Ruski Preferans

STANDARDNI RUSKI
PREFERANS

Standardni Ruski Preferans je oblik ove igre, koja se igra u istočnom delu Evropskog Kontinenta.
Od „našeg“ se razlikuje veoma mnogo, tako da se na prvi pogled čini kao da je u pitanju potpuno nova igra.
Ipak, razlike su tehničke prirode, ali suština ostaje nepromenjena.
Iskusnijij Preferansisti će se već posle 15-ak minuta, potpuno uklopiti u bilo koju, od ovde opisanih varijanti.
U uvodnoj reči je naglašen značaj Ruskog Preferansa, odnosno činjenica, da je on ogledna i reprezentativna varijanta Preferans igara uopšte.
Sreća u Ruskom Preferansu je svedena na minimum, a kvalitet i umešnost igrača, skoro uvek odlučuju partiju.
Upravo je na delu pokušaj, da se ova varijanta promoviše u sportsku disciplinu, pa se partije pojedinih Turnira i direktno prenose putem malih ekrana.
Na Ruskom sportskom kanalu, neumorno se vrte partije, pravila, kratka škola Preferansa itd.
KARTE : Koristi se standardan skraćeni špil, od 32 karte.
Njihove jačine su uobičajene, dok su boje rangirane drugačije.
Skoro redovno su u upotrebi dva takva kompleta, različitih dizajna na poleđini, pa dok se sa jednim igra, drugi se meša i priprema za sledeće deljenje.
Redosled boja je : Pik , Tref , Karo i kao najjača , Herc.
SMER IGRE : Na međunarodnim Turnirima, za Preferans se usvaja „levi“ smer igre, u pravcu kretanja skazaljke na časovniku.
Njega koriste u SAD-u, Engleskoj, Nemačkoj, Rusiji.
Naš smer igre je suprotan kretanju skazaljke na satu, a „u desno“ osim nas još igraju u Italiji, Francuskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Kini.
Ipak, kako je u pitanju igra međunarodnog nivoa i ranga, prihvaćen je smer sa većine svetskih Turnira; znači, s desna, u levo.
BROJ IGRAČA : U igri učestvuju 4 igrača, gde svako igra za sebe.
Ovo je za čitaoce mali šok, pošto je u Svetu ogroman broj novela, anegdota, poslovica, vezano za Preferans i njegova 3 igrača.
I u Rusiji se slobodne partije uglavnom igraju u troje, jer je partija dinamičnija, zanimljivija, brža.
Ipak, samo pri učešću četvorice, uticaj sreće je tek vrlo malo prisutan.
Vrlo originalno za Rusiju, a što se primenjuje u još nekim tamošnjim igrama je, da se delitelj može čak i uključiti u igru.
On u većini slučajeva pauzira, ali ipak osvaja bodove, a po nekad daje i savete.
Pri igri u četvoro, nije neophodno da igrači budu ujednačenog kvaliteta, a igra ipak može biti neizvesna i zanimljiva.
Eventualna slabost jednog igrača, uvek može biti nadoknađena od strane delitelja.
Takođe, pomenuti igrač može od njega dobiti pomoć, a mnogo toga i naučiti.
I najzad, gubitak relativno slabijeg igrača, u ovoj igri ne može biti preveliki, što takođe potvrđuje džentlmenski karakter Preferansa.

