PREFERANS

Preferans







[You must be registered and logged in to see this image.]
„Preferans“, slika Viktora Vatsnesova



Preferans (fr. Preferance) je kartaška igra adutskog tipa koja se igra između tri igrača sa 32 karte (od 7 do A). Mogu da igraju i četiri igrača, ali tada uvek po jedan igrač ne učestvuje u svakoj novoj igri („suši se“). Postoji i varijanta sa dva igrača, ali nije uobičajena. [You must be registered and logged in to see this link.]
Istorija


Uprkos francuskom poreklu termina koji se koriste u igri, kao i samom nazivu igre, verovatnije je da je preferans počeo da se igra 1840-ih među ruskim plemstvom. Razvijao se najviše na osnovu igre vist, gde je najveća promena bila da je preferans (najranija) igra bazirana na licitaciji boja u kartama. Igra je odmah postala veoma popularna i privukla je čak i samog Lava Tolstoja. Kasnije, igra je postala popularna i u istočnoj i centralnoj Evropi, te su se „razvili“ austrijski i balkanski preferans koji se po pravilima razlikuju od ruskog, mada su izgleda mnogo sličniji originalnoj igri.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Pravila


Karte se dele u smeru suprotno kretanju kazaljke na satu, po 5 karata po igraču, zatim se ostavljaju 2 karte na talonu, a onda još po pet, tako da svaki igrač ima 10 karata u rukama.
Igrači licitiraju neku od sledećih igara, tako što izgovaraju brojeve koji označavaju igre:

• pik (2)
  
• karo (3)
  
• herc (4)
  
• tref (5)
  
• betl (6)
  
• sans (7)
  
• preferans (8)
  

Prve četiri igre su igre sa adutima, a poslednje tri bez aduta. U svim igrama, sem u betlu, cilj onoga koji vodi igru je da odnese šest ruku, dok je cilj igrača koji prate da zajedno odnesu pet ruku (da „obore“ igrača koji vodi igru) ili četiri ruke što je dovoljno da „prođu“. U igri betl potrebno je da igrač koji je tražio tu igru ne odnese niti jednu ruku, jer u suprotnom „pada“. U igri preferans mora da odnese sve. Igru počinje igrač koji je počeo da licitira, osim kod sansa i preferansa kada igru počinje igrač ispred igrača koji je tražio igru.
Licitacija se vrši na sledeći način: igrač koji je prvi na redu, može da licitira 2, igra, ili dalje, što znači sledeće:
2- znači da hoće da učestvuje u licitaciji i ako postigne najveći broj prilikom licitacije, da kupi talon kojim može da zameni bilo koje 2 od karata koje beć ima u ruci.
Igra- znači da može da odnese bez kupovine talona 6 ruku i da ne želi licitaciju. Igrači ga mogu zaustaviti samo „jačom“ igrom. Sans i betl se „iz ruke“ licitiraju tačnim imenom (ne može se reći igra a igrati sans ili betl).
Dalje- znači da nema karte da bude nosilac igre i da prepušta licitaciju ostalim igračima.
Svi igrači počinju od one vrednosti bodova koju dogovore i ona praktično i znači dužinu trajanja igre. Ukoliko igrači „prođu“ neku igru, broj bodova se smanjuje. Naravno, ukoliko „padnu“, broj bodova se povećava. Za igrača čiji broj bodova ima negativnu vrednost se kaže da je „otišao ispod šešira“. Svaka igra se računa tako što se vrednost igre množi sa dva. Ukoliko je igrač prošao na igri herc koju je tražio, broj bodova mu se smanjuje za 4•2=8. Ukoliko je „iz ruke“ tražio igru, broj bodova se računa tako što mu se vrednost igre najpre množi sa dva, a potom sabira sa dva. Za igru herc, to bi bilo: 4•2+2=10. Igrači koji ga prate i koji su pri tome uzeli neku ruku, kaže se da ga „supe“. „Supa“ se računa tako što se vrednost igre množi sa brojem odnetih ruku, kojih može biti najmanje jedna, a najviše pet. Posebno se u igri računaju kontre. Ukoliko je protivnik siguran da može da „obori“ igrača koji je tražio igru, može da traži kontru. Opet, ako je igrač koji je tražio igru siguran da će proći, traži rekontru. Slede subkontra i konačno mortkontra. Svaka nova kontra računa se duplo počevši od osnovne vrednosti. Igra se završava kada zbir poena (tzv. bula) sva tri igrača bude jednak nuli. Bodovi koje su igrači ostvarili se množe sa deset i na njih se dodaju sopstvene „supe“, ali se i oduzimaju „supe“ koje su ostvarila druga dva igrača. Pobednik je igrač koji ima najmanju vrednost bodova.

