Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
Location : daleko od tebe Datum upisa : 27.12.2007
Naslov: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 16, 2010 8:41 pm
First topic message reminder :
Pevačica Ksenija Pajčin i njen dečko, maneken Filip Kapisoda pronađeni su večeras mrtvi u stanu u Nikšićkoj ulici broj 5 u beogradskom naselju Voždovac, saznaje Blic online. Kako je rečeno u informativnoj službi MUP-a, oboje imaju prostrelne rane na glavi, a pištolj iz kojeg je pucano pronađen je pored njihovih beživotnih tela. Još uvek nije poznato da li je u pitanju ubistvo ili samoubistvo. U MUP-u navode da je istraga u toku, ali da je najverovatnije reč o ubistvu i samoubistvu. Beživotna tela Ksenije i Filipa pronašla je njena majka u svom stanu na Voždovcu, javlja Tanjug. Kako nezvanično saznajemo, policija je pre dva dana intervenisala zbog prijavljenog nasilja, ali tada niko nije bio priveden.
Glumački velikan Božidar Orešković počinio je samoubojstvo, a njegovi kolege ostali su u šoku, iako postoje nagađanja oko toga što ga je navelo na taj tragičan čin
'Bio je divan kolega i zbilja sam uživala u ugodnoj suradnji s njim', potreseno je izjavila glumica Sanja Vejnović.
Njegov glumački kolega Goran Grgić ponudio je svoje objašnjenje tragičnog događaja: 'Božo je već bio dobro poznat i priznat u kazališnom svijetu kad sam ja tek započinjao glumiti. Dugo vremena sam na njega gledao kao na živuću legendu koja šeće kraj mene. Bio je talentiran čovjek i osobenjak, kao što najveći umjetnici obično jesu. Nažalost, bio je svima drugima dobar, ali ponajmanje se brinuo za sebe. Našao se u nekim kreditima, a kako nije bio vičan izlasku iz financijske krize, nagomilao je dugove. Nisam mislio da će doći do ovoga, valjda nije vidio izlaz iz cijele situacije. Očigledno mu se činilo da je sve izgubljeno.'
Glumac Enes Vejzović s kojim je Orešković glumio u serijalu 'Dobre namjere', teško se pomirio s viješću o preranom odlasku glumačke legende. 'Divio sam mu se od djetinjstva, još od kad sam vidio njegovu ulogu lugara u 'Kapelskim kresovima', pa mi je puno godina poslije bila iznimna čast igrati s njim u filmovima i serijama. Kad sam ga bolje upoznao, začudio sam se kako je jednostavan i zabavan, divan čovjek. Bio je veliki umjetnik, multitalentirana osoba, osim što se bavio glumom, bio je pisac i redatelj. U svakom slučaju čovjek koji je imao veliku potrebu komunikacije svoje unutrašnjosti sa svijetom oko sebe. Tim više me ova strašna vijest šokirala i ostavila zgromljenim', kaže Vejzović. Redatelj Branko Scmidt s kojim je Orešković surađivao na filmu 'Kraljica noći' nikako ne može spojiti činjenicu da si je glumac oduzeo život i njegov temperament.
'Još uvijek me drži nevjerica. Radili smo jedan film zajedno, ali sjećam ga se dok sam radio kao asistent Kreše Golika na serijalu 'Inspektor Vinko'. Sve u svemu, znam ga dobrih 25 godina. Bio je iznimno drag, mio čovjek i izvrstan glumac. Prema onome kako je izgledao i kakvo je veselje zračilo iz njega, ovo je nespojivo i šokantno. Sjećam ga se kao optimističnog i punog života, ne mogu vjerovati da se ovo dogodilo.'
'Otišao je veliki glumac i veliki čovjek. U trenutku kad sam bio mlad i neiskusan, ukazao mi je veliko povjerenje pristajanjem da glumi u mom filmu. Dao mi je veliku podršku i pomagao mi kako bi samo dobri prijatelji mogli pomoći. Strašno me pogodila vijest o njegovoj smrti.', izjavio je redatelj Vinko Brešan.
Božidar Orešković i Boris Dvornik u 'Kapelskim kresovima'
Mlađe generacije pamtit će ga po serijama u serijama „Ponos Ratkajevih“, „Sve će biti dobro“ i „Dobre namjere“, a stariji po ulozi Riđana iz kultne serije „Kapelski kresovi“, snimane 70-tih godina prošlog stoljeća, te seriji „Mačak pod šljemom“. Glumio je u filmovima „Kako je počeo rat na mom otoku“, „Je li jasno, prijatelju“, „Konjanik“, „Novogodišnja pljačka“ i mnogim drugima.
Tragični kraj velikog hrvatskog glumca Božidara Oreškovića
Posljednji veliki intervju: 'Ne planiram budućnost. Živim od danas do sutra'
Akademiju dramskih umijetnosti pohađao je u Zagrebu. Nakon studija postao je član ansambla zagrebačkog HNK, gdje je ostao sve do umirovljenja u rujnu 2007. godine. Glumac bogate biografije nije se libio pričati o svojoj ovisnosti o alkoholu, koje se riješio prije 19 godina, te burnom privatnom životu. Iz braka s lektoricom Lidijom dobio je kćer Laru, a potom se vjenčao s balerinom Gordanom. Ipak skrasio se tek uz suprugu Gordanu, prije 32 godine, s kojom ima blizanke Dinu i Sonju.
popovac
Datum upisa : 26.04.2010
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Jul 13, 2010 12:03 am
,Samo radi potsječanja na velikog glumca I ČOVJEKA
Istaknuta hrvatska i jugoslovenska pozorišna, televizijska i filmska glumica Mia Oremović umrla je u subotu u 92. godini u mestu Križevci, u okolini Zagreba, saopštila je juče njena porodica. [You must be registered and logged in to see this image.] Rođena je u Slavonskoj Požegi 31. jula 1918. godine, a Školu dramskih umetnosti završila je 1942. u Zagrebu. Mia Oremović je glumačku karijeru počela još za vreme Drugog svetskog rata, a bila je članica Hrvatskog narodnog kazališta i Dramskog kazališta. Od 1967. radila je kao slobodna umetnica.
Na filmu je debitovala 1952. glavnom ulogom udovice Roze u filmu Vatroslava Mimice "U oluji", a za ulogu u "H-8" iz 1958. godine, u režiji Nikole Tanhofera, nagradjena je na filmskom festivalu u Puli glavnom glumačkom nagradom, Zlatno arenom.
Mia Oremović je nagradu u Puli dobila i 1968. za ulogu u komediji Kreše Golika "Imam dve mame i dva tate".
Ostvarila je niz zapaženih uloga, a najveću popularnost stekla je ulogom tete Mine u filmu "Ko peva zlo ne misli" iz 1970. godine.
Mia Oremović glumila je u tridesetak filmova i televizijskih serija, od "Dnevnika očenašeka" i "Našeg malog mista" do "Kapelskih kresova" i "Smogovaca".
Dobitnica je brojnih domaćih nagrada i priznanja, među kojima i nagrade "Vladimir" Nazor za životno delo u oblasti filma.
Odlazak Velimira Kljaića velik je šok za svijet sporta. Popularni stari Kljun podlegao je opakoj bolesti i svijet rukometa ostao je osiromašen za čovjeka koji je taj sport istinski živio
Vijest je zatekla ljubitelje sporta, a i ne samo njih. Premda je Velimir Kljaić dugo vodio borbu protiv zloćudne bolesti, ipak nitko nije ni pomišljao da bi on, stari Kljun, mogao tu borbu i izgubiti. A nažalost - izgubio ju je!
