TITO-LIK I DELO.

Podjela Titove imovine
Jovanka Broz će napokon dobiti svoje dijamante

Prvi osnovni sud u Beogradu trebao bi uskoro odlučiti kako će biti podijeljena vrijedna imovina i osobni predmeti Josipa Broza Tita. Imovina će se dijeliti između udovice Jovanke Broz, Titovih sinova i unuka.

Iako još nije objavljen popis Titove imovine koji je napravljen 2002. godine, list Press saznaje da bi Jovanki Broz trebao pripasti veliki dio dragocjenosti, najviše zlatnog nakita, brilijanata, dukata, umjetničkih slika, kao i biserne ogrlice duge čak osam metara, te jedna zlatna kočija – rođendanski poklon Titu iz Đakova.

Postupak pred Prvim osnovnim sudom prekinut je jer je Titov sin Žarko preminuo, pa je sud poslao poziv njegovoj deci Joški, Zlatici i Svetlani Broz.

U imovini koju je 2002. godine popisala Komisija Savezne vlade nalaze se još i zlatne kuglice, zlatne tabakere, ogrlice u više redova s dragim kamenom i brilijantima, zlatne značke i satovi, zlatna kutija za šibice, kutije okićene brilijantima, šahovski kompleti od slonovače, stilski namještaj i oko 30 slika dobro poznatih slikara.

Ljubav rođena u Parizu
Umrla druga Titova žena, Herta Haas, baka Saše Broz

Iako ju je Tito napustio zbog navodno najveće ljubavi svog života, sekretarice Zdenke, slovenska profesorica Herta Haas je i u dubokoj starosti s ljubavlju zborila o njemu.

Herta Haas, druga od četiri supruge jugoslavenskog vođe Josipa Broza Tita, preminula je u Beogradu 5. ožujka u 96. godini života. Ujedno je i baka redateljice Saše Broz.

O njihovom ljubavnom životu nema puno pouzdanih detalja, kao ni o točnom broju njegovih supruga. Prema uvriježenoj predaji, prva mu je supruga bila Ruskinja Pelagija Belousova koja mu je rodila sina Žarka i još dvoje djece koji su umrli u ranoj dobi. Druga supruga, s kojom se nikada nije formalno vjenčao, bila je upravo profesorica slovenskog sveučilišta i zagrižena partizanka i komunistkinja Herta Haas. Upoznali su se 1937. godine u Parizu, a dvije godine nakon toga se seli s njom u Zagreb. Ona mu rađa sina Mišu, oca Saše Broz.

Prema svjedočenjima filmaša Lordana Zafranovića i Mire Šuvar koja je radila intervju s njom, Herta Haas je bila jako zaljubljena u Tita iako ju je napustio pa je govorila o njemu u superlativima i u poodmakloj dobi. Prisjetila se epizode kada je Titu nosila krivotvorenu putovnicu u Istanbul: najprije ju je smotala u tuljac, stavila u prezervativ, a onda gurnula u pastu za zube. Često je zbog njega bikla pretresana i maltretirana od strane policije, a Tito joj ju navodno naučio da "u ilegali moraš na svemu štedjeti, ali na vanjskom izgledu nikad".

Ispričala im je i kako je zbog dobrobiti svojih drugova pokušala počiniti samoubojstvo rezanjem vena. Naime, kada su ju 1943. godine uhitile ustaše htjela je umrijeti kako ustašama ne bi odala niti jedno ime, no samo je izgubila puno krvi i preživjela. Ubrzo nakon što je izvučena iz zatvora doznaje da ju Tito vara te se rastaju.




Jugoslavenski vođa napustio ju je zbog Davorjanke Paunović, među partizanima poznatije kao sekretarica Zdenka koja umire 1947. godine od tuberkuloze. Tito ju je navodno molio da mu se vrati nakon Zdenkine smrti. Josip Broz ženi još jedanput - u Beogradu 1952. godine za Jovanku Budisavljević, koja je stekla čin majora Jugoslavenske narodne armije. Herta je do kraja života imala još dvije kćeri s kojima je živjela u Beogradu.

Ma kakva Jovanka, Tito se palio na sobarice!

Zahvaljujući fotografijama iz privatne kolekcije Josipa Broza Tita koje su izložene u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, može se zaključiti da su ipak sobarice bile njegova najveća strast.
Privatni život Josipa Broza manje je poznat javnosti, a za tu vrstu spoznaje materijal koji je izložen u sklopu izložbe Tito foto je izuzetno dragocjen.

Riječ je o fotografijama čiji je autor sam Josip Broz, a koje su nedavno prvi put predstavljene javnosti u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu.

Bavljenje fotografijom Titu je bio i do kraja ostao omiljeni hobi. A kako piše na službenim stranicama Muzeja - njegov aparat često je hvatao osoblje, naročito sobarice!

Čovek je bio harizmatičan i voleo je žene,a bogami i one njega. U svakom slučaju, je bolje što je bio naklonjen ženama,a ne ko sadašnji "fensi"političari koji su naklonjeni muškarcima! :ironic:

Hvala Lave! Bila sam bila Titov pionir i rado se sećam tog perioda. A čuvam pionirsku i omladinsku knjižicu,čisto da se zna! :joint:

Da znaš da i meni baš ne prija ova "naša Demokratija",u kojoj sve košta da popizdiš! Kod Tita sve bilo džebe,a nije valjalo! :eee:

Posle mene potop ....i šta da se radi ,čova izbalansiro za svoga života i sad hijene završavaju ostalo ...otišao i nebi me čudilo da izađe njegov testament za 10-15 godina u kome je sve predvideo ...

LAVE,kod nas je SVE moguće!!!

u njegovo vreme bilo ono cuveno radio ne radio svira ti radio....posto je sve to bilo vase a odakle kinta pitaj boga...a sad sine kod privatnika os nes banglaes e samo sto i za to "OS" dobijes sicu jbg

Pa samo da ti kažem da je sve i jedan privatnik bio kod njega na jaslama ,svi su podobijali stanove i deca su im se školovala i danas su ti bajni privatnici sine ...e sad vidi sine ko je zaslužan za sve srpske lomove ....ja nisam prodo moju fabriku za tepsiju ribe al zato jeste onaj koji je od Tita imao sve za đž...mlad si ,nek ti kažu oni koji znaju da su ostali na ulici i bez posla od te nove demokratije na naš način....

ok znam ja to sve ne slazem se ni sa jednima ni sa drugima...ali mislim da je sve to puklo izmedju ostalog jer se zaposljavalo mnogo vise ljudi nego sto je bilo potrebno pa kad svi dobijaju platu iz drzavne kase dokle to moze da traje...slicna situacija je i sada rokni porez privatniku da bi mogao da pokrpis za plate u drzavnom sektoru..a kad je kriza drzavni sektor nikad ne smanjuje plate a privatnik odma zavrce slavinu...

boki ,ovde nije ušao kapitalista sa strane nego je domaći ološ uzeo sve što valjka i sad gazduje .Svuda gde je stranac bez naših podguznika ,dobro i redovno se plate dele ,gde ima naših nazovi gazda jebali smo ježa .Sve je to isto samo njega nema ,tako se kaže ...

Godišnjica smrti Josipa Broza

U Kuću cveća pristižu poštovaoci Tita iz raznih krajeva
Beta | 04. 05. 2011. - 11:44h izmena vesti 11:59h |

BEOGRAD - Poštovaoci predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) Josipa Broza Tita iz skoro svih bivših jugoslovenskih republika od jutros dolaze u Kuću cveća u kojoj je on pre 31 godinu sahranjen.



Tito je na današnji dan 1980. godine umro u Kliničko-bolničkom centru u Ljubljani, a četiri dana kasnije sahranjen u Beogradu u Kući cveća u koju svake godine, na godišnjicu njegove smrti, dolaze simpatizeri, porodica i posetioci iz svih krajeva bivše Jugoslavije.



I ove godine, supruga Josipa Broza Jovanka poslala je cveće, a kako je rečeno agenciji Beta u Kući cveća koja je u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, dolazak su najavile brojne delegacije iz skoro svih bivših republika SFRJ.



Među posetiocima i ove godine su u najvećem broju stariji ljudi - poštovaoci Josipa Broza, ali ima i mladih. Kuća cveća otvorena je danas za posetu od 10 do 18 casova, a ulaz je besplatan, kao i za Muzej 25. maj.



Tito je sahranjen u Kući cveća po sopstvenoj želji. Na njegovu sahranu je došlo 700.000 ljudi, 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta, te je to bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.



Poslednju poštu Titu koji je bio i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, tada je adao 31 šef države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva, 11 predsednika skupština i td. Iz sveta podeljenog po hladnoratovskim linijama, došli su državnici iz oba tabora.



Od 1980. godine Kuću cveća posetilo je više od 17 miliona ljudi. Broj posetilaca se 1990-tih godina znatno smanjio, ali od tada ponovo raste. U jednoj od prostorija tog kulturnog zdanja, nalazi se Spomen-soba sa radnim stolom, gde se u spomen knjigu upisuju domaće i strane delegacije.