Preferans linkovi

• Preff.net Preferans putem interneta (Beta)
  
• Preferans Viki
  
• Preferans Forum
  
• Preferans linkovi
  
• Program za igranje preferansa na Internetu
  
• Još jedan program za igranje preferansa na Internetu
  
• Vreme uživanja: „Beogradski preferans“
  

PREFERANS

Preferans je u Srbiju stigao sa Solunskog Fronta, pošto su ga srpski vojnici tamo naučili od svojih francuskih prijatelja. Istini za volju, on je tu bio prisutan i pre I Svetskog Rata, ali se tek posle 1918-e godine značajnije omasovljava i pojavljuje čak po selima. Ovde se ta varijanta naziva „Sans“, a takođe je opisana nešto kasnije.
U Crnoj Gori se varijanta „Sansa“ odomaćila pod nazivom „Preferans“, a sam „Preferans“ je stigao nešto kasnije i naziva se „Betl“.
Preferans se smatra najzanimljivijom igrom za 3 igrača, a ima ogromne mogućnosti kombinatorike.
Osnovna pravila igre nisu ništa složenija od ostalih igara sa kartama, ali se to u ovoj igri smatra samo početnim koracima.
Tek mnogobrojne finese sa kojima se igrač susreće tokom igre, razdvajaju dobre i loše igrače.
Upravo zbog toga vlada mišljenje, da se Preferans uči kroz ceo život.
Kako je rasprostranjen u svim zemljama sveta, partneri se vrlo lako pronalaze.
BROJ IGRAČA : Preferans je igra za 3 igrača.
Međutim, vrlo često se događa, da ih je prisutno četvoro.
Delitelj u tom slučaju podeli karte, a sam pauzira.
Pri tome, igra jako gubi na dinamici i lepoti, pa se sami igrači vrlo nerado odlučuju za ovu varijantu.
KARTE : Preferans se igra sa skraćenim špilom od 32 karte.
Njihov rang je : A, K, Q, J, 10, 9, 8 i 7.
One nemaju svoje vrednosti u bodovima, pošto je uvek, jedno nošenje, jedan štih.
Naime, svako odigrava po jednu kartu, a njih 3 predstavljaju jedan štih, bez obzira koje su u njemu odigrane.
Kako svako na početku deljenja dobija po 10 karata, ono sadrži uvek 10 štihova (nošenja).
DELJENJE : Deljenje, kao i Licitacija i Igra, odvijaju se u desnu stranu.
Delitelj deli svakome po 5 karata, 2 spušta na sredinu stola licem na dole, a zatim deli još po 5 svakome.
Tako igrači dobijaju ukupno po 10 karata, a 2 zatvorene na stolu predstavljaju „Kupovinu“.
TOK IGRE : U svakom deljenju, najpre se odvija Licitacija, a njen pobednik određuje vrstu Igre i igra sam, prostiv ostale dvojice.
Protivnici su za sada privremeni partneri, a već u sledećem deljenju, neko od njih će možda biti Solo-igrač.
Postoje više vrsta Ponuda, ali bez obzira šta je u pitanju, sam tok igre je istovetan.
U svakom krugu, igrači odigravaju po jednu kartu.
Pri tome, prvi igra bilo šta, a ostala dvojica obavezno u istoj boji sa prvom odigranom.
Ako neko nema ni jednu kartu te boje, mora igrati bilo kog aduta (ako je u pitanju adutska Ponuda).
Ako nema ni njega, može igrati bilo šta.
Ako među 3 odigrane karte nema aduta, štih nosi najjača karta u boji prve odigrane.
Ako je odigran adut, štih pripada njemu, a ako ih je više, onda jačem od njih.
Osvajač štiha igra novu kartu za sledeći.
Ponude: --------- Osnovne vrednosti Ponuda:

Pik...........................................2
Karo........................................3
Herc.........................................4
Tref..........................................5
Betl..........................................6
Sans.........................................7
Preferans.................................8
„Pik“ , „Karo“ , „Herc“ i „Tref“ su Ponude, gde su pomenute boje aduti u tom deljenju.
Igrač, koji objavi jednu od njih, mora odneti najmanje 6 nošenja.
„Betl“ se igra bez aduta.
Igrač koji objavi ovu Ponudu, ne sme nositi ni jedan štih.
Ako to ipak učini, igra u tom deljenju se odmah prekida, a Solo-igrač je „pao“.
„Sans“ je takođe igra bez aduta.
Solo-igrač ima obavezu da nosi najmanje 6 štihova, kao i u Adutskim igrama (prve četiri).
„Preferans“ je takođe igra bez aduta, u kojoj se Solo-igrač obavezuje da odnese sva nošenja.
Ako neko od protivnika odnese makar jedno, igra se tog trenutka prekida, a Solo-igrač je u tom deljenju „pao“.
Prvu kartu odigrava igrač desno od delitelja, bez obzira ko je Solo-igrač.
Jedino kod „Sansa“ i „Preferansa“, prvi na potezu je levi igrač od Solo-igrača.
Upravo ovo, početnici moraju imati stalno na umu.
Zbog prvog poteza, “Sans“ i „Preferans“ su prilično retke Ponude, a da bi ih igrač uspešno odigrao, mora biti jak u sve četiri boje.
Ponuda „Preferans“ se susreće jednom u nekoliko hiljada partija, pa ga pojedinci i skidaju sa repertoara.
U slučaju da neko i ima karte za njega, mnogo češće se odlučuje za „Sans“, jer ako neko prati i padne, zarada solo-igrača je mnogo veća.
Ipak, kao najjača Ponuda po kojoj je uostalom i cela igra dobila ime, trebalo bi da ostane.
Svako ko je u mogućnosti, pre će ga objaviti i odigrati radi lične satisfakcije, nego radi preterane zarade bodova.
Veliki broj igrača upražnjava ovu igru dugi niz godina, a da se pri tome sa Ponudom „Preferans“ u praksi nisu sreli.
Oni drugi ga pak pamte do kraja života.
Ako neko objavi „Betl“, a bez obzira na raspored karata kod protivnika, teorijski ga niko ne može naterati da odnese štih, kaže se da drži „Uver Betl“.
Posle odigrane prve karte, Solo-igrač spušta otvoreno karte na sto.
Deljenje se dalje i ne igra, već se karte samo proveravaju.
Na taj način se skraćuje vreme igre, a i igrači se oslobađaju bespotrebne napetosti.
Kod iskusnijih igrača, spuštanje karata je stvar Fer-Pleja, dok se početnicima savetuje da ih pre toga dobro provere, kako se ne bi potkrala greška.
Ako se ispostavi da Solo-igrač ima teorijski „pad“(ako protivnici odigraju idealno), on i pada.
Tokom cele igre se praktikuje, da čim igrač ostane sa kartama u ruci koje i teorijski nose sve štihove (u Betlu ne nose), odmah ih spušta na sto, kako bi se skratila igra.

Preferans se sastoji iz tri dela :

I deo – LICITACIJA , gde igrači iznose Ponude, a u njoj se određuje Solo-igrač i vrsta igre.
II deo – PRATNJA i KONTRIRANJE , gde ostala dvojica odlučuju, da li će uopšte učestvovati u igri, a mogu i udvojiti bodove, ako su uvereni da će Solo-igrač „pasti“.
III deo – IGRA.

