Srbija u NATO?!

First topic message reminder :

Iako je Srbija i zvanično vojno neutralna zemlja, prema deklaraciji Skupštine Srbije, grupa od 200 javnih ličnosti zatražila je od te iste skupštine da raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO. Kako se navodi u zahtevu, građanima Srbije mora se pružiti prilika da kažu šta misle o ulasku zemlje u taj vojni savez, kao i da Srbija mora ostati verna sebi i svojim tradicijama i ostati neutralna..


Hoce li Srbija u NATO?!
Treba li Srbija da udje u NATO?!
Da li je to vec resheno pitanje, ili ce se , ipak, pitati gradjani?!

Ti se hvataj za paoce, ja neću.
Izvor Diskavery

Sada kažem samo ovo: "Ko s'đavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju"

NATO - ne nikako, no biće ono što naša VLADA kaže, ali i za to su izabrani od strane NAS!
Nemam sad baš inspiraciju da dužim o tome ali imam odromnu dozu antagonizma prema toj grupaciji!

Ovo je jedna od onih tema gde se uvek upletu emocije, a ne bi trebalo da bude tako. U odnosima između nacija ne postoje emocije, nema simpatija ili antipatija, nema prijateljstva. Postoje samo interesi i u slučaju rata neprijateljstva. Srbija je više nego očigledno jedan od najsitnijih točkića u mehanizmu zvanom Evropa, a NATO je u ovom veku IN.

9. juna 1999. godine Srbija je potpisujući kapitulaciju u Kumanovu prihvatila sve uslove koje će NATO od tog datuma diktirati. Ne znam koliko je vas čitalo taj famozni Vojno-tehnički sporazum (što je samo eufemizam za predaju), ali u njemu jasno i glasno stoji da će NATO snage biti raspoređene na teritoriji Kosova, a da u slučaju potrebe (o čemu odluke donosi komanda alijanse) oni imaju pravo da koriste sve vazdušne, rečne i kopnene puteve na teritoriji cele republike Srbije. Drugim rečima, mi smo članovi drugog reda već 11 godina, a formalnim ulaskom u NATO bismo - zapravo - avansovali, i postali članovi prvog reda.

Meni je muka od američke želje da zavlada celim svetom, ali trenutno im se može, i oni će svoje namere ostvariti. Milom ili silom. Za sada. Dok ih Džihad ili nešto drugo ne uzdrma u dovoljnoj meri da počnu da vode računa o problemima u svom dvorištu. Sve dok je tako, ja sam pristalica sklapanja svih mogućih paktova sa njima. Zaista mi je dosta toga da budemo nebeski narod, ponosan, nepokoran, "bolje grob nego rob"... I da redovno dobijemo po nosu, i da posle toga damo i više nego što je od nas u startu traženo.

E moj (da tako kažem, ako se ne ljutiš) Cyber! Ja se ne povodim trenutno emocijama mada to često činim. Baš zbog tog "interesa" i pričam! Misliš li ti da mi njima nismo "interesantni" ! Ima tu mnogo VEĆIH stvari od onih koje mi čak i možemo zamisliti - da ne raspredamo ovde o tome jer ima mnogo "uže specijalizovanih" foruma koji se bave tom tematikom!
Konkretno Americi se trese pod nogama žestoko i pitanje je kako će isplivati iz toga, mi smo već navikli na ovakvo stanje i izdržaćemo sve nedaće koje nam se dešavaju i dešavaće se još neko vreme!
Što se tiče Evropske unije:
Verujem da ti je poznato da smo mi (mislim na bivšu JUGU - a jedan od razloga rasturanja je i taj) bili jedna od 4 države koje su trebale biti osnivači Evropske unije!
Ovakva kakva je sad (mislim na zakone koje donosi i sprovodi - opet u interesu Amerike) nije dobra ni sebi a kamoli nama!
Da li misliš da je Grcima lepo što su dužni tolike pare i što će uskoro biti u nemilosti, a prepušteni na milost ili nemilost Turcima i.t.d.....
Samo iznosim svoje pragmatično mišljenje bez prevelikih emocija - no mišljenja su različita i svako ima pravo da kaže svoje!

Znaš ono o demokratiji: Kada su pitali Pericu šta je demokratija, a on kaže:
Ja te pošaljem u P.M a ti ideš gde hoćeš :)))) !
Dao bog pa ćemo poživeti da svi vidimo kako možemo lepo da živimo i bez Amerike i EU!

Kada se stvari posmatraju iz tog ugla, ja ne mogu a da se ne složim. Reagovao sam pre svega zbog stava "Ma šta mi imamo da sklapamo pakt sa njima, oni su došli tu nešto da nas za*ebu! Sami ćemo mi, i pobedićemo ih!". Nemoj samo da ih pobeđujemo kao 1999. godine.

Protrčaću samo kroz temu "SFRJ jedan od osnivača EU": u potpunosti se slažem da je SFRJ funkcionisala dok je "vladarima iz senke" odgovaralo da imaju stabilnu i jaku državu na teritoriji Evrope. Zato je Tito i dobijao silne kredite i bio "voljen i poštovan" u celom svetu. Onda su se planovi promenili, i da smo se civilizovano razišli - sve bi bilo isto kao danas, ali ne bi bilo nekoliko stotina hiljada mrtvih. E taj stav mene iritira kada su priče o odnosu Srbije (ili cele ExYu) sa svetom u pitanju.

Nema u globalnim odnosima demokratije. Biće kako (trenutno) jači kaže. Tačka.

Ko god to ne shvata, ima veliki problem sa percepcijom realnosti.

neiskusan ::

Da li misliš da je Grcima lepo što su dužni tolike pare i što će uskoro biti u nemilosti, a prepušteni na milost ili nemilost Turcima i.t.d.....

Grci su ulaskom u EU došli do fondova kojima su malo začepili ogromne rupe dugova prema svetu .Ima ona izreka" propao kao Grčka privreda" , i nije slučajna .Grci su tu najsličniji nama-nedostatak finansijske discipline , nestabilna politička scena koja se kreće od socijalista do anarhista . nerešeno pitanje Kipra...e tu se EU služi "štapom i šargarepom" Kao da je došlo vreme da i Grčka i Turska uvuku rep , i da dodje do pomirenja u vezi tog pitanja.
Ne navija EU za Tursku , niti žuri da ih primi ...koliko su oni "kandidati" ?? Čim popuste u vezi sa Kiprom , ljudskim pravima ,(uopšte ,Kurdi , Jermeni ) i zauzdaju radikalni islam -onda će biti i primljeni . A to neće biti skoro ....
No , to ne smeta da budu zajedno u NATO -bar se time smanjuje mogućnost medjusobne vojne intervenije skoro na 0.

Cyber ::

"Ma šta mi imamo da sklapamo pakt sa njima, oni su došli tu nešto da nas za*ebu! Sami ćemo mi, i pobedićemo ih!". Nemoj samo da ih pobeđujemo kao 1999. godine.




Ko god to ne shvata, ima veliki problem sa percepcijom realnosti.

Belgija Kanada Danska Francuska Island Italija

Luksemburg Nizozemska Norveška Portugal UK SAD

Savezu je naknadno pristupilo još šesnaest država, i to u šest krugova proširenja :

Proširenja NATO saveza u Europi

• Grčka (1952.)
  
• Turska (1952.)
  
• Njemačka (1955.)
  
• Španjolska (1982.)
  
• Češka (1999.)
  
• Poljska(1999.)
  
• Mađarska (1999.)
  
• Bugarska (29. ožujka 2004.)^[1]
  
• Estonija (29. ožujka 2004.)^[1]
  
• Latvija (29. ožujka 2004.)^[1]
  
• Litva (29. ožujka 2004.)^[1]
  
• Rumunjska (29. ožujka 2004.)^[1]
  
• Slovačka (29. ožujka 2004.)^[1]
  
• Slovenija (29. ožujka 2004.)^[2]
  
• Hrvatska (2009.)^[3]
  
• Albanija (2009.)^[3]
  

Treba li još nešto ??? Samo treba pogledati kako izgleda karta članica i "ne članica" 1945 nije istorijski tako daleko -zar se nije onda isto desilo , bili smo napadnuti sa svih strana ? Da je taj NATO hteo- zgazili bi nas za 24 h , da se ne lažemo !

Ne moraš se voleti sa komšijom -ali bar imaš korektne odnose , i siguran si da ti neće zapaliti kuću. Ti što propagiraju "hrabrost" "patriotizam" i ostalo -niti oni , niti njihova deca nisu i neće biti nečije topovsko meso.
"Sila Boga ne pita!"-srpska narodna poslovica

ko nas pita uopste za to....?

Danubius ::

"Sila Boga ne pita!"-srpska narodna poslovica

"Bog se sile ne boji" tako glasi cijela poslovica, nemoj cijepati to nije drvo.

Majku li vam Boziju,zar posliej Jajca i istorijskoga NE da budete clan kapitalistickog pakta,a cemu su nas ucile tekovine nase slavne revolucije.....

Malo komicno ali imali smo mi ustava...imali i krsili,sta znaci jos jedan manje ili vise.

Danubius ::

["Sophie"]
Srbija treba da udje u NATO i to pod hitno, ali
bacuska to ne dozvoljava. Kakvi referendumi,kakvi bakraci.


Nakon toga, Rusija će biti primorana da
preispita svoj stav prema Kosovu, jer dodaje Rogozin :"Ne možemo biti
veći Srbi od Srba", piše "Blic".


Treba li ovo prevoditi ? Udje li Srbija u NATO -Rusija odmah priznaje Kosovo, to nam poručuje naš prijatelj Rogozin , tj Ruska braća .Bez pardona. ( Zasad to nećemo, jer imamo i mi naše Čečenije, Abhazije i Nagorno Karabahe , pa bi i nas mogli malo žešće pitati oko toga, tako da nam odgovara da "evo ni Srbija ne priznaje ...... )
A što i ne bi potrošili još koji milion evra na referendum , nije to nama problem ....prvo kažemo istorijsko "ne" pa posle potpisujemo i što je pet puta gore od prvobitno ponudjenog.