Velimir Kljaić ostat će ljubiteljima rukometa najviše u sjećanju kao izbornik hrvatske reprezentacije koja je 1996. u Atlanti osvojila zlatnu medalju, prvo zlatno olimpijsko odličje za Hrvatsku nakon njezina osamostaljenja. Bio je trener Zagreba i Medveščaka te Lokomotive, a u Njemačkoj je radio kao trener 15 godina.
Tvorac prvog olimpijskog zlata Hrvatske, s rukometnom reprezentacijom u Atlanti 1996, bio je poznat po svojoj naravi u kojoj je iskrenost temelj komunikacije. Kljaić senior uvijek je govorio ono što misli, pa i u vremenima i prigodama kad to mnogi nisu očekivali. Bio je vrstan rukometni znalac, jedan od najboljih kojeg je svijet rukometa imao. Bio je i izvrstan televizijski (su)komentator koji je znao upozoriti gledatelje na važne stvari tijekom utakmica.
Svojedobno, dok je s kolegama iz sportske redakcije HTV-a komentirao Svjetsko rukometno prvenstvo u Splitu, s puno emocija prepričavao je trenerske dogodovštine iz Egipta. Živio je rukomet u svojim poznim godinama više nego ga žive današnji klinci koji tek počinju s treninzima, volio je taj sport iskreno i jako. Svakako treba podsjetiti da je uvijek, ali baš uvijek govorio da je posao hrvatskog rukometnog izbornika nešto što se ne odbija niti u najluđim snovima. Pa i dok ga je bolest malo pomalo preuzimala nije odustajao od takvog stava i nema nikakve, ni najmanje sumnje da bi sjeo na vrući stolac da mu ga je netko ponudio unatoč bolesti.
Vezane vijesti
Bašić: Kljaić je uvijek govorio što je mislio (12.08.2010)
Preminuo je rukometni velikan Velimir Kljaić (12.08.2010)
još vijesti na temu
Velimir Kljaić napustio nas je u 64. godini života, 'škamp' je bio jači od njega. Svojedobno se povjerio kolegi Predragu Žukini, novinaru Jutarnjeg lista, na koji način je supruzi priopćio da mu je dijagnosticiran rak pluća. Rekao joj je da su mu 'našli škampa', misleći na zloćudnu bolest, želeći biti nježan u priopćavanju tako strašne vijesti.
Ma što netko mislio o hrvatskim rukometnim uspjesima, i ma tko si ih (s pravom ili ne) sve prisvajao, ne može se poreći da je u svim tim pobjedama vidljiv i utjecaj Velimira Kljaića. Rukomet je njegovim odlaskom izgubio puno, ne samo hrvatski, nego i svjetski. Teško je i zamisliti rukomet bez Kljuna, ali to je nažalost sad realnost.
sonia حبيبي
Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Stjepan Bobek- fudbalska legenda Ned Avg 22, 2010 3:33 pm
У Београду је у 87. години преминуо Стјепан Бобек, легендарни фудбалер београдског Партизана и најбољи стрелац репрезентације Југославије свих времена. Рођен 3. децембра 1923. у Загребу, Бобек је још као малишан исказивао невероватан таленат па је већ у 14. години заиграо за први тим тим нижеразредне Викторије. Врхунац каријере доживео је у Партизану чији је дрес носио од 1946. до 1959. године. За тих 13 година за београдске црно-беле Бобек је одиграо 468 утакмица и постигао 403 гола. Дрес репрезентације Југославије облачио је 63 пута и са 38 голова и данас је непревазиђен на листи најбољих стрелаца националног тима. Био је учесник Светских првенстава 1950. у Бразилу и 1954. у Швајцарској, као и Олимпијских игара 1948. у Лондону и четири године касније у Хелсинкију на којима је репрезентација Југославије освојила сребрне медаље. По завршетку играчке каријере Бобек се посветио тренерском послу. Најпре у варшавског Легији (1959), а затим у Партизану са којим је у периоду 1960-1963 освојио три узастопне титуле. Тренерски пут одвео га је потом у грчки Панатинаикос у којем је провео четири године (1963-1967), да би се опет вратио у Партизан (1967-1969). Следећих годину дана провео је у Олимпијакосу (Атина), а 1972, седео је на клупи загребачког Динама. Од 1976. до 1978, радио је у Тунису (Есперанс), потом у скопском Вардару и на крају у Земуну. На прослави 50.годишњице ФК Партизан (1995) проглашен је за најбољег фудбалера Партизана свих времена. Време и место сахране Бобека биће накнадно објављени.Танјуг објављено: 22/08/2010
Rade Marković, rođen 1921. godine u Beogradu, studirao je Tehnički a potom Filozofski fakultet u Beogradu, ali se posvetio glumi, igrajući najpre u amaterskoj grupi na Kolarcu.
U Beogradskom dramskom pozorištu igrao je više od deceniju i po, često u predstavama sa svojom suprugom Oliverom Marković.
Glumio je u blizu 100 filmova od kojih će biti upamćen po ulogama u filmovima:"Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji", "Valter brani Sarajevo", "Specijalno vaspitanje", "Majstori, majstori", "Petrijin venac", "Sabirni centar"...
Posleratne generacije sećaju ga se i kao spikera prvih izdanja "Filmskih novosti", koje su u to vreme bile poseban vid javnog informisanja. Bio je spiker i u mnogim kratkometražnim filmovima.
Marković je režirao dva dokumentarna filma.
Na pozorišnim daskama, gde je ostvario blizu 200 uloga, igrao i posle odlaska u penziju.
Na premijeri pozorišnog komada "Zlatno tele" u Narodnom pozorištu Beograd, na osnovu tekstova Iljfa i Petrova, trebalo je da igra 6. oktobra. Taj komad režira njegov sin, poznati filmski i pozorišni reditelj Goran Marković.
Rade Marković je bio i profesor glume na Akademiji pozorišne umetnosti u Novom Sadu
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sub Sep 11, 2010 11:30 pm
Rip..Glumio je u našim najboljim filmovima..
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
Gost Gost
Naslov: Umrla Vesna Parun Pon Okt 25, 2010 11:10 am
Najpoznatija naša suvremena pjesnikinja Vesna Parun preminula je u ponedjeljak u 5.20 sati u Stubičkim Toplicama. Ravnatelj Specijalne bolnice za medicinsku rehabilitaciju dr. Davor Gredičak kazao nam je kako su je mrtvu pronašle medicinske sestre u jutarnjoj viziti. Dežurni liječnik potvrdio je smrt. - Bolovala je od tumora štitne žlijezde i imala je oslabljeno srce. Svima u bolnici će nam nedostajati. Teško nam je jer je ona bila naša legenda - rekao je Gredičak. 24 sata Vesna Parun 1922.-2010. Vesna Parun se rodila 10. travnja 1922. na otoku Zlarinu kod Šibenika. Studirala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, no zbog rata i drugih životnih okolnosti prekinula je studiji. Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gdje se udala i razvela. Od tada je živjela uglavnom u Zagrebu i radila kao slobodni književnik. Godine 2002. je završila u Specijalnoj bolnici u Stubičkim Toplicama zbog prijeloma natkoljenične kosti. Poslije su je liječili od tumora štitne žlijezde, a bolovala je i od tromboze i kardiomiopatije. Njezin boravak u Specijalnoj bolnici plaćao je Grad Zagreb. Prema vlastitim riječima provela je vrlo težak život, od djetinjstva nadalje te je okušala više patnje i stradanja nego radosti. Vesna Parun potpuno se predala književnom radu postavši prva žena u hrvatskoj književnosti koja je živjela isključivo od književnosti i za književnost.
prenosi 24 sata h.r.
slatkicass Frumos si de foc
Godina : 63 Location : (zlutala negde.....u mashti) Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu! Datum upisa : 10.10.2007
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pon Okt 25, 2010 11:42 am
Zao mi je, moj prvi, ozbiljniji susret sa poezijom je bio kroz njeno stvarastvo Voelela sam je chitati. Neka pochiva u miru
IN MEMORIAM: VESNA PARUN Odlazak genijalno bezobrazne pjesnikinje
Umrla je Vesna Parun. Nema sumnje - najveća hrvatska pjesnikinja, i najbolja, i najpoznatija, i najcjenjenija Njezin je pjesnički izraz bio raznolik i bogat, ponekad nepredvidljiv, a ponekad šokantan, ali najvažnije od svega je što je bio jedinstven i originalan te je bilo nemoguće zamijeniti je ili nadomjestiti bilo kim drugim. 'Zore i vihori', prva zbirka pjesama Vesne Parun, objavljena 1947. godine, jedan je od međaša suvremene hrvatske poezije, nakon kojeg mnogo toga nije moglo biti isto kao prije.