I deo - L i c i t a c i j a

Pošto se karte podele, najpre ih svako za sebe dobro prouči i ustanovi, koliko štihova može odneti.
Prvi se izjašnjava desni igrač od delitelja i on ima tri mogućnosti :
1)Reći „Dalje“ , sa čime odmah odustaje i gubi priliku da postane Solo-igrač.
On se više ne može uključiti u Licitaciju.
2)Reći „Igra“, što znači da može objaviti Ponudu i to samo sa kartama u ruci.
On ne želi menjati karte, odnosno koristiti 2 karte „Kupovine“ sa stola, pa se one odmah odbacuju na stranu.
3)Igrač je ustanovio, da neku Ponudu može ostvariti, ali uz zamenu 2 karte sa stola, nadajući se, da će tako ojačati svoj list.
On govori : „Dva“ i započinje licitaciju.
Čim neko želi igrati „iz Ruke“ (bez Kupovine) i kaže „Igra“ , više niko ne može licitirati za Kupovinu.
Sledeći može reći samo : „I kod mene“ , što znači, da i on želi objaviti Ponudu bez korišćenja 2 karte sa stola.
U suprotvnom, mora reći : „Dobra Igra“.
Ako je neko pre toga, već započeo licitaciju, posle prve objave „Igra“, ona više ne važi, a on se ne može preorijentisati na „igru iz ruke“ i obrnuto.
Zbog toga je jako važna, prvobitna odluka igrača.
TOK LICITACIJE : Ako igrač želi da se bori za „Kupovinu“, tj učestvuje u Licitaciji, on mora u sebi doneti odluku, do koje vrednosti sme licitirati.
Licitacija uvek započinje od „DVA“.
Ponude se uvek iznose po redu.
Igrači govore brojeve (vrednost Igre), a najvažnije je, da oni budu niži, ili jednaki od Igre, koja se želi igrati.
Pobednik najpre ofira 2 karte Kupovine, a tek tada objavljuje konačnu Ponudu, koja mora biti jednaka ili manja od poslednje izrečene vrednosti Licitacije.
Posle izjave „Dva“, sledeći igrač može reći „Tri“, a treći, „Četiri“.
Pri tome, svako od njih mora paziti da se ne „prelicitira“.
U našem primeru, ako treći igrač želi da zameni karte sa stola, a zatim objavi aduta „Karo“, on ne sme licitirati „Četiri“.
Osnovna vrednost „Karona“ je 3, a sa iznetom „Četvorkom“, on ga ne može objaviti.
Ako u prvom krugu niko ne kaže „Igra“, licitacija se produžava drugi krug.
Pošto je ponovo na redu I igrač, ako želi ostati u konkurenciji, on sada govori „Moje“, sa čime zadržava poslednju izrečenu Ponudu.
Znači, prvi igrač u drugom krugu ne povećava licitaciju na „Pet“, već u našem slučaju, govori „Moje Četiri“, ili „Moje Tri“ (ako je jedan igrač odustao).
Sledeći bi povisio na „Pet“, a treći na „Šest“.
Znači, samo PRVI „zadržava“ predhodnu ponudu, a to čini i u eventualnom sledećem krugu licitacije.
U slučaju da prvi igrač tokom licitacije odustane, pravo da „zadržava“ predhovdnu licitaciju preuzima DRUGI igrač.
Poslednji igrač koji ostane u licitaciji je i njen pobednik.
On otvara 2 karte sa stola, tako da ih svi vide, a zatim ih uzima u ruke.
Posle toga, dve iz ruke odbacuje zatvoreno.
One su do kraja igre u tom deljenju tajna, a upravo to može biti i presudno na konačan ishod deljenja.
Tek sada, Solo-igrač objavljuje konačnu Ponudu, a ona mora biti ista, ili veća od poslednje iznete vrednosti u Licitaciji.

Nekoliko primera toka Licitacije :

1) A-„Dva“, B-„Tri“, C-„Četiri“, A-„Moje Četiri“, B-„Dalje“, C-„Pet“, A-„Moje Pet“, C-„Dobar“. Igrač A, kao pobednik licitacije, otvara 2 karte sa Talona. Kako je licitacija tekla do „Pet“, igrač A može objaviti : TREF, BETL, SANS, ili PREFERANS. Iz samog toka izjašnjavanja, mogu se izvući i mnogi zaključci, na osnovu kojih se igrači odlučuju o daljem učešću u igri. Npr, očigledno je, da je igrač C išao na „Trefa“, pošto je posle zadržame Petice odustao. Igrač B je odustao posle zadržane“ Četovrke“, pa je izvesno, da je išao na „Herca“, ili „Karona“. Igrač A je kao prvi, u II i III krugu imao pravo „zadržavanja“ predhodne Ponude.

