In memoriam-poznati SVET

First topic message reminder :

Ronnie James Dio, legendarni heavy metal pjevač koji je
zamijenio Ozzyja Osbournea u Black Sabbathu, umro je u 67. godini







Bio je i pjevač u grupi Rainbow i vlastitom bendu Dio, a
javnost je o smrti obavijestila njegova udovica Wendy Dio na njegovom
websiteu.

Nije objavljeno koji je uzrok Diove smrti, ali poznato je da je prošlog
ljeta bolovao od raka želuca. Prošao je sedam ciklusa kemoterapija i
njegova je okolina vjerovala da će se oporaviti od zloćudne bolesti.

'Moje je srce od danas slomljeno. Ronnie zna koliko ste ga voljeli i
cijenimo svu ljubav i podršku koju ste nam dali. Molimo da znate da vas
je volio i da će njegova glazba ostati uz nas zauvijek', napisala je
Wendy.

Dio je zamijenio Osbournea u Black Sabbathu 1979. godine, no izdržao je
s njima samo dvije godine (zajedno su snimili dva albuma, 'Heaven and
Hell' i 'Mob Rules'), vratio im se nakratko 1990. godine, a nakon toga
je osnovao bend Heaven & Hell, koji je bio svojevrsni Sabbath bez
Osbournea.




[You must be registered and logged in to see this image.]

Daj bre, noge mi se odsekose, sta mi je prvo proslo kroz glavu.
Nek nam je nasa Emanuella ziva i zdrava...
Jedva shvatih da pises za glumicu.

Tattoo ::

Daj bre, noge mi se odsekose, sta mi je prvo proslo kroz glavu.
Nek nam je nasa Emanuella ziva i zdrava...
Jedva shvatih da pises za glumicu.

Pa napisah ime ...a moram i ono po čemu je poznata ,za druge generacije .Mojoj je ime Silvije Kirstel veoma poznato, i znamo zašta je vezujemo.
Kraljica fine erotike ,počivala u miru.

Bogme ,bilo je lepo gledajući njene filmove nek joj je laka crna zemlja

'KRALJ KARAKTERNIH GLUMACA'


Umro glumac Charles Durning


[You must be registered and logged in to see this image.]
Američki glumac Charles Durning, kojeg su
nazivali 'kraljem karakternih glumaca' zbog sposobnosti da igra sve od
nacističkog pukovnika do Pape, umro je u ponedjeljak u svom domu u New
Yorku u 89. godini, javlja Fox

Durning će najviše ostati zapamćen po ulogama korumpiranog guvernera u
mjuziklu 'Najbolja mala javna kuća u Teksasu' 1982. godine koja mu je
donijela prvu nominaciju za Oscara, nacističkog oficira u komediji 'Biti
ili ne biti' Mela Brooksa, za koju je godinu poslije osvojio i drugu

nominaciju, te po nastupima u 'Pasjem popodnevu' (nominacija za Zlatni globus), 'Žalcu' i komediji 'Tootsie'.

Prije četiri godine Durning je dobio nagradu za životno djelo Udruge
američkih glumaca. U karijeri je osvojio sve američke glumačke nagrade
osim Oscara.

Rođen 1923. u irskoj obitelji s desetero djece, Durning je bio teško
ranjen u Drugom svjetskom ratu tijekom iskrcavanja u Normandiji, a za
svoje ratne zasluge odlikovan je s čak tri Purpurna srca i Srebrnom
zvijezdom. Prije nekoliko godina njegov kolega Burt Reynolds izjavio je
da je Durning vjerojatno najodlikovaniji (tada) živući ratni veteran.

Glumom se počeo baviti poslije rata u njujorškim kazalištima. Filmsku
prekretnicu u karijeri donijela mu je uloga u 'Žalcu' 1973. godine uz
Paula Newmana i Roberta Redforda. Uslijedile su stotine zapaženih uloga
na velikom i malom ekranu, a među ostalim, četiri je puta glumio Djeda
Mraza i jednom Papu (Ivana XXIII u televizijskom filmu). Kao plesnog
instruktora, često su ga zvali da glumi i u mjuziklima.

'Nikad nisam odbio ulogu i nikada se nisam svađao s producentima i
redateljima', rekao je 2008, kada je dobio zvijezdu na holivudskom
Šetalištu slavnih. 'Ako ne glumim, izluđujem suprugu. Stalno izlazim u
dvorište i gledam u poštanski sandučić, a kada se vratim, ispitujem je
je l' me netko zvao', dodao je.

Nenad Radulović

Nenad Radulović, (13. septembar 1959 - 12. februar 1990), poznat i kao Neša leptir bio je rok muzičar, pevač beogradske grupe Poslednja igra leptira.




Bio je sjajan u svemu .

Boris Berezovski pronađen mrtav u svojoj kući u Londonu


FoNet, Blic | 23. 03. 2013. - 19:19h [You must be registered and logged in to see this image.] 23:55h
| Foto: AFP, AP


Izgnani ruski oligarh Boris Berezovski (67),
koji je 2000. godine dobio azil u Velikoj Britaniji, nađen je danas
mrtav u kupatilu svog doma u Londonu, javlja britanska televizija
"Skaj".

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ruski "Kanal jedan" preneo je da je Berezovski pretrpeo nekoliko
srčanih udara tokom protekle nedelje. Prema izveštaju "Skaja", veruje se
da je Berezovski sebi oduzeo život, mada ostali britanski mediji
ukazuju da su okolnosti njegove smrti još nerazjašnjene.

Igor Šupe, zet Borisa Berezovskog, naveo je da je oligarh patio
od depresije, da nije održavao kontakte sa prijateljima i da je često
boravio u kući.


[You must be registered and logged in to see this image.]Aleksander
Dobrovinksi, poznati advokat i šef moskovske firme "Aleksander
Dobrovinski i partneri", izjavio je da je Berezovski počinio
samoubistvo.



"Upravo sam primio poziv iz Londona. Boris Berezovski je izvršio
samoubistvo. Bio je težak čovek. Očajnički potez? Nemogućnost da živi u
siromaštvu? Niz loših događaja? Plašim se da to niko neće saznati",
objavio je on u saopštenju na internetu.



Berezovski je pre smrti izgubio većinu svog bogatstva, koje je stekao
tokom "perestrojke", devedesetih godina u Rusiji i vremenom postao
najbogatiji čovek u postsovjetskoj državi, prenela je "Rusija danas".


[You must be registered and logged in to see this image.]Magazin
"Forbs" je 1997. godine procenio bogatstvo Berezovskog na tri
milijarde dolara, a 11 godina kasnije na 1,3 milijarde. Njegov imetak se
proteklih godina znatno umanjio, zbog loših poteza koje je povlačio u
vreme finansijske krize, a poslednjih godina mnogo je potrošio na pravne
bitke.





Tako je u avgustu izgubio 5,6 milijardi dolara na suđenju protiv
ruskog miljardera Romana Abramoviča, oko vlasništva dobrostojeće naftne
kompanije "Sibnjeft". Dodatno je morao da plati Ambramoviču 56 miliona u
ime troškova suđenja.



Berezovski je izbegao u Veliku Britaniju posle sukoba sa ruskim liderom
Vladimirom Putinom, na čije je svrgavanje otvoreno pozivao.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Prema mišljenju Džejmsa Niksija iz Ruskog programa Četam hausa,
Berezovski je među svim ruskim oligarsima bio najveći protivnik Kremlja i
samog Putina.
On je, kako smatra Niksi, sigurno bio spreman da potroši svoj novac na pokušaje da se okonča sadašnji režim u Moskvi.



Živeo je pod ozbiljnim merema obezbeđenja, imajući u vidu da je bio meta
više pokušaja atentata, na koje ga je upozoravala i britanska
obaveštajna služba.
Rusija je zahtevala ekstradiciju Berezovskog, ali je taj zahtev odbijen, uz obrazloženje da tamo ne bi imao fer suđenje.

Britanska policija je otvorila istragu da se utvrdi da li je umro ,ubio se .ili je ubijen .Jedno je sigurno -Vladimir Putin časti danas [You must be registered and logged in to see this image.]....za pokoj duše . [You must be registered and logged in to see this image.]

uobicajeni ruski mafijaski obracun. bit ce toga uskoro i na Cipru, ili u Crnoj Gori..

el_vibrador ::

uobicajeni ruski mafijaski obracun. bit ce toga uskoro i na Cipru, ili u Crnoj Gori..

U Crnoj Gori to nije ni prestajalo ,isto kao i u Srbiji ,samo se malkice smanjio broj slučajeva . Inače se ubijalo -dnevno .
Putinu ,kao ex KGB ovcu ,to nije uopšte strano . Šta je novinara ,opozicionara ,biznismena pobijeno ...i nikada se nije otkrilo "ko" ,mada i kod nas ,svako je nosilo isti "pečat" .
Sa obzirom da je ovaj Berezovski bio otvoreni "neprijatelj" ,još je i poživeo .
No ,i Vladimir shvata da je puno elegantnije doneti "ukaz" .Pa recimo ,zabraniti Nevladine Organizacije ,ili uhapsiti vođe opozicije pod drugom optužbom ,ili isposlovati "otkaz" neposlušnom novinaru ,ili kao u slučaju "Pusy Riot" , šapnuti sudiji da "striktno primeni zakon" ,tj malo ga "rastegne" .
No ipak je najveći crnjak onaj sistem ,za ta ubistva optužiti "čečensku mafiju" ,ili ih zaista angažovati (i toga je bilo )
Oligarh koji plati dobar reket državi ,taj je ok (kao Abramovič recimo ) a ovi kao Berezovski ,što ne daju teško napljačkan novac ,a laju protiv Vladimira -ili se sklanjaj ,ili si mrtav .

zakon prerije....divlji istok :)

moze biti da se coek i zagrcnuo...

bilo bi dobro da Robina uapse i da bude proces...da ga malo citam u Kuriru...mozda bi ko skupio pare za kauciju...