Ipak, među superlativima koji idu uz Parun nalazi se i nekoliko koji pripadaju isključivo njoj jer ona je bila i najopasnija hrvatska pjesnikinja, vječito bez dlake na jeziku, što joj je u životu donijelo brojne nedaće. Zato je ona i najnesretnija hrvatska pjesnikinja, čiji je život serija bolesti i razočaranja. Rođena je 1922. godine u Zlarinu, djetinjstvo provela na jadranskoj obali i u školi se istaknula kao iznimna učenica te se kao djevojčica od 14 godina mogla izdržavati podučavanjem drugih. Romanistiku je upisala u Zagrebu 1940. godine, a njezin studij, koji nikada neće završiti, prekinuo je rat. Prekinuo je i život njezinog brata, koji je ubijen u partizanima.
Nakon Drugog svjetskog rata upisala je filozofiju, no 1947. je dobila tifus na radnoj akciji građenja pruge Šamac - Sarajevo. 'Zore i vihori' bile su pak značajnim dijelom inspirirane nesretnom ljubavlju, koja je započela 1938, a nikada nije zaživjela na ispunjavajući način. Nesretan je bio i njezin brak u Bugarskoj, u kojoj je živjela od 1962. do 1967. Nakon razvoda se vratila u Zagreb i živjela kao slobodna književnica, a tijekom svoje duge karijere objavila je šezdesetak knjiga, ne samo poezije, nego i proze i drama. Dobila je brojne nagrade, no uvijek je, vlastitim izborom, ostala autsajderica, svjesna svog talenta i nespremna kompromitirati ga klanjajući se bilo kome.
U skladu s time, nije se u socijalizmu domogla stana, kada ga je svatko mogao dobiti, a ni u nezavisnoj Hrvatskoj, kada su se također dijelili šakom i kapom. Članica HAZU, naravno, nije postala, što je vječna sramota (doduše, jedna od mnogih) ove izdašno financirane državne institucije. Nije iznenađujuće jer Vesna Parun je u devedesetima objavila nekoliko oštrih satiričkih pjesama u Feral Tribuneu, u kojima se obrušila na Franju Tuđmana. Za nju je sve to bio jedan veliki 'kurcomlat', a prvi hrvatski predsjednik cijenio je samo one koji su mu recitirali na rođendanima u HNK-u. Političare nikad nije štedjela, pa je i nedavno opjevala premijerku Jadranku Kosor, za koju je napisala da joj se od nje 'povijesno podriguje'.
Spletom nesretnih okolnosti, 2000. godine otišla je iz svojih nekoliko kvadrata sobička u Studentskom gradu na liječenje u Stubičke Toplice, gdje je na kraju i dočekala smrt. Jedna od zadnjih stvari koju je uradila, u svibnju ove godine, jest i istupanje iz Društva hrvatskih književnika. Najveća hrvatska pjesnikinja ujedno je bila i socijalni slučaj, što o 'tisućljetnoj uljudbi' govori više nego svi romani Ivana Aralice.
Parun je bila antiprotivna, vulgarna, neprilagodljiva, pravo čuđenje u svijetu, s rukama nevinijim od svih ostalih jer na njima nikada nije bilo tuđe krvi. U hrvatskoj kulturi, gdje se povrh svega cijene paralizirajuća pristojnost i beskrajno nezamjeranje, Vesna Parun je bila genijalno bezobrazna, revolucionarno iskrena i na kraju svega - luda baba. To je najveći kompliment za nju jer živjela je među plejadom finih gospođa i gospodina domaće književnosti koji je nikada nisu zaslužili, pa su se valjda zato svojski trudili odbaciti i poniziti je. U tome su uspjeli, ali ne i približiti se njezinom talentu i poeziji koja je iz istoga nastala. U društvu književnih deminutiva, Parun je bila superlativ. Bila je, dakle, naj.
NEKA POČIVA U MIRU..
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
“Tiha i prastara je ljubav, skrovito srce bilja treptavo more i mekan srh na vlatu. Ljubav je blagoslov zemlje, zamisljena ptica vecernji jablan, kudjelja na kolovratu... ...A bol je dio njen posjecena lastavica suza sto glinu meksa, vrutak tajni. Bol cvate klasom gorkim, cudesni kvasac vida osvrtaj za suncem i gutljaj oprostajni.“ (iz pjesme LJUBAV)
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sub Okt 30, 2010 11:53 am
Bila je jedna od onih pesnikinja koja je znala pretočiti dušu u svaku reč ,misao i poruku koju su njeni stihovi nosili svetu. Jedna od omiljenih njenih pesama,ako ne i najomiljenija pesma uopšte,govori o ženi,govori o njoj,o svakoj od onih koje su došle na ovaj svet *gole* i bačene u njega da se bore za sebe i svet dostojanstveno,onako kako to čoveku priliči. Jedina prava smrt je smrt koja dolazi sa zaboravom. Vesna Parun je iza sebe ostavila delo koje u sebi nosi nezaborav. Neka počiva u miru.