2) A-„Dalje“, B-„Dva“, C-„Tri“, B-„Moje Tri“, C-„Ćetiri“, B-„Moje Četiri“, C-„Pet“, B-„Dobar“. Pošto je igrač A odustao još u prvom krugu, njegovu ulogu preuzima igrač B, a sa njom i pravo da „zadržava“ predhodno izrečenu Ponudu, sa „Moje“. Igrač B nije zadržao „Trefa“, pa je očigledno da je pošao na „Herca“. Igrač C otkriva „Kupovinu“, a zatim objavljuje konačnu Ponudu, Trefa, ili više od toga.

3) A-„Dva“, B-„Dobar“, C-„Tri“, A-„Dobar“. Igrač C je pobedio u licitaciji sa „Tri“, pa posle zamene Kupovine, može objaviti bilo koju Ponudu, osim „Pika“. Igrač A je očigledno bio jak samo u Piku, pošto nije zadržao. čak ni „Tri“.

4) A-„Dva“, B-„Tri“, C-„Igra“. Pošto su igrači A i B započeli Licitaciju, a igrač C rekao „Igra“, prva dvojica se dalje i ne izjašnjavaju. Naime, nemaju se pravo preorijentisati na „Igru“, a dotadašnja licitacija im propada. Karte Kupovine se odbacuju na stranu i ostaju tajna za sve, do kraja tog deljenja, a igrač C zatim objavljuje svoju Ponudu.

5) A-„Igra“, B-„Dobra Igra“, C-„I kod mene“, A-„Karo“, C-„Herc“. Igrač C ima jaču Igru, a adut je poznat već tokom izjašnjavanja. Kupovina se odbacuje sa strane i ne otkriva se do kraja igre u tom deljenju.

6) A-„Dva“, B-„Dalje“, C-„Tri“, A-„Moje Tri“, C-„Četiri“, A-„Moje Četiri“, C-„Pet“, A-„Moje Pet“, C-„Šest“, A-“Moje Šest“, C-„Dobar“. Igrač A menja karte i objavljuje Betl, Sans, ili Preferans. Igrač C je krenuo najverovatnije na Betl, ali možda i na Sans, pa ga je namerno prepustio protivniku, kako bi ga oborio.