Ja pomenuh samo autobuse, ali svaka druga skola u Srbiji,
decji vrtici, internati ,renoviraju se od para koje poklanjaju bash
ove NATO drzave ( izuzev Japana koji nije u NATO).

Drugovi Rusi samo ucenjuju ,a mi od toga nemamo ama bas nista.

Doduse njihovi milijarderi ne daju pet para ni za siromasne kod
kuce, sto bi davali pare gladnima po svetu. Kupuju se fudbalski klubovi,
jahte,avioni.

Astra ::

Majku li vam Boziju,zar posliej Jajca i istorijskoga NE da budete clan kapitalistickog pakta,a cemu su nas ucile tekovine nase slavne revolucije.....

Malo komicno ali imali smo mi ustava...imali i krsili,sta znaci jos jedan manje ili vise.

Ja ta jajca nisam farbala.
Obicno molujem neke pogresne duvare:))

Upravi tako Sophi,uzdati se u zemlju u kojoj u danasnjem vremenu kad se ide po vasioni,umire od hladnoce,domovi su im jadniji nego i jedan smjestaj u ratnim uslovima,oni se ne sazale na svoje bjednike,a kao vole Srbe a da ne pricam nikad nista nisu konkretno ni napravili za balkan uopsteno,mada to je malo ispran mozak iz ranijih dana.

Sophie ::

Drugovi Rusi samo ucenjuju ,a mi od toga nemamo ama bas nista.

A nemoj takooo Pa jesu nam pomogli , kupili nam NIS (za smešne pare ) koji kao da nismo mogli prodati bilo kome za realnu cenu , jer za naftnu industriju još uvek ima kupaca bez problema .Ali ono je bio "strateški interes" , pa smo sada dobili slepo crevo od "južnog toka" naftovoda .
Meni je jasno da je neukim ljudima dosta baciti par parola (NATO u blato) i prikazati par partizanskih filmova , ali ova zemlja ima i inteligencije i nismo glup narod . Da je taj NATO hteo , Srbija bi bila prekrivena grobovima , sve što nosi maskirnu uniformu ne bi bilo živo a naša avijacija i tehnika bi bila na brojnom stanju 0 (iovako nije mnogo više od toga ) I gde su onda bili naši saveznici na čelu sa Rusima ? Malo sutra bi se zbog nas kačili sa NATO , kao što i nisu , na pamet im nije padalo .
Što pre počnemo realno razmišljati , to bolje .

Taj film Srbija i NTO necemo skoro gledati ..tako da se sve zavrsava sa polemikom

doctorr67 ::

Taj film Srbija i NTO necemo skoro gledati ..tako da se sve zavrsava sa polemikom

Bili zivi,pa videli. Samo mi nije jasno zasto se recimo ti
protivis ulasku u NATO?. Necemo nista dobriti, ali
ni izgúbiti. Necemo mi nista ni od EU dobiti, ali bi
meni ipak bilo prijatnije da se Srbija nadje medju
civilizovanim svetom , nego da sa patriotima
tipa Seselj i Velja Selja , ali zapravo na celu sa
the Autisticnim objasnjava nama, plebsu, nekim
komplikovanim jezikom neke najobicnije stvari.

Za mene je majcica Rusija prestala da postoji onog
momenta kada su nisu stavili veto na sankcije
koje su uvedene Srbiji. I tu je kraj. Amin.

Sophie ::

doctorr67 ::

Taj film Srbija i NTO necemo skoro gledati ..tako da se sve zavrsava sa polemikom

Bili zivi,pa videli. Samo mi nije jasno zasto se recimo ti
protivis ulasku u NATO?. Necemo nista dobriti, ali
ni izgúbiti. Necemo mi nista ni od EU dobiti, ali bi
meni ipak bilo prijatnije da se Srbija nadje medju
civilizovanim svetom , nego da sa patriotima
tipa Seselj i Velja Selja , ali zapravo na celu sa
the Autisticnim objasnjava nama, plebsu, nekim
komplikovanim jezikom neke najobicnije stvari.

Za mene je majcica Rusija prestala da postoji onog
momenta kada su nisu stavili veto na sankcije
koje su uvedene Srbiji. I tu je kraj. Amin.

Kako nećemo dobiti ? Dobićemo NATO vojni štit i mirne odnose sa susedima .Time će tema pretenzija na delove teritorije susednih zemalja prestati da ima smisao -a i ulaganja u vojsku.Dakle, dobićemo ogromnu finasijsku uštedu u budžetu kojom bi se hladno mogao preporoditi penzioni fond. (koji je usput, opljačkan za ratove )
Dobićemo i pristup svim evropskim investicionim fondovima , bescarinsku trgovinu i slobodan protok robe i kapitala .Malo li je ?

E, baš me briga i za Nato i za Baćuške.....ko hoće nek ide gde hoće, ja ostajem na DANUBIUS-u..!!!!

Držimo se mi one Pašićeve: Ne boj se narode, dobro biti neće! :srrrr:

neiskusan ::

Držimo se mi one Pašićeve: Ne boj se narode, dobro biti neće!

Svaka mu zlata vredi...

sonia ::

neiskusan ::

Držimo se mi one Pašićeve: Ne boj se narode, dobro biti neće!

Svaka mu zlata vredi...

Da Nikola ustane danas , mislim da bi štapom krenuo da mlati prvo radikale , što mu ime stranke uzeše ,
Od njega se moglo učiti šta je diplomatija .
No po temi , ima pravo-teško je odlučiti da li ili ne u NATO . Narod se boji i jednog i drugog -da nam dobro biti neće .No isto kao što je savetovao Antantu , mislim da bi Pašić rekao -da .

Ja ne vezujem Nikolu za radikale, već pričam o Nikoli najboljem Predsedniku Skupštine!

Trudim se da budem apolitičan koliko god se to može u današnje vreme.

Imam utisak da oni nas i neće tj. koji ćemo im - aliii, interesi su u pitanju, bilo koje vrste!
Mi finansijski ne možemo da izdržimo ulazak u NATO - promena naoružanja i usklađivanje sa NATO standardima - znači čeka nas još kredita i još veće "dužničko ropstvo"!
Lično mi se ne sviđa, a mislim i tebi i većini od ljudi ovde zakon po kome nijedan NATO (Američki) vojnik ne može da odgovara pred bilo kojim sudom zemlje u kojoj se nalazi bez obzira kakav zločin počinio! Mislim da su i Hrvati imali zamerki na takve stvari ali su "progutali".

Svi (valjda) znamo da se NATO širi u ovom pravcu samo da bi Rusiji smanjio mogućnost širenja i da se po bilo koju cenu dočepaju Sibira u kome leže nesaglediva "bogatstva".

Na kraju i Komunizam je osmišljen u svrhu slabljenja Rusije da ne dužim više ..................

Pametno ti razmišljaš, Neiskusni.....mnogo bolje nego na igricama... :peta strana sv

uhhh, uključio sam obe vijuge - baš je bilo naporno! :heat:

...hoće ona Klošarka da te "dira", e neće moći dok sam ja ovde, ovo je moja teritorija.... :maše1:

Znači ne voliš "iskusne", pa recimo da mi imponuje ovo što sam pročitao!
Pusti i Klošarku - volim ja da se diram, jedino što će otići malo više struje za dve bušilice !

Nesto su zacutali sto se tice ove teme. Odustali il' tajno dogovaraju?

Ma šta će nam ta glupost.Ulazak u Nato je samo legalizacija okupacije.Mada to i sada već imamo.

Улазак Србије у НАТО,велика предност,
моћи ће сама себе да БОМБАРДУЈЕ.

U tom slučaju se ne priznaje kolateralna šteta...

U neki pakt se ulazi ako obe strane imaju interes. NATO bi dobio stratešku tačku, mi vojnu sigurnost, jer ovo što trenutno imamo od vojske nije ni V. O finansijskom aspektu da i ne pričam, jer tu se zna ko bi profitirao. Ne smatram da narod treba da odlučuje na referendumu, jer, zašto smo birali vlast ako ćemo mi donositi odluke?! Dodatni trošak (a nije mali) Srbiji nije potreban.

Nova varnica u odnosima sa Moskvom

Ruski ambasador ljut zbog tribine o NATO



T. S.-T. T.-S. M. | 10. 04. 2010. - 00:02h
| Foto: FoNet | Komentara:
58




Konferencija o NATO koja je juče trebalo da
bude održana u Varvarinu iznenada je otkazana zbog intervencije ruske
ambasade u Beogradu, tvrde organizatori iz Međunarodnog instituta za
bezbednost. Zoran Dragišić i Orhan Dragaš iz tog instituta kažu za
„Blic“ da je ruski ataše za kulturu Aleksandar Nikolajevič Konanihin
zvao predsednika opštine Varvarin i „direktno ga ucenio, rekavši da
ruski ambasador neće doći na obeležavanje 200 godina Varvarinske bitke
ako se konferencija održi“. U ruskoj ambasadi to demantuju.
U ambasadi tvrde da nije bilo
pritiska: Aleksandar Konuzin



- Predsednik opštine Varvarin nazvao me je u sredu i rekao da ga je
zvao ataše Konanihin i obavestio ga da ruski ambasador ne gleda
blagonaklono na odražavanje konferencije i da ga je direktno ucenio da
ako se konferencija održi, neće doći na obeležavanje važnog jubileja.
Naglasio mi je da mu je važno da na proslavu 200 godina bitke na
Varvarinskoj polju dođu Rusi. Milenković je naš dobar prijatelj i jako
nam je bilo drago što opština Varvarin, zajedno sa nama i s Odeljenjem
za javnu diplomatiju NATO, učestvuje u organizovanju stručnog skupa na
kome je trebalo da se iznesu stavovi za ulazak i protiv ulaska Srbije u
NATO. Zato sam mu odmah predložio da konferenciju prebacimo za
septembar, nakon održavanja proslave na koju su pozvani Rusi. Potpuno
razumem Milenkovića, ali taj potez ruske ambasade je strašna ucena -
objašnjava za „Blic“ Dragaš, dodajući da su ugledni govornici koji su
spremili referate za konferenciju, poput generala Milana Zarića, bili
začuđeni kada su čuli razlog otkazivanja.