Žena sam… Moja ispovjest prastara i tužna drhtala je neizgovorena pred nepomičnom savješću planina. Ostanite bezazleni dok pjevam ovu himnu istinitu o robinji i ženi i orlu koji je uzletio u modrine. Ljubila sam najljepše mladiće u ovoj dolini i u svim dolinama kojima protiču nečujne rijeke bezbrižnosti. Da znate kako sam ih ljubila vi bi plakali. Da znate kako sam bdjela uz njih vi nikad ne bi spavali spokojno pokraj žene ili pokraj šume ni pokraj ognja skitnica. Ljubila sam ih kao istrazivač predio neznani u koji se zaputi, ni od koga praćen. Nema močvare koju ne pregazih ni stabla pred kojim ne klonuh ni brda put kojeg ne dizah oči tražeći spas. Ljubav je bila jača od mene. Moje tijelo je strepilo. Dodirujući sreću, cestu otkritu koja izmiče u nedogled. O, vi koji trošite suze za svaki rastanak, za svaki cvijet za svaki krug koji nestaje na vodi, vi, koje bedra svoja čuvate za najveću bol i ostajete ponižene pred sudbinom; Pomozite mi da izreknem ništavilo našeg sjaja prašinu ljepote koja nas zasipa. Breme ljubavi pod kojim smo se slomile noseći ga predano, kao da nosimo neotklonivi plod svoje crne utrobe. Kao da nosimo zapaljenu buktinju života. Ja nisam ništa mudrija od vas. Moj put isti je kao put vodonoše koji ne može izbjeći strminu izvora i počinkom ne umanjuje jaram svoj. Gledajte moja ramena. Ožiljci na njima isti su kao i vaši. I bore oko mojih usana gorke su od godina strpljenja i od pelina šutnje. Ne zatvarajte prozore,djevojke ! Ovo je i vaš glas, ovaj glas preplašene noći što je prezrela svoje ropstvo, i hoće da postane orao. Izađite na ulice, i vidjet ćete kako klečim na svakom pragu na kojem je klečala Žena. Nijedna od vas nije bila tako pokorna kao ja. I nijedna od vas nije tako prkosno i gnjevno uspravila svoje lice, i pogledala nad vrhove smreka gdje su orlovi i gdje je Ljubav. O, šta je meni da izgubim jedno krilo, jednu zjenu, šta mi je da pregorim nekoliko proljeća nekoliko izvora, i žetve najljepše koje se neće vratiti nikada ! Šta je meni da prebolim travu svog djetinjstva i grad svoje mladosti. Bila sam odana miru ljubavi. I plakala sam kada bi vjetar zatresao njene krošnje u nevrijeme. Ljubav je bila jača od mene, A muškarac je bio hram s pročeljem zlatnim od mojih sanja na stupovima moje smjernosti. Dok je spavao, na prstima sam silazila pred prag, i legla na kamen pokrivši se mokrim zvjezdama. A kad je ustajao, žalila sam njegove ruke jednako umorne kad stišću hljeb i kad noše oružje i stjegove. Govorila sam da moju mladost još nije dodirnula noć. I skrivah suze da bi mi vjerovao. I kad su prepoznali u mojim očima osmijeh kojim žena sebe dariva zauvijek onome s kim će podijeliti tajnu, oni su odvrnuli svoje lice od mene i gledali su nekuda u daljinu ljubomorni na slobodu visoko raskriljenih ptica, što su odabrale pustoću vidika i odrekle se ljupke doline koje se oni nisu mogli odreći. I grlili su me odsutno i mrzovoljno. I svlačili me kao krivca, ne kao ženu. I te noge su me gazile, te ruke su me bičevale, ta usta narugala su se cjelovima. Ali ja sam se smiješila i dalje postojano i bezazleno. Ja sam ih ljubila. Govorila sam da su dobri i mudri i skrivala suze, da bi mi vjerovali. Zatim su me milovali kao što kraljevi miluju robinju najdražu. A ja sam u njihovim rukama osjećala usplamtjeli žar bića. I u njihovu glasu zavijanje vukova u divljini. Tako mi mladosti moje, evo, imam svjedoke, prah ove ceste i ovaj zdenac kome zazvah vodu duboku. Kad ih pogledah, to bjehu vukovi. To bješe zaista divljina i noć, a ja tek plijen, pred pećinu domamljen u brlog pohotnika, pred noge osvajača. A oni su i dalje gledali spokojno u neku zlatnu mrlju neba, koja se dizala uvis, i za koju mislim da bijaše orao što je kružio nad dolinama. I kad su već sasvim vjerovali u moju blizinu i moju postojanost, ja sam pogledala onamo kud su gledali oni u daljine modre i raskopane, u visine put kojih se vinuše najsmjeliji. I poželjeh da sam ja ta zlatna ptica, raskriljeni orao nasred neba. Tada stadoh da se smijem. Otvarala sam vrata široka i smijala se, smijala mimo trave i plastova pšenice, do crne vjetrometne zemlje kojom su mi snagu opasali. I smijeh moj se budio u zoru i prosipao do prvih zvijezda. A onda sam zaspala umorna kao od hoda kroz planinu. Čudila sam se tom putniku podmuklom koji je zaustavio konja pod ovim brdom, na ovom pjesku. I traži noćište na pragu žene. I želi da mu pjevam uspavanku ja, koja ću prezreti nježnost da bih dosegla svoju istinu. Ja, koja svoju sutrašnju čežnju već čitam u lijetu ptice izgubljene. I odvrnula sam svoje lice da želju na njegovu licu ne vidim. I prestala se smijati. I krišom plačući odoh. Odoh posve sigurno. Odoh na put žalosni da budem pjevač lutanja. Ja više ne tražim. I ne vjerujem… Ne vjerujem u vrlinu gospodara. Pamtim kako ruke bičevi postaju, i kako je zagrljaj muškarca strašan kada se odmaraju osvajači i kad se u njihovu zahvalnu glasu opet čuje zavijanje vukova. Zato, mladići iz moje doline, ne vjerujte mi kad ležim pored vas u travi krotka i pokorna kao srna. Ni kad vas napajam i tetošim, ni kada ištem vašu vjernost u zamjenu za proljetni oblak u visini, za oluje mog promjenljivog srca. Jer, jao onom ko mi povjeruje i ko dovede svoje stado pred moj šator, da ga othranim! Ja ću ga napustiti u čas kad tama obavija polja. Uspravit ću svoje lice i stresti cvijeće kojim ste me okitili. I drhtat ću, jer je stablo u daljini velišanstveno, a vaša ljubav ništavna. I vaši ognjevi pred ognjem zore kržljavi i turobni. Idite svojim putem, zaljubljeni! Moja svirka nije za vaše uho! Ljubav je bila jača od mene. Ali pjesma postade orao i napušta svoju dolinu. Put modrih gora lete orlovi i ne okreću se. To je ispovjest žene i robinje. Himna ponižene ljubavi. To je pjesma o mojoj istini što je istina ostavljenih…
svilanaasvaltu
Datum upisa : 09.01.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sub Okt 30, 2010 12:35 pm
Osecam neizmernu tugu zbog odlaska ove premile pesnikinje, bez obzira na njene godine. Moja Desanka,sada i Vesna. Laka im zemlja.
Tea 1
Datum upisa : 31.07.2010
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Ned Okt 31, 2010 12:10 am
Uvijek kad se sjetim...toliko mi je žao zbog nje.Toliko žestoka...a nježnog glasa i lica...toliko je ogoljavala sve.Baš mi je žao i koliko su je šikanirali i nisu joj dali mjesto koje joj pripada.Najveća je bila i ostala.
Vangelis
Location : Gazimestan... Datum upisa : 20.10.2009
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sre Nov 03, 2010 11:31 pm
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pon Dec 13, 2010 1:44 am
U 51. GODINI Umrla glumica Marina Nemet
Nakon duge i teške bolesti u Zagrebu je u subotu navečer preminula kazališna i filmska glumica Marina Nemet. Odigrala je čitav niz uloga u svom matičnom kazalištu Gavelli, a glumila je i na filmu i televiziji Marina Nemet rodila se 7. lipnja 1960. u Novoj Gradiški, a glumu je diplomirala 1985. godine, na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu. U stalni angažman teatra u Frankopanskoj, koje je do smrti bio njen kazališni dom, primljena je 1991. i otad se potvrđuje kao jedna od najsjajnijih naših glumica, prvo mlađe, a zatim i srednje generacije. Osim u svom matičnom kazalištu, Marina je Nemet odigrala brojne uloge u Kazalištu "Komedija", u Gradskom kazalištu "Žar ptica", Glumačkoj družini "Histrion", Teatru &TD...
Vezane vijesti
* Sid Vicious i katarza po domaće (18.01.2010)
još vijesti na temu U kazalištu "Gavella" Marinu ćemo, između ostalih, pamtiti i po ulogama u predstavama "Ženidba" N. V. Gogolja, u režiji Bobe Jelčića; "Breza" Slavka Kolara, u režiji Krešimira Dolenčića; "Ah, Nora, Nora" Henrika Ibsena i Elfriede Jelinek, u režiji Paola Magellija; "Umišljeni bolesnik" J. B. P. Molierea, u režiji Zlatka Boureka; "Pir pepela" Borislava Vujčića, u režiji Zorana Mužića; "Kroatenlager" Miroslava Krleže, u režiji Zlatka Viteza; "Paraziti" Mariusa von Mayenburga, u režiji Ivana Lea Leme; "Prije sna" Lade Kaštelan, u režiji Nenni Delmestre; "Naš dečko"Hávara Sigurjónssona, u režiji Franke Perković; "Orfej silazi" Tennessee Williamsa, u režiji Janusza Kice...
