Selo moje najmilije

First topic message reminder :

U selima Srbije trenutno ima više od 50.000 praznih kuća, dok u 145.000 njih niko ne živi, izjavio je danas predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Dragan Škorić.

[You must be registered and logged in to see this image.]

On je na naučnom skupu "Perspektive i razvoj sela" održanom u SANU kazao da od 4.600 sela u Srbiji čak 73 odsto nema dom kulture ni biblioteku, 400 sela nema nijedne prodavnice, 2.760 sela nema vrtića, dok je bez pošte 2.000 sela, a bez osnovne škole 230 sela.

"U 986 sela stanuje manje od 100 žitelja i ona će nestati za jednu deceniju. Najviše zabrinjava činjenica da 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa sela, starosti od 30 do 45 godina, nisu zasnovali porodicu", naglasio je Škorić.

Prema njegovim rečima, u dve trećine sela ne postoji veterinarska ambulanta, iako je glavno zanimanje poljoprivreda, a samo u malom broju ruralnih naselja postoje biljne apoteke.

"Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, loša mreža puteva i gotovo nikakve šanse za zaradu, osim obrade zemlje najčešći su razlozi zbog čega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana", kazao je Škorić.

Potpredsednik Odbora za selo SANU Milovan Mitrović kazao je da je Srbiji potrebna nova agrarna i socijalna reforma koja bi obuhvatila pravno i tehničko uređenje obradivog zemljišta, uređenje vodotokova, novo organizovanje zemljoradnika, pre svega u zadruge, kao i jačanje seoske samouprave, osiguranje sistemske državne potpore agrarnim naučnim institutcijama i reforma seoskih škola. On je predložio da Skupština Srbije formira Nacionalni savet za selo i poljoprivredu koji bi davalo stručno mišljenje o zakonskim predlozima koji se odnose na održivi razvoj sela i poljoprivrede, na postojeću strategiju i tekuće mere agrarne politike.

[You must be registered and logged in to see this link.]
[

Došlo je vreme kad je lakše ćutati ili još gore opsovati nego reći lepu reč. Došlo je vreme kada nema razumevanja, samo osuđivanja. Ponekad ne trebam ni samoj sebi, a kamoli ljude u svojoj blizini. Svet se raspada. Želim da se pridružim onoj baki što živi sama u napuštenom selu, okružena prirodom jer koliko god da joj je teško, bolje joj je.




[You must be registered and logged in to see this image.]

Zrenjaninski poljoprivrednici blokirali uljaru
Beta

ZRENJANIN - Poljoprivredni proizvođači iz Zrenjanina, nezadovoljni niskim cenama poljoprivrednih proizvoda, sa više od stotinu traktora blokirali su ulaze Fabrike ulja “Dijamant” u Zrenjaninu.

Sekretar Udruženja poljoprivrednika iz Zrenjanina Dragomir Mijatov izjavio je da je izuzetno zadovoljan odzivom i da poljoprivrednici, njih nekoliko stotina koji su ispred uljare došli i automobilima, neće odustati od zahteva koje su, kako navodi, ostavili na portirnici fabrike, jer im je ulaz u uljaru zabranjen.


On je podsetio da je juče održan sastanak s direktorkom Fabrike ulja Slavicom Kešelj i da im je tom prilikom za kilogram suncokreta ponuđena cena od 26 dinara s porezom na dodatu vrednost, ali da oni time nisu zadovoljni jer su zatražili da cena bude 40 dinara, plus PDV.


- Mi od naših zahteva nećemo odustati, očekujemo da bude ispunjen, ali i isplatu u roku od sedam dana od predaje, a ne da nam daju repromaterijal, što ne dolazi u obzir - naglasio je Mijatov.