Policija: Berezovski se obesio [You must be registered and logged in to see this image.]

.....a tajne službe nije da ne koriste često "garotu" [You must be registered and logged in to see this image.]

PREMA VLASTITOJ ŽELJI


Pogreb 'Željezne lady' bit će svečan, ali ne i državnički





[You must be registered and logged in to see this image.]



Smrt bivše britanske premijerke Margaret Thatcher,
koja je u ponedjeljak umrla od posljedica moždanog udara, nagnala je
sadašnjeg predsjednika britanske vlade Davida Camerona da prekine mini
turneju po Europi i vrati se u London, gdje je najavljeno da će pogreb
'Željezne lady' biti svečan, s vojnim počastima, ali ne i državnički.
Bila je to bjena vlastita želja, objavile su agencije
Mislim da će biti upamćena kao najveća mirnodopska britanska
premijerka', rekao je Cameron u izjavi za BBC. 'Margaret Thatcher
uspjela je iako je sve bilo protiv nje. Činjenica je da ona nije samo
vodila našu zemlju, ona ju je spasila', dodao je Cameron, koji je član
Konzervativne stranke, kao što je bila i Thatcher..

Britanska vlada rekla je da će se svečani pogreb održati u londonskoj
katedrali svetog Pavla, ali neće biti državni, sukladno željama
obitelji. Datum pogreba još nije poznat, a pojedinosti će biti
objavljene idućih dana.

'Bit će pozvan široki niz raznolikih osoba i skupina povezanih s Lady
Thatcher', stoji u priopćenju iz Cameronovog ureda. 'Nakon crkvene
službe, njezino će tijelo biti kremirano na privatnoj ceremoniji. Sve
što se poduzima sukladno je željama obitelji Lady Thatcher', dodaje se u
priopćenju.

Sir John Major, koji je naslijedio Magaret Thatcher kao britanski
premijer, nazvao je svoju prethodnicu 'jedinstvenom osobom' i 'istinskom
snagom prirode'. Bivši laburistički premijer Tony Blair nazvao ju je
'dominantnom figurom', dok je njezin nasljednik Gordon Brown istaknuo
njezinu 'odlučnost i otpornost'.
Vijest o smrti osobe koja je u sve svjetske jezike uvela pojam 'Željezna
Lady"'komentirali su politički čelnici diljem svijeta, i sadašnji i
bivši.

'Odlaskom baronice Margaret Thatcher svijet gubi velikog zagovornika
slobode, a SAD istinsku prijateljicu', poručio je u pisanoj poruci
američki predsjednik Barack Obama, osobito istaknuvši angažman Margaret
Thatcher na jačanju britansko-američkog savezništva.

'Vijest o smrti Margaret Thatcher primila sam s tugom. Kao dugogodišnja
predsjednica vlade obilježila je modernu Veliku Britaniju kao malotko
prije ili poslije nje. Bila je izniman vođa našeg doba', stoji u pisanoj
izjavi njemačke kancelarke Amgele Merkel.

'U središtu njezinih uvjerenja bila je sloboda pojedinca', dodala je
Merkel, koju zbog inzistiranja na provođenju strogih mjera štednje u
Europi često nazivaju 'Željeznom kancelarkom', što je aluzija na nadimak
Margaret Thatcher.

Napomenuvši da 'neće zaboraviti njezin doprinos okončanju Hladnog rata i
podjeli Europe', Merkel je za Thatcher rekla i to da je 'u doba kad još
nije bilo normalno da žena preuzme najviše demokratske dužnosti, ona je
bila primjer mnogima koji su je slijedili'.

'Cijelim tijekom svojeg javnog života, a konzervativnim uvjerenjima koje
je živjela u potpunosti, brinula je za sjaj Ujedinjenog Kraljevstva i
njegove interese', rekao je francuski predsjednik Francois Hollande,
istaknuvši kako je Thatcher s Francuskom održavala 'otvorene i odane'
odnose i osobito naglasivši njezin 'odlučni impuls' za gradnju tunela
ispod kanala la Manche.

Španjolski premijer Mariano Rajoy u povodu smerti margaret Thatcher
kazao je da su njezin neumorni angažman u pitanjima 'slobode,
demokracije i pravne države te čvrsta odlučnost za provedbu reformi
vrijedno naslijeđe za današnje europske vlade' koje su 'kao i Margaret
Thatcjer 80-ih godina prošlog stoljeća, suočene s vrlo složenim
izazovima koji zahtijevaju veliku količinu političke ambicije i
hrabrosti'.

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu preminulu britansku političarku
ocijenio je 'uistinu velikim političkim vođom, principijelnom, odlučnom,
uvjerenom, snažnom i velikom ženom koja je bila nadahnuće cijelom
jednom naraštraju političkih čelnika' i koja je bila gorljivi zagovornik
Izraela i židovskog naroda.

'Odlaskom barunice Thatcher svijet je izgubio divu među svjetskim
čelnicima', izjavio je u pisanoj izjavi kanadski premijer Stephen
Harper, naglasivši da je posjedovala 'rijetku osobinu da utjelovi i
definira epohu u kojoj je djelovala', a ne da epoha definira nju, kao
što je to slučaj s većinom.

'Zahvaljujući uspjehu svoje gospodarske politike, utjelovila je i samu
definiciju modernog konzervativizma', dodao je, navodeći posebno njezinu
ulogu, zajedno s tadašnjim američkim predsjednikom Ronaldom Reaganom i
papom Ivanom Pavlom II, u 'padu SSSR-a', koji je otvorio put 'razdoblju
mira i napretka'.

Oglasilo se i političko vodstvo Falklandskih otoka, koje je Margaret
Thatcher nakon rata s Argentinom 1982. vratila pod kontrolu britanske
krune.

'Ona je vrlo štovana osoba na Falkladnima zbog toga što nam je 1982.
vratila slobodu i ovo će biti dan velike tuge za sve stanovnike
Falklanskog otočja', rekao je u telefonskom razgovoru Reutersu
predsjednim osmočlane izvršne skupštine Falklanda Mike Summers.

Posljednji politički čelnik nekadašnjeg SSSR-a Mihail Gorbačov za
Margaret Thatcher rekao je da je bila 'velika političarka koja će ostati
zabilježena u povijesti'. 'Thatcher bila je velika političarka i sjajna
osoba. Ostat će u našem sjećanju i u povijesti', stoji u pisanoj
izjavio zadnjeg sovjetskog vođe koji je bio izravni sugovornik Margaret
Thatcher u trenutku prestanka Hladnog trata.

'Thatcher je bila političarka čija je riječ imala veliku težinu', rekao
je Gorbačov, pojasnivši da je njegov odnos d bivšom britanskom
premijerkom bio 'katkad težak, ne uvijek miran, ali obostrano ozbiljan i
odgovoran'.

'U konačnici smo uspjeli ostvariti međusobno razumijevanje, a to je
pridonijelo promjeni ozračja između naše zemlje i Zapada i dovršetku
Hladnog rata', kazao je.

Počast preminuloj britanskoj 'željeznoj dami' odao je i bivši njemački
kacelar Helmut Kohl, iako je Thatcher bila žustra protivnica najvećeg
ostvarenja Kohlovog političkog života - ujedinjenja Njemačke.

'Jako sam cijenio Margaret Thatcher zbog njezine ljubavi prema slobodi,
neusporedive otvorenosti duha, iskrenosti i izravnog načina ophođenja',
kaže se u Kohlovoj pisanoj izjavi.

Nekadašnji američki predsjednik George Bush, otac predsjednika Georgea
W. Busha, naglasio je da su načela koja je zagovarala Margaret Thatcher
'pridonijela oblikovanju boljeg i slobodnijeg svijeta'.

'Margaret je nedvojbeno bila jedan od najžešćih branitelja slobode i
tržišne ekonomije u 20. stoljeću - politička čelnica rijetke osobnosti
koja je visoko uzdizala barjak svojih uvjerenja i čija su načela u
konačnici pridonijela oblikovanju boljeg i slobodnijeg svijeta', rekao
je Bush, američki predsjednik od 1988.

'Ona je bila hrabra osoba, žena koja je shvatila da politički vođa mora
imati snažna uvjerenja jer se narod ni na koji način neće moći sam
odlučiti za nešto ako im njihovi vođe ne pokažu smjer kojim trebaju
ići', rekao je nekadašnji američki državni taknik Henry Kissinger, koji
je tu dužnost obavljao tijekom predsjedničkim mandata Richarda Nixona i
Geralda Forda.

Godišnjica smrti sarajevskih Romea i Julije [You must be registered and logged in to see this image.]



| Index.hr


Na današnji dan pre 20 godina poginuli su "sarajevski Romeo i Julija", Boško Brkić i Admira Ismić.