II deo igre – P r a t nj a i K o n t r i r a nj e

Pošto Solo-igrač objavi konačnu Ponudu, ostala dvojica se izjašnjavaju o „pratnji“, odnosno, da li će uopšte učestvovati u igri.
To uvek čine oba protivnika, bez obzira, da li su učestvovali u Licitaciji i kada su odustali od nje.
Uslov da „pratilac“ prođe su, ostvarenje 2 štiha („nošenja“).
Ako se na pratnju odluče oboje, moraju odneti 4 štiha zajedno.
Pri tome nije bitno, koliko je ko od njih odneo.
U slučaju da ostvare 3, ili manje nošenja, „pada“ pretilac, koji nije odneo 2 štiha.
Ako oba pratioca zajedno odnesu samo 2 nošenja i to po jedno svaki, obojica „padaju“, a to je izrazito povoljna situacija za Solo-igrača, u Preferansu poznata od nazivom „Razdeljak“.
Preferans važi za džentlmensku igru, a to se upravo može videti u sledećem primeru :
Ako jedan pratilac uvidi da će doći do „Razdeljka“, a drugi je već osvojio jedan štih, on je u daljem toku igre dužan odbacivati svoje najjače karte i pokušati da omogući privremenom partneru osvajanje drugog, ne bi li bar on izbegao „pad“.
Ako bi mu preoteo štih, a ni sam ne prođe, pada dvostruko; za sebe, ali i umesto njega.
Igrač je obavezan pomoći privremenom partneru i po mogućstvu mu prepustiti štih, pa makar i sam pao.
Ovo važi i za slučaj, da mu je privremeni partner direktni konkurent za pobedu u partiji.
Desni igrač od Solo-igrača se izjašnjava prvi.
U slučaju da on kaže: „Idem“, sledeći može reći „Idem i ja“, ili „Bez mene“.
Ako se i drugi igrač odlučio da igra, situacija je potpuno jasna.
Međutim, ako drugi igrač odustane, ponovo se izjašnjava prvi pratilac.
Kako je već rekao da „Igra“, a drugi odustao, on odlučuje o načinu igre.
Pri tome, može reći „Sam“, ili „Idemo zajedno“.
Ako igra „Sam“, treći igrač odbacuje karte, a njemu su za prolaz neophodna 2 štiha.
U slučaju da je pozvao trećeg, ovaj igra za njega. Zajedno moraju osvojiti 4 štiha, a svi bodovi, ali i padovi, beleže se samo njemu.
Bez obzira što je prolaz znatno lakši ako prati sam, igrač uvek nastoji da sa svoja 3 potencijalna štiha, ipak pozove trećeg igrača, jer je to odlika „prave igre“.
Pratiocu uvek mora biti prioritet rušenje Solo-igrača, a ne sopstveni prolaz.
Situacija je identična, ako prvi igrač odustane, ali se sada drugi direktno izjašnjava sa : „Idem Sam“, ili „Idemo Zajedno“.
Ako obojica odustanu od pratnje, Solo-igrač je prošao bez igre, a karte se odmah mešaju za sledeće deljenje.
Posle izjašnjavanja o pratnji, prelazi se na igru, ali se pre toga može još i „Kontrirati“.
Igrač, koji se prvi izjasnio da prati, može pre početka igre još reći i „Kontra“.
U tom slučaju, njegova nova obaveza je, da zajedno sa privremenim partnerom obori Solo-igrača.
Oni sada moraju zajedno odneti 5 nošenja, a predhodne obaveze vezano za pratnju prestaju da važe.
U ovom slučaju, drugi igrač pratnje igra „za partnera“ i to mora činiti maksimalno korektno.
Njegova obaveza u pogledu štihova ne postoji, ali u slučaju grube greške, pada on, bez obzira što sam nije dao Kontru.
U slučaju „prolaza“ Solo-igrača, „pada“ pratilac, koji je dao Kontru.
Svi bodovi se udvostručuju i evidentiraju njemu, dok se drugom pratiocu ne piše ništa.
Ako „Kontru“ želi dati igrač, koji se o pratnji izjasnio kao drugi, on mora najpre pitati prvog pratioca : „Jeli imaš Kontru?“
To ujedno znači, da je on sam želi dati, ali privremeni partner ima prednost.
Smatra se jako nekorektno, ako sada prvi igrač da Kontru, a pri tome nema izrazito jak list.
Ako prvi pratioc ima relativno jake karte, ali je u nedoumici, kako stoji njegov privremeni partner, koji je samo izjavio : „ Idem i ja“, govori : „Može“.
Sada drugi odlučuje, ali mu je prvi dao do znanja, da na njega ozbiljno može računati.
On govori „Kontra“ , ili takođe „Može“, što bi praktično značilo, da smatra kako Solo-igrač neće pasti.
U oba slučaja, prelazi se na igru.
Ako bilo koji igrač odustane od pratnje, ali drugi ipak želi dati „Kontru“, on je odmah i izriče.
Sa tim se podrazumeva, da igraju sva trojica, čak i ako igraču koji je dao „Kontru“ to ne odgovara, što je čest slučaj kod Sansa.
Posle Kontre, Solo-igrač može vratiti Rekontru.
On u tom slučaju govori:„Rekontra“, pa se bodovi učetvorostučavaju.
Ako ne želi da rekontrira, govori: „Može“, pa se prelazi na igru, a važeća je samo Kontra.
Ako je vraćena Rekontra, pratioc koji je kontrirao, može još više povisiti.
Ako je ubeđen u „pad“ Solo-igrača, on govori: „Sup-Kontra“, a bodovi se u tom slučaju množe sa osam.
Posle Supkontre, Solo-igrač može još jednom udvojiti, a to čini govoreći : „Mort-Komtra“, pa se bodovi množe sa 16.
Završnu reč u ovom nadmetanju, ipak daje igrač, koji se u njega i upustio, dajući Kontru.
Poslednje uvećanje je „Papir-Kontra“.
Bodovi se množe sa 32, a posle završetka igre u tom deljenju, ona označava i prekid partije.
Ipak, većina igrača se pre početka partije dogovaraju, da Papir-kontra ne važi, već da se maksimalno ide do Mort-kontre.
Već je rečeno, da sa Kontrom prestaju da važe uslovi o prolazu pratioca sa ostvarena 2 štiha.
Naime, Solo-igrač i pratioc se klade, da li će Ponuda proći, ili neće.
Neko od njih obavezno pada.
Da bi Kontra bila uspešna, Solo-igrač mora da „padne“.
Sa osvojena 4 štiha, pada igrač pratnje, ali on ima neku kompenzaciju u bodovima (vidi dalje), pa se smatra da je Kontra bila korektna.
Međutim, ako pratioci osvoje 3 štiha, ili manje, Kontra je bila gruba greška i nije imala realne osnove.
Drugi igrač pratnje pokušava,da maksimalno pomogne u rušenju Solo-igrača, ali sam ne dobija niti gubi bodove.