PRIPREMA MESTA ZA IGRU : Pre početka partije, najpre se nacrta šema (jedinstvena tabela) u koju se upisuju rezultati.
Ona se postavja na sredinu stola, a svako sam upisuje svoje bodove.
Po pravilu, papir je samo malo manji od veličine stola, tako da ga skoro u potpunosti prekriva.
Preko njega se tokom igre odigravaju karte, a ispada, kao da igrači rezultat upisuju po stolu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Tabela za 4 igrača ------------ Tabela za 3 igrača
Svako ima „svoju“ četvrtinu papira, a one su izdeljene na polja : 1, 2 i 3.
Pri učešću trojice, svakome pripada po trećina papira, a na svakoj su identična tri polja (1, 2 i 3).
Polje 1 – „Gora“. U „Goru“ se upisuju kazneni bodovi, pri padovima.
Polje 2 – „Meta“ (Glavno Polje). U „Metu“ se upisuju dobri bodovi, pri prolazu na Solo-igri.
Ova dva polja zajedno, zamenjuju Srednju Kolonu u „našem“ Preferansu.
Polje 3 – „Pratnja“. U ovo polje se upisuje Supa.
Ono je podeljeno na tri dela, a u svakome od njih se evidentiraju pomenuti bodovi, prema jednom od protivnika, polja : 3-B , 3-C , 3-D.
Tokom pisanja, svi bodovi su pozitivni, ali oni iz Polja 1 su „loši“, kao i tri polja sa oznakama 3-A, a nalaze se na delovima šeme, koje pripadaju protivnicima.
Naravno, ovo važi za igrača A.
Svako polje započinje od nule, a cilj je, imati što više bodova u „Meti“, a što manje u „Gori“.
I kod nas se odomaćila izreka, da kada neko pojačano „pada“, kaže se : „Ode u planinu“, „Pope se u Goru“ i slično.
IZBOR MESTA SEDENJA : Pred početak igre, svi igrači vuku po jednu kartu.
Za ovu priliku, karte imaju brojne vrednosti : A(1), K(4); Q(3), J(2), 10(10), 9(9), 8(8), 7(7).
Takođe, i boje su numerisane, pa tako „Pik“ vredi 1 bod (prva boja), „Tref“ 2 boda (druga boja), „Karo“ 3 boda (treća boja) i „Herc“ 4 boda (četvrta boja).
Izvučena karta se boduje tako, što se na njenu brojnu vrednost, dodaju bodovi za boje.
Tako npr, Kec-Herc vredi 5 bodova, Sedmica-Karo 10 bodova itd.
Igrač koji izvuče kartu najmanje vrdnosti, prvi deli i bira mesto za stolom,
Dalje, mesto bira igrač sa kartom sledeće veće vrednosti itd.
Ako dva igrača imaju karte istih vrednosti, prednost ima onaj, sa kartom „niže“ boje.
MEŠANJE i SEČENJE : Dok delitelj meša karte, njegov levi sused sakuplja one iz predhodnog deljenja i pripema ih za sledeće, u kome će on biti u toj ulozi.
Karte seče igrač desno od delitelja, a ni jedan presečeni deo ne sme sadržati manje od 5 karata.
Zabranjeno je sečenje iz ruke, odnosno, delitelj ih uvek mora spustiti na sto ispred igača koji seče.

DELJENJE i ULOGA DELITELJA : Delitelj deli u levu stranu trojici protivnika, 2 po 2 karte, dok ih svako ne dobije po 10.
U međuvremenu, 2 bilo koje spušta na sredinu stola i one predstavljaju „Kupovinu“.
Prilikom sečenja se ne otkriva ni jedna karta,a karte Kupovine ne sme gledati ni sam delitelj.
One ne smeju biti prve dve, niti poslednje dve karte iz presečenog špila, već bilo koje druge.
Karte se tokom deljenja ne smeju uzimati u ruke, sve dok se ono ne završi.
Ako se slučajno potkrade greška, delitelj je odmah u hodu ispravlja.
U ovoj varijanti Preferansa, delitelj ne sme gledati karte ni jednog igrača, niti im deliti savete.
On u principu „navija“ za igrače pratnje, jer u slučaju „pada“ Solo-igrača, i sam dobija bodove.
U pojedinim trenucima, može se čak i aktivno uključiti u igru, što će mo videti kasnije.
Po završenoj Licitaciji, delitelj otkriva „Kupovinu“, a za pojedine karte može dobiti nagrade i to :
-Ako se u Kupovini nađe jedan Kec - Delitelj će Supiti budućeg Solo-igrača, kao da mu je na pratnji odneo 1 štih
-Kralj i Dama iste boje - Delitelj Supi Solo-igrača za 1 štih.
-Kec i Kralj u istoj boji - Delitelj Supi Solo-igrača za 2 štiha.
-Dva Keca - Delitelj Supi Solo-igrača za 3 štiha.
Ako Solo-igrač odmah javno odbaci otkrivenu „Kupovinu“, on Supi Delitelja za vrednost svoje Ponude.
Kod „Betla“ se sadržaj „Kupovine“ ne boduje.
U rukama se karte raspoređuju identično „našem“ Preferansu.