Posljednja u tom nizu predstava je "Alabama", Davora Špišića, u režiji Darija Harjačeka, naslov koji je Marini donio jednoglasne pohvale publike i kritike, kao i nagradu "Marul", što ju je dobila na 20. Marulićevim danima, za potresno odigranu ulogu Ruže, majke koja ostaje bez svog djeteta. Za istu ulogu nagrađena je od gledatelja i na "Gavella & Europlakat Fairu", kao najbolja glumica kazališta "Gavella" u sezoni 2009./10.
Bogata je i filmografija Marine Nemet, a obuhvaća i naslove kao što su "Događaj", "Seljačka buna" i "Posljednji podvig diverzanta Oblaka" Vatroslava Mimice; "Družba Pere Kvržice" Vladimira Tadeja; "Ljubavni život Budimira Trajkovića" Dejana Karaklajića; "Godišnja doba" i "Vlakom prema jugu" Petra Krelje; "Ujed anđela" Lordana Zafranovića; "Ajmo, žuti!" Dražena Žarkovića...
Marina Nemet glumila je i u desetak TV-drama, televizijskim serijama te mnogobrojnim radijskim igrama, neizostavnom dijelu opusa ove blistave glumice, koja nas je prerano napustila, stoji u priopćenju kazališta "Gavella".Rođena je 7. lipnja 1960. (Nova Gradiška). Počela je glumiti na filmu još kao djevojčica kod Vatroslava Mimice, koji ju je angažirao i u filmu 'Seljačka buna'. Igrala je i u filmu Petra Krelje 'Vlakom prema jugu' te u televizijskim serijama.
U kazalištu je odigrala čitav niz zapaženih uloga, a članica DK Gavella bila je od 1991. Povremeno je glumila i u drugim kazališnim kućama.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Feb 17, 2011 12:10 pm
U 51. GODINI Umro Predrag Vušović
Glumac Predrag Vušović koji je prije par dana doživio moždani udar jutros je preminuo u bolnici, potvrdili su iz njegovog matičnog kazališta Gavella Poznati hrvatski glumac preminuo je u 51. godini života od posljedica moždanog udara zbog kojeg je bio hospitaliziran u zagrebačkoj Vinogradskoj bolnici. Vušovićevo kazalište Gavella uskoro će objaviti vrijeme komemoracije za glumca kojeg poznajemo iz brojnih kazališnih predstava, televizijskih serija i filmova.
Vušović je rođen 29. kolovoza 1960. u Kotoru. Osnovnu i srednju školu završio je u Dubrovniku, a od 1979. stalno je nastanjen u Zagrebu, gdje je pohađao Akademiju dramskih umjetnosti.
Od 1996. stalno je zaposlen u GDK Gavella kao glumac. Glumačku karijeru započeo je u kazalištu Mali Marin Držić 1972. godine ulogom Toma Sayera u istoimenoj predstavi, u režiji Krunoslava Šarića.
Prvu televizijsku ulogu Vušović je imao u seriji 'Putovanje u Vučjak' 1986, a širem je gledateljstvu postao poznat nakon uspjeha filma 'Kako je počeo rat na mom otoku' Vinka Brešana, s kojim je kasnije snimio i 'Maršala'. Među filmskim ulogama, tu su i one u 'Dvije karte za grad', 'Posljednja volja', 'Bogorodica' te 'Nebo, sateliti'.
Glumio je u mnogim predstavama, a u svom matičnom kazalištu Gavella zapažene su njegove uloge u 'Figarovoj ženidbi', 'Ribarskim svađama', 'Ženidbi', 'Richardu III', 'Zimskoj priči' i drugima .
Glumio je i u predstavama 'Kralj Ubu' , 'Mušica', 'Onaj koji govori da, onaj koji govori ne', 'Lov na bljedolikoga'. Na Dubrovačkim ljetnim igrama, na kojima je redovito sudjelovao, igrao je u predstavama 'Dubrovačka trilogija', 'Kafetarija', 'Dundo Maroje', 'Pljuska', 'Gnjida' i 'Mišolovka'.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Feb 17, 2011 9:38 pm
Kijara-brm ::
U 51. GODINI Umrla glumica Marina Nemet
Nakon duge i teške bolesti u Zagrebu je u subotu navečer preminula kazališna i filmska glumica Marina Nemet. Odigrala je čitav niz uloga u svom matičnom kazalištu Gavelli, a glumila je i na filmu i televiziji
[You must be registered and logged in to see this image.] Sećam se kao danas "Ljubavnog života Budimira Trajkovića " a i njene uloge u "Seljačkoj buni " Baš me zaprepastilo. Da ne kažem da su i ona , i Predrag Vušović -moje godište .
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Feb 17, 2011 11:03 pm
On je poreklom Crnogorac..Poslednji put sam ga gledala u ODMORI SE ZASLUŽIO SI TATA-glumio je DIDU...
Mnogo je pio.:(((((
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Ned Feb 20, 2011 7:41 pm
Kijara-brm ::
U 51. GODINI Umro Predrag Vušović
Glumac Predrag Vušović koji je prije par dana doživio moždani udar jutros je preminuo u bolnici, potvrdili su iz njegovog matičnog kazališta Gavella Poznati hrvatski glumac preminuo je u 51. godini života od posljedica moždanog udara zbog kojeg je bio hospitaliziran u zagrebačkoj Vinogradskoj bolnici. Vušovićevo kazalište Gavella uskoro će objaviti vrijeme komemoracije za glumca kojeg poznajemo iz brojnih kazališnih predstava, televizijskih serija i filmova.
Vušović je rođen 29. kolovoza 1960. u Kotoru. Osnovnu i srednju školu završio je u Dubrovniku, a od 1979. stalno je nastanjen u Zagrebu, gdje je pohađao Akademiju dramskih umjetnosti.
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sre Mar 09, 2011 2:27 pm
POSLE KSENIJE SAMO MUK
Sreda, 9. Mart, 2011.| Autor: Vrata stana u kome je pevačica ubijena niko ne otvara, ali komšije kažu da njena majka Ljubica živi tu. Samo se čuje lavež psa Milisava
Dani prolaze, a bol ostaje. Godinu dana od tragične smrti pevačice Ksenije Pajčin navršiće se 16. marta. Njen grob krasi veštačko cveće. Saznajemo da grob najčešće obilazi njena majka Ljubica Kostić.
Zgrada u kojoj je Ksenija ubijena. Zvonimo na interfon komšinice, koja nam otkriva da stan nije prodat „ zbog loših uspomena“. Rekla nam je gde da pozvonimo. Predstavljamo se gospodinu koji se javio. Zahteva da se ne penjemo. Vrata od ulaza nam otvara komšinica:
- Nemojte pisati o Kseniji. Ljubicu viđam, mislim da živi ovde. Sprema godišnjicu svom anđelu i želi da to bude daleko od javnosti - rekla nam je ona. Penjemo se na drugi sprat. Zvonimo. Niko ne odgovara. Čuje se samo lavež Ksenijinog ljubimca, psa Milisava. Grebe po vratima...
(R. S.)
Goga i Mira obilaze Filipov grob
Godišnjica na dan ubistva i samoubistva! Jednogodišnji pomen manekenu Filipu Kapisodi, koji je usmrtio devojku Kseniju Pajčin, a potom sebi oduzeo život, održaće se u sredu, 16. marta, na starom groblju na Cetinju.
- I dalje nam je mnogo teško, a celokupnu situaciju najteže je podneo Marko, Filipov mlađi brat, koji i dalje ne može da se pomiri sa činjenicom da ga nema - rekao je za Kurir Filipov otac Mirko Kapisoda.