Ovi 25-godišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju bega od ludila koje
je zahvatilo njihovu zemlju, ubijeni su na Vrbanja mostu.
[You must be registered and logged in to see this image.]

U 91. GODINI


Preminula 'holivudska sirena' Esther Williams


[You must be registered and logged in to see this image.]
Esther Williams

Američka prvakinja u plivanju i glumačka zvijezda
Esther Williams, koja je nosila nadimak holivudske sirene, preminula je
Los Angelesu u 91. godini
Američka prvakinja u plivanju poznata pod nadimkom 'holivudska sirena'
glumila je u holivudskim filmovima 40-ih i 50-ih godina prošloga
stoljeća. Glumila je u filmovima kao što su 'Bal na vodi', 'Million
Dollar Mermaid', 'Andy Hardy's Double Life', 'Neptune's Daughter',
'Jupiter's Darling' te brojna druga. Karijera u Hollywoodu joj je počela
cvjetati kada joj je bilo 16 godina, a 40-ih godina prošloga stoljeća
'vodeni mjuzikli' su se stvarali samo za nju.

Glumiti je prestala 1962., nakon što se treći put udala i to za
holivudskog playboya Fernanda Lamasa. S njime je živjela do njegove
smrti, 1982. godine, a nakon toga se i četvrti put udala, za Edwarda
Bella s kojim je živjela je na Beverly Hillsu. U javnosti se kasnije
nije često pojavljivala zbog lošeg zdravstvenog stanja.

Prema Associated Press, vijest o njezinoj smrti došla je od
strane njezine obitelji. Njezin posinak, glumac Lorenzo Lamas n
aTwitteru je napisao: 'Moja pomajka Esther Williams preminula je mirno u
snu ovoga jutra. Bila je najbolja učiteljica plivanja i duhovna majka.'
Esther jer rođena u los Angelesu u obitelji kao peto dijete, natjecala
se na plivačkim natjecanjima u kasnim 30-tim godinama prošloga stoljeća
te se nadala da će predstavljati Američku Olimpijskim igrama, no to joj
je bilo onemogućeno zbog rata u Europi.

[You must be registered and logged in to see this image.]
R.I.P

Legendarna glumica i plivačica preminula u 91. godini. Proslavio je film "Bal na vodi".



[You must be registered and logged in to see this image.]


Bivša američka šampionka u plivanju i holivudska zvezda 40-ih i
50-ih godina prošlog veka, Ester Vilijams umrla je u četvrtak u svojoj
kući na Beverli Hilsu u 91. godini, saopštio je njen agent.

Ona je rođena 8. avgusta 1921. u Inglvudu, nedaleko od Los Anđelesa.
Plivanje je počela da trenira sa osam godina, a kao američka šampionka
trebalo je da učestvuje na Olimpijskim igrama 1940. godine, koje su
odložene zbog Drugog svetskog rata.

Posle plivačke karije nastupala je u spektaklu na vodi "Akvejd", zajedno
sa drugim plivačkim šampionom Džonijem Vajsmilerom, koga znamo po ulozi
Tarzana.

Film koji ju je proslavio - "Bal na vodi" - snimila je 1942. godine.

Ester, koju su od milja nazivali "Američkom sirenom", glumila je i u
filmovima "Million Dollar Mermaid", "Andy Hardy's Double Life",
"Neptune's Daughter", "Jupiter's Darling"...

Ona je pre šest godina imala moždani udar i od tada se retko pojavljivala u javnosti.

Udavala se četiri puta, a ima troje dece iz braka sa Benom Gejdžom.

Iznenada preminuo James Gandolfini

Glumac James Gandolfini iznenada je preminuo u Rimu, tijekom godišnjeg odmora s obitelji. Mediji nagađaju kako je 51-godišnji glumac najvjerojatnije umro od posljedica srčanog udara
Jučer je svijet šokirala vijest o iznenadnoj smrti slavnog filmskog i TV glumca Jamesa Gandolfinija, najpoznatijeg po ulozi mafijaškog šefa Tonyja Soprana iz HBO-ove serije 'Obitelj Soprano'.
Pedesetjednogodišnji glumac umro je u Rimu tijekom odmora s obitelji, javila je produkcijska kuća HBO, najvjerojatnije od posljedica srčanog udara, a prema pisanju Varietyja glumac je bio na putu prema filmskom festivalu u Taormini gdje je trebao gostovati i sudjelovati u panelu u četvrtak.

Karijeru je započeo 1987., no svjetsku slavu donijela mu je tek serija 'Obitelj Soprano' 1999. Za ulogu Tonyja Soprana osvojio je tri Emmyja.
Kritičari su hvalili njegovu sposobnost da s lakoćom balansira nasilnu i senzibilnu stranu Tonyja Soprana, i da učini ubojicu i okrutnog šefa mafije suosjećajnim.
On je bio genije. Svatko tko ga je vidio i u najmanjoj ulozi to zna. On je bio jedan od najboljih glumaca ovog i svakog drugog vremena. Veliki dio tog genija ležao je u onim tužnim očima. Sjećam se da sam mu često govorio: 'Ti to ne razumiješ. Ti si kao Mozart', a s druge strane telefona bio bi muk. Suprugu Deborah i djecu Michaela i Lilianu ovo je shrvalo, ali vijest o njegovoj smrti loša je za cijeli svijet. Ponekad nije bio lak, ali bio je moj partner, moj brat na način na koji to nikada neću moći objasniti', kazao je David Chase, autor 'Obitelji Soprano'.

Nakon što je serija završila s prikazivanjem 2007., Gandolfini se posvetio filmskoj glumi nastupivši u filmovima 'Zero Dark Thirty', 'U banani', 'Ubij ih nježno' i drugima.

Rođen je u Westwoodu u New Jerseyju, u obitelji talijanskog useljenika i Amerikanke koja je odrasla u Italiji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bio mi je drag glumac , nek pociva u miru .

podbarac ::

Bio mi je drag glumac , nek pociva u miru .

Da ,bio je zaista ubedljiv u ulozi ,možda i najbolji lik u seriji .
Šteta .Nisam imao pojma da je još godinu dana mlađi od mene ?
Auuuuuu.............

Pozlilo mu u hotelu

Objavljeni novi detalji o smrti glumca Jamesa Gandolfinija
Nakon što je vijest o smrti glumca Jamesa Gandolfinija uzdrmala svijet, u stranim je medijima objavljeno da je preminuo od srčanog udara. Pozlilo mu je u hotelu i pronašli su ga na podu u kupaonici.

    Preminuo glumac James Gandolfini, legendarni Tony Soprano
    U 51. godini Preminuo glumac James Gandolfini, legendarni Tony Soprano

Strani mediji objavili su da se James Gandolfini nije osjećao dobro nakon što se vratio u hotel sa trinaestogodišnjim sinom Michaelom, kojeg ima sa suprugom iz prvog braka, Marcy Wudarski.

James Gandolfini pronađen je na podu u kupaonici i tada je pozvana hitna pomoć.

Bolnička služba potvrdila je da je glumac preminuo od srčanog udara.

Doktor Claudio Modini rekao je da je Gandolfini proglašen mrtvim u 23 sata nakon što su ga pokušavali reanimirati.

Gandolfini je u Italiju stigao povodom 59. filmskog festivala Taormina na Siciliji. Na festivalu je trebao sudjelovati zajedno s talijanskim redateljem Gabrielom Muccinom.

ČITULJA ZA SOPRANA: Poslednji pozdrav od Mitra i Draga s porodicom

Pop kultura, 14:03, 22.06.2013.
Autor: EPK,Večernje novosti
Poslednji pozdrav prijatelju i poštovanje za životni put koji je maestralno prikazao u životu i na sceni, napisali njegovi poštovaoci
[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Scan Večernje novosti

BEOGRAD - James Gandofini, Tony Soprano, poslednji pozdrav prijatelju i poštovanje za životni put koji je maestralno prikazao u životu i na sceni, glasi tekst čitulje koja je objavljena u današnjem broju beogradskog dnevnog lista Večernje novosti.
Od poštovanog američkog glumca italijanskog porekla, koji se proslavio ulogom mafijaša Tonija Soprana, oprostili su se Drago Radan s porodicom i Dimitrije Mitar Trkulja.
Inače, u Srbiji, ali i susednima Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj, nije neuobičajena ovakva vrsta javnog oproštaja od svetskih državnika i  velikih zvezda.
Tako su se žitelji Srbije, ali i okolnih zemalja svojevremeno opraštali i od Gadafija, Kim Džong-ila i Uga Čavesa, u čemu su prednjačili Nikšićani.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U 69. godini života, preminuo Željko Malnar, hrvatski putopisac, dokumentarist i autor poznatog televizijskog anti-showa 'Noćna mora Željka Malnara'
Malnar je autor brojnih putopisa, dokumentarnih filmova te pokretač dugogodišnjeg showa 'Noćna mora', piše Jutarnji list
'Jako se mučio i bio je u bolnici'
'Punih 20 godina Željko i ja smo radili zajedno i vijest o njegovoj smrti me zaista pogodila i iznenadila mada se ovakav rasplet i mogao očekivati jer se u zadnje vrijeme jako mučio i bio u bolnici. Problemi s plućima očito su bili preteški. Nekoliko minuta prije vašeg poziva Tarzan mi je javio za Željkovu smrt tako da sam još u šoku', kazao  je za Večernji list  Nedjeljko Badovinac Jumbo, Malnarov bliski suradnik i producent njegove 'Noćne more'.
.