Zoran Dragišić kaže da je u pitanju nedopustivo mešanje u unutrašnje
stvari Srbije i da ozbiljno izlazi iz mandata ambasade.

- Obavestili smo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i predsednika
republike o ovome, a oni moraju da odluče da li će naša država
tolerisati takvo nedopustivo ponašanje diplomatskih predstavnika - kaže
Dragišić za „Blic“.


Ruska ambasada demantuje, međutim, da su ucenjivali predsednika opštine
Varvarin. U ambasadi su kratko za „Blic“ rekli da je ambasador
Aleksandar Konuzin samo odbio da učestvuje na konferenciji, ali nisu
hteli da objasne zbog čega. U pres službi ambasade tvrde da to nema
nikakve veze s pozivom koji je ambasador, „kao i ostale diplomate u
Beogradu“, dobio za proslavu 200 godina bitke na Varvarinskoj polju i da
su to „dve različite stvari“. Međutim, nisu mogli da potvrde hoće li
Konuzin prihvatiti poziv na proslavu. Kulturni ataše Konanihin bio je na
službenom putu pa nismo mogli da dobijemo potvrdu da li je zvao
gradonačelnika Varvarina. I sam predsednik opštine Zoran Milenković juče
je za „Blic“ rekao da na njega niko iz „ambasade Ruske Federacije nije
vršio pritisak da se konferencija otkaže“.


- Što se opštine Varvarin tiče, mi smo bili spremni za održavanje
konferencije. Naš zadatak je bio da obezbedimo prostor, obavestimo
lokalno stanovništvo i funkcionere lokalnih samouprava u okruženju, iz
našeg i okolnih okruga i mi smo to uradili. Za sve ostalo bio je zadužen
Međunarodni institut za bezbednost, koji je i inicirao održavanje
tribine u Varvarinu. U sredu sam u Beogradu imao sastanak sa Dragašom,
koji je predložio da konferenciju odložimo za neki drugi termin, što smo
mi prihvatili - rekao nam je Milenković.


Kao dokaz da je Milenković ipak imao problem sa ambasadom i da je
pokušavao da izgladi problem, iz Međunarodnog instituta za bezbednost
poslali su nam Milenkovićevo pismo ruskom atašeu Konanihinu u kome se
objašnjava da „tribinu ne treba shvatiti kao promociju NATO pakta i
želju da Srbija po svaku cenu postane članica NATO pakta“. Milenković
takođe moli ruskog atašea da ambasadora Konuzina „detaljno informiše o
dobrim namerama u vezi s pomenutom konferencijom“.


Konstatin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske
akademije nauka, kaže za „Blic“ da ne veruje da zvanična Moskva otvoreno
vrši pritisak na Srbiju da ne stupi u NATO, ali da se ta opcija svakako
ne bi dopala ruskim vlastima.


- NATO ambicije su unutrašnja stvar Srbije. Druga je stvar što u Moskvi
ne mogu da razumeju otkud takve ambicije posle iskustva s bombardovanjem
iz 1999. i što svakako ne bi blagonaklono gledali na eventualnu odluku
Srbije da pristupi Alijansi - kaže Nikiforov.






Japanski ambasador uzalud došao u Varvarin
Konferencija „Srbija sa jakim saveznicima ili neutralna?“,
pripremana mesec dana ranije, bila je tako iznenada otkazana da
organizatori pojedine goste nisu stigli da obaveste, pa je, na primer,
ambasador Japana juče došao u Varvarin, gde se uverio da je uzalud
prevalio put. Konferencija u Varvarinu trebalo je da bude četvrta u nizu
sa istom temom pošto su prethodne tri održane u Zrenjaninu, Subotici i
Novom Sadu.

Baš se čudim ....jer ulaskom Srbije u NATO , nestaje "zlatna koka" Kome će da prodaju "migove" , kalašnjikove , "strele" "maljutke " ....a time nestaje i jedina zemlja u Evropi,kao interesna sfera, gde još Rusi imaju politički i vojni uticaj ... Ako se izuzme ruski" komšiluk" gde jedna po jedna "državica" otkazuje poslušnost Kremlju .

Demagozi i zaborav



Goran Babić |
18. 04. 2010. - 00:02h
| Komentara:
0




Ne znam kad ćemo, bombardovani, u NATO iako se
oko toga toliki trude, vjerovatno više iz čiste ljubavi nego iz nekog
interesa. Naš narod je i povjerljiv i nepovjerljiv. Kad treba uložiti
pare kod Dafine, svi pohrle makar i nagraisali, a kad treba ladno ući u
slobodarsku vojnu asocijaciju, ništa od masovnosti, samo pojedinci pa i
ti sasvim rijetki i slabo razumljivi, maltene mutavi.
No možda bi kampanja za upis i uspjela kad bi bila kraća, kad ne
bi trajala po godinu i duže. Ovako, taman neodlučne nekako privoliš kad,
evo, opet ona godišnjica sva od bombi i stradanja. Opet slike silne
pogibije, rodbina u crnini, drže se govori, polažu vijenci, ožalošćeni
ljudi iz nekog razloga ne zaboravljaju svoje mrtve i sav naš diplomatski
trud i humanitarni napor padne u vodu.


A možda bi sve bilo drugačije kad bi ipak neko za te zločine bio osuđen.
Ne mora to biti doživotno u Hagu, može i kod sudije za prekršaje. Ne
moraju to biti baš Klinton ili Bler, koji doduše jesu najkrivlji i za
nas i za Irak, ali ih navodno štiti imunitet. Ne razumijem zapadne
saveznike, zašto ne žrtvuju (u svom interesu!) bar onog Veslija Klarka,
što je žario i palio po Srbiji ko nacisti po Šumaricama ili šaljivog
Džejmija Šeja, koji bi nam uveče, blago naceren, objašnjavao zašto su
civili podobni da budu kolateralna šteta? Pa za njima dvojicom ni rođena
majka ne bi zaplakala, a i zaboravili bismo ih, ovako tupavi, za koju
godinicu pa i prije.
Onaj koji će reći kako od tragedije ne valja praviti sprdnju (s čime
ćemo se svi složiti), ne pamti možda da je Fireru najviše štete nanio
Čaplin, šeret što je Velikog diktatora prikazao kao mizeriju, spodobu na
koju se ne primjenjuju ljudski zakoni, za koju ne važi moral ni običaj,
ni zdrav razum kao takav. Uostalom, da ne bijaše takvog Čaplina
(Ajnštajna, Brehta, Mana, Rajha...) i Hitler bi se kad-tad učlanio u
NATO. Jer je i on imao svoga Hajdegera, Karla Šmita, mladolikog Gintera
Grasa i mnoge druge ugledne kadrove.

DSS: Ko Srbiju tajno uvodi u NATO?

Izvor: Tanjug
Beograd -- Portparol DSS Petar Petković pozvao šefa diplomatije Vuka Jeremića da kaže ko u ime Srbije traži prijem u NATO, nasuprot zvaničnom stavu o vojnoj neutralnosti.

Petković je rekao da izjava generalnog sekretara NATO Andresa Foga Rasmusena pokazuje da se vode "tajni pregovori o ulasku Srbije u NATO na mala vrata".

Rasmusen je u Bugarskoj, uoči posete Kosovu, rekao da će "učiniti maksimum" u cilju priključenja Srbije Alijansi "pristupom korak po korak kakav je tražila srpska strana".

"Nije prvi put da neko od zvaničnika NATO izjavljuje da Srbija traži pristup tom vojnom savezu. Vidimo da neko u ime građana Srbije pokazuje opredeljenost za ulazak Srbije u NATO", rekao je Petković.

On je rekao da bi predstavnici vlasti u Srbiji trebalo da kažu zvaničnicima NATO da je Srbija vojno neutralna zemlja, a da o njenom ulasku u neki vojni savez mogu da se izjasne jedino građani referendumom.

Samo referendum..
mogu samo da pregovaraju...