Monopolisti najobicniji  

Sve spremno za berbu grožđa
Analiza grožđa i izgled vinograda obećavaju dobar rod. Poneki beru najranije sorte, dok većina u grožđu meri šećere i kiseline i sprema se za berbu u narednim danima.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U subotičkom kraju sve je spremno za berbu. Gordana Pavković iz Vinarije "Zvonko Bogdan" kaže da će u vinograde naredne sedmice.
"Trenutno se u vinariji nalazi tim enologa predvođen našim glavnim konsultantom, ali su tu i mladi enolozi iz Italije, Španije i Mađarske. Oni svaki dan procenjuju kvalitet grožđa i pre svega mere šećer i kiseline u grožđu. Ukoliko se ovakvi vremenski uslovi nastave očekujemo početak berbe za nekoliko dana. Prvo ćemo brati sovinjon kako bismo zadržali njegov aromatski kompleks. Nakon toga ćemo brati burgundac beli, a zatim naše crvene sorte merlo, kaberne fran i frankovka," kaže Pavkovićeva.
U Irigu, u Vinariji "Mačkov podrum" počeli su berbu portugizera, od kog prave poznati svatovac. Vlasnik Sava Jojić kaže da je, pošto su vina prijavili u sistem geografskog porekla, početak berbe odobrila inspekcija Ministarstva za poljoprivredu.
"Portugizer je zreo, izuzetno zdravog stanja, sa dovoljnom količinom šećera za proizvodnju svatovca. Grožđe je bolje nego lane, nema smeđuranih bobica pošno nije bilo toliko ekstremno toplih dana. Berba je odlična a prinos je onakav kakav smo mi želeli, a to je dva kilograma po čokotu,"kaže Jojić.
Docent na tehnologiji vina, Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Puškaš podseća da je zbog evidentnih klimatskih promena složenije odrediti pravo vreme za početak berbe.
"Sam momenat berbe se određuje iz odnosa sadržaja šećera i ukupnih kiselina, odnosno pH vrednosti. To je naročito bitno kod belog grožđa namenjenog za proizvodnju belih vina, dok se kod crnog grožđa moramo voditi računa o fenolnoj zrelosti. To se relativno lako može utvrditi posmatranjem boje bobica i posmatranjem semenke grožđa pošto su one izvor velike količine kvalitetnih fenolnih jedinjenja koja su neophodna za proizvodnju kvalitetnih crvenih vina," zaključuje Puškaš.
Inače, u Srbiji je pod vinogradima samo 30 hiljada hektara, a proizvodnjom i preradom grožđa bavi se 120 hiljada domaćinstava. Prosečna godišnja proizvodnja vina u republici je milion 700 hiljada hektolitara, dok je potrošnja po stanovniku relativno mala - tek oko 4 litra. Ohrabruje činjenica da se poslednjih godina ulaže u savremene vinograde i otvara sve više vinarija. Koristeći savremenu tehnologiju, vinari proizvode znatno kvalitetnija vina, koja na prestižnim međunarodnim vinskim takmičenjima osvajaju značajna priznanja.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

Prekid blokade puta Pančevo-Beograd dok traju pregovori
blic

Poljoprivrednici iz južnog Banata, nezadovoljni otkupnom cenom pšenice, kukuruza i suncokreta, prekinuli su danas oko podneva blokadu novog puta Pančevo-Beograd, nakon što je njihova delegacija otišla na razgovore sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem.

Član Organizacionog odbora protesta Jovan Negovan rekao je da je delegacija otišla na razgovore sa Ljajiće moji počinju oko dva sata.



On je rekao da će se tek nakon tog razgovora odlučivati da li će se nastaviti traktorska blokada, odnosno na koji način će se protest odvijati.



Poljoprivrednici iz južnog Banata, nezadovoljne otkupnim cenama poljoprivrednih proizvoda, počeli su proteste u sredu ujutro. Oni su želeli da sa nekoliko stotina traktora u protestnoj vožnji dođu ispred Vlade Srbije i svoje zahteve za rešavanje problema predaju premijeru Ivici Dačiću i vicepremijeru Aleksandru Vučiću,
ali ih je policija zaustavila na ulazu u Pančevo.



Poljoprivrednici su blokirali pančevačku i luku na Dunavu i silose kompanije Graneksport iz Pančeva i podržali blokadu uljara u Zrenjaninu i Novoj Crnji.



Juče juutru su predali zahteve Vladi Srbije za rešenje problema sa očekivanjem da Vlada pre svega posreduje u njihovim pregovorima sa uljarama oko otkupne cene suncokreta.
[You must be registered and logged in to see this image.]



Oni traže da prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić suzbije kartelsko ponašanje u industriji ulja i dogovaranju otkupne cene suncokreta.