Željko Malnar je rođen 12. travnja 1944. u Zagrebu. Već nakon gimnazije kreće u svoje pustolovine te kao 20-godišnjak organizira svoju prvu ekspediciju u jedinu prašumu Europe – Perućicu. Druži se s književnicima ali i poznatim hrvatskim indolozima što ga odvodi u New Delhi, gdje na Indian Institute of Mass Communication studira zajedno sa studentima iz 18 zemalja Trećeg svijeta novinarstvo za nerazvijene zemlje. No, poslije diplome ostaje u Indiji još punih deset godina, piše u njegovoj biografiji na Wikipediji.

Za to vrijeme Željko Malnar istraživački je vrlo aktivan. Ostvaruje značajne rezultate vodeći ekspedicije po cijeloj Aziji. Objavljuje mnoštvo članaka o azijskim narodima i njihovim običajima, ali stalno ostaje suradnik Zagrebačke televizije, te u programu Saše Zalepugina prikazuje mnoštvo reportaža i dokumentarnih filmova iz Indije, Pakistana, Afganistana, Irana, Turske i drugih azijskih zemalja.

U razdoblju od 1972. do 1976. godine pored ostalog, studira i indijsku filozofiju u ašramu indijskog filozofa Swami Shama, što mu omogućava da dobije još bolji uvid u indijsko društvo. U Indiji radi i za strane producente (Don Charnon, Canadian film ltd, Indian film division) te za vladu države Rajastan.

Godine 1977. vodi ekspediciju za zagrebačku televiziju pod nazivom 'Put na istok', koja doživljava veliki uspjeh. Od 1982. postaje zapovjednik profesionalnih ekspedicija, te radi za američku instituciju Institute of Ecotechnic sa sjedištem u Londonu.

Za američku kompaniju Tropic Ventures vodi jednu od najvećih ekspedicija svijeta pod nazivom 'Around the tropic world' (1982. - 1986.) i autor je dokumentarne serije sa te ekspedicije pod radnim naslovom 'Journey to other worlds'. Sudjeluje i na speleološkim ekspedicijama koje postižu svjetske rezultate prihvaćene u znanstvenom svijetu (otkriće najduže čovječje ribice).

Do sada je Malnar autor preko 70 dokumentarnih filmova i reportaža iz Turske, Jordana, Iraka, Irana, Afganistana, Pakistana, Indije, Šri Lanke, Maldiva, Tajlanda, Paname, Portorika, Ekvadora, Samoe, s južnoga Pacifika, Novih Hebrida (Vanuatua), Salomonovih Otoka... Nositelj je mnogih priznanja u svijetu (Chicago filmski festival, Barcelona film festival...), a 1986. godine dobiva ključeve grada Forth Wortha Dallas u američkoj državi Teksas od gradolnačelnika Boba Bolana kao nagradu za zbližavanje kultura i naroda.

1986. godine zajedno s Bornom Bebekom izdaje knjigu 'U potrazi za staklenim gradom', koja doživljava četiri izdanja. Jedini je stranac nosilac titule Seiuli (Poglavice koji govori) polinezijske države Samoa.
U Hrvatskoj je Malnar najveću slavo požnjeo svojim anti-televizijiskim showom 'Noćna mora Željka Malnara' gdje su uz njega glavni protagonisti bili pojedinci s ruba društva.

Bio je i predsjednik samoproglašene Republike Pešćenica.

[You must be registered and logged in to see this image.]




Malnar se bavio istraživačkim radom, nakon studija u Indiji vodio je ekspedicije po cijeloj Aziji, a za to vrijeme radio je i kao suradnik Radio-televizije Zagreb.

Željko Malnar, veliki putopisac, svjetski putnik, novinar i voditelj preminuo je u 69. godini života.

Nakon završene gimnazije studira medicinu i eksperimentalnu zoologiju. Za vrijeme studija oduševljava se genetikom i već kao dvadesetogodišnjak organizira svoju prvu ekspediciju u jedinu prašumu Europe – Perućicu.

Znatiželja prema prirodi čovjeka i svijetu općenito odvela ga je u New Delhi, gdje na Indian Institute of Mass Communication studira zajedno sa studentima iz 18 zemalja Trećeg svijeta novinarstvo za nerazvijene zemlje. No, poslije diplome ostaje u Indiji još punih 10 godina.
Ostvaruje značajne rezultate vodeći ekspedicije po cijeloj Aziji. Objavljuje mnoštvo članaka o azijskim narodima i njihovim običajima, ali stalno ostaje suradnik Zagrebačke televizije, te u programu Saše Zalepugina prikazuje mnoštvo reportaža i dokumentarnih filmova iz Indije, Pakistana, Afganistana, Irana, Turske i drugih azijskih zemalja.

Malnar je autor preko 70 dokumentarnih filmova i reportaža iz Turske, Jordana, Iraka, Irana, Afganistana, Pakistana, Indije, Šri Lanke, Maldiva, Tajlanda, Paname, Portorika, Ekvadora, Samoe, s južnoga Pacifika, Novih Hebrida (Vanuatua), Salomonovih Otoka... Nositelj je mnogih priznanja u svijetu (Chicago filmski festival, Barcelona film festival...), a 1986. godine dobiva ključeve grada Forth Wortha Dallas u američkoj državi Teksas od gradonačelnika Boba Bolana kao nagradu za zbližavanje kultura i naroda.

Zadnje godine živio je u Zagrebu radeći kao novinar Globusa i voditelj emisije 'Noćna mora' pa je i posprdno bio predsjednik Republike Peščenice.

TARZANOVA FILOZOFIJA
Sklonost samozaboravu već leži u čovjeku kao takvom. Njemu je potrebno da se otrgne ili da dobije plaću kako se ne bi izgubio u svijetu, običajima i u folkloru. E, tu počinje filozofiranje na Peščenici. Filozofiranje jest potreba da se nađe put do samoga sebe i da se pomogne sebi samome.
To se postiže na dva načina.
Jedan jest meditacija, a drugi komunikacija. Meditacija nije za Peščeničane, jer, kako kaže Jaspers: "Ono što sam osvješćivanjem stekao sam za sebe, to kao da nije stečeno. Ono pak što se stekne u komunikaciji, to jest prava spoznaja jer istina počinje u dvoje."
Zbog toga filozofija traži komunikaciju. Ona traži da čovjek napusti prkosno potvrđivanje sebe! Čovjek, to jest Peščeničan mora neprestano sam sebe dovoditi u sumnju i ne smije postati siguran u sebe. Sigurni u sebe i svoju državu, po Tarzanu, postaju oni preko granice – Hrvati, koji su sebi napravili državu da u njoj rade besplatno. To se zove duhovna nadgradnja.
Peščenica je još daleko od toga cilja i zato Tarzan savjetuje našim arijevskim radnicima da spoznaju sebe, ali i da traže plaću za svoj rad.
Tarzan još kaže da filozofirati znači učiti da se živi i umjeti da se umre.
Zbog nesigurnosti peščeničkog postojanja u vremenu, život je samo pokušaj. Nemoć racionalnog u onome što je za nas istinski i važno, primjerice, u postavljanju ciljeva i svrha, u spoznaji najvišeg dobra, u spoznaji Boga i ljudske slobode, budi ono mišljenje koje se služi sredstvima razuma, ali je više od razuma. Stoga filozofiranje, da bi se razbuktalo, na Peščenici teži granicama razumske spoznaje.
Onaj tko misli da sve može prozrijeti, taj više ne filozofira. Taj je kao penzić koji misli "da ih je skužil". Takav je zapao u neku vrst znanstvenog praznovjerja. A Tarzan kaže da je najgore kad se čovjek prestane čuditi.
Onaj tko se prestane čuditi, taj više ne pita. Tko ne zna više ni za jednu tajnu, taj je više ne traži. A cijeli štos jest, po Tarzanu, u tome što, uz temeljnu uzdržanost na granicama mogućnosti znanja, filozofiranje poznaje i punu otvorenost za ono što se na granicama znanja pokazuje kao nešto što se može znati, primjerice, kad će Hrvatska dospjeti do blagostanja?