- Goga Sekulić često dolazi na grob, a Filipa nije zaboravila ni Mira Škorić, koja je bila kod nas u gostima - konstatuje glava porodice Kapisoda. A o Kseniji - ni reči.
(Z. R. - M. V.)
Filipov otac: Neću obdukcione nalaze!
- Obdukcione nalaze nisam tražio, niti nameravam, jer oni neće promeniti ništa u ovoj tragediji - rekao nam je Mirko.
Da podsetimo, Kurir je nakon smrti manekena i pevačice od pouzdanih izvora bliskih policiji saznao da je toksikološki nalaz pokazao kako je par neposredno pre tragedije konzumirao kokain. U stanu je tada pronađena i urolana novčanica od pedeset evra, koja se najčešće koristi za ušmrkivanje ovog opijata. [You must be registered and logged in to see this image.]
Godina : 28 Location : .. majka Serbia.. Datum upisa : 12.09.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sre Mar 09, 2011 2:56 pm
.. tuga bre..
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Mar 17, 2011 9:37 am
ESTRADA ZABORAVILA KSENIJU PAJČIN!
Četvrtak, 17. Mart, 2011.| Autor: Dragana Ivanović Na jednogodišnjem pomenu pevačici nije se pojavio skoro niko od njenih kolega
Prođe godina. Porodica pokojne pevačice juče je na Novom groblju održala pomen svojoj mezimici. Po tmurnom martovskom danu, grob Ksenije Pajčin su od ranih jutarnjih časova obilazili prijatelji, obožavaoci...
Otac Miloš Pajčin pojavio se kasnije, obučen u crno. Na licu grč. Majka Ljubica Kostić došla je posle njega. Bez suza, samo je nemo celivala sliku svoje ćerke. I ćutala. Od Ksendžinih kolega skoro niko... MC Stojan, Danijel Alibabić, Lejla Hot i Jelena Petković. I to je sve što se tiče prijatelja sa estrade. Nije došla ni velika Ksenijina drugarica Marija Šerifović.
Gde su oni silni pevači i pevačice koji su lili suze za Ksenijom pre godinu dana? Izgleda da poznati imaju kratko pamćenje.
[You must be registered and logged in to see this image.] Tužno ...izgleda da ono što narod kaže ima svoju potvrdu u stvarnosti .Ko god da si , kad te vise nema -budes zaboravljen za trenutak .
BEOGRAD - Pisac i jedan od osnivača Srpske napredne stranke Brana Crnčević preminuo je rano jutros u Beogradu. Crnčević, rođen 8. februara 1933. godine, pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, pesme i objavljivao u listovima "Jež", "Duga", "NIN" i "Politika".
Krupljanka
Godina : 58 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Apr 14, 2011 9:35 am
Биографија
Рођен је 8. фебруара 1933. године у Ковачици (мада неки сматрају да је рођен 1935. године у Руми), у Војводини. Данас живи у Београду. Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Своју каријеру је започео као службеник представништва зрењанинске пиваре у Новом Саду. Затим је уследила новинарско-уредничка фаза у листовима „Јеж“ и „Дуга“, као и у листу за децу „Мали јеж“. Такође је објављивао колумне у разним листовима и часописима, међу којима су „НИН“ и „Политика“. У међувремену, објавио је своју прву књигу за децу Босоноги и небо, а нешто касније и прву збирку афоризама Пиши као што ћутиш. На књижевну сцену је ступио под псеудонимом Винон Румски и Бранислав БИП. Током своје дуге каријере писао је литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме... Добитник је награде „Змајевих дечијих игара" за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, 1987. године. Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступа анегдотски са становишта хумора и фине ироније. Афоризми које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема мале државе. Поред његове књижевне каријере истиче се и Црнчевићево политичко ангажовање, па га тако многи данас памте као доброг пријатеља бившег председника Слободана Милошевића. 1990. године изабран је за председника Матице исељеника Србије, али данас више није на тој функцији. Био је члан СДС-а, и заговорник невиности Радована Караџића пред Хашким Трибуналом. По одласку Војислава Шешеља у Хаг учлањује се у СРС, али након цепања те странке на две политичке опције одлази за Томиславом Николићем у СНС. Брана Црнчевић је члан Сената Републике Српске од 1996. године.
Krupljanka
Godina : 58 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Apr 14, 2011 9:36 am
Branislav (Brana) Crnčević (Kovačica, 1933) Pesnik, prozni i drmski pisac, aforističar, publicista. Knjige aforizama i satiričnih tekstova: Piši kao što ćutiš (1966), Peta strana sveta (1978), Dnevnik jednog... (1980), Snovi bez tumačenja (1985), Srpska posla (1990), Srpska i hrvatska posla (1993).
Krupljanka
Godina : 58 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Apr 14, 2011 9:36 am
Krupljanka
Godina : 58 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Apr 14, 2011 9:38 am
Postovi ‘brana crnčević’
[You must be registered and logged in to see this image.] 5 PEČATOVA PRIČA Brana Crnčević: Lorfa Piše Brana Crnčević
Bila je nežna i krhka. Hodala je lomeći se u struku kao da nehotice pleše. „Puškin bi zbog takve duelirao i, prirodno, poginuo. Nisu za pesnike dvoboji“, govorio je kozački esaul Vladimirov. Živela je iza uvek spuštenih šalona Katinog kupleraja. Pričalo se da najsrećniji klijenti piju šampanjac iz njene cipele. Zatravljeni njenim... Piše Brana Crnčević at april 3rd, 2011 at 07:04 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 5 BRANA CRNČEVIĆ Pepeo nije pepeo Piše Dragan Hamović
Deluje paradoksalno, ali bukvalno je tako: manje ćemo fikcije naći na četiristo i kusur stranica Crnčevićevog satiričnog romana, nego u vestima, izveštajima i komentarima elektronskih i štampanih medija
U doba kada je roman maltene postao kategorija zasebna od ostale književnosti (po javnom statusu i prođi – razume se) svaki izlet u... Piše Dragan Hamović at mart 24th, 2011 at 01:03 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 0 Neuporedivi Moma Kapor Piše Brana Crnčević
Svi koji su ga poznavali znaju: došavši iz Sarajeva u Beograd, učinio je život prestonice lepšim i podnošljivijim
Teško je podneti da vas ko žestoko nadmaši, čak i u beznačajnim stvarima. Ne tvrdim to tek onako. Od kako poznajem Momu Kapora divim se njegovim cipelama. Mislim da bi, čak i pod uslovom da kupimo isti model cipela u istoj... Piše Brana Crnčević at mart 3rd, 2011 at 04:03 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 0 PEČATOVA PRIČA Brana Crnčević: U roditeljskom domu Piše Brana Crnčević
Posle četrnaest godina skitnje, pijančenja i svakojakog bludničenja, neobrijan, mršav, dronjav i nikakav, Žak sin rešio je da se vrati Žaku ocu, umetničkom stolaru. Javio se razglednicom bez marke, ali pokajnički. Ispade, sve u svemu, da je Žak sin nevin dečko koji je shvatio greh prema roditelju, prema svom ocu, praviocu. Lepo je to... Piše Brana Crnčević at mart 2nd, 2011 at 09:03 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 1 PEČATOVA PRIČA Brana Crnčević: Prsten Piše Brana Crnčević Pripovedački žanr je odavno zapostavljen na stranicama naših časopisa. Uvođenjem ove rubrike „Pečat” želi da dokaže kako pripovetka još uvek nije umrla
Priča se da je Sima, zvani Dete, daleki Kečev rođak; Kec to ne potvrđuje, ali i ne demantuje. Sima uz medicinu temeljno studira i trideset i dve. Više od pola godine je kibicer,... Piše Brana Crnčević at februar 17th, 2011 at 09:02 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 37 BRANA CRNČEVIĆ Pismo Miloradu Vučeliću ili Jadi srpskog ekumenizma Piše Brana Crnčević
Dragi prijatelju Vučela,