Pratnja i Kontriranje na „Betlu“

Ako Solo-igrač objavi „Betl“ („Preferans“),protivnici se o Pratnji i ne izjašnjavaju, pošto u ovim Ponudama obavezno igraju svi.
Pratioci nemaju nikakve obaveze u pogledu osvajanja štihova.
Jednostavno, oni se trude da odigraju što bolje i eventualno prisile Solo-igrača da osvoji štih.
Oni dobijaju bodove, jedino u slučaju „pada“ Solo-igrača.
„Kontra“ na Betlu se najčešće ne daje.
Međutim, ako jedan od pratioca na osnovu onoga što drži u rukama i 2 karte Kupovine, koje se otkrivaju, smatra da će Solo-igrač „pasti“, može dati i „Kontru“.
Prednost pri izricanju „Kontre“ ima desni igrač od Solo-igrača, a ako on to ne želi, govori „Može“, pa se o njoj izjašnjava i drugi pratioc.
Ako ni on neće da reskira, takođe govori : „Može“, pa se prelazi na igru.
Smatra se, da pratioci u Betlu ne mogu imati dovoljno podataka o kartama Solo-igrača, pa eventualno „kontriranje“, mnogi tumače kao želju da se trijumfuje uz pomoć sreće.
Zbog toga se u džentlmenskom Preferansu uvodi još jedno pravilo, ali ga igrači mogu i izbaciti.
Onaj,ko želi da kontrira Betl, najpre ima pravo da pita Solo-igrača : „Jel Uver?“
Tek kada izvođač igre potvrdi da ima teorijski pad, pratilac daje „Kontru“.
Ako je već pitao za Uver, u slučaju negativnog odgovora, on Kontru mora dati.
„Uver – Betl“ je situacija, kada igrač nema ni teorijski „pad“.
Za to je neophodno posedovati „Sedmice“ u svim postojećim bojama i bar svaku drugu kartu u rastućem Nizu od njih.
Naravno, prolaz je još lakši, ako u ruci odsustvuje jedna, ili još bolje, dve boje.
Takođe, umesto niza 7-9-J, ništa ne smeta ni 7-8-J, ili 7-9-10.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U v e r i
Najčešći potencijalni padovi su :
[You must be registered and logged in to see this image.]
Solo-Osmica - Rasponi u nizovima veći od jedne karte - Četvrti Kec
U slučaju postojanja „padova“, prolaz Solo-igrača zavisi uglavnom od rasporeda karata kod protivnika, ali i od njihovog načina igre.
„Pratnja na Betlu“ se smatra vrhuncem znanja u Preferansu.
To je najlepši deo partije, ali i najveći problem za početnike.
Kod njih je upravo „Betl“ taj, koji najčešće rešava ishod cele igre.

Preferans sam počela igrati pre 30 godina. Strastveni sam igrač, s tim da moram dodati da je Bridž najbolja igra za četvoro. U obe ove igre posebno mi se dopada viteštvo i ko se toga ne pridržava najbolje da i ne igra. To su ona tzv. "nepisana pravila", kod Prefa npr. ako dajem kontru, onaj koji igra sa mnom mora odigrati pravilno ne osvrćući se na bodovno stanje. U Bridžu se mora više kalkulisati, posebno iz razloga jer su karte jednog igrača potpuno otvorene.

Pozdrav svima,
Registrovao sam se na ovaj forum koji sam pronašao upravo tražeći kartaške igre. Sada vidim da tu ima i dosta zanimljivog sadržaja, pa mi je drago što sam se registrovao.

Nego htedoh nešto da pitam.
Dok sam studirao u Zrenjaninu naučio sam da igram jednu jako dobru igru sa kartama, koja je verovatno izvedena iz Preferansa. Iako nije toliko komplikovana, veoma je zarazna.

Takodje se igra sa "madjaricama", a mi smo je zvali Mexico ili Gangster.

Da li je nekome poznata ta igra?