CILJ IGRE : Pre početka partije se mora postići dogovor o njenom ograničenju.
Npr, ako je dogovor da se igra do 50, cilj svakog igrača je, da u „Meti“ dođu do tog broja bodova.
Za onoga kome to pođe za rukom, kaže se da je „Zatvorio Metu“ (Zatvorio svoje polje).
Partija se produžava, sve dok svi učesnici to ne ostvare.
Igrač koji „zatvori“ Metu pre drugih, u daljem toku igre, svoje „dobre“ bodove otpisuje sa svoje „Gore“ (umanjuje svoje „loše“ bodove).
Jedan deo svojih bodova, upisuje i kao Supu prema protivniku, sa čime se stiče odlučujuća prednost.
Partija se može i samo vremenski ograničiti, a tada se igra sa „Beskonačnom Metom“ i ne postoji pojam njenog „Zatvaranja“.
Uvek je jedan Solo-igrač, a ostala dvojica njegovi protivnici.
U slučaju da jedan od protivnika ne želi da „prati“(igra), njegove karte može preuzeti delitelj i igrati umesto njega, što je objašnjeno u daljem tekstu.
Posle „kupovine“, Solo-igrač objavljuje svoju konačnu Ponudu.
On govori adutsku boju, a njegova obaveza je osvajanje 6 štihova.
Međutim, za razliku od „našeg“ Preferansa, on se ovde može obavezati i na osvajanje većeg broja nošenja, 7, 8, 9, ili čak svih 10.
Na početku se licitiraju samo boje : Pik, Tref, Karo, Herc, ili Bez Aduta, ali se izjašnjavanje može i produžiti sa : „7-Pik“, „7-Tref“ itd.
Posle „7-Bez Aduta“, obaveza se može podići na osvajanje 8 štihova, pa zatim 9 i na kraju 10, tako da je najjača licitacija „10-Bez Aduta“.
Pri objavljenoj bilo kojoj Ponudi „7“, Solo-igrač mora osvojiti najmanje 7 nošenja, a svaki igrač pratnje, po 1 štih, odnosno, ako prate oboje, zajedno 2 štiha.
U Ponudama „8“,ili „9“, pratioci zajedno moraju osvojiti, bar 1 štih.
Ako ostanu bez ijednog, „pada“ samo igrač koji se kao drugi izjasnio da „prati“.
U ovom obliku Preferansa, postoji i „Betl“, ali se on dosta razlikuje od „našeg“, pa će detaljnije biti objašnjen u daljem tekstu.
„Kontra“ i „Rekontra“ ne postoje.

LICITACIJA : Prvi se izjšnjava levi igrač od delitelja, a zatim se produžava dalje u levu stranu.
Delitelj ne učestvuje u Licitaciji, pošto on i nema svoje karte.
Prvi igrač započinje licitaciju sa „Šest-Pik“, ili govori „Dalje“.
Umesto „Šest-Pik“, uobičajeno je da se kaže samo „Pik“, ili „Jedan“, a u Rusiji najčešće „Prva“.
Broj „Jedan“, ili „Prva“ označava boju po redosledu, a za sada se broj nošenja, odnosno 6-i nivo igre podrazumeva.
Znači, u praksi se licitira : „Jedan“ , „Dva“, „Tri“, „Četiri“, „Pet“ (Bet Aduta), a ako se produžava dalje, obavezno sledi : „Sedam-Pik“, „Sedam-Tref“ itd.
U Rusiji se „Sedam-Pik“ govori kao „Sedam-Prvih“, „Sedam-Tref“, kao „Sedam-Drugih“ itd.
Igrači uvek iznose višu Ponudu od predhodne, a povišenja kao i u „našem“ Preferansu, obavezno idu po redosledu.
Znači, posle „Šest-Pik“, obavezno sledi „Šest-Tref“.
Kada prvi igrač dođe ponovo na red za izjašnjavanje, on može „zadržati“ predhodnu ponudu govoreći „Moje“, jedino ako je do tada neko već odustao.
U ovoj varijanti se umesto „Moje“, govori „Ovde“, što se odnosi na poslednju izrečenu Ponudu.
Igrač, koji se jednom izjasni sa „Dalje“, više se ne može vratiti u tok licitacije.
Primer izjašnjavanja:
[You must be registered and logged in to see this image.]
Kao što možete primetiti, u drugom krugu je igrač C rekao „Pas“ (Dalje), pa od trećeg, igrač B više ne povišava, već zadržava predhodno izrečenu Ponudu.
Posle zadržanih „Sedam-Drugih“, igrač D je odustao, što znači da je baš to on hteo da igra.
Igrač B postaje Solo-igrač i on sada može objaviti konačnu Ponudu „Sedam-Tref“, ili bilo koju veću od nje.
Pri iznošenju konačne Ponude, i u Rusiji se kao i kod nas, iznosi ime boje, a ne njena brojna oznaka, kao što je to slučaj tokom licitacije.
Po završetku licitacije, delitelj najpre otkriva karte „Kupovine“, a Solo-igrač ih uzima u svoj list.
On zatim odbacuje dve svoje karte „zatvoreno“ i objavljuje svoju konačnu Ponudu.
Odbačene karte se ne smeju otvarati do kraja igre u tom deljenju, a u Ruskom Preferansu, njihovo skrivanje može imati veći uticaj n konačan ishod, nego što je to slučaj kod „nas“.
Dalje sledi izjašnjavanje o Pratnji.