Traže i da otkupna cena suncokreta bude 45 dinara za kilogram, dodatni otkup za potrebe Robnih rezervi 200.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara za kilogram, kao i otkup 200.000 tona kukuruza po ceni od 18 dinara za kilogram.



Poljoprivrednici su juče organizovali dvočasovnu blokadu puta Pančevo-Beograd od 12 do 14 sati, da bi blokadu nastavili od 16.00 do danas u podne na svaka dva sata, uz pauzu od sat vremena, nezadovoljni što niko od nadležnih nije hteo da ih primi na razgovor.

 

                                 

Samo da se pozalim: ne da mrzim selendru u kojoj zivim, nego lijepo hoce nesto da mi budNe  Od krkana, neobrazovanih nadrkanih baba heklacica (da, bukvalno heklaju na sastancima gradskog odbora, da ga tako nazovem).

Helenese, vrijeme glasanja, pa se babe uspandrcale, sve lijepe neke republikanske slogane okolo,,,,a kramp do krampa.

Ma ne mogu da docekam da Smelly krene na faks! Do tad im malo kulturno objasnjavam asValt      

[You must be registered and logged in to see this image.]


Kad ojacam od vezbanja, onda cu i ja ovako  letos kod mojih

Željko Panonac



Pamti sine, život nije bajka
Uvek me je svetovala majka
Dobar budi, dobro da ti bude
Voli Boga, poštuj dobre ljude.

Dobri ljudi, iz daleka mali
Veliki ste Svi u pesmu stali
Živi pesma i duše Vam žive
U večnosti međ' četiri njive.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lepotan!!! Menjam Beograd za selo pod Avalom plavom i samo se družim sa kozama i mačkama, obožavam ih.

  

 

 

Ću se spoturam po moj dvor, dok mogu na noge

Kvo ću  praim? Spoturam se, eve,  po ovija dvor, opustel dabogda, kolko mi je se u njeg dosadilo i kolko sam muke u njega vidjuvala. Dokle se ja privrćujem ovdeka, neće bude ametom pusto, a kada i ja jemput otidem odovde na onija svet,  ovde se ima pavučina navata na direci i na vrata, pavit ima pokrije ovija prozori, a iz krov ima samo iskačaju mačke i divlja piletija, kad negde nešto šušne pa gi uplaši.

Ne može se više, i toj ti je. Do lani nekako i moga, al od lani mi se ote rabota, i noge i ruke izdadoše, samo si tike idem po ovija svet, kolko da me ima. Da ne reknu, štuče Varadinka,ene ju u kuću si, belo videlo ju više ne vidjuje.


Ete takoj, kad neki projde, pa imam s kuga da provrevim, ono mi nekako bude lesno na dušicu, pa i zaboravim ponekad kude me sve žiga i kojo me sve boli. Godža godinke pritisle na ovuj moju grbinu, panti ovaj glava mlogo i mlogo je proživela, al … kuj te pituje sag, kad nisi nizašto i numeješ da vreviš od onoj kojo oni vreve i kojo gi enteresuje.

Takvo vreme dojde, stari nestadoše, ovija pomladi otidoše poodamno, a i kad dojdu, trebe gi ti slušaš i služiž, mesto oni da slušaju teb. I takoj, moja dušica si znae kako je na mene, od kako sam razaznala, samo slušaj.

Dete kad beo,  slušaj postari. Eli kad se odado, pa slušaj postari. Deca kad počeše da stizaju, slušaj nji. Ter po ter, slušaj kvo ti reknu i nemoj se buniš. Ako oč da ti je mirna glava. Da ti dojdu deca, i snajke i zetovi i unuci.

Suni im kvo imaš, koje si od usta ostavil da ima za nji kad se reše da dojdu, kolko da ne pituju po selo zašto ne doode tvoji, neste li se posvadili.

Kavu što donesu, oni su ju i popiju, po cel d’n samo bi kafu pili, lebac se zaraduju kad im omesim, mesto oni na men da olakšaju, ja se presamitim na nji da ugodim, da zgotvim kvo vole i da pratim kvo se našlo, da se ne vrnu u varoš s prazne ruke.

Ne znam, moji su si, da su mi živi i zdravi sto godine, al oni nikad nemaju vreme. Sve se nekude žure, sve će im nekvo pobegne, sve na trku. Lani dojdoše na dva dana, pa otidoše na more, podbraše kvo se rodilo u gradinu, ja i čeka da ju okopamo, al rekoše, majke, nemamo mi vreme za toj, mani ni sag, vidiš da se žurimo. Prespaše kad se vrnuše, obećaše, će dojdu pa poskoro…i, dojdoše za slavu.