NO PASARAN

Sarkoziju Rusija važnija od NATO-a



Francuski predsednik se, po ugledu na svog ruskog kolegu Dmitrija Medvedeva, založio za novi sistem evropske bezbednosti – bez zapadne vojne alijanse
Normalno funkcionisanje globalne ekonomije u budućnosti neće biti moguće bez novog svetskog poretka. A u tom poretku Rusija će imati jednu od ključnih uloga, smatra predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Šef francuske države je konkretan: po njemu, sutrašnjica Evrope zahteva tesnu saradnju EU i Rusije, kako na poslovnom planu, tako i u izgradnji novog, zajedničkog bezbednosnog sistema. I sve pomenuto – bez učešća NATO-a.
Time se Sarkozi sasvim približio inicijativi ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva koji je 5. juna 2008. u Berlinu pozvao na stvaranje novog sistema bezbednosti na Starom kontinentu. Takođe bez NATO-a, ali i bez Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koji su, od vremena raspada Varšavskog pakta, i tokom etničkih ratova na prostorima bivše istočne Evrope, pokazali neprimerenu jalovost.
Podsetimo, obraćajući se 2008. skupu nemačkih biznismena i političara, Medvedev je pozvao Evropljane da počnu sa radom na sveevropskom sistemu bezbednosti. „Sve evropske države su pozvane da učestvuju u ovom procesu, svaka u skladu sa svojim nacionalnim interesima i mogućnostima, a svaka ideja o alijansama i sličnim grupacijama trebalo bi da ostane izvan ovih okvira”, naglasio je ruski predsednik.
Evropa nije samo EU
Ne treba ni pominjati da je nova Sarkozijeva inicijativa izazvala pravu pometnju u Vašingtonu jer je, kako piše londonski „Tajms”, shvaćena kao – direktan udar na lidersku poziciju SAD u zapadnom svetu, pa i šire. „Od kada je pitanje evropske bezbednosti nešto što ne bi trebalo da se tiče SAD, nego je stvar koju bi trebalo same da rešavaju EU i Rusija”, upitao se neimenovani izvor iz američke administracije.
Ali francuski predsednik na umu ima nekoliko važnih činjenica.
Prvo, Evropa se ne sastoji samo od članica EU. Naprotiv, dve najveće države na kontinentu – Rusija i Ukrajina – još uvek su, uglavnom, van strateških evropskih tokova. A upravo one su potencijalno najznačajniji partneri EU. I u ekonomskom, i u bezbednosnom smislu.
Drugo, borba protiv međunarodnog terorizma, trgovine drogom, ljudima, organizovanog kriminala uopšte, zahteva učešće svih, i to ne samo deklarativno, nego i u konkretnom smislu, kroz upotrebu struktura sile. NATO kao najveća globalna vojna organizacija nije pokazao sposobnost da taj posao iznese sam, na sopstvenim plećima, ni u Iraku, ni u Avganistanu...
Jednako tako, alijansa do sada nije pronašla rešenje ni za jedan otvoren problem u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, od Kirgizije, pa preko Pridnjestrovlja i Nagorno Karabaha, do Južne Osetije i Abhazije. Stav Rusije da je u ovim slučajevima reč o njenim strateškim interesima, očigledno, značajno nadjačava moć NATO-a u željenom širenju ka istoku kontinenta.
I na kraju, stav je Sarkozija, Rusija je odavno prestala da bude protivnik zapadnoj vojnoj alijansi; između dve strane se na mnogim nivoima odvija svakodnevna saradnja... Pa zašto onda ta ista Rusija, kao prvi sused, ne bi, umesto mnogo udaljenijeg prekoatlantskog partnera, participirala u opštem sistemu evropske bezbednosti?
Velike ideje, skromni rezultati
Francuski predsednik nije slučajno odabrao trenutak da iznese svoj predlog uređenja evropske bezbednosti. Naime, već 18–19. ovog meseca on će se u Dovilu sresti sa Dmitrijem Medvedevom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Višegodišnje strateško partnerstvo Rusije i Nemačke u očima Sarkozija, očigledno, funkcioniše na način koji bi bio prihvatljiv i za zemlju koju on vodi, pa i za ostale članice EU.
Ne mnogo posle Dovila, u novembru, Francuska preuzima predsedavanje Grupi 20. Sarkozi planira da ovaj forum, koji se do sada uglavnom bavio krizama, pretvori u telo koje bi se koncentrisalo na dugoročnu saradnju među ekonomski najmoćnijim državama sveta.
Ono što kritičari francuskog predsednika vole da pomenu jeste da je dotični spreman da u javnost izađe sa velikim idejama, ali da malo šta od toga biva i ostvareno. Kao primer navode predlog o osnivanju takozvane Mediteranske unije, koja je trebalo da okupi države čije obale izlaze na Sredozemno more. Za sada je sve s tim u vezi na nivou pukih želja.
Bilo bi, svakako, preuranjeno reći da je došlo vreme da Evropa, umesto ka Vašingtonu, pogled usmeri na Moskvu. Ipak, ideja o jačanju saradnje EU sa Rusijom ima jasnu podršku glavnih igrača u EU, pre svega Nemačke, pa i Italije. Uostalom, saradnja Moskve sa Parizom, Berlinom i Rimom vuče korene još iz vremena kada je na čelu Rusije bio sadašnji premijer Vladimir Putin. Te veze nisu prekinute, samo su u igri neki novi ljudi.
Slobodan Samardžija- POLITIKA

Ovo je pravo vrijeme NEMANJIĆA.
Nema posla, nema para, nema ljetovanja, nema....

http://rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/51...onačni+rat.html

Ali hoćemo u NATO " koji nas jedva čeka "???

Danas izjavi onaj Todorović (glavni radikal sad kad nema Šešelja i Tome ) da je Srbiji najbolje da udje u neki "mali Nato" (za koga ja nisam čuo,ali je to navodno vojni savez Rusije , Belorusije i Kazahstana??? )
Ja ne vidim nikakve prednosti ulaska Srbije u bilo kakav vojni savez koji je "protiv" NATO -kada je kompletan "komšiluk " u istom tom NATO ?
Uopšte je cela ta priča deplasirana , i sto puta prežvakana . Mi nemamo avijaciju -ono što imamo je staro gvoždje . Nemamo neku moćnu armiju ,a ne bi trebalo ni da imamo neke pretenzije za još ratova, zar ne ? Ne vidim onda razloga da se ne ubacimo pod "kišobran" ?
Uvek se priča o nekim "bazama" i "učešću naših vojnika u misijama" Prvo -baze već postoje svuda , i sumnjam da ih treba još , a naše vojnike -kao i sve druge niko ne tera da idu , nego su sve to profesionalci koji idu za velike pare . Uostalom , nešto ne vidim da se ijedna zemlja članica nešto bunila ili istupala iz Nato . Da im nije dobro , sigurno bi. Jednom već zaista trebamo da sjašemo od tog mentaliteta da je "vojska" nešto uzvišeno što treba bog zna kako negovati . Eto zemalja koje niti ratuju, niti imaju neke vojske , pa ih niko ne dira , rade i zive ljudi .

Bolje i u grob nego u Nato ,ratovao sam protiv njih i opet ću ako bude trebalo a da mi oni komanduju NIKADA

Ripce ::

Bolje i u grob nego u Nato ,ratovao sam protiv njih i opet ću ako bude trebalo a da mi oni komanduju NIKADA

:svaka cast:

Da je Cica Draza kojim slucajem ispao pobjednik,sto je trebalo,jeli,Srbija bi danas bila clanica Nato pakta....Ali posto je Josip Broz ispao oslobodilac i sin nasih naroda i narodnosti ,mi kao njegova djeca ,bili smo osnivaci i clanovi nesvrstanih...Ko je kontrolisao nesvrstane ja stvarno neznam,ali znam da su bile pod necijom kontrolom...Ma ,sve je pod necijom kontrolom i zabluda je ako mislimo da mozemo da promijeniumo nesto...Nemozemo nista,jedino sto mozemo jeste da se priklonimo nekome...

Johnny ::

...Nemozemo nista,jedino sto mozemo jeste da se priklonimo nekome...

Što ne znači da treba da se priklonimo zločincima koji su nas bombardovali!

Nekome moramo...Ili njima ili Rusima...Rusi su nam braca, pa nas zajebase...Oni su nas bombardovali...E ako znam pomamio se...Uglavnom, jednom u istoriji Srpskog naroda treba da gledamo iskljucivo Srpske interese i nicije vise...Ako nam je interes u NATO, zasto da ne...Ako su nam Rusi interes,zasto da ne i njima...Samo da konacno nadjemo svoj interes i mjesto koje nam pripada medju narodima planete...

Johnny ::

...Ako nam je interes u NATO, zasto da ne...Ako su nam Rusi interes,zasto da ne i njima...Samo da konacno nadjemo svoj interes i mjesto koje nam pripada medju narodima planete...

Možda ga i nađemo ukoliko se ugledamo na Francuze i Nemce.....lepo ljudi ukapirali gde im je budućnost.

Srpski narod dozivljava teske dane. U ovim sudbonosnim casovima, duznost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba, da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sacuva mir i red, jer je samo tako moguce da se uspesno izvrsi veliko delo nacionalne obnove otadzbine i nasem napacenom narodu obezbedi bolja buducnost.
U trenuku kada ogromna vecina naseg naroda jasno uvidja da je to jedini put naseg nacionalnog spasenja, saka tudjinskih placenika i sabotera po naredbama zlocinackog boljsevizma svojom bezumnom akcijom dovodi u pitanje sve napore na sredjivanju nasih prilika i namerno pokusava da u zemlji izazove pozar unistenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da ce time nesto pomoci svojim gospodarima...

...Zbog toga ne smemo vise skrstenih ruku gledati kako nas oni na nase oci guraju u ponor.
Ne smemo dopustiti da usled njihovih zlocina i ovaj deo nase zemlje, ovo ostrvo spasenja celokupnog srpskog naroda, bude ugrozeno, a nas narod desetkovan i prognan iz svojih domova.
Kucnuo je poslednji cas da se prenemo i ustanemo u odbranu svog opstanka...

...Zato pozivamo celokupan srpski narod da odlucno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne nase vlasti u borbi protivu ovih zlotvora srpskog naroda i njegove buducnosti.

POTPISNICI:

Episkop niski dr. Jovan; episkop zvornicko-tuzlanski Nektarije; episkop budimljanski Valerijan; vikar Nj. Sv. Patrijarha; dr. Kosta Kumanudi, biv. pretsednik Narodne skupstine; dr. Miroslav Spalajkovic, poslanik u penziji; Aleksandar Cincar-Markovic, bivsi ministar inostranih poslova; Josif Kostic, senator i armirski djeneral u penziji; Petar V. Kosic, armiski djeneral; dr. Velizar Jankovic, ministar u penziji; Dragutin Pecic, bivsi ministar; Aleksandar Mijovic, bivsi ministar; Milan Acimovic, bivsi. ministar; dr. Svetislav Popovic, bivsi ministar; Dusan Letica, bivsi ministar; Dimitrije Ljotic, bivsi ministar; Rista Jojic, bivsi ministar; dr. Lazar Markovic, bivsi ministar; Ziza Rafajlovic, bivsi ministar i ban; Djura Jankovic, bivsi ministar; Spasoje Piletic, bivsi ministar; Panta Jovanovic, bivsi ministar; Vojislav Djordjevic, bivsi ministar; Vasa Jovanovic, bivsi ministar; Dusan Pantic, bivsi ministar; Ugrin Joksimovic, bivsi senator; dr Jovan Radonjic, senator i clan Srpske Kralj. akademije; Momcilo Jankovic, advokat i bivsi narodni poslanik; Tasa Dinic, pukovnik i biv. narodni poslanik; Djura Kotur, biv. senator; Jovan Radulovic, biv. narodni poslanik; Milan Stoimirovic-Jovanovic, biv. narodni poslanik; Dragomir Stojadinovic, bivsi narodni poslanik; dr Aleksandar Belic, predsednik Srpske Kraljevske akademije nauka; inz. Petar Micic, rektor Univerziteta; Rusomir Jankovic, pretsednik Kasacionog suda; Milan N. Jovicic, predsednik Apelacionog suda; Dragisa Leovac, zamenik pretsednika Drzavnog saveta; Milivoje Puric, pretsednik Glavne kontrole; dr. Milan Radosavljevic, guverne Narodne banke; Toma Rosandic, vajar i rektor Umetnicke likovne akademije; dr Aleksandar Jovanovic, rektor Ekonomsko-komercijalne skole; Petar Konjovic, rektor Muzicke akademije; dr Milosav Stojadinovic, ppretsednik Beogradske opstine; Nikola Belovic, pretsednik Trgovacke omladine; dr. Jovan Mijuskovic, potpredsednik Lekarske komore; Vlada Ilic, predsednik Industrijske komore; Mihailo L. Djuric, predsednik Trgovacke komore; Milan Stojanovic, tasner i pretsednik Zanatske komore; inz. Dusan Glisic, pretsednik Inzenjerske komore; Ivan M. Milicevic, potpredsednik Beogradske opstine; Bosko Bogdanovic, pomocnik ministra prosvete u penziji; Veljko Petrovic, knjizevnik i clan Srpske Kraljevske akademije nauka; Djoka Jovanovic, vajar i clan Srpske Kraljevske akademije; Ranislav Avramovic, pomocnik ministra u penziji; dr. Laza Stanojevic, prof. Univerziteta; dr. Svetomir Ristic, prof. Vise pedagoske skole; Velibor Jonic, profesor; dr. Mihailo Ilic, prof. Univerziteta; dr. Ljubomir S. Dukanac, prof. Univerziteta; Radivoje Nikolic, drz. sav. u penziji; dr. Milos Radojkovic, prof. Univerziteta; dr. Milos Moskovljevic, prof. Vise pedagoske skole; Radoje Jankovic, ministar na strani u penziji; Milos Lazarevic, ministar na strani; Branko Lazarevic, ministar na strani; dr. Milan Horvatski, pomocnik ministra; Mirko Kostic, prof. Univerziteta i biv. nar. poslanik; Nikola Stanarevic, direktor Post. stedionice; dr. Milan Kasanin, knjizevnik i direktor Muzeja; dr. Svetislav Stefanovic, knjiz.; inz. Milosav Vasiljevic, dr. Stevan Ivanic, pomocnik ministra; inz. Stanislav Josifovic, pomocnik ministra; Buda Cvijanovic, pomocnik ministra; Aleksa Matanovic, drzavni savetnik; Dragisa Zdravkovic, drzavni savetnik; Dobra Petkovic, clan Gl. kontrole; dr. Kosta Lukovic, knjizevnik i novinar; Jovan Tanovic, novinar i pretsednik izdavackog preduzeca „Politika" A. D. Jovan Tomic, prof. Univerziteta; dr. Branko Miletic, prof. Univerziteta; dr. Ivan Arkovljevic, prof. Univerziteta; inz. Djordje Mijovic, prof. Univerziteta; dr. Relja Popovic, prof. Univerziteta; Vladimir-Velmar Jankovic, knjizevnik; Djordje Peric, novinar; Sima Pandurovic, knjizevnik; Ratko Parezanin, novinar; Damljan Kovacevic, knjizevnik; dr. Viktor Novak, prof. Univerziteta; Darko Petrovic, inz.; dr. Milan Budimir, prof. Univerziteta; dr. Ljubisa Vulovic, prof. Univerziteta; dr. Voja Mladenovic, prof. Vise pedagoske skole; Teofan Ristic, docent Ekonomsko-komercijalne skole; Milorad Dimitrijevic, inz.; Dusan Vasic, protojerej; Milorad Mihailovic, protojerej; Bozidar Prokic, sudija Apelacionog suda; Milan Bozic, sudija Apelacionog suda; dr. Djordje Pesic, pretsednik „Jugorasa"; Aleksa Pop Mitic, trgovac; Rada Dimic, industrijalac; Radomir Puljevic, trgovac; Lazar Petrovic, trgovac; Nikola Simic, trgovac; Mihailo S. Svabic, direktor Hipotekarne banke Trg. fonda; Milivoje Kostic, izvoznik; Svet. J. Jelic, direktor Izvozne banke; Dimitrije Bogojevic, direktor Trgovacke banke; Jovan S. Obradovic, dir. Osiguravajuceg drustva „Dunav"; Ilija Bogdanovic, gradjevinar; Milutin Popovic, posl.; inz. Drag. Petrovic; inz. Jovan Milosavljevic; Miodrag Kuzmanovic, advokat; Franja Galijan, advokat; Slobodan D. Subotic, advokat; Drag. Saicic, inzenjer; Vlad. A. Bogdanovic, pretsednik Saveza ugostitelja; dr. Branimir Males, nac. Ministar. prosvete; Vladimir Vujic, knjizevnik; Petar J. Odavic, knjizevnik; Svetozar Spazacevic, novinar; Ljubomir Aleksic, nac. Min. prosvete; Stevan Stankovic, sekr. Akad. likovne umetnosti; Sinisa Kordic, knjizevnik i direktor gimnazije; Milan Nedeljkovic direktor skole za prim. umetnost; Mihailo Popovic, protojerej; Ilija M. Parakos, direktor „Dirisa"; Momir Veljkovic, upravnik Narodnog pozorista; Momcilo Milosevic, upravnik drzavne stamparije; dr. Jovan Gasic, glavni sekretar Beogradske berze; dr. Cvetko Gregoric, glavni sekretar Saveza industrijalaca; Nikola Petrovic, trgovac; Nikola Zivkovic, trgovac; Atanasije Urosevic, trgovac; Marinko Grujicic, izvoznik; Petar Mladenovic, direktor Cinovnicke banke; dr. Josip Spoljar, direktor Osiguravajuceg drustva; dr. Milos Trivunac, dekan i profesor Univerziteta; dr. Mihailo Radovanovic, profesor Vise pedagoske skole; dr. Pavle Vujovic, profesor Univerziteta; dr. Borivoje G. Milojevic, profesor Univerziteta; dr. Milan Mirkovic, docent Univerziteta; dr. Stanko Skerlj, profesor Univerziteta; dr. Vukic M. Micevic, vanredni profesor Univerziteta; dr. Dimitrije Antic, profesor Univerziteta; dr. M. Vidanovic, profesor Univerziteta; dr. Filip Medic, profesor Vise pedagoske skole; dr. Slobodan Popovic, prof. Univerziteta; dr. Milan Todorovic, prof. Univerziteta; dr. Radivoje Kasanin, prof. Univerziteta; dr. Dimitr. Stefanovic, prof. Univerziteta; dr. Drag. Arandjelovic, prof. Univerziteta; dr. Vanlic, profesor Vise pedagoske skole; Milutin Jovanovic, direktor banke; Vasa Petrovic, direktor banke; Milan Divjak, industrijalac; Djordje Andjelkovic, stampar; Dragutin Urosevic, trgovac; R. Jovanovic, izvoznik; Ljubomir Saracevic, izvoznik; M. Krsmanovic, protojerej; dr. Branislav Krstic, direktor Zenske uciteljske skole; inz. Andra Popovic, inz. A. Petrovic, Sergije Baltic, privatni cinovnik; dr. Dusan Uzelac, direktor Narodne banke; dr. Miloje Stoiljkovic, profesor Univerziteta; dr. Djoka Slijepcevic, docent Univerziteta; dr. Jovan Djordjevic, profesor Univerziteta; Stevan Jovanovic, nacelnik Ministarstva prosvete; Panta Arandjelovic, nacelnik Banske uprave; dr. Jovan Erdeljanovic, prof. Univerziteta; dr. Milutin Milankovic, profesor Univerziteta i clan Srpske Kraljevske akademije; dr. Toma Zivanovic, prof. Univerziteta; dr. Djordje Tasic, profesor Univerziteta; dr. Miodrag Ibrovac, profesor Univerziteta; Djurdje Stojanovic, privatni cinovnik; Nikola B. Jovanovic, generalni sekretar Udruzenja glumaca; Vladeta Dragutinovic, clan Narodnog pozorista; inz. Dusan Djordjevic, operski pevac; Nikola Cvejic, operski pevac; dr. Adam Bogosavljevic, visi savetnik Mininsarstva prosvete; Mihailo Voncina, trg.; Stevan Skoric, prets. Udruz. trg. mlekom; Jezdimir Milosavljevic, trg.; Dusan Lazic, trg.; Rista Rakocevic, skolski nadzornik; Todor Dimitrijevic, upravitelj skole; Miodrag Jankovic, upravitelj skole; Vladan S. Lapcevic, upravitelj skole; Dragan Dodos, trgovac; Aleksandar Bogojevic, direktor banke; Dimitrije Milosavljevic, trgovac; dr. Velimir Mihailovic, upravnik Opste drzavne bolnice; dr. Nikodije Blagojevic, sef Odelenja Opste drzavne bolnice; dr. Miodrag Markovic, lekar; inz. Svetozar Matijasevic, inz. Nikola Lalic; inz. Vasa Todorovic; dr. Miodrag Vracevic, lekar; dr. Zika Markovic, lekar; dr. Vlastimir Ivkovic, lekar; dr. Milica Micic-Ivanic, lekar; dr. Sima Ilic, lekar; dr. Milan Vlainac, profesor Univerziteta; dr. Nikola M. Popovic, profesor Univerziteta; dr. Vojislav Miskovic, profesor Univerziteta; dr. Sava Jankovic, privatni docent; Miodrag M. Matic, upravnik Glavnog telegrafa; Nikola Radovanovic, zamenik direktora Posta, telegrafa i telefona; Velja Pavlovic, inspektor; Ceda Radojkovic, vice-guverner Narodne banke; Slavko Teokarovic, industrijalac; Milan Janosevic, trgovac; Branislav Janosevic, trgovac; Luka Soldatovic, trgovac; Drag. A. Stula, industrijalac; Branko Stojanovic, trgovac; Milo Seferovic, visi savetnik; inzenjer Petronije Jokic, savetnik; dr. Z. Miladinovic, v. savetnik; dr. Lazar Mirkovic, profesor Univerziteta; dr. Borivoje Z. Milojevic, prof. Univerziteta; dr. Ljubomir Bajalovic, prof. Ekonomsko-komercijalne skole; inz. Dragomir Jovanovic, profesor Univerziteta; dr. Ivan Djaja, prof. Univerziteta; dr. Ilija Przic, profesor Univerziteta; dr. Dusan Popovic, profesor Univerziteta; dr. Milosav Lutovac, prof. Ekonomsko-komercijalne skole; dr. Mil. V. Jovic, prof. Ekonomsko-komercijalne skole; dr. Simeon Gacesa, prof. Ekonomsko-komercijalne skole; dr. Fehim Barjaktarovic, prof. Univerziteta; dr. Jovan Lovcevic, prof. Univerziteta; dr. Dusan Glumac, prof. Univerziteta; Svetislav Petrovic, profesor Vise pedagoske skole; dr. Branislav Stanojevic, prof. Univerziteta; dr. Milan Fotic, profesor Univerziteta; dr. Vladimir R. Petrovic, profesor; dr. Miloje M. Milojevic, profesor Muzicke akademije; dr Radoslav Brasovan, profesor Univerziteta; Radoslav Brasovan, profesor Univerziteta; dr. Dusan Boric, profesor Univerziteta; dr. Gojko Ruzic, profesor Univerziteta; dr. Milan Vladisavljevic, profesor Univerziteta; dr. Jovan

U čemu je razlika?