Stalnu postavku čine štafete, počev od lokalnih koje su poklanjali pioniri, omladina i razne društvene i političke organizacije, preko republičkih, do saveznih iz perioda posle 1957. godine kada 25. maj počinje da se slavi kao Dan mladosti.

Do kraja godine najavljeno je otvaranje nove stalne postavke u Kući cveća - o životu i radu Josipa Broza.

Nikada nisam bio u "kući cveća" -ali mi se zgadilo kad sam video Šešelja i njegove sa glogovim kocem kako tamo prave sr.... .
Bravar je, pored svega -bio sto puta bolji od svih ovih-zajedno , sa izuzetkom Zorana Djindjića.

CELA JUGA NA TITOVOM GROBU!

Četvrtak, 5. Maj, 2011.|
Hiljade poštovalaca lika i dela Josipa Broza na 31. godišnjicu njegove smrti došle iz svih bivših republika



BEOGRAD - Tito nije zaboravljen!
Kolone građana slivale su se juče prema muzeju "25. maj", pa su za prva dva sata kroz Kuću cveća prošla 1.024 posetioca. Maršalova supruga Jovanka Broz ni juče, kao ni proteklih pet godina, nije obišla Titov grob, već je poslala cveće. Od članova Brozove porodice njegov grob je posetio unuk Joška Broz, predsednik Komunističke partije.

- Svake godine sve više mladih ljudi dolazi. To je dokaz da nostalgija za tim vremenom postoji i da je to bilo pravo vreme - kaže Joška.

Možda je neumesno -ali o čoveku govori i ono, ko mu na grob dodje . Ima tako nekih što su sebe videli kao "naslednike" i "velike državnike" -pa im se sad na prste mogu izbrojati oni što dodju , a na stotine hiljada oni koje je time unesrećio .
Za vreme druga Staroga nacionalizam i crkva nisu bile "in teme" , nismo imali puno -ali smo imali i more i planine ,i bili omiljeni i na Istoku i na Zapadu . I bio je mir....a ovi sadašnji "Vodje " su svoje ideje o "krvi i tlu" obrazlagali galebovima dok su tucali kamen. Surovo -ali efikasno .
Stari je znao kako treba da sredi "mangupe u svojim redovima" , a znao je pokazati "lakat" i Rusiji i Americi .A vidi nas sad.......

Danubius ::

CELA JUGA NA TITOVOM GROBU!

Četvrtak, 5. Maj, 2011.|
Hiljade poštovalaca lika i dela Josipa Broza na 31. godišnjicu njegove smrti došle iz svih bivših republika



BEOGRAD - Tito nije zaboravljen!
Kolone građana slivale su se juče prema muzeju "25. maj", pa su za prva dva sata kroz Kuću cveća prošla 1.024 posetioca. Maršalova supruga Jovanka Broz ni juče, kao ni proteklih pet godina, nije obišla Titov grob, već je poslala cveće. Od članova Brozove porodice njegov grob je posetio unuk Joška Broz, predsednik Komunističke partije.

- Svake godine sve više mladih ljudi dolazi. To je dokaz da nostalgija za tim vremenom postoji i da je to bilo pravo vreme - kaže Joška.

Možda je neumesno -ali o čoveku govori i ono, ko mu na grob dodje . Ima tako nekih što su sebe videli kao "naslednike" i "velike državnike" -pa im se sad na prste mogu izbrojati oni što dodju , a na stotine hiljada oni koje je time unesrećio .
Za vreme druga Staroga nacionalizam i crkva nisu bile "in teme" , nismo imali puno -ali smo imali i more i planine ,i bili omiljeni i na Istoku i na Zapadu . I bio je mir....a ovi sadašnji "Vodje " su svoje ideje o "krvi i tlu" obrazlagali galebovima dok su tucali kamen. Surovo -ali efikasno .
Stari je znao kako treba da sredi "mangupe u svojim redovima" , a znao je pokazati "lakat" i Rusiji i Americi .A vidi nas sad.......

Like, like:)

PREDAJOM ŠTAFETA OBELEŽEN NEKADAŠNJI DAN MLADOSTI

I DALJE SE KLANJAJU TITU: ŠTAFETE STIGLE IZ CELE EKS-SFRJ

Sreda, 25. Maj, 2011.|

Autor: Agencija BETA

Štafeta,
koja je krenula iz Slovenije početkom maja, je "dokaz da bratstvo i
jedinstvo nije izumrlo, već je još veće, kao i ljubav prema Titu",
rekla je donosilac štafete iz Hrvatske Štefica Srića Žic


FOTO GALERIJA

BEOGRAD - Na platou ispred beogradskog Muzeja istorije Jugoslavije,
odnosno Kuće cveća, danas je predajom štafeta i umetničkim programom
obeležen 25. maj, koji je u SFRJ slavljen kao Dan mladosti i rođendan
Josipa Broza Tita!

Štafete koje će ostati u "Kući cveća" gde se nalazi Titov grob predali
su "drugarice i drugovi" pristigli iz bivših republika Jugoslavije i
četiri grada Srbije, a prvi put ove godine stigla je i štafeta iz
Libije. Slovenačko-hrvatska štafeta, koja je krenula iz Slovenije
početkom maja, je "dokaz da bratstvo i jedinstvo nije izumrlo, već je
još veće, kao i ljubav prema Titu", rekla je donosilac štafete iz
Hrvatske Štefica Srića Žic, uz zvuke pesme "Druže Tito mi ti se kunemo".

Okupljene poštovaoce lika i dela doživotnog predsednika SFRJ pozdravio
je predsednik Komunističke partije Srbije i Titov unuk Josip Joška
Broz, koji se na tom, kako je rekao, svetom mestu zakleo da će se
boriti za bolji život naroda. Zabavni program počeo je himnom SFRJ "Hej
Sloveni", a uz kulturno-umetničko društvo "Zora", kolo su zaigrali i
okupljeni Komunisti.

Mirko Savić, koje je iz okoline Smedereva biciklom došao da obiđe Titov
grob, kazao je novinarima kako se "u njegovo vreme" bolje živelo. "Tada
sam živeo i uživao, putovao, a sada je sve skupo, više životarim",
rekao je Savić koji svake godine dolazi u Kuću cveća.

Vence na Titov grob pored mnogobrojnih građana položili su i njegov
njegov unuk i ostali članovi Komunističke partije, kao i delegacija
Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije (SUBNOR). Na
platou ispred Muzeja u ranim jutarnjim časovi održana je i simbolična
radna akcija, sađenja karanfila, koju je osmislila umetnica Marta
Jovanović, čija je skulptura "Ljubav, sreća, istina" postavljena u
parku pored muzeja.
Radna akcija za Dan mladosti

Simbolična radna akcija povodom nekadašnjeg praznika Dan mladosti
jutros je izvedena ispred Muzeja istorije Jugoslavije. U akciji su
učestvovala 54 izvođača obučenih u odeću savremenih "japija", koji su
cvetovima karanfila na bini u amfiteatru pored Muzeja istorije
Jugoslavije ispisali poruku "U Boga verujemo", sa novčanice američkog
dolara.

Autorka Marta Jovanović rekla je da ta akcija predstavlja simbolično
povezivanje dva sveta, kapitalizma i komunizma iz vremena bivše
Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i vladavine Josipa
Broza Tita.

Još neka sabrana dela malog Jože.


Iako su o Titovim ljubavima i naslednicima objavljene čitave biblioteke, zvanično su kao supruge bile priznate samo četiri žene: Pelagija Belousova, Herta Hes, Davorjanka Paunović i Jovanka Budisavljević. Pelagija, Davorjanka i Herta su umrle, a Jovanka i danas živi u Beogradu. Navodno je iz osamnaest vanbračnih i bračnih veza imao šesnaestoro dece: petnaestoricu sinova i jednu ćerku, od kojih je priznao i bio u kontaktu samo sa dvojicom sinova - Žarkom kojeg mu je rodila supruga Pelagija i Aleksandrom-Mišom kojeg je dobio sa Hertom.