PRATNJA : Prvi se o Pratnji izjašnjava levi igrač od Solo-igrača.
On može reći „Idem“ („Vist“), ili „Dalje“ („Pas“).
Ako kaže da ide, izjašnjava se drugi, pa ako i on prati, sledi standardna igra.
Ako drugi igrač kaže „Pas“ („Ne Idem“), ponovo se izjašnjava prvi.
On može reći „Zajedno“, pa se u tom slučaju prelazi na igru, ali može reći i „Za Svoje“.
Ako kaže „Za Svoje“, njemu se prosto upisuje Supa prema Solo-igraču u iznosu od 2 štiha (ako je igra na 6-om nivou), ili jednog (ako je igra na 7-om nivou).
Na nivou 8 i više, on ne može reći „Za Svoje“.
Ako prvi igrač ne zove partnera, igra se nikada ne izvodi.
Pratiocu i Solo-igraču se upisuju bodovi, kao da su obojica prošli.
U Standardnom Ruskom Preferansu, nikada ne igraju samo 2 igrača.
Ako je prvi igrač pozvao drugog, obojica ofiraju svoje karte i igraju otvoreno.
Pri tome, onaj ko je zvao, tokom cele igre govori drugome šta da igra.
Ako prvi igrač odustane od pratnje (kaže „Dalje“), drugi odmah govori : „Zajedno“, ili „Za Svoje“.
Na 6-om i 7-om nivou, on nikada neće reći „Dalje“, jer sa izjavom „Za Svoje“, on upisuje Supu bez igre i ikakvog rizika.
Već na 8-om i 9-om nivou, drugi igrač može reći i „Dalje“, pošto gubi pravo da kaže „Za Svoje“.

POVRATNI VIST : „Povratni Vist“ se u Ruskom Preferansu sreće vrlo često, a označava sledeću situaciju :
Ako prvi igrač kaže „Dalje“, a drugi „Za Svoje“, prvi se može predomisliti i reći „Zajedno“.
Igra se odvija, kao da je on „zvao“, a svi „dobri“ i „loši“ bodovi se upisuju njemu.
Ako pravo „Povratnog Vista“ ne iskoristi prvi pratilac, ono prelazi delitelju.
On uzima karte od prvog , ili drugog pratioca, po sopstvenom izboru.
Ako želi, on može pozvati drugog igača da prate „zajedno“, a svu odgovornost preuzima na sebe.
Ako to ne želi, jednostavno vraća karte igraču od koga ih je uzeo i pogledao.
Pravilo „Povratnog Vista“ se u Ruskom Preferansu primenjuje uvek, ali se u pojedinim varijantama igre, delitelju ovo onemogućava.
Često igrač sa jakim kartama, iz taktičkih razloga najpre govori „Dalje“, da bi izveo „Povratni Vist“ i sve bodove Supe upisao sebi.
Ako se izjasni direktno da prati, to isto može učiniti i drugi igrač, pa svako upisuje svoje štihove.

OTVORENO, ili ZATVORENO : Ako prate oba igrača, igra se odvija uobičajeno, zatvorenih karata.
Kada je jedan igrač zvao, ili se igra „Povratni Vist“, on sam pri svom prvom potezu odlučuje, da li će se igrati „Zatvoreno“, ili „Otvoreno“.
U principu se uvek igra „Otvoreno“, osim ako igrač koji je zvao drugačije ne naglasi.
U slučaju „otvorene igre“, on praktično igra oba poteza pratnje.
Po nekada, otvorena igra ne odgovara ni pratnji.
Ako npr, igrač koji zove nema jednu boju, on će to sigurno želeti da prikrije od Solo-igrača, pa će zahtevati „Zatvorenu igru“.
U oba slučaja, Solo-igrač drži svoje karte zatvorene, a 2 koje je odbacio ostaju jedina nepoznanica za igrače Pratnje.
Ako Solo-igrač igra prvi, on najpre odigrava svoj potez, pa tek zatim pratioci otvaraju svoje karte, ili odlučuju da igraju zatvoreno.
Ako je prvi na potezu jedan od igrača Pratnje, njihove karte se mogu otkriti odmah, ili pak on odigrava sa zatvorenim listom, a tek kada drugi pratioc dođe na red, on odlučuje da li će ih otvoriti.