Srpskom opstanku je 1941. godine bila pretnja od Hitlera i crvene internacionale
a 2011. su pretnja NATO i žuto-crvena internacionala!

sanjalica.ns ::

Možda ga i nađemo ukoliko se ugledamo na Francuze i Nemce.....lepo ljudi ukapirali gde im je budućnost.

Jes,samo sto mi nismo ni Njemci ni Francuzi...Mi smo Srbi,Balkanci,Nebeski narod...Mi najlakse prihvatamo sve svjecke procese i prvi smo u tome...Mi smo sve i svuda ,a nismo nidje...Ocemo,da oprostite,da sekurcimo a nemamo sa cim...Cesto sam cuo kako kazemo,,neznaju oni sto je Srpski vojnik,,to je tacno,ali mi nismo svjesni da je proslo vrijeme tandzara i sablji...Oslanjamo se na nesto cega nema,trazimo podrsku tamo dje je nikad nismo imali,a zajbeavamo se sa sopstvenim snagama i dopustamo da nas iznutra dijele...Nikako da se oslonimo na sopstvene snage,da gradimo buducnost na nasim resursima...

cojle ::

...Zato pozivamo celokupan srpski narod da odlucno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne nase vlasti u borbi protivu ovih zlotvora srpskog naroda i njegove buducnosti.

Sve sami dr,mr,prof...Dje su da dignu glas protiv pljacke koja se na ocigled svih desava na svim nivoima drzave...Pozivaju vlast u cijim redovima sjede ljudi koji neznaju dje ce s parama...Ova vlast,i svaka prije nje je ugrozila opstanak Srpskog naroda...Nema nacionalne borbe bez jake drzave,bez punog novcanika...

cojle ::

U čemu je razlika?

Srpskom opstanku je 1941. godine bila pretnja od Hitlera i crvene internacionale
a 2011. su pretnja NATO i žuto-crvena internacionala!

Predpostavljam da se ovde radi o apelu za poštovanje potpisanog Trojnog pakta ? Bar ja tako to razumem ? Nema veze ...
E pa verovatno bih potrčao da podržim nešto što je potpisao Dimitrije Ljotić , Dragomir Stojadinović ,gospoda predstavnici ondašnjeg krupnog kapitala , gospoda episkopi ,ex političari i nešto "inteligencije" da kažemo "akademika" ,gomila pukovnika koji bi hteli da budu "đenerali" ...
E pa ništa se ne razlikuje ....upravo isti ovakvi su doveli do ovih naših ratova -političari, tajkuni ,militatantni deo SPC, i naravno "Memorandum (i potpisnici ) SANU ", zar ne ? Po tome se ništa ne razlikuje ? A gde je potpis patrijarha Srpskog ovde ? Pa ijedan potpis bilo koga imena od integriteta iz sveta književnosti, umetnosti , nauke ? Ova imena svakako nisu reprezentativna za ondašnju Srbiju, zar ne ? Gde je potpis bilo koga predstavnika manjina ,i oni su postojali , i učestvovali u parlamentarnom životu bivših Kraljevina ? Ne može se porediti iz razloga što je datum potpisivanja ove "peticije ?" (a vala smo se i mi načitali raznih "peticija") august 1941 -dakle ,vreme kada je Hitler već pregazio Poljsku ,Austriju , Jugoslaviju , napao Rusiju itd ,tako da nije bilo sumnje "kud plovi ovaj brod " Koja opasnost od boljševizma iz Rusije kad su imali pune ruke posla da spasu svoje dupe ???
Nego ...zamena teza , kao i sada. Jedina i prava opasnost i po Srbiju i po Evropu pa i svet je bio fašizam , i to je istorija i pokazala. NATO zemlje su zemlje sa razvijenom demokratijom, multietničke i multikonfesionalne , kako se to može porediti ?
Žuto -crvena opasnost ? A šta nije opasnost ? Crno -plava koalicija, recimo?

Citat :

Nego ...zamena teza , kao i sada. Jedina i prava opasnost i po Srbiju i po Evropu pa i svet je bio fašizam , i to je istorija i pokazala. NATO zemlje su zemlje sa razvijenom demokratijom, multietničke i multikonfesionalne , kako se to može porediti ?
Žuto -crvena opasnost ? A šta nije opasnost ? Crno -plava koalicija, recimo?

Mislim da nije poenta u tome ! Nesmemo zasboraviti da taj isti Nato ,nas je tukao svim oružjima 72 dana ! Podneli smo ogromne žrtve ljudskie i materijalne !I sada gle čuda ,to vrlo jednostavno zaboravljamo i hoćemo pošto poto u savez sa njima !Gde nam je ljudska odgovornost za počinjena ne djela sa njihove strane ? Oni nam i danas nedaju da znamo granice sopstvene države ,jer još nije sve raskomadano! Kosovo je bez obzira što mi mislili ,ili hteli njihovo ! Možda sutra Sandđak ,a za koju godinu i Vojvodina ! Lažna je priča da pod njihovim "kišobranom " ne može nam niko ništa ,dovoljno je da mogu oni ! Svjestan sam ja da mi nemožemo biti izdvojeni "otok" od svih okolnih zbivanja ,ali možemo utvrdit moralnu cjenu našeg nacionalnog poniranja !Svjetski kapital ,računaj da i Nato u njemu konzumira ,može šta god hoće i pod kojim izgovorom hoće ! To trebamo znati i u takvom realnom saznanju u svojoj sredini birati ne one kojima je iznad svega svoj sopstveni interes ,već interes nacionalni i državni ! Oslobodimo se parola "kosovo je srbija ",jer to nije ,i realnije štitimo interterese onoga što nam je ostalo !

ZAŠTO DA_A ZAŠTO NE NATO
Evo jednog sajta gde su zaista realno postavljeni "za" i "protiv " , i to potpuno u istoj srazmeri . Pa možda nam pomogne da se odlučimo -tj revidiramo stavove ?

Rusijo, sme li Srbija da kupi kartu za EU?


Ne znam zašto stalno mene pitate hoće li Srbija postati članica Alijanse, ne prodajem ja karte za NATO. "

Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Srbiji



Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, konačno je povodom predstojeće posete Vladimira Putina Srbiji, rekao ono sto naši zvaničnici uporno izbegavaju da nam priznaju: “Pregovore u političkom delu će u celini pokrivati sporazum o evropskoj bezbednosti.” Sam Konuzin u svom današnjem intervjuu Blicu, sa druge strane, izbegava da kaže da su ruski predlog o zajedničkoj novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope odbili i EU i NATO: “Mi ne postavljamo pitanje tako da taj dokument treba sada potpisti. Želimo da postoji opšta saglasnost da je neophodno da se takav ugovor potpiše, a kada takva saglasnost bude postignuta, niko se neće suprotstavljati nikome.” Pogledajmo šta se od 2008. godine kada je prvi put najavljen do 2o11. dešavalo sa spomenutim predlogom.



Ruski predlog sporazuma o evropskoj bezbednosti najavljen je još 2008, a prema Medvedevu trebao je da pomogne da se svet i “definitivno reši nasleđa hladnog rata”. On je tada jasno stavio do znanja da će sporazum biti otvoren za potpisivanje „svim državama evroatlantskog i evroazijskog prostora od Vankuvera do Vladivostoka“, kao i državama članicama NATO, Evropske unije, Zajednice Nezavisnih Država, Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti i OEBS.



Ruski argumenti u prilog ovoj inicijativi bili su da postojeći instituti bezbednosti, poput NATO, EU i OEBS, nisu efikasni i sveobuhvatni te da ni jednom od njih nije pošlo za rukom da spreči krizu na Kosovu niti rat na Kavkazu. Predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin izjavio je u periodu promocije predloga da „međunarodne organizacije ne mogu realizovati svoje planove bez Rusije i da priznaju kako bez zajedničkih napora u sadašnjoj međunarodnoj situaciji ništa nije moguće postići“.



U nacrtu sporazuma naglašen je poziv na saradnju među njegovim učesnicima „na osnovu principa nedeljive i podjednake bezbednosti te nenanošenja štete po bezbednost između jednih i drugih“. To znači da, ako bi taj sporazum bio potpisan, SAD ne bi mogle da razmeste svoj sistem protivraketne odbrane u Centralnoj Evropi, niti bi NATO mogao da nastavi da se širi.



Rogozin je uručio nacrt sporazuma vođstvu NATO izjavivši da potpisivanje tog dokumenta predstavlja jedan od ciljeva kome Rusija teži kroz saradnju sa Evroatlantskom alijansom. Razmatranje sporazuma će zavisiti od „stanja odnosa između Rusije i NATO“, rekao je on tada.



Predlog sporazuma ozvaničen je formalnim pismima šefovima država i međunarodnih organizacija evroatlantskog prostora poslatim krajem 2009. godine. Medvedev je predlagao i održavanje evropskog samita na kome bi se o predlogu raspravljalo. Do njega nikad nije došlo.