***
1907. je postao je šegrt mehaničarske radionice u Sisku, a tri godine kasnije preselio se u Zagreb gde se učlanjuje u Socijaldemokratsku stranku Hrvatske i Slavonije. Ipak, 1912. bez dinara u džepu, vozom sirom otišao je u Čankov, u Češku, gde je pronašao posao u jednoj fabrici, a ubrzo potom za vreme štrajka metalskih radnika upoznaje svoju prvu ljubav, biografima dobro poznatu Marusu Novakovu, srednjoškolku, ćerku doktora opšte medicine Franje Novakova. Iako bravar, Josip se devojci i njenom ocu predstavio kao diplomirani inženjer iz siromašne Hrvatske. Prema nekim tvrdnjama, obećao joj je brak, ali zbog preseljenja kod Marusine tetke u Plzen, do koga je došlo zbog njenih problema s bivšim verenikom i njegove afere s vremešnom buržujkom Klarom, morali su da odlože venčanje, ali bolje vreme za tu prigodu nikada nije došlo. Pred ulazom u zgradu firme u kojoj je kratko bio zaposlen i danas stoji natpis: U ovoj fabrici 1912. godine radio je Josip Broz Tito, maršal Jugoslavije. U Plzenu se zaposlio u Škodi i iznajmio sobu u hotelu u koju je dovodio svoje ljubavnice, dok je njegova trudna verenica Marusa boravila kod tetke i planirala venčanje na kojem se on nije pojavio. Njihov sin Leopold, rođen marta 1913. godine, živeo je i radio kao ekonomista u Pragu, ali nikada nije bio u kontaktu s ocem. Svoju tek oformljenu porodicu Tito je napustio zbog deceniju starije trgovkinje štofova Lizi Špuner, s kojom je pobegao za Beč. Počeo je s njom da posluje i pokazao se kao dobar trgovac, a novoj ljubavnici zarađivao je velike pare. Živeo je u Lizinoj kući i spavao s njenim služavkama dok je ona bila na poslovnim putovanjima. Međutim, i od nje je pobegao kada je ostala u drugom stanju. Liza je 1914. rodila sina Hansa koji je poginuo 1943. u borbama kod Kozare, gde je bio zajedno sa svojim ocem, ali braneći interese Nemaca. Nakon ove propale veze, vratio se u Zagreb i otpočeo romansu s Terezom Štacner, bankarevom ćerkom, koju je upoznao u Beču. Kratkotrajnu romansu prekinuo je napad Austrougarske na Srbiju i Rusiju. Tito je postao redov 25. domobranskog puka kojim je komandovao blizak prijatelj Terezinog oca, pa je Broz imao povlašćen položaj. Zbog simulacije gluvoće, pošto je želeo da ga potpuno oslobode vojske, osuđen je na smrt, ali su ga, zahvaljujući uticajima Terezinog oca, ipak samo zatvorili u Petrovaradinsku tvrđavu. Pustili su ga posle dvadesetak dana i poslali da se bori u Srbiju, a zatim i u Rusiju. Terezu više nije video, iako mu je rodila blizance Paula i Gabrijelu. Ćerka je umrla posle dva meseca, a sin je živeo u Parizu, gde je projektovao mostove. Nakon što je s pukom u borbi preživeo rusku zimu, Tito je dezertirao iz vojske. Posle dugog lutanja, došao je na imanje Mihaila Sedlovskog Baćuške u selu Korutov i zaposlio se kao pomoćni radnik koji je potkivao konje. Vrlo brzo je napredovao, ali je, nažalost, zaveo i gazdinu ženu Ljusu. Baćuška ih je uhvatio na delu, Tita je ranio hicem iz kubure, a Ljusu oterao iz kuće. Iste godine ona je rodila sina Kirila koga Tito nikada nije video. Kiril je kasnije postao veterinar, ali s ocem nikada nije stupio u kontakt. S druge strane, neki istoričari tvrde da je Broz ranjen tokom ratnih sukoba na Karpatima 25. maja 1915. i da je trinaest meseci proveo u bolnici, gde je vreme prekraćivao učenjem ruskog jezika i čitanjem ruske književnosti. Postoji i treće verovanje, naime, pojedini navodi iznose činjenicu da je Josip Broz poginuo na Karpatima i da je njegovo mesto zauzeo ruski kontraobaveštajac koji je kasnije postao predsednik države. Bilo kako bilo, ranjenog Kazanovu, u bolnici u obližnjem Svijažensku, lečila je Ira Gligorijevska, s kojom se venčao po izlasku iz bolnice, 17. jula 1915. godine, što je bio njegov prvi brak koji posle nije priznavao. Živeli su u iznajmljenom stanu, a on se zaposlio kao nadzornik tehnike u bolnici. Ubrzo je upoznao Irinu prijateljicu, veterinarku Darju Andirelovu, ženu iz bogate moskovske porodice uglednih lekara. Nakon što su se rastali, Ira mu je 1915. rodila sina Serjožu koga nikada nije video, a majka je umrla na porođaju. Tada je već živeo na imanju veterinarke i vodio računa o poslovima u njenoj ergeli arapskih konja. Kada je ostala u drugom stanju, preselili su se u vilu njenih roditelja u Moskvu, ali romansa se, kao i sve dotad, rasprsla nakon njenog porođaja i dolaska sina Aleksandra na svet, koji je 1944. poginuo kao oficir Crvene armije. Međutim, Tito je već imao novu ljubav, Olju Kutinu, studentkinju ekonomije i ćerku velikog ruskog posrednika u trgovini krznom. S njom je proveo nekoliko meseci, a na zajedničkom zimovanju upoznao je Ninu Bažan iz Petrograda. S ljubavnog odmora razočarana Olja vratila se u Moskvu, a budući predsednik s novom devojkom u Petrograd. Njeni roditelji prihvatili su ga jer im je Nina objasnila da će se udati za njega. Da bi sapunica bila potpuna, Tito je Ninu varao s njenom rođenom sestrom Svetlanom. Zbog paralelnih veza i skoro istovremenih trudnoća sestara, Josip je nameravao da pobegne, ali igrom slučaja plan je osujetila vojska koja ga je uhapsila jer nije imao dokumenta pa su ga poslali u Sibir. Blizu Omska iskočio je iz voza i obreo se u ruskoj stepi. Ninu i Svetlanu više nije video. Nina mu je 1918. rodila sina Vladimira, budućeg lenjingradskog lekara, dok je Svetlana tvrdila da dete nije njegovo. U podnožju planine Han-Tengri gde žive Kirgizi naleteo je na pastire nomade, a nakon što se infiltrirao u porodicu najbogatijeg kirgiskog stočara Zalida Baldahura, osvojio je njegovu ćerku Zuhru. Naravno, ubrzo se oženio, što je bio njegov drugi nezvanični brak. Međutim, posle nekoliko meseci, jedne večeri iskrao se iz bračne postelje, a Zuhra mu je 1918. rodila zakonitog sina Kadija, koji je kao inženjer petrohemije živeo u Bakuu. U proleće iste godine Tito je zatražio je da bude primljen u Rusku komunističku partiju, a po povratku u Omsk postao je član jugoslovenske sekcije Ruske komunističke partije.

U to vreme, od milja zvani Joža zabavljao se s Pelagijom Belousovom Polkom, visokim funkcionerom među tamošnjim komunistima. Tih nekoliko meseci koliko je trajala veza s Polkom pre venčanja, zabeležena je samo jedna njegova aferica s profesorkom Anom Ivanovič. Ipak, s Pelagijom se venčao 19. juna 1919. pred matičarem, a svadbu su obavili u menzi. Iako je to bio Josipov treći brak, u njegovim biografijama Pelagija je navedena kao njegova prva zvanična supruga. Nedugo zatim revolucija je uzela maha i tada već tridesetogodišnji Broz malo se smirio s emotivnim izletima. Polka mu je rodila troje dece, prvi sin Hinko umro je osam dana nakon rođenja, a ćerkica Zlatica poživela je svega sedamnaest meseci. Neki navodi, međutim, govore da ona zapravo nije umrla i da živi u Beogradu kao penzionerka. Titov sin Žarko, rođen 1924. godine, svojevremeno oficir i narodni heroj, bio je prvo dete o kojem je Drug Stari s Pelagijom za života vodio računa.

Elem, godinu dana nakon Žarkovog rođenja, Broz se s porodicom vratio u Zagreb, ali je zbog propagande uskoro uhapšen i osuđen na sedam meseci zatvora. Nakon izlaska na slobodu, Tito ujedinjuje partiju koja je bila podeljena na različite frakcije, a 1928. organizovao je demonstracije, zbog čega je ponovo uhapšen i osuđen na pet godina robije. Početkom 1929. doveden je na izdržavanje kazne u Lepoglavu, gde se upoznao s Mošom Pijadom, koji je u to vreme bio stari i iskusni komunista. Njih dvojica su počeli da deluju zajedno na organizovanju partijskih jedinica, a iz tog perioda sačuvan je i jedan od dva Titova portreta koja je izradio poznati slikar Moša Pijade.

Po izlasku iz zatvora, smestio se kod biskupa Rozmana u Medvodama, gde je upoznao bečku studentkinju Vidu Kogej, s kojom je preko granice ilegalno došao u glavni grad Austrije. Ostavio ju je trudnu i otišao u Moskvu, a ona je završila na psihijatrijskom lečenju i ubrzo rodila sina Dimitrija, profesora muzike u Beču.