TOK IGRE : Prvi je na potezu igrač levo od delitelja.
Ostali moraju igrati u boji prve odigrane karte.
U nedostatku boje, obavezno je sečenje adutom.
Deljenje se uvek igra do kraja, pošto za Pratnju ne postoji ograničenje od 5 štihova.
To je veoma bitna razlika u odnosu na „naš“ Preferans.
Iako Solo-igrač već „padne“, igrači pratnje nastoje osvojiti što više štihova, jer se Supa piše za sve.
Pri tome se još i dodatno boduju štihovi, koji nedostaju Solo-igraču do ostvarenja njegovog kontrakta.
Čak i kod Betla, ako Solo-igrač osvoji štih, igra se nastavlja, pa ako odnese još jedan, piše se dvostruko, za još dva, trostruko itd.

BEZ ADUTA : „Bez Aduta“ je Ponuda analogna „našem“ Sansu, ali kako je prvi na potezu kao i uvek, levi igrač od delitelja, ova igra je znatno više zastupljena.
Kad god se dogodi da igrač levo od delitelja ima jake karte, on može sa samo dve, ili tri jake boje objaviti „Bez Aduta“.
Međutim, u slučaju da nije prvi na potezu, neophodno mu je kao i u Sansu, da bude jak u sve četiri boje.
Bez boje je ovde prolaz praktično nemoguć, jer pratnja igra sa otvorenim kartama.
Ako prvi pratioc kaže da prati, da bi se igralo „Otvoreno“, drugi obavezno pauzira, čak i sa vrlo jakim kartama.
On čeka da ga partner pozove i da zahteva igru „Otvoreno“.
Ako Solo-igrač nije prvi na potezu, u Bezadutskoj igri pratioci najpre otvaraju karte, a tek zatim polaze.
U tom slučaju, igra „Bez Aduta“ sa tri boje, nema nikakvih šansi na uspeh.
„Bez Aduta“ se može igrati na svim nivoima, a u licitaciji se iznosi kao „Peta“.

IGRA NA „NIVOU 10“ : Ova Ponuda se prektično i ne igra, već se samo proverava.
Ako pratioci nađu načina da obore Solo-igrača, on „pada“, a pratiocima se ne piše ništa.
Ipak, postoje i ekstremne situacije, gde se igra mora izvesti, pošto su odbačene karte tajna za igrače pratnje i od njih mnogo toga zavisi.

RASPASOVKA : Kada u prvom krugu izjašnjavanja sva tri igrača pauziraju, umesto „Refea“, koji ovde ne postoji, igra se „Raspasovka“.
Aduta nema, a svako se trudi odneti što manje štihova.
Za svako nošenje, igrač dobija kaznene bodove koji mu se pišu u „Goru“.
U slučaju da neko ne odnese ni jedan štih, njemu se upisuje nagrada u „Metu“ (Glavno Polje).
Prva dva Hoda vrši delitelj.
On uzima 2 karte „Kupovine“ i u prva dva kruga, aktivno učestvuje u igri.
Ako delitelj odnese štih, njemu se takođe piše kazna u Goru.
Bez obzira na ishod prvog kruga igre, on započinje i drugi, sa drugom kartom Kupovine.
Boja prve odigrane karte se u Raspasovki obavezno mora poštovati.
Bez obzira ko odnese drugi štih, prvi u trećem krugu je igrač levo od delitelja.
Tek od četvrtog kruga, poštuje se pravilo, da osvajač štiha igra prvi u sledećem krugu igre.
Delitelj je ovde u povlašćenom položaju, pošto može osvojiti maksimalno 2 štiha.
To se objašnjava time, da sam nije ni učestvovao u licitaciji, pa stoga nije ni kriv za Raspasovku.
Takođe, njemu je mnogo lakše osvojiti nagradu za neostvareno ni jedno nošenje, jer treba proći samo prva dva kruga.
Posle završene Raspasovke, ponovo deli isti igrač.
Ako kojim slučajem ponovo svi kažu „Dalje“, sledi „II Raspasovka“, sa udvojenim kaznama za svako nošenje.
U slučaju da se Raspasovka igra i po treći put sa istim deliteljem, kazne se učetvorostručavaju.
Posle odigrane tri Raspasovke za redom, deli sledeći levi igrač, a igra se kao da ih nije ni bilo.
Ako sada odmah ponovo dođe do nove, igra se I Raspasovka.