Analitičari su tada izdvajali tri faktora zbog kojih je Rusija izašla sa inicijativom, koja joj je ubrzo postala glavni spoljnopolitički cilj. Prvi je da je predlog sporazuma predstavljao ruski odgovor na širenje NATO na istok. Drugi je to da je ponuđeni sporazum imao za cilj involviranje Rusije u sistem evropske odbrane. Treći, predlog sporazuma odražavao je težnje Rusije da učvrsti svoje generalne geostrateške pozicije. Ruska ekonomija se tada na talasu visokih cena energenata aktivno razvijala, a svetska kriza nije joj u početku nanela snažniji udarac kakav su pretrpele zapadne zemlje.


EU i NATO su od početka u svojim zvaničnim nastupima bili vrlo uzdržani prema ruskoj inicijativi. Zapadni saveznici su prvo odbili da o predlogu pričaju u NATO strukturama, kako je Rusija tražila, već su loptu vratili na teren OEBS, postojeće organizacije za evropsku bezbednost u kojoj sede i SAD i Rusija. Odmah po obznanjivanju ruske inicijative, bilo je jasno da ona neće proći i zato što Zapad Rusiji ne veruje kada je u pitanju poštovanje postojećih međunarodnih sporazuma. I sam OEBS je u mnogim važnim bezbednosnim aspektima blokiran upravo zbog ruskog nepoštovanja sporazuma. Rusija ne voli, i to ne krije, ni OEBS kancelariju za ljudska prava ODIHR koja se “meša u unutrašnje stvari suverenh država”. OEBS je, iako je bilo očito da Rusija spomentim predlogom imala nameru da ga zamenim nečim novim, preživeo.



Neposredno po predstavljanju ovog predloga, na snagu je stupio EU Lisabonski sporazum, koji je otovrio nove mogućnosti za jačanje Evropske zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Sporazum je uveo i odredbu o obavezujućoj solidarnosti EU članica u slučaju bezbednosnih rizika po jednu od njih. EU je i na ovaj način formalno odgovorila Rusiji na njen predlog bezbednosnog sporazuma-odbila ga je.


NATO je prošle godine usvojio novi strateški koncept (NSK), kojim se saradnja sa Rusijom predviđa samo kroz postojeći forum NATO –Rusija i kroz postojeće organizacije poput UN. U NSK se pozdravljaju nove mogućnosti jačanja Evrope zajedničke bezbednosne i odbrambene politike i ističe da EU ostaje ključni partner NATO. Na taj način je i NATO formalno odgovorio na ruski predlog-odbio ga je.


Na geopolitičkom planu došlo je, pored odbijanja ruskog predloga od strane NATO i EU o čemu nam Konuzin ništa ne govri, do još jedne važene promene u odnosu na preriod kada je Rusija izašla sa svojim planom-Zapad se konsolidovao i uspeo da apsorbuje posledice svetske ekonomske krize očito mnogo brže i lakše nego što se Rusija nadala.



Ono što Rusija namerno prećutkuje u svojim kritikama postjećih zapadnih bezbednosnih i političkih saveza kojima traži alternative jeste da se oni ne formiraju samo na geografskom principu iz bezbednosne nužde. Njihov mandat nije samo odbrana teritorije već i demokratskog poretka i poštovanje ljudskih prava unutar saveza, dakle prevashodno se baziraju na vrednosnom principu kao preduslovu za svako dalje delovanje. Ovaj osnov zajedničkog povezivanja koji predstavlja suštinsku razliku između NATO i EU sa jedne i ruskog predloga ugovora o evropskoj bezbednosti sa druge strane samo je ojačan Lisabonskim sporazumom EU i novim strateškim konceptom NATO. Ono što Srbija i Rusija prećutkuju jeste da je ruska incijativa o novoj bezbdnosnoj arhitekturi evroatlantskog prostora neslavno propala , bar kada su ključni zapadni akteri u pitanju.


U nekim analitičarskim krugovima se govori o multipolarnost Evrope u drugoj deceniji ovog veka, o EU, Rusiji i Turskoj kao o tri različita pola uticaja na region. Ovo je pogrešan pristup koji ne uzima u obzir uticaj NATO, i još banalnije činjnicu da Turska nije neutralna, to jest da je članica NATO i kandidat za članstvo u EU. Rusija i po toj osnovi nije podjednako jak faktor u multpolarnoj Evropi, ma kako tome težila, pre svega kroz politku snabdevanja EU energentima. Da je Zapad svestan toga, govori i činjenica da im nije bilo teško da plati cenu ruske uzdržanosti kada se u SB, nedavno, glasalo o Libiji.


Ne zaboravimo da je na početku libijske krize Medvedev bio oštro protiv mešanja u unutrašnje stvari Libije, ne krijući da bi podela Libije mogla izazvati domino efekat na ruskom Kavkazu. Može se pretpostaviti da je ruska prećutna saglasnost u SB obezbeđena nekom vrstom garancije da eventulana podela Libije neće biti podržana od velikih sila. Ruska uzdržanost razočarala je mnoge rusofile u Srbiji, mada uopšte ne predstavlja iznenađenje. Slabljenje Libije, jednog od velikih energetskih snabdevača EU, svakako jača zavisnost EU od ruskih energenata to jest jača poziciju Rusije. Rusiji u prilog ide i veliko aktuelno preispitivanje o bezbednosti nuklearne energije u razvijenim zemljama koju je pokrenula kriza kontrole nukelarki ostecenih u zemljotresu u Japanu.


Da li je činjenica da Evropa kupuje dosta energenata od Rusije, i da taj trend može rasti zbog krize u Libiji, znak da Evropa postaje podložnija neželjenim uticajima ruske spoljne politike? Ne treba zaboraviti da su u trgovini energentima udaljenost tržišta i transportna infrastruktura bitni faktori. Rusija ima mnogo razvijenu mrežu ka zapadu, nego ka tržištima Kine i Indije, tako da trenutno nema mnogo alternative u diversifikaciji prodaje energenata, a i u budućnosti diversifikacija zavisi od velikih ulaganja u infrastrukturu. Čini se da je i Zapad toga svestan, pa smatra da rusko prećutno odobravanje intervecije u Libiji nije preskupo plaćeno, to jest neće doprineti jačanju ruskog političkog uticaja na EU i Zapadne saveznike.


A na Srbiju?


Srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac više je puta o u proteklih godinu dana neuspešno najavljivao vrlo skoro potpisivanje bezbednosnog sporazuma sa EU. Pitanje je zasto se ta hvale vredna inicijativa ne realizuje. Zanimljivo je i da istu skoro nikad nije najavljivao ministar spoljnih poslova, što bi se očekivalo, Vuk Jeremić. O eventualnom bezbednosnom sporazumu sa EU retko se izjašnjavao i predsednik Tadić, koji se ne usteze da najavi sporazum o specijlnim odnosima sa Rusijom. Inače, takav jedan sporazum sa EU najčešće prati serija bilateralnih sporazuma o bezbednosnoj saradnji sa zemljama članicama.


Rusija se do sada javno o ovoj inicijativi i nameri Srbije nije izjašnjavala tako eksplicitno kao o odnosima Srbije i NATO. Konuzin se nedavno pobunio i što neko uopšte razmatra odnose sa NATO kad je Srbija vojno neutralna, okrivljujući one koji ideju unose u javni prostor. Ovo je posebno značajno jer pokazuje koliko je dogmatska ruska politika, koliko je tržište ideja i argumenata, kao glavna arena za donošenje racionalnih političkih odluka, neprihvatljivo u totalitarnim zemljama. Imajući u vidu da je Konuzin sam razbio sve druge spekulacije o prioritetima razgovora koje će Putin imati u Srbiji eksplicitnom izjavom ”pregovore u političkom delu u celini će pokrivati sporazum o evropskoj bezbednosti”, lako je pretpostaviti da će se otvoriti i pitanje najavljenog bezbednosnog sporazuma Srbije sa EU i kako se on tumači u svetlu ruskih očekivanja o izjašnjavanju o njihovoj platformi.


Pitanje je naravno i da li jedna zemlja, koja zbog ruskih interesa već krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zaslužuje status kandidata za članstvo u EU, ako načelno prihvati politiku koju je sama EU odbila, a ne bude u stanju, ili u njenoj vladajućoj pro navodno EU većini nema političke volje, da potpiše bezbednosni sprazum sa EU. Lako je, takođe, pretpostaviti i da će EU, koja nam ovih dana preko šefa delegacije u Srbiji Venasan Dežera šalje vrlo ozbiljne opomene o izgledima sticanja kandidature krajem ove godine, pomno pratiti najavljeno potpisivanje sporazuma o specijlnim vezama sa Rusijom, najavljenog za jun ove godine, o kome srpska javnost za sad ne zna apsolutno ništa.



Možda Rusija ne prodaje karte za NATO i EU, ali svakao Srbiji umanjuje kupovnu moć tih karata, a biće i odvraća od kupovine na prvom mestu. Suštinsko je pitanje zašto tačno navodno pro EU Srbija to pušta. Iskustvo sa ruskom uzdržanošću u SB oko Libije trbalo bi da nam bude velika pouka da nam se tako nešto može desiti i u vezi Kosova. I šta onda?


Autor:
Jelena Milic

Reakcije na Putinov stav o Srbiji u NATO
Moskva daleko od čvrstog vojnog saveznika
Tanja Nikolić Đaković - Marija Maleš | 25. 03. 2011. - 00:02h |

BEOGRAD - Putin je otišao u Sloveniju da odgovara na pitanja, a u Srbiju da deli lekcije. Šefovima poslaničkih grupa Skupštine Srbije jasnije no igde drugde izrekao je poruku da Rusija isključivo misli o svom interesu, a da ako se Srbija ne ponaša u skladu s tim, ruskim interesima, spremna je da menja i svoju bezbednosnu strategiju prema njoj.
Putin u Beogradu: Oštriji prema Srbiji nego prema Sloveniji



- Širenje NATO je apsolutno protiv interesa Rusije. Ako bi se Srbija ulaskom u NATO opredelila za raketni štit, na to bi Rusija morala da reaguje. Morali bismo da menjamo strategiju prema Srbiji - rekao je Putin ono što mu nije palo na pamet da kaže u Sloveniji, članici NATO, gde je bio samo dan ranije u zvaničnoj poseti odgovarajući na stručna pitanja vezana za daleko veću stopu privredne saradnje no što Srbija na to može i da pomisli.