Sa svojom prvom zvanično priznatom zakonitom suprugom Pelagijom koja je preminula 1967. godine, Joža se ponovo sreo tek 1935. dok je u Moskvi pokušavao da nađe sina Žarka, koji je detinjstvo i ranu mladost proveo u ruskoj prestonici i usput bio strašno problematičan. Legende kažu da je Titov miljenik sa sinom generalnog sekretara KP Italije Palmira Toljatija, vodio maloletničku bandu Zlatni zub pa ga je otac te 1935. izvukao iz popravnog doma u SSSR-u. Do kraja Drugog svetskog rata, Žarko je živeo u Sovjetskom Savezu, borio se kao oficir Crvene armije, bio je dva puta odlikovan i teško ranjen kada je i izgubio ruku. Posle oslobođenja 1945. godine, Žarko se preselio u Jugoslaviju, gde je poveo i svoju veliku ljubav Tamaru Veger, s kojom je dve godine kasnije dobio sina Josipa-Jošku koga je Tito navodno najviše voleo, kao i 1949. ćerku Zlaticu. Žarkova deca su bila mala kada je počeo da švrlja i ponovo pokazuje svoju mangupsku prirodu, a zbog njegove afere s Terezom Kujundžić angažovana je čak i UDBA, pa Tito dugo nije govorio sa svojim sinom. Bilo kako bilo, Žarko je u braku sa Terezom 1951. dobio sina Edvarda, a samo četiri godine kasnije imao je novu suprugu Zrinku Tesu, s kojom je dobio ćerku Svetlanu. U međuvremenu, nisu mu bile nepoznate ni kafane, provodi, kao ni ostala životna zadovoljstva. Živeo je u kući u Lackovićevoj ulici na Dedinju od sovjetske vojne penzije, a od oca je nasledio vinograd u Kumrovcu. Žarko Broz je preminuo 1995. godine.

Pokušavajući da obuzda sina Žarka, Tito je u drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka živeo u Moskvi i u Kominterni radio zajedno s komunističkom aktivistkinjom Elzom Gerlah, dostojanstvenom ženom s kojom se i venčao, što je bio njegov četvrti odlazak pred matičara. Tek oženjeni muž nije mogao da pobegne od sebe, pa ju je varao sa osrednjom glumicom, ali prelepom ženom Vasilisom Kovešnikov. Brak sa Elzom okončan je kada je ona uhapšena zbog sumnjive saradnje sa zapadnim agentima, a u zatvoru je 1938. rodila sina Viktora, koga su joj odmah uzeli i o njemu nikad ništa nije saznala. Iz Moskve, Tito je otišao u Pariz gde je živeo sa Žanom Koatje, udovicom pomorskog oficira, koja je iz te veze rodila sina Olivera, kasnije nuklearnog fizičara. Njegov sin je 1950. boravio u institutu Boris Kidrič u Vinči, ali nije poznato da li se susreo s ocem. Raskinuli su jer se on i njena ćerka iz prvog braka Danijela, nisu dobro slagali. Ovo je bio prvi put da ga je žena oterala od sebe. On je, međutim, brzo našao utehu u Anadolki Zuhri Reuf, trgovkinji svilom s kojom se ubrzo oženio, što je bio njegov peti brak. Ona mu je rodila sina Izeta koji je postao trgovac zlatom u Turskoj. Rastali su se zbog Zuhrine preljube, a Broz je nedugo zatim upoznao Margaritu Belini, italijansku profesorku fizike iz Peruđe. Na odmoru s Margaritom upoznao je njene poznanike, Tita i Anu. Taj Tito je bio industrijalac koji je, navodno, Josipa uveo u masone i čije je ime koristio u svom tajnom partijskom radu. Na pragu Drugog svetskog rata Margarita mu je 1939. rodila ćerku Aleksandru, a paralelno s tim Tito je postao i generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Okupacija Jugoslavije zatekla ga je u Zagrebu, odakle je, njegovom inicijativom, upućen proglas CK KPJ narodima Jugoslavije, u kojem se ističe odlučnost partije da u oslobodilačkom ratu ustraje u prvim redovima, u kojemu ustaje protiv potpaljivanja nacionalne mržnje i poziva radnike, seljake, omladinu, građane i sve rodoljube da se ujedine u borbi za nacionalnu nezavisnost. U drugoj polovini maja 1941. godine Tito je otišao u Beograd, odakle je pripremao dizanje ustanka i početak oslobodilačkog rata. Glavni štab Narodnooslobodilačkih i partizanskih odreda Jugoslavije formiran je 27. juna, a Tito je postao vrhovni komandant. Pod njegovim vođstvom donesena je odluka o dizanju svenarodnog ustanka. Naravno, sveopšte razaranje nimalo nije uticalo na njegov libido, na početku rata živeo je u Zagrebu sa kasnije zvanično priznatom ljubavnicom Hertom Hes, kurirkom CK KPJ. Upoznali su se 1937. u Parizu i dogovorili da se venčaju 1940, ali to se nikada nije dogodilo. Zbog njega se odrekla čak i sina Aleksandra-Miše Broza koga je rodila 1941. godine. Vrlo brzo nakon porođaja Nemci su je uhapsili u nadi da će preko nje doći do vrhovnog komandanta. Kada su je razmenili sa grupom nemačkih zatvorenika, Herta je novorođenče ostavila u zabavištu i pošla kod Tita u partizane. Godine 1943. uhapsile su je ustaše, a ona iz straha da ne otkrije nekog od partijskih drugova, reže vene i pokušava da se ubije. Više je verzija kako je Herta izvučena iz zatvora, ali nekoliko meseci nakon zatočeništva, obrela se u Jajcu, gde je shvatila da Tito već ima drugu ženu. Posle rata, udala se i rodila dve ćerke, a svog ljubavnika je, navodno, videla samo još jednom 1946. godine u njegovom predsedničkom kabinetu. Petog marta ove godine Herta je u dubokoj starosti preminula u Beogradu. Njihov zajednički sin Aleksandar-Miša Broz bio je, osim Žarka, drugi potomak kojeg je Josip priznao, a oca je video tek kao četvorogodišnjak, 1945. godine. S obzirom na to da je bio Titovo i dete ilegalke, Aleksandar-Miša je rano detinjstvo proveo na raznim adresama i s različitim porodicama. Za razliku od polubrata Žarka, oduvek je bio dobro dete, a zajedno sa Žarkovom decom Josipom i Zlaticom, svoje beogradske dane proveo je u Titovom susedstvu, gde je brigu o njima vodila jedna rođaka. Isto tako, običan i skroman život živeo je u Zagrebu, gde je studirao na Pravnom fakultetu, a njegova radna biografija pokazuje da Tito nije uticao na zaposlenje svog sina na mesto diplomate u Indoneziji. Aleksandar-Miša Broz podario je Titu unuke: Andreja i Aleksandru-Sašu Broz.

Ipak, Davorjanka-Zdenka Paunović, lični kurir vrhovnog komandanta, po mišljenju mnogih bila je najveća Titova ljubav, s kojom je zajedno dočekao kraj rata. U Foči mu je 1942. rodila sina kojem je dala ime Slaviša, a poverila ga je na čuvanje jednoj odgojiteljskoj porodici. Umrla je 1946, po zvaničnoj verziji od posledica tuberkuloze koju je zaradila još u ratu, a nezvanično se raspredaju razne intrige, navodno se nije dopadala njegovim drugovima iz partije. Na Titovo insistiranje, sahranjena je u dvorištu predsedničke rezidencije na Dedinju kako bi mogao stalno da joj odlazi na grob i da mu bude blizu. Njihov sin Slaviša koji nosi majčino prezime Paunović, navodno i danas živi i radi u Srbiji.

Posle Davorjankine smrti, Tito dugo nije bio sa ženom, pa su mu prijatelji namestili opersku pevačicu Zinku Kunc. Umetnici se dopalo da bude maršalova supruga, pa se preselila kod njega, ali ubrzo je shvatila da do venčanja neće doći. Posle jednog gostovanja u Metropoliten operi, jednostavno mu se više nikad nije vratila. Budući da mu je još jedna veza propala, Tito je postao blizak s trideset dve godine mlađom Srpkinjom Jovankom Budisavljević, saradnicom koja je bila obučavana u Rusiji da se brine o njegovoj bezbednosti i komforu. Iako su se poznavali još od 1945, nisu se simpatisali, ali kada se ljubav rasplamsala, venčali su se 1952. godine i bili u braku do njegove smrti, 4. maja 1980. godine. Jovanka je u to vreme imala čin majora JNA, a Tito ju je zvao Mala Ličanka. Za razliku od svojih prethodnica, ona je imala i političke ambicije. Tvrdi se da je na Desetom kongresu SKJ 1974. godine zatražila da bude primljena u sam rukovodeći vrh partije, verovatno da bi se pobrinula za to ko će naslediti njenog ostarelog supruga. Tito je po kratkom postupku blokirao Jovankin samovoljni poduhvat, ali onda je ona, doslovno preko noći, nestala iz maršalovog života. Naime, Jovanka i Josip Broz od 1977. godine nisu živeli zajedno, iako on nikada nije izgovorio ništa što bi moglo da bude protumačeno kao animozitet prema njoj. Tokom Titove bolesti, kada su mu zbog progresivnog dijabetesa amputirali nogu, Jovanka ga je posećivala u bolnici, a na sahrani se pojavila na mestu koje joj je kao maršalovoj udovici i pripadalo. Samo nekoliko meseci kasnije, počela je i njena odiseja: naloženo joj je da se hitno iseli iz Brozove rezidencije u Užičkoj 15, pri čemu je smela da ponese samo lične stvari, ali ne i nakit i druge dragocenosti koje su joj pripadale. Smeštena je u jedan deo kuće na Dedinju u kojoj su njih dvoje nekad primali svoje goste iz inostranstva, ponuđena joj je penzija, imala je pravo da koristi kola sa šoferom, dok su o kući brinuli domaćica i baštovan. Uzimajući u obzir sve činjenice, Jovanka Broz je poslednjih trideset godina u tajnom kućnom pritvoru i nema za javnost, da li svojom ili voljom drugih, nikada se za tri decenije nije saznalo