MIZER : „Mizer“ je drugi naziv za „Betl“.
Igra se bez aduta, a cilj Solo-igrača je da ne ostvari ni jedno nošenje.
„Mizer“ se ovde mora najaviti direktno, još u prvom krugu izjašnjavanja.
Ako je igrač započeo Licitaciju sa nekom bojom, kasnije se ne može preorijentisati na „Mizer“ i obrnuto.
Ipak, ovo pravilo se često menja i varira kod razlilčitih oblika Preferansa.
„Mizer“ se može nadjačati, tek sa Igrom na nivou „9-Bez Kupovine“, ili na nivou „10 sa Kupovinom“.
Međutim, igrač koji je objavio „Mizer“, posle „9 Bez Kupovine“, može reći „Mizer Bez Kupovine“.
On se još naziva „Veliki Mizer“, a može se nadjačati samo igrom na nivou 10 i to bez Kupovine.
Ako se dogodi da dvojica igrača imaju „Mizer“, u prednosti je prvi koji ga objavi.
Međutim, drugi igrač može objaviti „Veliki Mizer“, pa sada on ima prednost, ali zato ne može koristiti karte sa stola.
Igra „Bez Kupovine“ je ovde prava retkost, a služi uglavnom da bi se nadjačao „Mizer“.
Kada se objavi „Igra Bez Kuovine“, dve karte sa stola se odbacuju na stranu i ne smeju se otkrivati do kraja igre u tom deljenju.
Tokom cele licitacije, igrač koji je nadlicitiran može u daljem toku izjašnjavanja, svoju Ponudu ponoviti, ali sada „Bez Kupovine“.
Ipak, ovo pravilo se u Ruskom Preferansu vrlo retko primenjuje.
Igre „Bez Kupovine“ inaju iste vrednosti,kao i one sa zamenom 2 karte sa stola.
U „Mizeru“, oba pratioca obavezno igraju, a bez obzira na ishod, njima se ne pišu nikakvi bodovi.
Solo-igrač za „prolaz“ dobija nagradu, koju upisuje u svoju „Metu“, a ako „padne“, za svaki štih koji odnese, piše kaznene bodove u „Goru“.
Deljenje se igra do kraja, a pratioci nastoje prisiliti Solo-igrača da odnese što više štihova, a ne samo jedan.
To je i suštinsak razlika između „Mizera“ i „Betla“
U ovoj varijanti Preferansa, protiv „Mizera“ se uvek igra „Otvoreno“.
Prvi je na potezu igrač levo od delitelja.
Ako se dogodi da je on Solo-igrač, najpre odigrava prvu kartu, a tek onda igrači Pratnje ofiraju svoje listove i igra se na taj način produžava.
U svakom slučaju, Solo-igrač svoje karte drži u ruci zatvoreno, a one su za igrače pratnje nepoznanica, kao i one 2 iz „Kupovine“, ili odbačene.
Upravo one mogu odigrati jako bitnu ulogu u ishodu ove igre.
Postoji još jedno dodatno pravilo.
Igrač, koji treba da licitira u prvom krugu, a nalazi se u dilemi, da li može, ili ne može odigrati odigrati „Mizer“, ima pravo predložiti delitelju da ga odigraju „na pola“, odnosno, da dele „dobre“ i „loše“ bodove.
Delitelj na trenutak uzima njegove karte da bi ih pogledao, a onda prihvata, ili odbija ponudu.
U slučaju da delitelj ponudu odbije, igrač koji mu je ponudio „Mizer“, sada odlučuje sam :
-ipak ga objavljuje,
-uključuje se u normalan tok licitacije,
-govori „Dalje“.

PREFERANS : „Preferans“ je najjača Ponuda, a događa se vrlo retko.
Kada dođe do njega, igrač odmah dobija celu partiju.
Ova Ponuda ima drugačije značenje od istoimene u „našem“ Preferansu.
„Preferans“ je takav sastav karata, gde igrač sa njih 12 u rukama, bez odbacivanja 2 suvišne, ne moše izgubiti ni jedan štih, pa čak ni ako to želi.
„Preferans u adutu“ čine obavezno svih 8 aduta, plus Kečevi i najjače karte u ostalim bojama.
Npr, A-K-Q-J u nekoj drugoj boji, ili A-K-Q u jednoj i Kec u drugoj i sl.
[You must be registered and logged in to see this image.]
„Preferans bez aduta“ se priznaje samo ako igrač ima A-K-Q u sve četiri boje.
U nekim drugim varijantama, raspored ne mora biti striktno takav, ali su obavezna sva četiri Keca i najjače karte u neprekidnom nizu.
[You must be registered and logged in to see this image.]