Devetnaestog novembra 2009. godine, na poslednji službeni dan žalosti zbog upokojenja patrijarha srpskog gospodina Pavla, gledajući arhijerejsku liturgiju, zapisao sam: Divio sam se i još se divim Njegovoj veri i trpeljivosti, valjda ga je Bog zbog toga i izabrao da bude poglavar Srpske pravoslavne crkve u vreme... Piše Brana Crnčević at februar 3rd, 2011 at 07:02 am
[You must be registered and logged in to see this image.] 9 BRANA CRNČEVIĆ Sve dok je Sloba „kriv“ – Hašim je „nevin“ Razgovarao Nikola Vrzić
„Crvena linija“ je nešto kao oznaka firme EU: „Radovi na putu“. Ta oznaka Srbiju svako malo sa glavnog puta baca na zamršene sporedne puteve po kojima Srbija beznadežno luta. Povratak na glavni put garantuju samo ozbiljni dokazi da je Srbija dovoljno anacionalna i spremna da utopi svoj, sve slabiji, identitet u EU Krije li se u predstojećim... Piše Nikola Vrzić at januar 28th, 2011 at 10:01 am
[You must be registered and logged in to see this image.] 26 BRANA CRNČEVIĆ Pismo Miloradu Vučeliću Piše Brana Crnčević
Dragi prijatelju Vučela, Dogovorili smo se da nešto napišem za „Pečat“ koji, slava Bogu, uprkos svakojakim pritiscima, uporno traži i nalazi put do onih čitalaca koji odbijaju da prihvate ovo beznađe kao ličnu sudbinu, a dugo putovanje Srbije iz Evrope u Evropu, preciznije; put iz jedne u drugu Srbiju jer, za sada, imamo dve Srbije... Piše Brana Crnčević at januar 22nd, 2011 at 03:01 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 0 BRANA CRNČEVIĆ Čeka nas dug poslušnički muk Razgovarao Aleksandar Dunđerin
Pola veka čekam da Srbi nauče da budu potomci. I, evo još nisam dočekao taj dan. Usitnjavaju nas i oduzimaju nam pravo na prošlost. Neutešan sam. Nadam se da neću doživeti dan kad će srpskoj pravoslavnoj crkvi biti ponuđeno da bogosluži u nekoliko regionalnih patrijaršija, u srpskim državicama bez identiteta
Poštovani gospodine... Piše Aleksandar Dunđerin at avgust 5th, 2010 at 11:08 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 2 BRANA CRNČEVIĆ Kad božuri požute Piše Brana Crnčević
Srbija može u EU samo bez Kosova, i sva je prilika, samo bez Srba. Ima u tome neke đavolske logike, prirodno je da u američku Evropu bez Evropljana uđe i Srbija bez Srba
Crkva je odlučila da pred moleban za Kosovo koji će, očekujući odluku MSP-a o mogućoj budućnosti Kosova, služiti patrijarh Irinej, crkvena zvona oglase zvonjavom od... Piše Uredništvo at avgust 1st, 2010 at 07:08 pm
Krupljanka
Godina : 58 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Apr 14, 2011 9:38 am
Postovi ‘brana crnčević’
[You must be registered and logged in to see this image.] 5 PEČATOVA PRIČA Brana Crnčević: Lorfa Piše Brana Crnčević
Bila je nežna i krhka. Hodala je lomeći se u struku kao da nehotice pleše. „Puškin bi zbog takve duelirao i, prirodno, poginuo. Nisu za pesnike dvoboji“, govorio je kozački esaul Vladimirov. Živela je iza uvek spuštenih šalona Katinog kupleraja. Pričalo se da najsrećniji klijenti piju šampanjac iz njene cipele. Zatravljeni njenim... Piše Brana Crnčević at april 3rd, 2011 at 07:04 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 5 BRANA CRNČEVIĆ Pepeo nije pepeo Piše Dragan Hamović
Deluje paradoksalno, ali bukvalno je tako: manje ćemo fikcije naći na četiristo i kusur stranica Crnčevićevog satiričnog romana, nego u vestima, izveštajima i komentarima elektronskih i štampanih medija
U doba kada je roman maltene postao kategorija zasebna od ostale književnosti (po javnom statusu i prođi – razume se) svaki izlet u... Piše Dragan Hamović at mart 24th, 2011 at 01:03 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 0 Neuporedivi Moma Kapor Piše Brana Crnčević
Svi koji su ga poznavali znaju: došavši iz Sarajeva u Beograd, učinio je život prestonice lepšim i podnošljivijim
Teško je podneti da vas ko žestoko nadmaši, čak i u beznačajnim stvarima. Ne tvrdim to tek onako. Od kako poznajem Momu Kapora divim se njegovim cipelama. Mislim da bi, čak i pod uslovom da kupimo isti model cipela u istoj... Piše Brana Crnčević at mart 3rd, 2011 at 04:03 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 0 PEČATOVA PRIČA Brana Crnčević: U roditeljskom domu Piše Brana Crnčević
Posle četrnaest godina skitnje, pijančenja i svakojakog bludničenja, neobrijan, mršav, dronjav i nikakav, Žak sin rešio je da se vrati Žaku ocu, umetničkom stolaru. Javio se razglednicom bez marke, ali pokajnički. Ispade, sve u svemu, da je Žak sin nevin dečko koji je shvatio greh prema roditelju, prema svom ocu, praviocu. Lepo je to... Piše Brana Crnčević at mart 2nd, 2011 at 09:03 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 1 PEČATOVA PRIČA Brana Crnčević: Prsten Piše Brana Crnčević Pripovedački žanr je odavno zapostavljen na stranicama naših časopisa. Uvođenjem ove rubrike „Pečat” želi da dokaže kako pripovetka još uvek nije umrla
Priča se da je Sima, zvani Dete, daleki Kečev rođak; Kec to ne potvrđuje, ali i ne demantuje. Sima uz medicinu temeljno studira i trideset i dve. Više od pola godine je kibicer,... Piše Brana Crnčević at februar 17th, 2011 at 09:02 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 37 BRANA CRNČEVIĆ Pismo Miloradu Vučeliću ili Jadi srpskog ekumenizma Piše Brana Crnčević
Dragi prijatelju Vučela,
Devetnaestog novembra 2009. godine, na poslednji službeni dan žalosti zbog upokojenja patrijarha srpskog gospodina Pavla, gledajući arhijerejsku liturgiju, zapisao sam: Divio sam se i još se divim Njegovoj veri i trpeljivosti, valjda ga je Bog zbog toga i izabrao da bude poglavar Srpske pravoslavne crkve u vreme... Piše Brana Crnčević at februar 3rd, 2011 at 07:02 am
[You must be registered and logged in to see this image.] 9 BRANA CRNČEVIĆ Sve dok je Sloba „kriv“ – Hašim je „nevin“ Razgovarao Nikola Vrzić
„Crvena linija“ je nešto kao oznaka firme EU: „Radovi na putu“. Ta oznaka Srbiju svako malo sa glavnog puta baca na zamršene sporedne puteve po kojima Srbija beznadežno luta. Povratak na glavni put garantuju samo ozbiljni dokazi da je Srbija dovoljno anacionalna i spremna da utopi svoj, sve slabiji, identitet u EU Krije li se u predstojećim... Piše Nikola Vrzić at januar 28th, 2011 at 10:01 am
[You must be registered and logged in to see this image.] 26 BRANA CRNČEVIĆ Pismo Miloradu Vučeliću Piše Brana Crnčević
Dragi prijatelju Vučela, Dogovorili smo se da nešto napišem za „Pečat“ koji, slava Bogu, uprkos svakojakim pritiscima, uporno traži i nalazi put do onih čitalaca koji odbijaju da prihvate ovo beznađe kao ličnu sudbinu, a dugo putovanje Srbije iz Evrope u Evropu, preciznije; put iz jedne u drugu Srbiju jer, za sada, imamo dve Srbije... Piše Brana Crnčević at januar 22nd, 2011 at 03:01 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 0 BRANA CRNČEVIĆ Čeka nas dug poslušnički muk Razgovarao Aleksandar Dunđerin
Pola veka čekam da Srbi nauče da budu potomci. I, evo još nisam dočekao taj dan. Usitnjavaju nas i oduzimaju nam pravo na prošlost. Neutešan sam. Nadam se da neću doživeti dan kad će srpskoj pravoslavnoj crkvi biti ponuđeno da bogosluži u nekoliko regionalnih patrijaršija, u srpskim državicama bez identiteta
Poštovani gospodine... Piše Aleksandar Dunđerin at avgust 5th, 2010 at 11:08 pm
[You must be registered and logged in to see this image.] 2 BRANA CRNČEVIĆ Kad božuri požute Piše Brana Crnčević
Srbija može u EU samo bez Kosova, i sva je prilika, samo bez Srba. Ima u tome neke đavolske logike, prirodno je da u američku Evropu bez Evropljana uđe i Srbija bez Srba
Crkva je odlučila da pred moleban za Kosovo koji će, očekujući odluku MSP-a o mogućoj budućnosti Kosova, služiti patrijarh Irinej, crkvena zvona oglase zvonjavom od...