Drug Stari je ljubio najlepše

Nakon nezvaničnog rastanka s Jovankom, Tito je sreo svoju navodnu veliku ljubav, opersku pevačicu Gertrudu Munitić, s kojom se tajno sastajao u Beogradu. Ova afera dospela je u medije i nastao je opšti skandal, zbog čega je on odlučio da svoje ljubavnice ubuduće vodi samo u velelepnu vilu na Brionima. Javna je tajna da je jedno vreme imao ljubavnu aferu sa Sofijom Loren, koja mu je bila čest gost na Hrvatskom primorju, a osim nje, prelepom zdanju nisu odolele ni Elizabet Tejlor, Đina Lolobriđida, Džozefina Bejker, kao ni sestra kraljice Elizabet, princeza Margaret.


SLAVA MU! Htele ga karte...

Možemo mi o drugu Starom svašta ....
Ali da je bio švaler od zanata -to mu se mora priznati -konkretno u državničkim vodama .
Eto onaj Klinton...predsednik najmoćnije zemlje na svetu , pa zglajznuo zbog jedog "orala" ?
Pa Sloba....javna tajna da je bio samo marioneta u rukama Mire Marković , isto kao i Čaušesku ....
Pa Sarkozi ...Karla ga časkom napravila papučićem ...ili me ženi ili nema
Pa Berluskoni ....klinke ga ukopale pa će , ako ima pravde , ostatak života provesti iza rešetaka .

A Joža lepo , gde god je bio , imao žensku -i to ne bilo kakvu .
Znao čovek sa ženama , pa to ti je , kako da ga ne poštuješ ?

Danubius ::

Možemo mi o drugu Starom svašta ....
Ali da je bio švaler od zanata -to mu se mora priznati -konkretno u državničkim vodama .
Eto onaj Klinton...predsednik najmoćnije zemlje na svetu , pa zglajznuo zbog jedog "orala" ?
Pa Sloba....javna tajna da je bio samo marioneta u rukama Mire Marković , isto kao i Čaušesku ....
Pa Sarkozi ...Karla ga časkom napravila papučićem ...ili me ženi ili nema
Pa Berluskoni ....klinke ga ukopale pa će , ako ima pravde , ostatak života provesti iza rešetaka .

A Joža lepo , gde god je bio , imao žensku -i to ne bilo kakvu .
Znao čovek sa ženama , pa to ti je , kako da ga ne poštuješ ?

Jašta nego da poštujem!! Njemu bilo lepo, uživao sa dobrim ribama a i nama je bilo dobro. Znači na sledećim izborima zaokružujem samo
šmekera:)) Ko je dasa u krevetu taj je dobar i za politiku (staru kurvu).

Ma bila su i druga vremena...ko je smio Titu da pridje i slika na plazi,u kupovini,kao danasnje prominentne licnosti...sada mu kamera u WC...a Titu ...gdje su bile kamere,a da ne pricam,da li je gertruda smjela novinarima da kaze svoju vezu kao gospodjica Levinski....malo Morgen.
Al da je bio lijep jeste i markantan,pa ako je....kad moze onakav Berluskoni.

Jašta nego da poštujem!! Njemu bilo lepo, uživao sa dobrim ribama a i nama je bilo dobro.

tocno Samouka , on je ribe kreso , a ne nas po dzepu kao ovi danas...

sa ASTROM se slazem da je bilo greski u sustavu , medjutim ne toliko da se nije moglo disati kako neki prikazuju...

Blago Titu kada ga pamtimo po švalerkama koje je imao :eee:

Kilimandzaro ::

Blago Titu kada ga pamtimo po švalerkama koje je imao

Pa on ke kresao švalerke -ali nama kao narodu nije ništa falilo .
Ovi nas .... u glavu , i nemamo ništa -skoro pa ni budućnost .
Zato ga pamtimo i po tome...a oni koji su imali sreće živeti u "njegovo "vreme , i po mnogo toga drugog , kamo sreće da smo tamo i takvi kakvi smo bili tada, mnogo ovog zla se ne bi dogodilo .

Danubius ::

Kilimandzaro ::

Blago Titu kada ga pamtimo po švalerkama koje je imao

Pa on ke kresao švalerke -ali nama kao narodu nije ništa falilo .
Ovi nas .... u glavu , i nemamo ništa -skoro pa ni budućnost .
Zato ga pamtimo i po tome...a oni koji su imali sreće živeti u "njegovo "vreme , i po mnogo toga drugog , kamo sreće da smo tamo i takvi kakvi smo bili tada, mnogo ovog zla se ne bi dogodilo .

Nije fazon u švalerkama nego u testosteronu. A i bolje sto je kresao švalerke nego da je kresao narod.

DAN MLADOSTI U KUMROVCU
Mesić: 'Tito je bio velika ličnost svog vremena'

Na već tradicionalnom Danu mladosti i radosti ove je godine prvi put bio i bivši hrvatski predsjednik Stipe Mesić


Oko šest tisuća Titovih obožavatelja okupilo se danas u njegovom rodnom Kumrovcu u Zagorju na obilježavanju 119. obljetnice njegova rođenja. Na već tradicionalnom Danu mladosti i radosti ove je godine prvi put bio i bivši hrvatski predsjednik Stipe Mesić koji je i počasni predsjednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.

'Josip Broz Tito bio je velika ličnost svog vremena, bio je netko koga se valja sjećati i kojemu treba odati priznanje i za ono što je napravio tijekom Drugog svjetskog rata i za ono u poslijeratnom razdoblju. Je li pravio pogreške? Jest, svakako, ali u strateškim odlukama kada je pozvao na ustanak protiv okupatora i njegovih pomagača, kad je odbio Staljinov diktat, kad se opredijelio za radničko samoupravljanje, kad je udario čvrste temelje Pokreta nesvrstanih i kad je dao poticaj za donošenje Ustava iz 1974. nije griješio. Što je razlog našeg okupljanja? Nismo ovdje da stavimo na glavu titovku s crvenom zvijezdom, nismo ni da iskažemo nostalgiju za prošlim vremenima, nismo ni da pjevamo pjesme o Titu. Ovdje smo samo i jedino zbog istine', rekao je bivši predsjednik Mesić dodajući kako je u svakodnevnom životu prisutno relativiziranje zločinačkog karaktera ustaške države u Hrvatskoj, ali i podizanje četničkog vojvode Draže Mihajlovića na pijedestal nacionalnog heroja u susjednoj Srbiji.

'Povjesničari predstavljaju Tita kao monstruma, zločinca i bezdušnog diktatora kojemu je na pameti bio samo luksuz, neki se trude ne bi li pronašli što više masovnih grobnica za koje odmah znaju da su to žrtve komunizma, Tito se optužuje za likvidiranje zarobljenih ustaša i domobrana nakon Bleiburga, no poznate su njegove dvije zapovijedi s kraja rata u kojima on inzistira da se sa zarobljenicima postupa u skladu s međunarodnim pravom: riječi 'tko se suprotstavi narodnooslobodilačkoj vojsci bit će nemilosrdno pregažen i uništen' potpisao je Andrija Hebrang, a ne Tito i tome nikakav komentar nije potreban, naglasio je Mesić dodajući da Tito nije ostavio trag samo u Hrvatskoj i zemljama bivše Jugoslavije nego i u cijelom svijetu.

Za vrijeme govora Mesić je cijelo vrijeme bio prekidan poklicima publike 'Tito, Tito!' Za razliku od prošle godine kada se okupilo i puno više ljudi, ove godine na skup nisu došli članovi Hrvatske čiste stranke prava, pa nije bilo ni verbalnih nadjačavanja tko jest, a tko nije zločinac. S partizanskim obilježjima mnogi su se i slikali kraj Titove rodne kuće i njegova spomenika. U Kumrovec je tri sata s pionirskim titovkama propješačilo i 19 mještana Cerkne iz susjedne Slovenije. 'Rado se sjećamo Titova vremena. Puno bolje smo živjeli i više se brinulo za malog čovjeka', rekla nam je Olga Mlakar koja je redovita posjetiteljica Kumrovca. Na skup u Kumrovec došli su i njegovi poštovatelji iz Srbije te iz BIH-a.