Zimu presede kod nji, malko kod sina, malko kod ćerku, kod obojica tesno i nekako mi teskobno u dušu beše, al pratili amanet kad Misa Tomislavin doodi  da pojdem s njeg, te otido.

Ovuj zimu me neće nikuj prevari. Drva sam si zbrala, malko u dolinu, sama,malko plati te mi doteraše, brašance u špajez i maz si imam, takvo-nekvo ću priberem po gradinu, za men jednu mlogo li pa treba, i ovde ću zimuem.Barem se nema uzvodim na nikuga i nema mi zapišuju usta kad oću nešto da reknem.

I dok sas moj pamet mogu da mislim i na moje noge da si odim,
varoš me neće vidi. Ete takoj.  

[You must be registered and logged in to see this image.]


Vala, ovo nema u varoš. Da li starim il su labudovi?:))) Sad bih legla izmedju koze i njenog deteta i slatko ih ljubila.

  

..i ovo je prica o nasem selu,i odnosu prema njemu..

Baj, baj 250 miliona evrića
| Mijat Lakićević, Novi magazin

Pre bih kupio „džon dir“ nego „mercedes“. Otprilike tim rečima je nedavno svoju životnu filozofiju opisao jedan uspešan domaći poljoprivrednik.


U stvari, da budemo pošteni, nije on direktno pomenuo dva najčuvenija, svakog u svojoj oblasti, svetska brenda, već smo toj „paraboli“ pribegli da bismo maksimalno „izoštrili“ sliku; naš junak je upotrebio „generička“ imena proizvoda – rekao je: „pre bih kupio traktor nego džip“ – što čitavoj priči zapravo još više daje na dubini i širini.

U isto vreme, na drugoj strani, neodgovornost, javašluk, bahatost, rasipništvo – blago rečeno. Država Srbija je odbila 250 miliona evra iz evropskih fondova namenjenih poljoprivredi. Ne samo da je aktuelna vlada propustila da za svoje građane-seljake obezbedi podršku od 100 miliona evra u ovoj i prethodnoj godini (o čemu je NM već pisao), već se nedavno odrekla i dodatnih 150 miliona evra za naredne tri - 2014, 2015. i 2016. godinu. Naime, pre mesec i po dana Vlada je usvojila dokument pod (kao i obično krajnje rogobatnim) nazivom „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014-2017. godine sa projekcijama do 2020. godine”. U tom dokumentu se sasvim jasno kaže da Srbija ni u naredne tri godine neće izgraditi (administrativni) sistem koji bi njenim poljoprivrednim proizvođačima omogućio da koriste sredstva iz tzv. IPARD fondova EU, te da će ta sredstva (eventualno) moći da koriste tek od 2017. godine.

U stvari, pomenutih 250 miliona bliže je minimalnoj sumi koju je Srbija izgubila. Naime, kada su uzme u obzir koliko su druge tranzicione zemlje dobijale iz evropskih fondova, Srbija je mogla da dobije između (minimalnih) 47 i (maksimalnih) 64 miliona evra godišnje. Najveći broj zemalja uspevao je da u potpunosti iskoristi raspoloživa sredstva, što znači da je Srbija izgubila čak i više od 300 miliona evra.

Ako je neko možda pomislio da aktuelna vlada (od jula 2012. godine kad je počela s radom) nije imala dovoljno vremena da obavi sve što je potrebno – greši. Imala je godinu i po dana, što je više nego što je za isti posao potrošila Hrvatska.

Ovih dana se govorilo o 200 miliona evra kredita za poljoprivredu od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dok smo se borili da dobijemo taj „najpovoljniji mogući“ zajam, potpuno smo zaboravili da na raspolaganju imamo upola više para i to – besplatno.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dok je Šumadije biće i rakije.

Ne kvari tematiku molim!

AstrinaKomsinica ::

Ne kvari tematiku molim!

  

cojle ::

AstrinaKomsinica ::

Ne kvari tematiku molim!

   

  

Ovu i da sam trazila ne bih nasla hahahahahahahahahahahahaha