upisao studije prava ali je emigrirao u Italiju i zatim je prešao u Švajcarsku gde je 1966. u Lozani osnovao izdavačku kuću "Laž D'om" (Doba čoveka) koja se pročula po izdanjima slovenskih pisaca.

Njegovom zaslugom su na francuski prevedena dela srpskih pisaca Miloša Crnjanskog, Bore Ćosića, Brane Šćepanovića, Aleksandra Tišme, Bore Stankovića... koja je distribuirao na celom frankofonskom području.

Pre dve godine je nagrađen u Beogradu "Zlatnim beočugom" za zasluge učinjene srpskoj kulturi.[You must be registered and logged in to see this image.]

Преминуо глумац Стеван Гардиновачки
Сре, 06/29/2011 - 22:01

[You must be registered and logged in to see this image.]

Стеван ГардиновачкиСтеван Баја Гардиновачки (Београд, 1936), првак Драме Српског народног позоришта преминуо је у Новом Саду после краће болести.

Више од четири деценије био је један од водећих глумаца нашег најстаријег професионалног театра, а и по одласку у пензију наставио је да игра на сцени своје матичне куће. Публика, која га је волела и поштовала, последњи пут га је аплаузом испратила са сцене пре нешто више од месец дана када је својом беседом отворио 56. Стеријино позорје у Новом Саду.
Глумачку каријеру Гардиновачки је започео пре пет деценија у Народном позористу у Суботици, наставио у Зрењанину, да би 1969. године постао стални члан Српског народног позоришта у коме се врло брзо уврстио међу водеће глумце у ансамблу.Запажене су његове улоге у Стеријиним комедијама "Покондирена тиква" (Јован) и "Родољупци" (Жутилов), у "Думанским тишинама" Шнајдера (Отац Бенеша), "Клаустрофобичној комедији" Душана Ковачевића (МилиционерВуле), Нушичевом "Покојнику" (Спасоје Благојевић), Ђенерал Милан Недић у истоименој драми Синише Ковачевића.За улогу Момчила Јабучила у представи "Бела кафа" Александра Поповића 1991. године добио је Стеријину награду.
Играо је у десетак играних филмова као и низу телевизијских драма и серија, као што су "Балкан ескпрес", "Највише на свету целом", "Сва та равница". За улогу у филму Александра Ђорђевића "Стићи пре свитања" 1978. године добио је Златну арену на филмском фестивалу у Пули.Добитник је Октобарске награде Новог Сада, 1988, низа годишњих награда Српског народног позоришта, као и највишег признања ове куће Златне медаље "Јован Ђорђевић", 1996. гоодине, и награда на Сусретима војводјанских позоришта,на Филмском фестивалу у Нишу и Златног римског новчића за афирмацију и допринос југословенском филму на фестивалу у Врњачкој Бањи. Н. П.

Bio je sjajan glumac, bas mi je zao..

TUŽNI KRAJ LEPOTICE

ANA GREPO NAĐENA MRTVA!




Nedelja, 13. Novembar, 2011.|


Beživotno telo bivše hrvatske manekenke u kupatilu pronašla njena majka







[You must be registered and logged in to see this image.]


Nesrećan slučaj ili...
Dugonoga lepotica, prva pratilja na izboru za mis Hrvatske 1990. godine
i misica Mediterana Ana (Ljiljana) Grepo preminula je pre tri dana u
jednosobnom stanu u Osijeku. Ana se u 42. godini navodno otrovala
ugljen-monoksidom, koji je iscurio iz neispravnog bojlera ili plinskih
instalacija. Anino beživotno telo pronašla je njena 83-godišnja, teško
pokretna majka Danica.

- Bolje bi bilo da se to dogodilo meni nego Ani - rekla je potresena
majka, kojoj je bilo čudno što njena ćerka duže od 45 minuta ne izlazi
iz kupatila.
- Bojler je bio ispravan. Ana se tuširala i prala kosu. Ponestalo joj je kiseonika - saopštila je njena sestra Marica.

Portparol osječko-baranjske policijske uprave Marko Caleta izjavio je
da je najverovatnije reč o nesrećnom slučaju i da je naložena obdukcija
tela.