[You must be registered and logged in to see this image.]
Smisao života Željka Malnara
Željko  Malnar

• Wednesday 10 July 2013
  
• Last updated 2 seconds ago
  

[You must be registered and logged in to see this image.]
O vidljivom i nevidljivom u slučajnoj državi
Državni me poslovi umaraju i ja sve više vremena provodim u prirodi. Nevjerojatno je lijepa. Polako shvaćam da je sve povezano...
Ali još ne odvajam smeće. To je viši stadij koji moraju dostići ne samo Peščeničani nego i veći dio Hrvata
Ja koji sam samo putnik u vremenu, shvatio sam na putovanjima da se život ne sastoji od svojih pojavnosti, nego od onoga što se ne vidi. Sav vidljivi svijet sadržan je u svojim suštinama, a ne u izmaglicama jutra i ljepotama dana.
Kad sportski novinar Željko Vela Davoru Šukeru postavi pitanje: “Što ćete učiniti ako Luka Modrić u Real Madridu ostavi dublji trag nego vi?”, Šuker može odgovoriti jedino: “Ubiti ću se!”
Ljepota takvog intervjua otkriva da je Željko Vela priprost, ali dobar čovjek, a takvi Šukera ne mogu natjerat da se ubije.
Zašto ne?
Zato što suština tog pitanja leži u Velinu srcu, koje je puno ljubavi za sportaše poput Šukera, pa Željku Veli dopušta da postavlja blesava pitanja.
Isto je i s nekim drugim javnim osobama.
Kad biste u jednom danu, recimo, posjetili kuću ministra Radimira Čačića, a zatim kuću moga ministra Ševe, pokoj mu duši, iz prve biste izašli zadivljeni, a iz druge tužni.
Kad biste zatim mogli zanemariti pojavnosti koje ste svojim osjetilima promatrali, vaše divljenje prema kući Čačićevoj ne bi bilo tako veliko, nego bi se u tugu pretvorilo.
Izlazeći pak iz kuće Ševine, vaša tuga u divljenje bi se vinula.
...
ČLANAK U CIJELOSTI PROČITAJTE U TISKANOM IZDANJU GLOBUSA

Bio je veliki covjek:) RIP

Počivaj u miru Željko .

Bio je faca ,zaista .
Počivao u miru .

[You must be registered and logged in to see this image.]
 Dennis Farina, nekadašnji policajac koji je izgradio holivudsku karijeru ulogama detektiva, preminuo je u 69. godini u Arizoni
Glumac poznat po ulozi Joea Fontane u seriji 'Zakon i red' preminuo je zbog problema s plućima. Farina je bio holivudska legenda koji se pojavio u mnogim filmskim klasicima, ali i TV serijama uključujući 'Get Shorty', 'Snatch', 'Midnight Run', a glumio je i u seriji HBO-a 'Luck'.

Farina je rođen u Chicagu 1944. Sa suprugom Patricijom Farinom, s kojom je bio u braku do 1980, ima troje odrasle djece te dvije unuke i četiri unuka.
No ljubav njegova života s kojom je proveo 35 godina bila je Marianne Cahill s kojom se nikada nije oženio.

Zanimljivo je kako je poznati glumac čak 18 godina od 1967. do 1985. godine bio policajac u Chicagu.

Crime Story (1986.)
Anchor Bay Entertainment / Discovery film i video
96' krimi, drama
Režija:           Abel Ferrara
Uloge: Dennis Farina, Anthony John Denison, Bill Smitrovich, Steve Ryan, Bill Campbell
Scenario:        David J. Burke, Gustave Reininger, Chuck Adamson
Producent/i:   Michael Mann
Zemlja:          SAD


[You must be registered and logged in to see this image.]
Pilot TV film zaslužan za pokretanje istoimene kriminalističke serije koja je žarila i palila malim ekranima osamdesetih.
Vječni sukob policajaca i kriminalaca osamdesetih smo godina pratili kroz dvije svima poznate TV serije. Riječ je o 'Porocima Miamija' i 'Kriminalističkim pričama'. Produkciju obe potpisuje Michael Mann. Za razliku od Miamija Kriminalističke su se priče na malim ekranima zadržale samo dvije sezone, prije svega iz financijskih razloga. Ipak, serija je s vremenom stekla kultni status i cijelu vojsku fanova. Svega toga ne bi bilo da nije ove pilot epizode u obliku cjelovečernjeg filma.

U centru priče kako filma tako i cijele serije su Dennis Farina i Ray Luca. Farina je moderna verzija Elliotta Nessa u Chicagu 1963. godine. On je beskrupolozni, tvrdoglavi detektiv, superpolicajac koji ne zna za neuspjeh. S druge strane imamo Anthonyja Denisona u ulozi Raya Luce, nemilosrdnog, hladnokrvnog gangstera u usponu koji postaje jedan od najvažnijih ljudi podzemlja. Vječna borba dobra i zla svodi se na sukob dvojice kariznatičnih ljudi, vječnih rivala koji nam ovdje tek ukazuju na ono što će se događati u dvije sezone serije.

S obzirom da je riječ o pilotu serije ne možemo govoriti o dubljoj karakterizaciji likova i kompleksnom scenariju. Ipak karizma Dennisa Farine i Raya Lucasa vidljiva je već u prvim minutama filma.

Počivaj u miru .

Sećanje na popularnog muzičara
Dve godine bez Delče 


V.Đ.Đ. | 24. 07. 2013. - 11:51h |


Poznati muzičar i dramaturg Milan Delčić Delča preminuo je na današnji dan pre dve godine. Izgubio je bitku sa rakom u 51. godini. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bio je scenarista serija Televizije Beograd "U ime zakona" (1991) i koscenarista televizijskog filma "Ne skreći sa staze" (2003).
 


Pojavljivao se u filmovima "Slatko od snova" (1994) i "Crveni kamion sive boje", kao i u seriji "Otvorena vrata" (1994-1995).
 
Autor je pozorišnih komada Hari ne putuje vozom, "Kraljevo blago" i "Radmilo gnusni i Radmila pogana" i TV emisije "Dr. Maksimilijan Mrmor".
 
Jedno vreme je radio i kao muzički urednik Televizije Metropolis.
 
Delča je bio jedan od osnivača kultne beogradske grupe “U Škripcu”, a njihovi hitovi se i dan danas slušaju.
 
Bio je pravi multimedijalni umetnik.
 
Objavio je tri solo albuma sa grupom “Sklekovi”, roman, imao je izložbu fotografija.
 
Njegovi hitovi “Ajmo polako”, “izgleda da nismo sami”, Siđi do reke”, "Dirla da" često se emituju na radio stanicama.

Umro pevač i gitarista Džej Džej Kejl
| Izvor: BBC
Američki pevač i kantautor Džej Džej Kejl (J.J. Cale) umro je 26. jula u 74. godini od srčanog udara.

Na sajtu legendarnog kantautora stoji saopštenje u kome piše da je muzičar preminuo u petak 26. jula ukalifornijskoj bolnici La Hoja.

Rođen u Oklahomi, Kejl je jedan od glavnih muzičara koji je promovisao takozvani "Tulsa zvuk", koji je kombinovao zvuke bluza, rokabilija i kantrija, a svetsku popularnost je stekao 1970. godine kada je Erik Klepton obradio njegovu pesmu "After Midnight" koja je postala hit.

Godine 1977. Erik Klepton je takođe uspeo da Džej Džej Kejlovu pesmu "Cocaine" smesti u vrhove top lista, a njih dvojica su radili zajedno na albumu "The Road to Escondido" koji im je 2008. godine doneo Gremi nagradu. Njegov najveći hit bio je "Crazy Mama" i dospeo je na 22. mesto Billboardove liste 1972. godine.

Rođen 1938. godine, Džon Veldon Kejl je uzeo je umetničko ime Džej Džej Kejl kako bi izbegao da ga publika meša sa violistom Džonom Kejlom iz benda Velvet Underground.

Nakon uspeha pesme "After Midniht" snimio je album "Naturally", prvi od ukupno 14 solo albuma, a poznat je kao jedan od prvih umetnika koji je počeo da koristi u svojoj muzici ritam mašinu. Takođe je bio poznat po svom čuvenom opuštenom "laid back" načinu pevanja.

U javnosti je često naglašavao da sebe smatra više piscem pesama nego pevačem, a njegove pesme su po pravilu postizale veći uspeh kada ih je izvodio neko drugi, poput Toma Petija, Karlosa Santane i grupe Lynyrd Skynyrd.

Preminula glumica Karen Blek


Pop kultura, 10:16, 09.08.2013.

Autor: Agencija TANJUG

Probila se ulogom prostitutke na LSD-u u hipi klasiku "Goli u sedlu" i zahvaljujući tom filmu dobila je ulogu konobarice koja izlazi sa likom Džeka Nikolsona u ostvarenju "Pet lakih komada"
[You must be registered and logged in to see this image.]
LOS ANĐELES - Američka glumica Karen Blek, koja je igrala u preko 100 filmova uključjući "Pet lakih komada", "Goli u sedlu" i "Nešvil", preminula je u Los Anđelesu.
Njen suprug Stiven Ekelberi rekao je da je glumica preminula u sredu od raka. Imala je 74 godine. Poznata po punim usnama i gustoj, talasastoj kosi čija se boja menjala iz filma u film, Blek je često igrala živahne, problematične ili ugrožene žene.
Probila se ulogom prostitutke na LSD-u u hipi klasiku "Goli u sedlu" i zahvaljujući tom filmu dobila je ulogu konobarice koja izlazi sa likom Džeka Nikolsona u ostvarenju "Pet lakih komada".
Za tu ulogu bila je nominovana za Oskara i dobila je Zlatni globus. Tokom karijere sarađivala je sa Robertom Redfordom u filmu "Veliki Getsbi", Čarltonom Hestonom u "Aerodrom 1975".
Bila je nominovana za Gremija pošto je napisala i izvodila pesme u "Nešvilu" Roberta Altmana gde je igrala kantri pevačicu.
U poslednjem filmu Alfreda Hičkoka "Porodična zavera" iz 1976. igrala je kradljivicu nakita.
Iako je od 1970ih konstantno radila bila je više kultna ikona nego holivudska zvezda. U poslednje vreme gostovala je u serijima "Red i zakon", "Party of five" i igrala u više horor filmova.
Radila je i kao scenarista i dramaturg i napisala je mjuzikl "Mišouri Waltz" i "A View of the Heart", komad za jednu ulogu u kome je igrala.