Unatoč tome što je partizansku proslavu malo pokvarila kiša, poslijepodne je sve nastavljeno uz grah, gulaš, Kumrovcem se uz harmoniku orilo i Kozaračko kolo, a navečer će nastupiti i grupa Let 3.


Hrvatsko-slovenska štafeta stiže u Beograd (25.05.2011)
Jugonostalgija je kapital koji je tek nekoliko brandova iskoristilo (29.11.2010)
Gužva na Titovu grobu (25.05.2010)

da nisi malo okasnila sa štafetom ili ti to za sledeću ostavila post ....manje gledaj filmove plavušo ,možda si se zaigrala ovaj put ...

REVIVAL DANA MLADOSTI
Hrvatsko-slovenska štafeta stiže u Beograd


Iako se 25. svibnja već godinama ne slavi kao Dan mladosti, 'štafeta bratstva i jedinstva' danas će ponovno stići u Beograd. Slovensko-hrvatsku štafetu, koja je 17. svibnja krenula iz Umaga, štovatelji Josipa Broza Tita dočekat će pred zgradom Muzeja 25. maj, najavljuje B92

Podsjetimo, organizatori tog događaja su Društvo Josip Broz Tito Istarske županije, Titova Republika iz Rijeke i sekretar centralnog komiteta KPH u osnivanju Radislav Ilić. Ispraćaj štafete bio je 17. svibnja, pred Ilićevim kafićem Tito u Umagu.

'Štafeta bratstva i jedinstva daje toplinu srca svih generacija naših naroda i narodnosti nekadašnje Jugoslavije. Tim povodom pozdravljamo svu omladinu, radničku klasu i sve one koji nisu zaboravili da je Titovo bilo vrijeme velike ljubavi i mira u cijeloj zemlji i svijetu', pročitao je tim povodom član umaškog Društva Josip Broz Tito, Roberto Grassi, na hrvatskom i talijanskom jeziku.

Stariji Beograđani uglavnom se sa sjetom prisjećaju vremena kada su bili pioniri i puni elana spremali koreografiju, prigodne pjesme i govore za Tita.

'Tada nisi smio lajati na vlast, ali si bio siguran i spokojan', kaže jedan stariji Beograđanin za B92. Velika privilegija bila je predati štafetu Josipu Brozu, a za centralnu proslavu Dana mladosti, na stadionu Jugoslavenske narodne armije, uvijek se tražila karta više. Ipak, mlađe generacije više ne pamte vrijeme sletova i pionirskih marama.

25. svibnja se u bivšoj zemlji slavio kao rođendan doživotnog predsjednika SFRJ, Josipa Broza, ali i kao Dan mladosti. 'Titostalgija', kako je naziva profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić, postoji i danas, jer ljudi čeznu za sigurnim poslom, sigurnim ulicama, besplatnim zdravstvom i školstvom.

Tito je posljednji put sjedio u loži stadiona JNA 1979. godine, kada mu je omladinka Sanija Hiseni predala štafetu i prenijela najljepše želje za 87. rođendan.

Drug Tito je tom prilikom izgovorio i jednu od svojih antologijskih rečenica: 'Sretan je narod koji ima takvu omladinu', kao i: 'S ovakvom omladinom ne moramo se brinuti za budućnost.'

Komunistički lider iz razdoblja Kraljevine Jugoslavije, potom vođa partizanskog pokreta i poslijeratni doživotni predsjednik Jugoslavije, Josip Broz Tito rođen je u svibnju 1892. godine u Kumrovcu u Hrvatskoj.

Umro je 4. svibnja 1980. godine u Ljubljani i po vlastitoj želji sahranjen je u Kući cvijeća. Na njegov pogreb došlo je 700.000 ljudi te 209 državnih delegacija iz 128 zemalja svijeta. Bio je to najposjećeniji pogreb državnika u 20. stoljeću.

Posljednju počast Titu, koji je bio i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, tada je odao 31 šef države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsjednika skupština.

Prosle sedmice sam posjetila jedan stariji par...izmedju ostalog, jedno od pitanja koje mi je on postavio je bilo odakle je moj akcent. Kad sam mu odgovorila, nasmijao se i spomenuo Tita. Nakon sto mi je pomenuo par gradova kod nas, malo pricao o sistemu koji zapadnjaci nikad nisu uspjeli da razumiju, kako Tita i danas smatraju diktatorom, upitao je suprugu da mi kaze. Ona se nasmijala, i rekla da je Tito bio "ladies man". Na moj odgovor da znam, opet se nasmijala i rekla da ne vjeruje. Onda su mi ispricali kako je godinama njena najbolja prijateljica, operna pjevacica bila njegova ljubavnica. Razmisljajuci glasno pomenula sam Gertrudu, ali odgovor je opet kroz smijeh bio ne. Nisam uspjela izvuci ime, a i nesto me nije ni zanimalo. Nastavili smo pricu o njegovom politickom zivotu...zavrsivsi sa njihovom konstatacijom da je steta sto svijet nije imao vise velikana kao on, i nije se odnosilo na njegov love life.
Dijelim njihovo misljenje.

TITO JE JEO ZA DVOJICU, PIO ZA TROJICU!




Ponedeljak, 3. Oktobar, 2011.|











Milovan Mića Stojanović bio je glavni Titov kuvar od 1956., pa sve do
Titove smrti 1980. Patentirao je preko 200 danas nacionalnih srpskih
jela, uključujući i Karađorđevu šniclu.



Mića je kuvao za razne državnike, od Indire Gandi, preko Fidela Kastra,
do Gadafija i Čerčila! U toj bogatoj i ukupsnoj istoriji, svedočio je i
mnogim anegdotama.



Za Tita kaže da je 'jeo za dvojicu, pio za trojicu, ali se nikada nije napijao te je voleo da jede sve'.



Mića je jednom čak i glumio Titovog dvojnika, kada je obaveštajna
služba rimila dojavu o mogućem atentatu. Tada su Tito i kuvar Mićo
zamenili sobe, prensi Dnevnik. hr.



Danas je Mića u zasluženoj penziji, piše memoare i povremeno daje intervjue
----
Kao da mu je bilo teško kuvati ....Jožek jeo žganjce i mlince
Znači ,jeo za dvojicu ,pio za trojicu....a švalerao se za petoricu .

Pravi čovek

Gledala sam priču Titovog kuvara na tv.
Tito je samo izvoljevao,a da je mogao da jede..Auuuu..Stvarno je bio žderonja..I švaler naravno..(šta tu ima lepo?)

Ima lijepo,u zdravom tijelu zdrav duh,a bome i ko moze da poijede,kazu zdrav je....pa docekao je lijepe godinice!

A i lijep je bio...kako da se ne kace za njega,a samo lud bi odbio!

(1) РАЗРЕШЕНА ЕНИГМА ЗВАНА ТИТО

Момчило Јокић, истраживач забрањених историјских истина, књижевник, публициста, новинар и аутор сензационалне књиге „Тајни досије – Јосип Броз“



Тито је био ванбрачно дете рођено из ''велике љубави'' угледне пољске грофице Марије која је удајом добила латифундију близу Сегедина и управника њеног имања Франца Амброза, која је чувајући част удовице обезбедила детету изузетно школовање и третман.
Отац ће младог интелигентног сина коначно признати када исти дорасте за војну.

Замена идентитета Јосипа Амброза, касније алијас Тита, одиграла се у марту 1913. године када Јосип Броз умире, а његову животну биографију преузима витални Јосип Амброз, колега из војнообавештајног школског сектора гарнизона у Печују
Аустроугарске монархије.

Јосип Броз ће својом смрћу (рођен у Бечу, истински Хрват), без своје воље и знања, на предлог начелника школе Штанцера ''оживети'' поново у Јосипу Амброзу, алијас Титу!

Ви сте у књизи „Тајни досије – Јосип Броз“ изашли са сензационалном тврдњом да бивши председник Југославије маршал Јосип Броз Тито није Хрват, рођен у загорском селу Кумровец, већ неко други. Ко је, у ствари, био човек који се представљао као Јосип Броз Тито, а кога је тадашња послератна државна идеологија представила као онда „највећег сина наших народа и народности“?

- Моја истраживања започела су далеке 1968. године, оне незаборавне године студентских немира широм Европе.
Знао сам многе загонетне чињенице повезане с Брозом, али, нико се није усуђивао да говори део истине.
Истину нико није знао. Одлучио сам се да лагано, тајно истражујем и слажем мозаик сазнаних чињеница, да загледам далеке документе из архива Европе, наши су за ту тему били челично затворени.
И свака сумња тражила је аутору главу!
Ја сам се одлучио на стрпљиво истраживање корак по корак.
Тако је прво настала моја чувена – БЕЛЕЖНИЦА: КО ЈЕ ЈОСИП БРОЗ?