Bivši vaterpolista Dušan Popović izvršio samoubistvo

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bivši centar jugoslovenske vaterpolo reprezentacije Dušan Popović tragično je izgubio život u Mađarskoj



Jedаn
od nаjboljih centаrа nаšeg vаterpolа, bivši reprezentаtivаc, Dušаn
Popović juče je izgubio život u Mаđаrskoj. Popović je u dugogodišnjoj
kаrijeri kаo člаn rаznih selekcijа osvojio gotovo svа sportskа
priznаnjа.
Popović je rođen 15. juna 1970. godine, ponikao u
Partizanu sa kojim je osvojio vrhunske rezultate, a na evro sceni je
osvojio Kup kupova i Super kup. Igrao je još u Bečeju i italijanskim
klubovima. Sa Posilipom je osvojio Kup šampiona 1997.

Za
reprezentaciju je odigrao 132 utakmice i postigao 117 golova. Bio je
otkrovenje prvenstva sveta u Pertu 1991. godine kada je Jugoslavija
osvojila zlato posle trijumfa nad Španijom rezultatom 8:7.
Po završetku karijere bavio se trenerskim poslom u Firenci u Italiji.

UMRO ANTE MARKOVIĆ




Ponedeljak, 28. Novembar, 2011.|

Autor: Agencija BETA


Poslednji premijer bivše SFRJ Ante Marković preminuo je u 88. godini






[You must be registered and logged in to see this image.]

SARAJEVO - Poslednji premijer bivše SFRJ Ante Marković preminuo je u 88. godini.

Ante Marković rođen je 25. novembra 1924. godine u Konjicu u BiH, a
školovao se u Dubrovniku i Zagrebu. Diplomirao je 1954. na Tehničkom
fakultetu - elektrotehnički odsek, u Zagrebu. Pre Drugog svetskog rata
pripadao je naprednom omladinskom pokretu i vrlo rano postao član
Komunističke partije.

Učesnik je NOB-a od 1941. godine. Od 1953. bio je direktor firme "Rade
Končar" u Zagrebu, a od 196l. do 1986. njen generalni direktor.
Istovremeno je bio i visoki funkcioner u partijskim strukturama.

Predsednik Izvršnog veća hrvatskog Sabora bio je od 1982. do maja 1986,
a potom dva puta zaredom biran za predsednika Predsedništva SR
Hrvatske. Na 13. kongresu SKJ 1986. izabran je za člana CK SKJ.

Za predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV) izabran je 15. marta 1989. i
na toj funkciji je ostao do 7. oktobra 1991. kada su Hrvatska i
Slovenija proglasile samostalnost, nakon čega se SFR Jugoslavija
praktično raspala. Dok je bio na funkciji saveznog premijera,

Marković je osnovao stranku pod nazivom Savez reformskih snaga
Jugoslavije, postavši tako prvi državni zvaničnik koji je osnovao
političku organizaciju izvan okvira Saveza komunista Jugoslavije.
Stranku nisu prihvatili zvaničnici ni u Srbiji ni u Hrvatskoj.
Reformisti su, kao sinonim za izdajnike u to vreme, bili proganjani od
strane nacionalista.

Nakon odlaska sa mesta poslednjeg premijera Jugoslavije, Marković je
napustio politiku. Od 1991. živeo je u Gracu u Austriji. Više puta je
učestvovao kao ekspert u komisijama za privatizaciju i sanaciju banaka u
Kazahstanu i Makedoniji. Bio je svedok optužbe na suđenju Slobodanu
Miloševića u Haškog tribunalu.

Neka mu je laka crna zemlja .
"Antinih godina" smo živeli dostojno čoveka na ovim prostorima -tada ,i nikada više .Ali je smetao nacionalistima .

U vrijeme pokojnog Markovica niko nije letio da kupuje i sverca markama....bilo dobro vrijeme i stabilan dinar.
Pokoj mu dusi!

Astra ::

U vrijeme pokojnog Markovica niko nije letio da kupuje i sverca markama....bilo dobro vrijeme i stabilan dinar.
Pokoj mu dusi!

pa nije on dzabe umro u 88-oj ko rahmetli Jozo...vidi bona Bog ko je insan...vidi u kojoj su Frenky i Sloby umrli...

njima neka je krech ziv...

Neka mu je laka crna zemlja. Zasluzio je.

Jeste.. pamtice ga istorija.. RIP!

SVI ZABORAVILI KSENIJU PAJČIN




Nedelja, 4. Decembar, 2011.|

Autor: Dragana Ivanović


Na dan kad bi Pajčinova napunila 34 godine niko od njenih prijatelja nije posetio njen grob







[You must be registered and logged in to see this image.]