Moja generacija je se seća ovakve

[You must be registered and logged in to see this image.]

A evo i trejlera njenih najpoznatijih filmova i pesama -koji su danas klasika

FLASH FRIDAY: Remembering Karen Black - Stage, Screen & Songs



[You must be registered and logged in to see this image.]

Na današnji dan 1984. Umro je srpski pisac Dušan Radović, urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd i autor popularne emisije Studija B "Beograde, dobro jutro".

"Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi."




[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedino smrt od smrti spašava.
Ljubav je smrt. Odvažna slava.
Ljubav ispunjuje najdublje grobove.
Ljubav nas večna pod talase zove.




O gmizavcima...

"Ne smemo zaboraviti da se gušter i zmija identifikuju sa podsvešću i silama zla. Postoji nešto duboko u ljudskom pamćenju što žestoko reaguje na zmiju.
Čak i kod onih koji je nikad nisu videli.
Mislim da je zmija otelotvorenje svih naših strahova."

Данас се навршава 35 година од смрти Диане Будисављевић, хероине која је у Другом светском рату из усташких логора смрти спасила 12 хиљада српске деце.


Диана Будисављевић (рођена Обексер), удата за Србина Јулија Будисављевића, професора Медицинског факултета у Загребу, организовала је велику акцију спасавања око 12.000 деце из усташких логора смрти. Акција коју је организовала Диана Будисављевић, била је по свом обиму, броју учесника и броју спасене деце, једна од најсложенијих и без сумње најхуманија акција такве врсте током рата, како на подручју НДХ, тако и у читавој окупираној Европи.
ДНЕВНИК
„Дневник Диане Будисављевић“ je потресно сведочанство о спасавању деце поткрепљено документима и фотографијама, списковима малишана и фотокопијама дела картотеке од 12.000 деце коју је Диана уредно водила, не би ли малишанима сачувала идентитет. Из заборава је „Дневник“, драгоцени историјски документ, изронио готово шест деценија после рата и то захваљујући Дианиној унуци, Силвији Сабо. Упркос свему томе, Дианин херојски чин широј јавности готово је непознат. За њу никада није чуо ни највећи број деце, данас одраслих људи, који су преживели усташке логоре. Диана Будисављевић није слављена као херој. Не помиње се ни у једном уџбенику историје. О њој није написана ниједна књига нити снимљен филм, има је тек у ретким новинским текстовима… Разлога за то има више, после рата, инсистирало се да је КПЈ све организовала, да је стајала иза свега. У ту се „шему“ није уклапала независна акција Диане, која није била члан партије. Уз то, она је била „буржујка“, Аустријанка, припадала је загребачкој друштвеној елити, сарађивала и са Немцима да би спасавала децу.
АКЦИЈА
А Дијанин дневник говори све. Ту читамо како је одлазила, сама или са сарадницима у логоре Лобор-град, Стару Градишку, Горњу Ријеку, Сисак, па чак и у Јасеновац и одатле „отимала“ од усташа изгладнелу и болесну децу. Баш у уводу „Дневника“, у првом од 388 записа које је Диана уредно водила током скоро пет година даноноћне борбе да сачува животе што више малих логораша, она објашњава шта ју је навело да помаже Србима. Случајно је од рођаке сазнала да уопште постоје концентрациони логори у којима су православне жене са децом. Јеврејска општина помаже својим члановима у концентрационим логорима. За прогоњене припаднике православе вере не постоји никаква акција помоћи – пише Диана.„Дневник“ описује вређања, препреке, одбијене молбе, децу за коју је Диана знала да им се ближи крај, бол мајки које су знале да морају да се одвоје од дојенчади, не би ли их спасле. Описала је и сусрете са Кватерником, Степинцем, Артуковићем, те немачким генералима, који су били много расположенији да помажу православцима од усташких власти…
КАРТОТЕКА
За сву децу Дијана је педантно водила картотеку, како би им сачувала идентитет и како би, после рата, родитељи могли да пронађу, али, сву документацију, и све фотографије, морала је да преда 1947. године, по наређењу Озне. Та конфискација представљала је за њу „смак света“, јер, то је значило да неће успети да неку децу врати својим правим родитељима. После рата Диана никоме, па ни породици, није много говорила о ономе што се догађало током постојања НДХ. И касније, када се вратила у свој Инсбрук, остала је ћутљива, Знала је да каже: „Урадила сам шта сам могла и шта је требало, и то је то.“
ИЗ “ДНЕВНИКА ДИАНЕ БУДИСАВЉЕВИЋ“
10. јул 1942, Стара Градишка: „Нека деца већ пре су била предвиђена за транспорт у Горњу Ријеку, а онда су због болести морала остати. Умрла су делимично тамо, а делимично од нас преузета касније, као и толико тих малих мученика, као непозната, безимена деца. А свако је имало мајку која је за њим горко плакала, имало је свој дом, своју одећу, а сад је трпано голо у масовну гробницу. Ношено девет месеци, у болу рођено, с одушевљењем поздрављено, с љубављу неговано и одгајано, а онда – Хитлер треба раднике, доведите жене, одузмите им децу, пустите их да пропадну; каква неизмерна туга, каква бол“ (…)
„Пре подне је дошао и Лубурић. Био је бесан што мора да преда децу. Казао је да има довољно католичке деце која у Загребу расту у беди. Нека се за њих бринемо. Онда нам је опет претио, да само о његовој доброј вољи зависи хоће ли нас пустити из логора“.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Легендарни нападач Партизана Драган Манце погинуо је на данашњи дан 1985. године.

Он је настрадао у саобраћајној несрећи на аутопуту Београд – Нови Сад док је журио на тренинг црно-белих. Имао је тек 23 године и велику каријеру испред себе.

За Партизан је одиграо 279 утакмица и постигао 174 гола. Играо је четири пута за А, седам пута за младу и два пута за Олимпијску репрезентацију Југославије.
 [You must be registered and logged in to see this image.]

Otkrivena Delčina spomen-ploča

Otkrivanju su prisustvovali članovi Delčine porodice, predstavnici opštine Čukarica koja postavlja spomen-ploču, nekadašnji članovi grupe U škripcu, kao i brojni prijatelji, kolege, poznanici



[You must be registered and logged in to see this image.]Foto: longplay.rs
Spomen-ploča muzičaru i multimedijalnom umetniku Milanu Delčiću Delči otkrivena je na kući u kojoj je živeo i stvarao, u Ulici Mile Jevtović 20a na Čukarici.
__________________



Lepo da se neko setio ,mnogih mladih ljudi koji su na neki način ostavili traga -niko se više ne seti.

Danubius ::

Lepo da se neko setio ,mnogih mladih ljudi koji su na neki način ostavili traga -niko se više ne seti.

I Toše Proeskog ...

PIMP MY PUMP
Pešča je dobila pumpu s likom predsjednika Željka Malnara
[You must be registered and logged in to see this image.]
Pogledaj cijelu fotogaleriju
Pimp my pump - Željko Malnar
broj fotografija: 6


Republika Pešćenica je dobila poklon uličnih umjetnika iz projekta Pimp my Pump te je postala bogatija za spomenik neprežaljenom predsjedniku Željku Malnaru. Na otvorenje na križanju ulice Donje Svetice i Andrilovečke službenim vozilom stigla je i ekipa Noćne more
U sklopu projekta Pimp My Pump, koji zanemarenim i starim pumpama vraća život pretvarajući ih u likove vezane uz grad ili inspirativne motive, 'spomenik' je dobio i nedavno preminuli Željko Malnar, novinar, pustolov i omiljeni predsjednik Republike Pešćenice.

Željeznim Francekima posvećenim osobama, poput Janice, Gospona Fulira i Dine Dvornika, pridružio se još jedan gradski lik koji neće pasti u zaborav.

Akciju su podržali slučajni prolaznici, prijatelji i novinari kojima se priključilo veselo društvo Noćne more – Cigan Braco i Anđa, koja je na mjestu događaja i zapjevala kako bi podigla atmosferu i zagrijala okupljene nakon dugog boravka na hladnoći.

Na današnji dan 1892.godine rodjen je Ivo Andrić.

U to ime evo jedne njegove lepe misli: IVO ANDRIĆ - "Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija."

[You must be registered and logged in to see this image.]

Krvavi kragujevački oktobar.

Manifestacijom Veliki školski čas Kragujevac i ove godine svetu šalje poruku da se nikada i nigde ne ponovi zločin iz Drugog svetskog rata, kada su fašističke snage 20. i 21. oktobra 1941. godine u tom gradu streljale hiljade nedužnih muškaraca, žena i dece, među kojima su bili i đaci i profesori Prve kragujevačke gimnazije.

[You must be registered and logged in to see this image.]