IGRA U TROJE : Pri igri u troje, sve je isto, ali se izbacuje dodatna uloga koju ima delitelj
Najbitnija razlika se pojavljuje u Raspasovki.
Najpre se odigrava jedna karta „Kupovine“.
Počev od levog igrača, svi igraju po jednu kartu iste boje, a ko nema, igra bilo šta.
Štih nosi najjača odigrana karta u boji prve, ne računajući nju samu.
Zatim se za drugi štih, odigrava druga karta „Kupovine“, a procedura se ponavlja.
Za treći štih, prvu kartu uvek odigrava levi igrač od delitelja, a od četvrtog kruga, osvajač predhodnog štiha.

BODOVANJE : “Vrednost Igara“ je data u tabeli.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U „Metu“ i „Goru“, poeni se pišu jedan pored drugog, međusobno odvajaju tačkom i zarezom, a uvek se novi rezultat sabira sa dotadašnjim.
Bodovi se u ove dve kolone upisuju bez nula, odnosno, npr 20 bodova bi se pisalo kao 2.
Tek po završetku cele partije, dodaju se nule i svode se konačni rezultati.
-I Raspasovka............1 bod za svaki štih (10)
-II Raspasovka...........2 boda za štih (20)
-III Raspasovka..........4 boda za štih (40)
Ovi bodovi se pišu u Goru.
Ako igrač ne osvoji ni jedna štih u Raspasovki, dobija nagradu od 2 boda u Metu.
Primeri upisivanja bodova :
[You must be registered and logged in to see this image.]
I Primer : Igrač A je delitelj. Igrač B objavljuje Ponudu „6-Karo“ i osvaja tačno 6 štihova. Igrač D je „pozvao“ Igrača C i njih dvojica zajedno osvajaju 4 štiha. Igraču B se pišu 2 boda u „Metu“, Igraču D, 8 bodova Supe prema igraču B, a pošto je u „Kupovini“ otkriven Kec, delitelju (Igraču A) se upisuje 2 boda Supe, prama igraču B.
II Primer : Igrač B je delitelj, a igrač D objavljuje Ponudu „6-Tref“ i osvaja 8 štihova. Igrač C je „ pozvao“ Igrača A i zajedno osvajaju samo 2 štiha, pa je Igrač C „pao“. Igraču D se pišu 2 boda u „Metu“. Igraču C se pišu 4 boda u „Goru“, pošto mu za prolaz fale 2 štiha, puta vrednost igre. Istom igraču se upisuju i 4 boda Supe prema igraču D, pošto je osvojio 2 štiha.
III Primer : Igrač C je delitelj. Igrač B objavljuje „7-Karo“, a osvaja samo 6 štihova. On „pada“ i piše mu se u „Goru“ 4 boda (2 za „pad“ i 2 za jedan štih koji mu fali za prolaz). Igrač A je pozvao Igrača D i piše Supu za 4 osvojena štiha, plus za 1, koji fali za „prolaz“ Solo-igraču. Znači, njemu se piše 5, puta Osnovna Vrednost igre na 7-om nivou, a ona je 4, ukupno 20 bodova supe prema igraču B. Pozvani igrač i delitelj dobijaju takođe pravo da upišu Supu prema Solo-igraču, za svaki štih koji mu fali za „prolaz“. Znači, u našem primeru, Igrači C i D upisuju po 4 boda Supe prema igraču B.
IV Primer : Igrač A objavljuje „Mizer“ i osvaja 2 štiha. Piše mu se u „Goru“ 20 bodova, 2 puta 10 (Osnovna vrednost igre).
Jedino kod „Povretnog Vista“, igrač koji „vrati“ u slučaju pada Solo-igrača, piše apsolutno sve bodove Supe sebi.
U III Primeru, on bi prisvoio čak i po 4 boda Supe, koji su pripadali drugom igraču pratnje i delitelju; znači, njemu bi se pisalo 28 bodova Supe, dok bi igrači C i D ostali bez ikakvih bodova.