Tužno i pusto.
Novo groblje, subota, 3. decembar. Na grobu pokojne denserke Ksenije
Pajčin uvelo cveće. I kameno srce na kojem piše „nikad zaboravljena“. A
da li je tako?

Da je živa, juče bi napunila 34 godine. Ali 15. marta 2010. godine ubio
ju je Filip Kapisoda. Potom je i sebi oduzeo život. Na Ksenijinoj
sahrani povorka u nedogled. Svi su plakali i govorili da je nikada neće
zaboraviti. Baš kao što na srcu pomenutom piše. I nije zalud ono kameno.
Niko od svih tih prijatelja nije se setio da obiđe grob na njen
rođendan. Drugi od njene smrti.

Sedeli smo na klupi i čekali da li će se neko pojaviti. Bilo je pola
deset kad smo došli. U pola jedan smo krenuli. Tri sata tišine...

Negde oko 15 časova pozvali smo Ksenijinog kuma i stilistu Baneta
Devića. Pitali smo zašto nikoga nema. S njim i pevačicinom majkom smo se
mimoišli. Došli su nedugo pošto smo napustili Novo groblje.

- Sada smo se vratili. Njena mama je bila sa mnom, a ovako kasno smo
otišli jer smo morali da čekamo devojke iz plesne škole. Naravno da je
nismo zaboravili, a bol je i dalje neprolazna. Iznenadio sam se što niko
pre nas nije dolazio - rekao je utučeno Bane.

Kameno srce s natpisom „nikad zaboravljena“ stajaće na Ksenijinom grobu i u martu.

Biće i tada to samo obična, hladna poruka?!

Fatalna Marijana iz Tko pjeva...Umrla glumica Vida Jerman


[You must be registered and logged in to see this image.]



Kazališna i filmska glumica Vida Jerman umrla je, u 73.
godini, u subotu 10. prosinca u Zagrebu. Bila je i ostat će legenda,
glumica velike životne i scenske energije.

Zadnjih nekoliko desetljeća Vida Jerman je kao članica Kazališta Trešnja igrala u nizu predstava za djecu i mladež. Pamtiti ćemo je prvenstveno kao fatalnu ljepoticu Marijanu, koja glača košulje (i zainteresirane klijente) u najboljem hrvatskom filmu svih vremena Tko pjeva zlo ne misli.



Vida Jerman rođena je 28. svibnja 1939. godine u Zagrebu, a još
tijekom ove godine snimala je ulogu gospođe Mine u popularnoj seriji
HTV-a Stipe u gostima. Popis televizijskih uloga joj je impresivan, od sapunica (poput Doline sunca, Sve će biti dobro, Bračne vode, Ponos Ratkajevih, Zabranjena ljubav ) preko serija Naša mala klinika i Luda kuća, pa sve do legendarnih naslova iz dramske produkcije nekadašnje Televizije Zagreb: poput Smogovaca, Inspektora Vinka , Jelenka, Mačka pod šljemom, U registraturi i serije Čovik i po.



Glumila je i u filmovima: Oficiru s ružom, Nemir , Maskarada i Četverored.




Glumica poliglot



U glumačkim krugovima bila je poznata i kao poliglot; diplomirala
je glumu na Akademiji za kazališnu umjetnost, ali i studirala
engleski, talijanski i španjolski na Filozofskom fakultetu. To joj je
donijelo uloge u brojnim stranim filmovima, posebno koprodukcijama koje
su se nekada snimale u Jadran filmu. U tim je filmovima glumila na
engleskom, njemačkom i talijanskom. Također je bila i poznata kao
glumica koja je glumila na esperantu i promicala taj jezik. Na
esperantu je prvi put glumila 1973. godine u Dramskoj grupi Studentskog
esperantskog kluba u Zagrebu, a zatim je glumila na desecima
esperantskih susreta. Tako je monodramu Žena koja je šaptala u uraganu
(S. Štimec) izvela na Svjetskom kongresu esperantista u Pekingu 1986.
pred dvije tisuće esperantskih gledalaca, a kasnije je s njom gostovala
po cijelom svijetu.



U listopadu 1997. s grupom glumaca iz Zagreba je osnovala
registriranu kazališnu družinu Ponto (Most), čiji je bila umjetnički
direktor. Družina nastupa na nekoliko jezika, ali pretežno na esperantu.
Vida je bila i dugogodišnji član Svjetskog esperantskog saveza (UEA) i
njegov stručni delegat za kazalište, a u lipnju 1997. odlikovana je
ordenom Predsjednika Republike Hrvatske za svoj doprinos kazališnoj
umjetnosti i za posebne zasluge u predstavljanju hrvatske kulture u
zemlji i inozemstvu.