Да би се годинама обогаћивала и нарастала контрадикцијама, које сам морао стално, вишеструко упоређивати као компаративни истраживач који је одлучио да за истину понуди своју главу, у име свих убијених невиних жртава, и оних идеалиста, револуционара, који су веровали у нову ''зору човечанства'', а који су сишли у гробове не знајући ко им је вођа и за чије циљеве умиру!

Моја књига: ТАЈНИ ДОСИЈЕ ЈОСИП БРОЗ је дала више одговора на загонетну биографију и дело Јосипа Броза.
Књига је у првој варијанти требало да се појави далеке 1974. године, у мају пре 9. конгреса Савеза комуниста Југославије, а само месец дана после одржаног тајног Конгреса обнове (Пети и оснивачки конгрес) илегалне Комунистичке партије Југославије, који је одржан 6. априла 1974. године ноћу, а ми смо ухапшени, проваљени и лишени слободе, као непријатељи народа и рушиоци уставног поретка самоуправне Титове Југославије.
Наредбом савезног тужиоца СФРЈ били смо истовремено похапшени: сви учесници Барског конгреса, прве организоване опозиционе партије против Броза, као непријатељи народа и завереници против Тита!
Тако смо додирнули врата пакла и осетили хуманизам ''самоуправљања'' црвеног фараона, диктатора који је једини у Европи имао своју приватну државу, човека који је био јединствени тројански коњ у структури Коминтерне, великог ликвидатора у ''белим рукавицама'', човека са манирима барона, а истовремено аустроугарског поднаредника, крвника са Дрине у Првом светском рату, човека који је радио за четири обавештајне службе...

Био је то човек са хиљаду лица, са седам лажних аутобиографија, загонтар са 77. шифрованих псеудонима, клавијатуриста који зна Моцарта, хусарски сабљаш првог реда, лажни машинбравар и ''тринаесто'' дете са Сутле, шармантни Пеливан и играч на жици, велики интригант, заљубљеник у власт и ингениозни ослушкивач времена у којем живи, ласкавац који се шармом заљубљене кокете надмеће са збуњеним угледницима и сарадницима, дресер примитиваца и малограђанских ''башибозлука'', народа који више верују туђину, него свом сину!

Нашао је плодно тло да одигра најчудеснији покер политичке завере и издаје у Европи 20. века.

Далеке 1912. године, док Србија крвари у Балканским ратовима, будући господар живота и смрти, наћи ће се као питомац војно-обавештајне школе црно-жуто монархије у Печују.

Ту ће будући алијас Тито упознати питомца Мирослава (Леополд) Фридриха Крлежу, будућег великог хрватског писца и несуђеног нобеловца, а из те тајне и угледне обавештајне школе која је спремала шпијуне и извиђаче, у левом крилу зграде великог гарнизона Монархије, тих дана ће бити у клупи штркљасти кошчати младић, несуђени уметник и сликар, несуђени архитект Адолф Хитлер!

Тај податак ме је фрапирао и први сам од свих истраживача истерао лисицу историје из јаме загонетке времена.
Сви су касније били запањени, сви су то преписивали из моје књиге ''откровења'', из књиге: ТАЈНИ ДОСИЈЕ ЈОСИП БРОЗ, која ће угледати прво издање тек 1992. године, у издању ''Нове светлости'' у Крагујевцу и која је имала промоцију невиђену широм Србије, а посебно у Међународном ''Прес центру'' у Београду, у фебруару, када се сјатило бирано друштво војних аташеа, новинара, агената, страних и домаћих, да присуствују чину рашчовечења нечовечне загонетке историје – Јосипа Броза-АМБРОЗА, алијаса Тита!

Знао сам, да свом народу и осталим народима, једино могу помоћи, ако му супротставим своја открића, своје истине сазнате иза ''седам тајних печата'' како би у огледало истине и историје, коначно народ схватио: ко је убица његовог права на срећу и мир, и како је српски народ следио ''као слуга покорни'', част изузецима и усамљеним херојима, вођу који је брже од самог сатане овај простор Југославије претворио у велику касапницу, да би он био запамћен као човек којег ''мајка више не рађа''!

Тако се и кроз послушност и жељу да буде ''нешто друго'' наш народ одрекао себе и своје историје, па је новим ''измишљеним'' победама поразио самога себе!

Моја књига је замишљена као ПРОЛОГОМЕНА ИСТОРИЈЕ, као ОПТУЖНИЦА ЈОСИПУ БРОЗУ-АМБРОЗУ, алијасу Титу, пред судом части и историје ове земље.

Нажалост, он је нас први (као и много пута раније) уграбио, а сам је од свих светских диктатора, фараонски сахрањен, и побегао је од таквог суђења у свој загонетни, небески пакао, остављајући још једну тајну: где је стварно сахрањен, а сахрањен је осмог маја 1980. године, а ја сам ухапшен осмог маја 1974. године!

Шта значи број судбине: ОСАМ у животу фараона и једног професионалног истраживача забрањених историјских истина 20. века, писца и новинара Јокића?

Тако је Броз у смрти остао загонетка као ''највећи син наших народа и народности'', а уопште није био наш, није Хрват, а још мање дете Сутле и Кумровца – то сам у књизи документовано доказао, али, и даље, наша српска јавност чита да је рођен 25. маја, да је умро 5. маја и слично, а све је то обична, али, упорна лаж идиотске школе обмане овог народа, која још траје, на нашу срамоту.

Сви се плаше истине, а истина неће да умре због свих оних племенитих снова и идеала невиних жртава ове земље и нашег народа!
Ја сам овим својим истраживачким делом свима њима упалио свећу коју више нико не може угасити, ниједна власт, ниједна генерација!

Ma da nadju da je sam necastivi,on je bio moj predsjednik,njega sam voljela,u njegovo vrijeme zivjela i bila zadovoljna...taman da je pobjegao vragu ispod ostiju,bio je bolji od sve i jednog poslije njega i zato nostalgija i postovanje njegovog lika i djela....makad to bio neki 7.lik po redu,maska ili sta vec....kako god se zvao,on je vodio Jugu i drzao nas zajedno...aj sad nek neko uspije ujediniti jedan narod,a ne sve te nase narodnosti i manjine....

Astra ::

Ma da nadju da je sam necastivi,on je bio moj predsjednik,njega sam voljela,u njegovo vrijeme zivjela i bila zadovoljna...taman da je pobjegao vragu ispod ostiju,bio je bolji od sve i jednog poslije njega i zato nostalgija i postovanje njegovog lika i djela....makad to bio neki 7.lik po redu,maska ili sta vec....kako god se zvao,on je vodio Jugu i drzao nas zajedno...aj sad nek neko uspije ujediniti jedan narod,a ne sve te nase narodnosti i manjine....

I jos kakvu je bagru drzao na uzdi....Malo hiljadu spomenika da mu se podigne:)

(2) РАЗРЕШЕНА ЕНИГМА ЗВАНА ТИТО

Како се десило да Јосип Амброз, као што Ви тврдите, преузме идентитет правога Јосипа Броза?
Ко је био прави Јосип Броз?

Зашто је то урађено?

Аустроугарска је већ од 1908. године спремала рат против Србије.
Она је уласком у Босну и њеном анексијом, уз благослов Енглеске, отворила свој пут на Исток, а на том путу корачаће Фрањо Јосиф и Немачки Кајзер заједно.
Србија је требало да буде гробље на путу њихове славе.
Истовремено сам открио први и податак о Брозовој улози на Дрини у Првом светском рату.

Има све то у књизи.
Велика је то прича.
Саслушао сам и последње живе сведоке, учеснике историје, борце, мученике, инвалиде и просјаке, заборављене хероје одбране Србије у рату од 1914. до 1918. године.
Имао сам срца и ума да чујем њихове поруке, пре њихова заборављена умирања.
Србија никада није знала да се својим мученицима одужи незаборавом.
Када се рат заврши, сва слава припада профитерима рата, а сиротиња не зна за своје гробове, ни синове, ни очеве, ни мајке, ни кћери, ни осрамоћене сестре, зна само за црне мараме и црне барјаке!
Куку, теби, Србијо, докле ћеш тако?


Такође, прилично је била и енигматична улога Броза у Првом светском рату.
Да ли је он заиста био на Дрини и Церу као аустро-угарски војник и чиме се то може поткрепити?

Зар Србија није уклета земља?
Шта је све требало ишчитати да се дође до ових сазнања?

Један велики број савремених ''преписивача нове ресавско-београдске историјске школе'', позајмљивали, на нечастан су начин, моја открића и пласирали их као ''своја'', док испијају виски по београдским елитним кафанама!
Такви су то људи.
Не цитирају друге већ све себи приписују, као што је и радио њихов велики узор Броз!

Још једна Ваша прилично сензационална и широј јавности непозната тврдња заслужује пажњу; а то је да је Јосип Броз учествовао у припреми атентата на краља Александра у Марсеју.
Појасните нам то.