Krvava bajka


Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom balkanu,
umrla je mucenickom smrcu
ceta djaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rodjeni,
isti su im tekli skolski dani,
na iste svecanosti
zajedno su vodjeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mucenickom smrcu
ceta djaka
u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u djackoj klupi
ceta malena
i iste zadatke teske
resavala: koliko moze
putnik ako ide peske...
i tako redom.
Misli su im bile pune
istih brojki
i po sveskama u skolskoj torbi
besmislenih lezalo bezbroj
petica i dvojki.

Pregrst istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskalo se u dnu dzepova.
I cinilo se svakom
da ce dugo,
da ce vrlo dugo
trcati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvrsava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mucenickom smrcu
ceta djaka
u istom danu.

Decaka redova celi
uzeli su se za ruke
i sa skolskog zadnjeg casa
na streljanje posli mirno
kao da smrt nije nista.
Drugova redovi celi
istog casa se uzneli
do vecnog boravista.

                    Desanka Maksimovic

На данашњи дан: Српска војска ослободила Приштину у Првом балканском рату

На данашњи дан 1912. године Трећа српска армија под командом ђенерала Божидара Јанковића са батаљоном пуковника Милосављевића потукла је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину. Ослобођење Приштине оставило је веома велики утисак код српских јединица и, свакако, имало обрнуто дејство на турске војнике, посебно Албанце, који су избегавали да иду у турске јединице.
Један учесник балканских ратова забележио је: „9. октобра (по старом календару, 22. октобра по новом) тукли смо се пред Приштином. Кад је било после подне, Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напред и стигнемо више Приштине на једно поље. У путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била сва весела„. (Лука Стевић, Ратни дневник 1912-1918, приредио Петар Опачић, „Годишњак међуопштинског историјског архива Шабац“, бр. 18, Шабац 1985, 12).
После ослобођења Приштине, српска Трећа армија требало је у духу директиве Врховне команде да одмах продужи покрет ка Куманову и Скопљу, јер је већ каснила два дана.
То се међутим није десило, јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије, генерал Божидар Јанковић одлучио да се 23. октобра људство задржи у рејону Приштине ради одмора и попуне. Јединице су се одмарале размештене у бивацима, осигуравајући се предстражама према фронту и боковима. На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сећајући се јунаштва славних косовских јунака.
По наређењу команданта армије, на месту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју 1389. године. Затим је командант Треће армије генерал Божидар Јанковић уз свечану параду јединица ушао у Приштину. Сотир Аранђеловић, резервни поручник и ордонанс у штабу Моравске дивизије другог позива, у својим „Успоменама“, пише:
„… Приштина неће видети свечанији дан од овога дана. На челу штаба јаше на коњу седи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави Српску војску.“
А Јаша Томић, политичар, новинар и књижевник из Војводине, у репортажи објављеној 26. октобра 1912. године у „Новосадској илустрованој ратној хроници“, пише:
„…На улазу у Косово наилазисмо на Србе становнике, како плачу од одушевљења. Од када је Србија мобилисана, Арнаути су се бојали да их дирају. Одушевљење Српске војске не може се описати. Певају. Музика и трубе свирају. У овај мах сви смо занети највећим миљем. Српска победа на Косову јамчи потпуно наше ослобођење. Нема те силе која ће више моћи потиснути Србе са Косова“.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Gde su bili i šta su radili šiptari tada????? Ne znam, moram da pitam Tomu diplomu.

Preminuo Lu Rid
I.Kešanski | 27. 10. 2013. - 18:46h [You must be registered and logged in to see this image.]19:13h | 
Čuveni američki rok muzičar i tekstopisac Lu Rid preminuo je danas u 71. godini života, prenosi sajt "Rolling Stone".
[You must be registered and logged in to see this image.]Uzrok njegove smrti još uvek nije otkriven, ali je poznato da je u aprilu išao na transplantaciju jetre.
 


Luis Alan "Lu" Rid je rođen drugog marta 1942. godine. Ostvario je bogatu dugogodišnju solo karijeru, a poznat je i kao gitarista, pevač, tekstopisac i jedan od osnivača benda "The Velvet Underground".
 
Njegovi najveći hitovi su "Walk on the Wild Side", "Rock and Roll Heart", "Perfect Day", "Satellite of Love", "Men of Good Fortune", "Vicious" i drugi.
 
Solo karijeru je započeo 1972. godine, a poslednji solo album je objavio 2007. godine.
 
Sarađivao je sa brojnim muzičarima, 2011. godine objavio je album "Lulu" sa hevi metal bendom "Metallica", a radio je i sa filmskim rediteljem Džimom Džarmušom.

E ovako te volim:)

Pismo njegove zene susjedima:

"To our neighbors:

What a beautiful fall! Everything shimmering and golden and all that incredible soft light. Water surrounding us.

Lou and I have spent a lot of time here in the past few years, and even though we’re city people this is our spiritual home.

Last week I promised Lou to get him out of the hospital and come home to Springs. And we made it!

Lou was a tai chi master and spent his last days here being happy and dazzled by the beauty and power and softness of nature. He died on Sunday morning looking at the trees and doing the famous 21 form of tai chi with just his musician hands moving through the air.

Lou was a prince and a fighter and I know his songs of the pain and beauty in the world will fill many people with the incredible joy he felt for life. Long live the beauty that comes down and through and onto all of us.

— Laurie Anderson
his loving wife and eternal friend"



"Našim susjedima:

Koja divna jesen! Sve svjetlucava i zlatna, a svo to nevjerojatno meko svjetlo. Voda nas okružuje.

Lou i ja smo proveli puno vremena ovdje u posljednjih nekoliko godina, a iako smo gradski ljudi ovo je naš duhovni dom.

Prošli tjedan sam obećala Loua da cu ga izvuče iz bolnice i dovesti kući u Springsu. I uspjeli smo!

Lou je bio majstor tai chi i proveo je svoje posljednje dane ovdje bude sretan i zaslijepljen ljepotom i snagom prirode i mekoće. On je umro u nedjelju ujutro gledajuci drveće i praveci poznati 21 oblik tai chi sa samo njegovom glazbenickom rukom krećuci kroz zrak.

Lou je princ i borac i znam njegove pjesme o boli i ljepote u svijetu će ispuniti mnoge ljude s nevjerojatnom radošću koju je osjećao za život. Živjela ljepota koja dolazi dolje i kroz i na sve nas.

- Laurie Anderson
njegova voljena žena i vječni prijatelj "

Juče, 28. oktobra, umro je Tadeuš Mazovjecki, jedan od lidera Solidarnosti, slavnog sindikata čiji je politički rad označio rušenje komunizma u istočnoj Evropi i konačnu pobedu liberalnih, demokratskih principa na kojima počiva, i na kojima će počivati budućnost posleratne Evrope.
 

Hronologija dođaja koja će poljskom narodu služiti na čast generacijama koje nastupaju je potpuno čista i jasna. 18. januara 1989, na Desetoj plenarnoj sednici Komunističke partije, general Jaruzelski, sigurno već sluteći da je sovjetsko carstvo trulo do kostiju, obezbeđuje podršku za početak formalnih pregovora sa sindikatom koji već godinama odražava demokratsku volju poljskog naroda. 6. februrara 1989 godine biće započeti pregovori za okruglim stolom, koji će voditi sporazumu od 4. aprila kada se aktivnosti Solidarnosti legalizuju, posle godina zabrane i ilegalnog rada. Parlamentarni izbori, zakazani za 4. jun 1989, pokazali su ono što su komunističke vlasti godinama pokušavale da potisnu. Solidarnost je osvojila sve što je mogla da osvoji uopšte, uzimajući pri tom i 99 od 100 mesta u Senatu. 19. avgusta 1989 godine, Tadeuš Mazovjecki postaje kandidat za premijera; nekoliko dana kasnije, 24. avgusta, poljski parlament će započeti ono što će zapečatiti sudbinu najvećeg posleratnog zla sa kojim se demokratska Evropa suočila, proglašavajući Mazovjetskog za prvog nekomunističkog premijera jedne istočnoevropske zemlje, posle više od četrdeset godina jednopartijske, totalitarne vlasti. Mazovjetski je parlamentarno glasanje prošao sa 378 glasova za, 4 protiv, i 41 uzdržanih. To se, po mom shvatanju politike, dame i gospodo, zove pobeda.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. novembra 1989, oborena je statua Feliksa Đeržinskog, osnivača Čeke i zločinca, u Varšavi.
 
21. decembra 1989, Leh Valensa je postao Predsednik Poljske.
 
* * *
Mazovjecki. Upoznao sam ga jednom, negde kasnih 90-ih, u vreme najstarašnijeg mraka u mojoj zemlji, na jednom kraćem studentskom putovanju kroz centralnu i istočnu Evropu. U razgovoru, onoliko koliko mi je malo njegovog vremena dopustilo, pitao sam ga, šta je za vas bilo najteže da uradite pošto ste preuzeli vlast u zemlji opustešnoj komunističkim režimom i de facto sovjetskom vojnom okupacijom? Nije ni trepnuo pre nego što mi je odgovorio (parafraziram, razgovarali smo pre možda i više od petnest godina): to što sam sutra morao da vodim Vladu koja će dati otkaze stotinama hiljada ljudi koji bi do juče poginuli sa mnom da bih započeo reformu i ekonomski oporavak moje zemlje. Imao sam prilike da razgovaram tada sa ljudima koji su ga poznavali: nijednu drugu reč do potpunog divljenja i odanosti nisam čuo. Nijednu. Nijednu reč sumnje, ni jednu reč nesigurnosti. Valjda ljudi prepoznaju iza kakvog čoveka se staje na taj način. Nikada posle toga nisam upoznao čoveka u čijoj ličnosti sam za kratko vreme mogao da prepoznam takvu mešavinu odlučnosti i staloženosti koju sam u tom kratkom trenutku susreta prepoznao kod Mazovjeckog.
 