Danas je na njenoj Trešnji izvješena crna zastava, a iz kazalištu
javljaju da imaju punu kuću djece, jer u tijeku su predblagdanske
predstave, ali da glumci ne pričaju ni o čemu drugom nego o iznenadnom
odlasku drage kolegice.



Agencija Vlm|Danas.hr
11.12.2011.





R.I.P.

Preminuo sportski novinar Marko Marković



Tanjug | 23. 12. 2011. - 23:06h
| Komentara: 50




Doajen srpskog sportskog novinarstva Marko Marković preminuo je danas u Beogradu, u 76. godini posle duge i teške bolesti.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Marković je novinarstvom počeo da se bavi 1957. godine, a najveći deo
karijere proveo je u Radio-televiziji Beograd (1962 -1995).



Tokom radnog veka prenosio je veliki broj fudbaskih utakmica i izveštavao sa 40 šampionata Evrope i sveta i Olimpijskih igara.







Bio je autor i voditelj kultne TV emisije "Indirekt", više radio i TV
emisija o sportu, velikog broja intervjua i šest monografija.



Marković je bio i odgovorni urednik Sportskog programa TV Beograd,
odgovorni urednik Sportskog programa RTS-a, kao i predsednik Udruženja
sportskih novinara SRJ.



Od 1995. godine radio je na Televiziji Pink, gde je bio urednik sportske
redakcije, ali se u poslednje vreme retko pojavljivao na poslu zbog
bolesti.



Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

Bio je profesionalac, poznavalac materije, dobar sportski novinar i komentator...ali, meni nekako prepoznatljiv i po svojim "štriketima" - džemperima koje je nosio sa, najčešće, žakard šarama :)

Odlazak čuvenog operskog pevača

Preminuo Živan Saramandić



M.M. | 30. 01. 2012. - 10:39h [You must be registered and logged in to see this image.] 11:31h
| Foto: Beta | Komentara: 7




Jedan od najpoznatijih basova kod nas i
dugogodišnji član Narodnog pozorišta Živan Saramandić preminuo je juče
73 godini u Beogradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Poštovaocima klasične muzike i opere ime Živana Saramandića, jednog od
najistaknutijih srpskih basova urezano je u pamćenje iz njegovih brojnih
rola u postavkama "Evgenija Onjegina"; "Seviljskog berberina", "Atile" i
drugih.









Saramandić je bio oženjen Milkom Stojanović, operskom pevačicom
svetskog glasa, koja je pevala sa velikanima kao što su Mario del
Monako, Plasido Domingo i Lučano Pavaroti. Slavni par je bio u
zajedničkom životu više od četiri decenije.





Legendarni srpski operski pevač je pre nekoliko godina imao srčane
probleme, pa mu je pre četiri godine ugrađen trostruki baj-pas.



Vest o smrti Živana Saramandića potvrđena nam je i u njegovom
matičnom Narodnom pozorištu, u čijem saopštenju se navodi da će vreme i
mesto sahrane ovog umetnika biti naknadno objavljeni.





"Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti,
nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu,
poput Boljšog teatra i Karnegi Hola. Pevao je i na prestižnim scenama u
Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu,
Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu...
Vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama kao i ruskih narodnih
pesama iz repertoara Šaljapina sa kojima je u SSSR-u imao preko 500
koncerata.
Dugi niz godina nastupao je solo recitalom “Toržestvo Šaljapinu“na Sceni
“Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu. Dobitnik je velikog broja
značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi
Republike Srbije.", stoji u saopštenju Narodnog pozorišta.

Bio je legenda ,nek pochiva u miru!

OTIŠLA U LEGENDU

PREMINULA VERA IVKOVIĆ




Utorak, 13. Mart, 2012.|



Ona je karijeru započela 1966. godine, prvo snimajući
duete sa Danilom Živkovićem, a zatim i samostalne albume, među kojima je
bilo i onih sa zlatnim tiražom





[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Pevačica narodne muzike Vera Ivković preminula je u 63. godini, u domu za stara lica.

Ona je karijeru započela 1966. godine, prvo snimajući duete sa Danilom Živkovićem, a zatim i samostalne albume, među kojima je bilo i onih sa zlatnim tiražom.

Publika će je pamti po hitovima „Šuška se, šuška“ i „Šta će mi šalvare“.

Moja mama ju je volela.. RIP!