- После 4. дрезденског конгреса КПЈ и победе нове фракције у којој ће Хрвати имати кључеве самог врха одлучивања, а посебно што ће они инсистирати 9. новембра 1928. године на погледе неодрживости овакве нове уједињене државе Јужних Словена, на Версајску Југославију, као вештачку творевину, као ''тамницу народа'' коју треба разбити, пошто су они себи осигурали слободу и велики животни простор, захваљујући ратничким победама српске војске у Првом светском рату, захваљујући великим жртвама и разарањима Србије и њеном сељачком гуњу и опанку, наточеном крвљу и ранама од Кајмакчалана до Марибора, од Косова до Темишвара, њима више није била потребна Југославија.

Почели су да харангама код Коминтерне и за време 4. конгреса у Дрездену, истичу право нације на самоопредељење и отцепљење од нове матичне државе.

И пре него што је она залечила ране, они спремају ножеве за клање.
То је њихова захвалност.
Тако је та далека 1928. година била увертира за крваву 1941. годину.

Јао, теби, Србијо, што ниси знала да слушаш своју децу и своју памет, што си гајила своје будуће гробаре, што си се њима заклињала на верност, што си им уступала огњишта своје историје да се огреју разни сатанисти, зидари, пробисвети, плаћеници, убице свих боја и раса, а да се ти на ловорикама ''славе'' не можеш освестити, да ћеш ускоро остати без своје главе!

И тако је дошао још један важан, показаће се кобан, датум - 1934. година.

Јосип Броз ће изаћи са допунске робије из Огулина 12. марта те године.
Ову казну нико од историчара није тумачио.
Ово није саставни део оне казне из такозваног Бомбашког процеса, као ни казне за такозване синдикалне мере када је у Огулину суђен пред Судбеним столом у Огулину 28. октобра 1927. године и када је пуштен да се брани са слободе!
То суђење окривило је Броза за хулиганство!

Изласком са робије, он ће испричати нове верзије, и као сви понављачи историје, отићи ће у Свето Тројство, каква симболика, човека који никада није био светац, а ни припадник Тројства, ако се не узму у обзир три агентуре као страни плаћеник своје будуће биографије!!!

Изласком са робије, овај нечасни пробисвет, који је иначе још за време Аустрије у току првог великог рата у Војводини хапшен као поднаредник за силовање Српкиња и касније послат на Источни фронт, овај чудесни маг црне магије у својој аутобиографији коју прихватају неки биографи каже следеће: до доласка на рад у Комунистичку интернационалу ради углавном у земљи, у оквиру Покрајинског комитета чије је седиште у Бечу (такав Комитет тада није постојао)?

Као да је Комитет нека врста железничке станице, где свако може боравити и отићи када хоће и где хоће?
А зна се каква је била конспиративност.
Све полиције Европе сарађивале су у борби против комуниста.

Установио сам да је Броз у Светом Тројству боравио мање од месец дана и да је на наговор свог старог друга, пајташа, свог претпостављеног официра Аустрије Томашека (Словака), отпутовао за Јанка Пусту – логор где су вежбале усташе уз благослов, немачке, мађарске, али и уз знање енглеске обавештајне службе и Ватикана, као и Павелићевог штаба из Италије.

Тако Броз долази са Томашеком средином априла 1934. године, где постаје један од помоћник инструктора за атентаторе и заверенике, за специјалне задатке. (Напомињем да Броз после изласка са робије није имао запослење.)
Новац му је био потребан и оне ће га ускоро имати по сваку цену.
Активира своје старе агентурске везе и тако постаје инструктор за обуку младих и полетних злочинаца.
Јанка Пуста је била тада велики логор и вежбалиште за специјалне службе мађарске војске.

Терезу Штанцер, братаницу пуковника Штанцера (у Другом светском рату биће генерал и заробиће га партизански генерал Баста, и њега и Томашека, на крају рата, и по Титовој наредби биће стрељани са још десет генерала), да не би открили његову прошлост из Првог светског рата.

Типичан заводник са манирима барона, изузетне интелигенције, брзих одлука, и сјајног инстинкта, Броз види своју шансу: осветити се краљу Александру и Србији.
Зна да Мусолини, као и Геринг, заједно са Павелићем, имају своју карту.
За покерским столом – злочинци деле плен историје.

За команданта Јанка Пусте 1934. године био је постављен усташки мајор у мађарској војсци Вјекослав Сервеци (у Другом светском рату усташки генерал), његов помоћник је био командант војне обавештајне школе у Печују – Славко Штанцер!

Оба су знали Броза.

Они су његови војни учитељи, они су створили његову нову биографију!

Тада и Тереза Штанцер прихвата да буде један од поверљивих курира атентатора, она ће пребацити оружје за убице у Марсеју. Она је она загонетна плавуша коју није успела да идентификује истрага полиције после атентата на краља Александра и импровизованог суђења!
Само је пуковник Штанцер знао све о њој као и сам Броз.
Она је после атентата неопажено отишла за Аргентину!

Најбољи агенти су добијали награде и путовања широм Европе. Броз је међу награђенима.
А када је почела да ради Јанка Пуста као центар обавештајаца Мађарске?

Ево шта је тада записала служба Војске Југославије:

”Шпијунска школа против наше земље...
Из поузданих извора се сазнаје да је у Сегедину отворена шпијунска школа која спрема младе против наше земље и Румуније.
До сада се за ту школу већ јавило шест особа које официри из Генералштаба припремају у касарни Пука у Сегедину”,
21. 08.1923. године, страна 6.

Исти метод као 1913. године у Печују.

Не одустаје се лако од метода који су проверени и доносе успех када је у питању агентура за рушење једне земље. Плаћеници ВМРО завршиће посао.
Уједињене убице Европе одрадиле су злочин.

Тако је убиством краља започела агонија Југославије.
Внутрена македонска револуционарна организација даровала је усташама, Мусолинију и Герингу, извршиоце атентата...

У књизи су обрађени детаљи и изјава организатора убиства.

Al ne puce Juga za njegova zivota....bio mir,ni sanjali nismo da se pobijemo medjusobno....pa sad nek prica ko sta hoce....zivjeli smo u miru,a ako je i bila diktatura,bar nije mogla svaka suga da digne glas....a bome nije moglo puno toga.

U, kakav tekst! Ali, mnogima ce biti tesko da sazvakaju ovo. I iznenadjenje, neverica, ma i sumnja, ali pred cinjenicama covek mora zastati... I onda...Moramo probati da gledamo mnoogo sire...Znam, nije lako, osecamo se prevarenim,i ne mozemo tek tako prihvatiti da je sve bila laz!

A kad covek promisli bolje, mora da shvati da je to samo jedna od mnogih..Ova se tice direktno nas, a na svetu ih ima puno...

Istoriju pisu pobednici, i ne bi trebalo da bude cudno sto mnoge istine tako kasne...Nek' uteha bude bar da istina kad tad izidje na videlo...Eto...

Astra ::

bar nije mogla svaka suga da digne glas....

Pa covjek imao sluha, nije mu slon na uhu stajao:) :sunce11:

Ja se vodim time da istinu pise pobjednik i ne vjerujem da je saka nenaoruzanih parttizana uspjela da pobije na hiljade do zuba naoruzanih Svaba....ali sta da se radi,ko zna kakva je istorija prava Cezara,Aleksandra Velikog....ali jedno sigurno znam,ljepse bilo i u onoj lazi nego danas!

AstrinaKomsinica ::

Astra ::

bar nije mogla svaka suga da digne glas....

Pa covjek imao sluha, nije mu slon na uhu stajao:)

hahahahha I love you..

Kijara-brm ::

AstrinaKomsinica ::

Astra ::

bar nije mogla svaka suga da digne glas....

Pa covjek imao sluha, nije mu slon na uhu stajao:)

hahahahha I love you..

p.s. ovaj avatar ti je haos! Ne mijenjaj, stvarno je cool

I Tito bi sine,samo da je ziv....mislim volio ovaj avatar.

Pa mogu ti rec! Bio je smeker i to pravi, nisu ga dzaba dame gotivile:) I to koje dame!

hahahhaha Tito je baš bio legenda...:)
Rodih se baš u pogrešno vreme..
Sad nas jaši svaka šuša,a mogla bi i po procenama kukuriku kolacija...


A je simpa avatar..my lady:)))hvala

cojle ::

Ко би рек'о... тако лепа а паметна!?

Ah, taj Cojle....sram ga bilo!

Cojle opet krsis pravilnik. Pustas cirilicu. :srrrr:

Aaaa, sada sam video, pa cirilica je strani jezik. :yeeessss:

Odmaknite od Tita u mene.... drk***e na drugim temama...ja ovog covjeka postujem i zao mi je da ste ovo iskoristili da se "koljete"...ali time se pokazalo i opet,Tile je bio heroj,legenda....drzao nas pod kontrolom...svaka mu cast,za nobelovu je.