Beogradska čaršija, ta među najopasnijim alapačama, majka najzlonamernijih ogovarača, doušnika, ucenjenih i ucenjivača, prepričavača i podmetača, a pre svega uplašenih i skrušenih, savijenih kičmi i beskičmenjaka sa fakuletskim diplomama i beznačajanim knjigama, tih mračnih 90-ih godina XX veka, kada protiv sopstvenog zla, od svojih ljudi, nije smela ni da pisne, nije ga volela nikako, i nije ga volela po zadatku. Beogradska čaršija je inače sklona tome da najviše kinji one slabije od sopstvenog kolektiva, ali da zato pomno ćuti pred jačim od sebe u Beogradu i Srbiji, pljujući skoro unisono one koje ne može da dohvati i koji su joj dovoljno daleko od očiju i dela. Upravo zato se u ozbiljnoj, međunardonoj političkoj areni stvari sa kod kuće autoritarnom, a u svetu submisivnom, begradskom čaršijom, tako lako završavaju. To je sudbina života bez identiteta i samopoštovanja. Delom je mrzela Mazovjeckog zbog izveštaja koji je podneo o masakru u Sreberenici, septembra 1995. godine, posle kog je podneo ostavku na mesto Specijalnog izveštaca o situaciji o ljudskim pravima na teritoriji bivše Jugoslavije. Izveštaj o događaju koga se danas, makar i po službenoj dužnosti, stide i najljući srpski nacionalisti 90-ih godina, pročitao sam tek nedavno. Ja ne vidim jednu jedinu reč u tom izveštaju koju bi častan čovek prećutao, a koji bi se posle odluke da da ostavku na visoku funkciju pred Ujedinjenim nacijama zbog trome reakcije međunarodne zajednice pred strahovitim zločinom takve odluke stideo. Bilo ko sa elementarnom ljudskom čašću, elementarno racionalan, napisao bi i potpisao ono što je tada napisao i potpisao Mazovjecki, i postupio kao što je postupio on. Beogradska čaršija, po svojim kafanicama, tada to nije oćutala, iako se trudila da ne bude previše glasna, jer ko zna šta donosi sutra, licemerno najmanje poput onog juče. Skoro dvadeset godina posle, pokazuje se da se licemerje isplaćuje. Naravno, nisu ga voleli i zato što je bio katolik; gde si 90-ih godina u Beogradu smeo da pomisliš da katolik može nešto pametno da učini, makar to bio i slom epskog zla Varšavskog ugovora? Beda i sramota koja će ih kafkijanski nadživeti, a na žalost građana Srbije, još uvek se tek sprema da ih nadživljava.
 
Nisu ga voleli, evo reći ću vam pravu istinu, jer su tzv. opozicionari u Srbiji i Beogradu 90-ih intimno maštali da jednom neko od njih bude za Srbiju ono što je Mazovjecki bio za Poljsku, a neko da bude ono što je Valensa bio za Poljsku, a niko od njih nije imao snage da to zaista bude – ako mi dozvolite da nesrećnog Vojislava Koštunicu ipak ne poredim ni sa jednim od dvojice časnih ljudi koje pominjem u ovoj rečenici. Jedini pravi kandidat, jedini pravi, iskren borac protiv zla, ubijen je 12. marta 2003. godine u Beogradu, snajperskim hicem kroz srce. Dan danas, za taj čin su osuđeni samo oni koji su neposredno učestvovali u povlačenju oroza. Dok su strukture ex-SKJ u Srbiji stvarale jednu po jednu, valjano kontrolisanu, pitomu, submisivnu liniju političke opozicije, ostavljajući nam u amanet sve političke partije sa kojima i dan danas uopšte baratamo na jedva postojećoj političkoj sceni majčice Srbije, ne zaobilazeći pri tom ama baš nijedan aspekt društvenog života, od privrednog do nevladinog sektora, kako pravi totalitarista i čini, neki hrabri narodi su pronalazili svoj put kroz zlo istorije, stajući jasno na stranu pravde kojoj su težili, i koju su zasluženo osvojili.
 
Sutra, građani Srbije, kad ustanete da vidite kolika vam je plata, kako su vam obučena deca, kakvo smeće od televizije gledate i smeće od novina čitate, i na šta liče gradovi u kojima živite, koliko vam je zemlja članica Evropske unije, kako vam se izražavaju i ponašaju poslanici u Narodnoj skupštini i ministri, i koliko privrede je razvijeno u prethodnih dvadeset godina, eto, podsetite se koliko ste lično uložili svojevremeno u to da zaista promenite zemlju u kojoj živite, a koliko u to da ipak preko snaja-šurnjaja i sve-moj-do-mojega kombinacija sebi pronađete pošteno zaposlenje na radnom mestu koje plaća poreski obveznik i na kome nećete raditi ništa, ali ćete bar ćutati kad neko ovlašćen podvikne. Divan život, toliko dostojan čoveka.
 
* * *
U Varšavi sam proveo tek neka četiri dana, tako da sam grad, nažalost, jedva upoznao. Kroz centar grada prolazi prelepa ulica Novi Svet, za koju je vezano nešto vrednosno veoma značajno, veoma duboko, što zaslužuje da se prenese. Drugu polovinu 1944. godine, od avgusta do oktobra, u istoriji Drugog svetskog rata obeležiće, između ostalog, Varšavski ustanak poljske oslobodilačke Armije Krajova. Varšavski ustanak u Drugom svetskom ratu predstavljao je poslednji pokušaj da se pobedi nacistički okupator u Poljskoj i istovremeno predupredi instaliranje marionetskih sovjetskih političkih struktura. Grad, po herojstvu u ratu već poznat od slavne pobune Jevreja Varšavskog geta, uložio je u ustanak poslednju kap krvi. Britanski i američki saveznici uspeli su da izvedu više stotina izbacivanja nad Varšavom u pokušaju da podrže pobunjenike u neravnopravnoj borbi protiv Hitlerovih snaga; to, ipak nije bilo dovoljno. Sovjeti su zabranili savezničkim avionima sletanje i dopunu goriva na njihovim aerodromima posle letova nad Poljskom. Dirljivo je čitati priloge Čerčilovih memoara iz Drugog svetskog rata: oni jasno svedoče o tome da su pripadnici Armije Krajova bili svesni toga da ustankom idu ravno u smrt. Crvena Armija je, sa svoje strane, učinila nešto što ću uvek smatrati za jedno od najvećih beščašća Drugog svetskog rata: kada je izbila na obode Varšave, zaustavila je napredovanje, da bi omogućila nacistima da završe sa pobunjenicima. Doslovce su dopustili nacističkim snagama da ih pobiju. Tek kada je smrt posejala svoje po Varšavi, crvenoarmejcima je dopušteno da uđu u grad.
 
Užasi rata su užasi rata. Nešto drugo sam hteo da prenesem. Ulica Novi Svet je u tokom Varšavskog ustanka iz 1944. porušena skoro potpuno; jedva da je neka zgrada ostala čitava, a verovatno ni ona u potpunosti. Opisi koji sam čuo govore da je centar grada doslovce bio sravnjen sa zemljom.
 
Momenat. Posle rata, poljski narod je vratio ulicu Novi Svet u stanje u kome je bila početkom XIX veka, kamen na kamen reprodukujući njen originalni izgled.
 
Beogradska čaršija i Srbi en generale mnogo vole reč inat. Kad smo već kod slovenskog inata, mislio sam da bi ovaj primer mogao da bude ilustrativan, pošto u ovoj zemlji iz koje pišem ništa poredivo ne bih mogao da navedem, bar ne njenoj u skorijoj istoriji. Naime, čini se da nikoga dovoljno hrabrog i časnog za takve poduhvate u Srbiji nije bilo. Mislim, posle 1389, o kojoj se i inače zna ponešto samo iz pesama slepih guslara. Pogrešnu godinu ste izabrali da se ložite, ako ste se nameračili na članstvo u Evropskoj uniji kao što tvrdite. Piše se: 1989. I dobro znate šta to podrazumeva, pa polako da zasučemo te rukave ako vam je do te Evropske unije stalo 10% koliko se razmećete da jeste, a u šta vam, iskreno, malo koji građanin Srbije uopšte veruje. Ne znam za EU, oni su možda naseli.
 
* * *
Dobro, majčice Srbijo: a gde je tvoja 1989?
 
Imala si slavnu VIII sednicu, na kojoj su se “posvađali” sprski nacional-socijalisti sa “građanskom ex-SKJ” linijom (inače su ista ekipa, dobro koordinisana i uigravana godinama, namerno, svesno međusobno “posvađana” da bi pokušavala da manipuliše celom političkom scenom, uvek sam to tvrdio) - i na to se sveo tvoj politički život?
 
Kako se zove tvoj Tadeuš Mazovjecki?
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Večna mu slava. Znam heroja kad ga vidim, kao i bednike, po njuhu.

Goran Milovanović