Dragan Šutanovac, ministar odbrane, kaže da nije čuo da je tokom zvanične posete Putin pominjao NATO i raketni štit i zato ne želi to ni da komentariše. Srpski vojni analitičari, međutim, šokirani su smelošću ruskog predsednika i gotovo jednoglasno kažu:


- Ulazak Srbije u NATO je naša stvar. I o tome neće odlučivati Rusija. To što je širenje NATO, kako Putin kaže, protiv interesa Rusije, to je problem Rusije, ne i Srbije.


Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, kaže da Rusija može da iznese svoj stav o tom pitanju, ali da taj stav Srbiju ni na koji način ne obavezuje, jer je još uvek suverena, nezavisna država koja svoju međunarodnu politiku treba da vodi sa nacionalnim interesima Srbije, a ne Rusije.
U najmanju ruku ocenjuje čudnom pričom Putina, koja se već ranije čula iz Moskve, da se Rusija protivi širenju NATO na istok i savetuje ma koga ko je zaboravio granice Balkana i Evrope da poseti neku učiteljicu geografije koja će ga uz pomoć karte podsetiti da su i Rumunija, Bugarska ali i Turska istočno od Srbije.


- Sve te zemlje članice su NATO. A nisam čuo da su takve poruke Moskva i Putin slali njima ili da to čine sada Makedoniji, koja traži učlanjenje - navodi Dragišić.


Odnose NATO i Rusije u ovom momentu ocenjuje daleko boljim no što ih imaju Srbija i NATO. To ilustruje činjenicom da Alijansa koristi rusku teritoriju za doturanje svojih sredstava u Avganistan, na primer. Za njega je simptomatično da Rusija šalje negativne signale prema NATO samo kada je u pitanju Beograd, ali da se takvi oštri tonovi iz Moskve ne čuju u Briselu ili nekoj drugoj članici NATO, poput Bugarske, gde Rusija ima osam puta veći nivo investicija no u našoj zemlji. Ali Putinu se ništa ne može zameriti, jer kako zaključuje Dragišić, on vodi politiku shodnu interesima sopstvene zemlje.


Moderni svet zahteva, podseća Aleksandar Radić, vojni analitičar, čvrste saveznike i jasna formalno-pravna pravila igre. On kaže da to NATO nudi, ali da je nejasno šta je ponuda Rusije kada zagovara novu bezbednosnu strukturu Evrope. O Putinovom istupu u Parlamentu kaže da Rusija na taj način ne samo da direktno utiče na odluku Srbije, već ide i korak dalje i upozorava uz preteći ton da ne tražimo članstvo u NATO, a da pritom ne nudi konkretnu ponudu koja bi mogla biti njena garancija naše bezbednosti.


- U prethodnim godinama krize Rusija je vrlo malo učinila za nas kao saveznike i kao građanin Srbije nisam bio zadovoljan i ne dugujem zahvalnost Rusiji. I sada Rusija, što se tiče bezbednosnih okvira, ne nudi ništa Srbiji, a traži sve i utiče na našu odluku - navodi Radić.


DS smatra da za sada nema potrebe za preispitivanjem zvanične državne politike jer „NATO nije tema“. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe „Za ervropsku Srbiju“, objašnjava da Putin „nije ništa drugo rekao nego da bi Ruska Federacija, kao i bilo koja druga zemlja, ukoliko bi bila ugrožena od NATO-a, branila svoje interese”.


Ona smatra da bi referendum o ulasku u NATO imao smisla tek ukoliko bi se “eventualna odluka o pristupanju proveravala pred građanima”, kako ističe, „a sada nema razloga da se pred građane postavlja takvo pitanje”.


Čedomir Jovanović, lider LDP-a, kaže za „Blic” da argumenti koje je ponudio Putin nisu uverljivi jer, kako kaže, ulazak Srbije u NATO nije bezbednosna provokacija za Rusiju „niti se taj savez širi ka granicama Rusije, nego je to izvođenje naše zemlje iz izolacije i prečica za članstvo u EU”.


Međutim, Moma Čolakovič, šef poslaničke grupe PUPS-a, kaže za „Blic” da bi Srbija morala preispitati svoju vojnu strategiju, posebno nakon upozorenja Vladimira Putina. Čolaković kaže da je Putin jasno stavio do znanja da bi Srbija bila neprijatelj Rusije ukoliko bi ušla u NATO.

Javno mnenje se kreira u medijima -pa je to slučaj i sa ovim pitanjem .
Zanimljivo , kada sam tražio neku noviju anketu , otvorio se niz foruma -izgleda da nema ozbiljnijeg foruma gde ovo nije tema ?
Istine radi -kao da je više "protiv "nego "za" -naravno, to se menja u odnosu kada je tema bila aktuelna ,ali recimo da je zaista "protiv" ipak jače .
No da se vratimo medijima , i to najgledanijem -našem javnom servisu .
------------

Kako je sve RTS nazivao NATO savez




Svašta se moglo čutu na RTS tokom devedesetih za šta nam se javni servis izvinio. Ipak, neko je bio revnosan i sakupio kako je RTS sve nazivao NATO savez.
1. Brutalna mehanička sila

2. Bestijalne horde
3. NATO zveri
4. NATO monstrumi
5. Krvožedni agresori
6. Fašističke NATO falange
7. Zločinačka NATO alijansa
8. Zlikovačka NATO armada
9. Razularena soldateska
10. Gospodari rata u ubilačkom carstvu
11. Tomahavk demokratija u ratničkoj avanturi
12. Divljačka četa
13. Gigantski mesožderi
14. Silnici liliputanskog mozga
15. Gnusobe novog poretka
16. Mongoloidni monstrumi
17. Mongoloidni konglomerat
18. Samozvani apostoli demokratije u ulozi najopasnijeg ubice
19. Biznismeni sa puškama
20. Ružna istorijska uspomena
21. Galerija Frojdovih tipova
22. Veštice NATO-a
23. Silom opijeni manijaci
24. Krvožedni monstrumi-ubice i njihova propagandna mašinerija laži
25. Moćna medijska mašinerija predvođena turbo-manipulatorima Si-En-Ena
26. Zlikovačka bulumenta
27. Impotentni zlikovci
28. Sejači smrti
29. Jahači apokalipse
30.Mutanti31. Regionalna vojna kamarila
32. Neopravdano razjarena pesnica
33. Izvitoperena metalna čeljust
34. Razulareno krdo divljih agresora
35. Podivljale horde bezumnih mandrila
36. Monstruozna međunarodna korporacija
37. Ratnička banda fašista
38. Gebelsovski uporni zlikovci
39. Propagandna krmad
40. Najveći vandali XX veka
41. Klintonove zveri
42. Razularena Klintonova bratija
43. Uterivači demokratije
44. Gansterske horde
45. Vazdušni pirati
46. Fašističke bitange
47. Čelični sejači smrti
48. Zločinački projektili
49. Belosvetski satrapi
50. NATO i njegovi trabanti
51. Vazdušni dželati
52. Bestijalni NATO piloti
53. NATO vrhuška
54. Neprijateljski zločinački NATO okupatori
55. Jurišnici NATO alijanse
56. Zločinačka armada NATO bulumente
57. Zlikovačke NATO horde
58. Zlikovački sejači razaranja i smrti
59. NATO kamarila
60. Vazdušne horde zločinačke NATO alijanse
61. Hladnokrvne noćne ubice
62. Mafijaške kamarile
63. Natovska paščad
64.
Danas krdo belosvetskih manijaka ogrezlih u krvi počinje svoj vampirski
bal (povodom prvog sastanaka G7 posle početka NATO napada)
65. Ne znamo više kako da ih nazovemo

--------------------
Ovim se "poslala poruka" , zar ne ?

Šta su im Mongoli zgrešili?
Pa oni su nas uvek podržavali!

cojle ::

Šta su im Mongoli zgrešili?
Pa oni su nas uvek podržavali!

Kaže Šekspir u "Kralju Liru " "Kada se veliki točak kotrlja nizbrdo-skloni mu se sa puta ,zgaziće te . Kada se penje uzbrdo -uhvati se za njega da se popneš"
A imaju i srpske poslovice :"Kud svi Turci , tu i mali Mujo " i ona "Uvek jači ker *ebe "
Tako ja vidim ovo naše sa NATO .
"Vrana vrani oči ne vadi "..ako smo tamo, onda nismo više "neprijatelji" ,a vojna , politička i ekonomska korist je veća od eventualne štete.
Neće se bombardovanje zaboraviti -ali su nas bombardovali i Nemci i Englezi u II svetskom ratu.
Točak vremena ostavi tragove , ali ih i vetrovi vremena izbrišu ...tako je to .

Danubius ::

cojle ::

Šta su im Mongoli zgrešili?
Pa oni su nas uvek podržavali!

Kaže Šekspir u "Kralju Liru " "Kada se veliki točak kotrlja nizbrdo-skloni mu se sa puta ,zgaziće te . Kada se penje uzbrdo -uhvati se za njega da se popneš"
A imaju i srpske poslovice :"Kud svi Turci , tu i mali Mujo " i ona "Uvek jači ker *ebe "
Tako ja vidim ovo naše sa NATO .
"Vrana vrani oči ne vadi "..ako smo tamo, onda nismo više "neprijatelji" ,a vojna , politička i ekonomska korist je veća od eventualne štete.
Neće se bombardovanje zaboraviti -ali su nas bombardovali i Nemci i Englezi u II svetskom ratu.
Točak vremena ostavi tragove , ali ih i vetrovi vremena izbrišu ...tako je to .

:rlol: :rlol: :rlol: :rlol: ...
A,sta radi ...svraka..svraki...???hahha hahhaha

da li ce Srbija uci ili ne u NATO to ne znam , niti kakvo je raspolozenje javnog mjenja po tom pitanju...medjutim sumnjam da ce moci postati punopravnom clanicom EU-a bez ulaska u NATO...jer povijesno sve sadasnje clanice EU-a su ujedno i clanice NATO-a...

vrh u Srbiji ce to odbacivati i drzati se "neutralnosti" i onda ce na kraju dati "rijec" poput Tome Nikolica...


tako ja vidim pitanje Srbije o NATO-u...