KRAJ IGRE : Ako je npr. dogovoreno, da se partija igra do 30, znači da svako mora dostići 30 bodova u svojoj Meti.
Kada jedan igrač stigne do 30, on je „Zatvorio Metu“ i dalje u nju ne piše ništa.
U nastavku igre, polovinu „dobrih“ bodova (koje bi inače pisao u Metu), on će oduzimati od svoje „Gore“.
Sa drugom polovinom, on „pomaže“ protivniku sa najvećom „Metom“.
Te bodove mu daje, a ovaj ih upisuje u svoju „Metu“.
Međutim, kao kompenzacija, on ga za isto toliko puta 10 Supi.
Npr,ako igrač ostvari 4 boda, 2 otpisuje sa svoje „Gore“, a 2 boda piše u najveću protivničku „Metu“ i Supi istog igrača, sa 20 bodova.
Ako igrač otpiše sve svoje „loše“ bodove (svede svoju „Goru“ na nulu), on sa svim svojim „dobrim“ bodovima počinje da „pomaže“ najboljem protivniku, koji još nije zatvorio svoju „Metu“.
„Pomoć“ u ovom slučaju nije prava, već se samo tako zove.
Naime, igrač koji „pomaže“, znatno uveličava svoj konto u Supi, mnogo više, nego što je pružio pomoć.
U Ruskoj literaturi, ovaj pojam se zvanično naziva „Američka Pomoć“.
Pred kraj partije se obično dešava, da svi pomažu najslabijem.
Pri tome, njegov rezultat se na prvi pogled poboljšava, ali je praktično sve slabiji i slabiji, zbog Supe, koja u protivničkim poljima prema njemu vrtoglavo raste.
Partija je završena, kada sva četvorica igrača „Zatvore Metu“, odnosno dođu do dogovorenog broja bodova u njoj.
Ako igrač zatvori „Metu“ i svede „Goru“ na nulu, on sa svim „dobrim“ bodovima „pomaže“ protivniku.
Ako se dogodi, da on u međuvremenu padne, „loše“ bodove bi pisao u svoju „Goru“.
Pošto ona sada više nije nula, na dalje, on ponovo polovinu otpisuje sa nje, a sa drugom polovinom „pomaže“ protivniku.
Jedino u „Zatvorenoj Meti“, bodovi se više ne mogu pisati ni na koji način.
Pri uspešno odigranom „Preferansu“, igraču se u „Metu“ upisuje konačan broj (ako je dogovoreno da se igra do 30, onda 30 bodova), precrtava mu se „Gora“ i sva Supa, kojom ga terete protivnici.
Partija se nastavlja dalje, a on „pomaže“ ostalima da „Zatvore Mete“ i pri tome još više poboljšava svoj skor.
Ako je „Preferans“ u bezadutskoj Pnudi, sastavljen od po 3 karte u sve 4 boje, jedino za njega važi pravilo, da se partija i završava.
Pored predhodno opisanog, isti igrač odmah i „Zatvara“ sve „Mete“ protivnika i Supi ih za desetostruko uvećanu vrednost.

SVOĐENJE REZULTATA : Pošto svi igrači „Zatvore Mete“, partija je završena.
-Najpre se svaka „Gora“ umnoži sa 10 i dobija situacija kao na slici, gde su one: 150, 120, 220 i 450.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Najmanja „Gora“ je kod Igrača B i iznosi 120. Od svih ostalih „Gora“ se odbija ta vrednost, a „Mete“ su sve jednake, pa se i one brišu.
Tako dolazimo do sledeće situacije:
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ukupna vrednost ostatka „Gora“ je : 30+100+330=460; to se deli sa 4 i dobija „Prosečna Gora“, od 115 bodova.
Sada se račun dalje svodi na sledći način :
Igrač A : Od Prosečne Gore, oduzima se njegova 115-100=15 bodova.
Na to se dodaje sva njegova Supa 15+168+36+192=411 bodova, a odbijaju one, kojom ga opterećuju protivnici 411-38-54-282=37 bodova u „plusu“.
Igrač B : 115-30=85; 85+152+38+272=547; 547-168-122-74=183 boda u „plusu“
Igrač C :115-0=115; 115+122+54+156=447; 447-272-356-36=217 u „minusu“.
Igrač D :115-330=-215; -215+282+74+356=497; 497-192-152-156=3 u „minusu“.
Igrači A i B su „dobri“ i to 37 i 183 boda, a ostala dvojica „loši“, 217 i 3 boda.