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Čet Apr 14, 2011 10:06 am
O mrtvima sve najbolje ..pa neka počiva u miru .
No imaće sveti Petar šta da ga pita (mislim na njegovo "političko" delovanje koje je mnogima mnogo zla donelo )
Vidović je pre dve godine operisao čvoriće na glasnicama, a u septembru prošle godine dijagnostikovan mu je rak.
Nedavno je operisan i treći put, ali, iako je do samog kraja bio optimističan i odlučan, borbu s opakom bolešću nije uspeo da dobije.
Vidović je rođen u Beogradu 10. maja 1939. godine.
Na pozorišnoj akademiji u Zagrebu diplomirao je 1963. godine, nakon čega počinje da radi u zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu, a bio je član i drugih pozorišnih ansambala.
Za svoje uloge više puta je nagrađivan, a šira publika najviše ga pamti po ulogama u filmovima "Prometej s otoka Viševice", "U gori raste zelen bor", "Servantes iz malog mista", "Ritam zločina", "Izbavitelj", "Čovjek koji je volio sprovode", "Kako je počeo rat na mom otoku", "Maršal" i "Zaseda", kao i u ulogama Servantesa u seriji "Naše malo misto", Očalinka u "Velom mistu" i Vinka Marinića u "Inspektoru Vinku".
Vidovića je 1996. godine odlikovao Franjo Tuđman, a 2005. godine dobio je godišnju nagradu "Fabijan Šovagović", koju Društvo hrvatskih filmskih režisera dodeljuje glumcu ili glumici čije je delo ostavilo trajan trag u istoriji hrvatskog filma, a dobio je i nagradu grada Zagreba. (Tanjug)
Večan spokoj Ivici! Davne '72 bio sam dete... televizor je još uvek u našem selu bio retka čudna sprava... ali svi su naši seljaci na vreme namirivali stoku i gledali druga posla da bi u prepunom Zadružnom domu odgledali Građane sela Luga a jednu od glavnih uloga je maestralno glumio sada pokojni Ivica... i tvrdim da ga dobri srpski domaćini i danas pamte kroz tadašnji omiljeni lik Vojina.
Da, Taj Vojin je uskovitlao i partijske duhove... CK je naredio da se i završetak serije ubrza... jer taj Vojin-Ivica preti da nadmaši popularnost i Velikog sina svih naših naroda.
I nek se zna... svi ga žalimo... Ivica je i svih nas!
Legendarni kapetan i verovatno najbolji evropski košarkaš svih vremena Dražen Petrović poginuo je na današnji dan 1993. godine u stravičnoj automobilskoj nesreći
Na današnji dan pre 18 godina u stravičnoj automobilskoj nesreći na autoputu u nemačkom Denkendorfu poginuo je 'košarkaški Mocart' Dražen Petrović.Verovatno nema čoveka na Balkanu koji se ne seća mesta i trenutka gde je bio i kako se osećao kad je saznao da smo ostali bez najvećeg, legendarnog kapitena Dražena Petrovića. Tog 7. juna 1993. vreme je stalo, za Draženom je tugovao ceo svet, ali legendarni Dražen je u svojoj kratkoj karijeri stigao da zadivi celi košarkaški svet i otvori vrata brojnim klincima koji i danas na njega gledaju kao nedostižno božanstvo. [You must be registered and logged in to see this image.] Ne znam može li se uopšte rečima opisati šta nam je Dražen značio - emocionalno, fizički i na sve ostale načine. Svi ćemo zauvek pamtiti ono što smo videli, taj osmijeh, taj osećaj, taj takmičarski duh, i sa stanovišta košarke izbačaj lopte prema košu. Nikada ga nećemo zaboraviti! - rekao je tadašnji trener njegovih New Jersey Netsa Chuck Daily.Dražen Petrović bio je i ostao simbol Balkana, košarkaški duh koji i 18 godina nakon strašne nesreće bdije nad nama, čovek koji je svojim pristupom sportu i ljudskim osobinama motivisao tolike vrhunske sportiste godinama nakon pogibije.Njegov primer upornosti i ljubavi prema sportu oduševio je i one koji u to vreme nisu verovali da će 'tamo neki Hrvat' doći u NBA i pokazati zvezdama kako se to radi.
Prošle godine Dokumentarni film "Once brothers" (Jednom braća) u "NBA entertainment" produkciji je fantastična priča koji će sigurno probuditi emocije kod mnogih.Priča o prijateljstvu dvojce legendi Vlade Divca I Dražena Petrovića koja je prekinuta početkom rata, može sagledati iz dve perspektive:
1. Američki rakurs:Tužna prica o prijateljstvu dvojce legendi košarke različitih nacionalnosti koja se završila tragično za jednog a prosperitetno za drugog. Kao iz najboljih holivudskih filmova "true story" žanra prepletene su emocije koje su posle 20 godina od početka besmislenog rata nikada jače.Strasti su utihnule a sudbina se poigrala i ostavila veliki ožiljak. Vlade pati za nekada izgubljenim prijateljstvom i propuštenom šansom da izgladi odnose. Kao u nekoj bajci, duh vremena ga vodi kroz prošlost da potraži odgovor na pitanje koje ga progoni.Put od Prijepolja, njegovog rodnog mesta, preko Beograda i Los Anđelesa vodi ga do Zagreba, gde dolazi u rodni dom Dražena Petrovića i sa njegovom porodicom napokon nalazi odgovore i pomirenje.
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Jun 07, 2011 9:02 pm
2. Naša "SFRJ" perspektiva:Iz naše perspektive, ovo je priča koja ulazi u dubinu ogromnih razmera, gde su već sada predstavljaju potpuno nove generacije koje rat nisu osetile u onoj razmeri kao i njihovi roditelji.Za njih ova priča predstavlja dvojcu legendarnih Jugoslovena koja su silom prilika postali neprijatelji. Tragičnom smrću Dražena na vrhuncu karijere ostavilo je mnogo neodgovorenih pitanja.U snimanju dokumentarca učestvovali su i Medžik Džonson, Leri Bird i mnogi drugi slavni košarkaši. Pogledajte...