:hhhhhh:

Bishop ::

Pozdrav svima,
Registrovao sam se na ovaj forum koji sam pronašao upravo tražeći kartaške igre. Sada vidim da tu ima i dosta zanimljivog sadržaja, pa mi je drago što sam se registrovao.

Nego htedoh nešto da pitam.
Dok sam studirao u Zrenjaninu naučio sam da igram jednu jako dobru igru sa kartama, koja je verovatno izvedena iz Preferansa. Iako nije toliko komplikovana, veoma je zarazna.

Takodje se igra sa "madjaricama", a mi smo je zvali Mexico ili Gangster.

Da li je nekome poznata ta igra?


:hhhhhh:

Naš expert za karte je debilko On je i autor svega što se tiče karata , slobodno mu se obrati na pp , rado će ti reći šta god te interesuje .
Ja nadjoh samo ovo , za MEXICO :


Igraca 3.
Karte 32 ( od 7 do 14 ). Svakom igracu po 10 karti ( 2x5). One 2 preostale dobija onaj ko izlicitira i ima pravo da tim kartama zameni 2 svoje koje odbacuje ( nije obavezno da zameni).


Igraju se 3 kruga po 4 partije.
Po dobijenim kartama sva 3 igraca licitiraju koliko ce ruku odneti. Onaj sa najvecom ponudom dobija one 2 karte,odredjuje znak koji je u toj partiji adut i zapocinje prvu ruku.
Uvek se mora odgovarati na znak ako ga imas. A ako ne mozes ga "seci " adutom.
Igrac koji je odneo ruku,zapocinje sledecu.

Bodovanje:

za svaku odnesenu ruku + 1 bod. Onaj ko je izlicitirao npr. 6 mora da odnese najmanje toliko. Ako ne odnese ( padne) dobija negativne poene duplo,znaci -12.Ako odnese npr.7 dobija +7.
Onaj ko nije odneo ni jednu ruku,a da nije licitirao dobija negativnih poena onoliko koliko je licitirano ( znaci za navedeni primer -6).

Svaka 4 partija je tzv. bonus partija gde svi poeni idu duplo i to na sledeci nacin:
Ako licitiras 6 i padnes,ides u -24. Ako odneses 7,to je +14.
Ako odneses 1 u ruci kada nisi izlicitirao dobijas + 2 poena. Ako padnes u ruci u kojoj nisi izlicitirao padas duplo u odnosu na licitirano ( na 6 to bi bilo -6).a posto je bonus partija bice -12.

A za GANGSTER -valjda je to ovo , neka varijatna remija ?

GANGSTER -PRAVILA

Danubius ::

Bishop ::

Pozdrav svima,
Registrovao sam se na ovaj forum koji sam pronašao upravo tražeći kartaške igre. Sada vidim da tu ima i dosta zanimljivog sadržaja, pa mi je drago što sam se registrovao.

Nego htedoh nešto da pitam.
Dok sam studirao u Zrenjaninu naučio sam da igram jednu jako dobru igru sa kartama, koja je verovatno izvedena iz Preferansa. Iako nije toliko komplikovana, veoma je zarazna.

Takodje se igra sa "madjaricama", a mi smo je zvali Mexico ili Gangster.

Da li je nekome poznata ta igra?


:hhhhhh:

Naš expert za karte je debilko On je i autor svega što se tiče karata , slobodno mu se obrati na pp , rado će ti reći šta god te interesuje .
Ja nadjoh samo ovo , za MEXICO :


Igraca 3.
Karte 32 ( od 7 do 14 ). Svakom igracu po 10 karti ( 2x5). One 2 preostale dobija onaj ko izlicitira i ima pravo da tim kartama zameni 2 svoje koje odbacuje ( nije obavezno da zameni).


Igraju se 3 kruga po 4 partije.
Po dobijenim kartama sva 3 igraca licitiraju koliko ce ruku odneti. Onaj sa najvecom ponudom dobija one 2 karte,odredjuje znak koji je u toj partiji adut i zapocinje prvu ruku.
Uvek se mora odgovarati na znak ako ga imas. A ako ne mozes ga "seci " adutom.
Igrac koji je odneo ruku,zapocinje sledecu.

Bodovanje:

za svaku odnesenu ruku + 1 bod. Onaj ko je izlicitirao npr. 6 mora da odnese najmanje toliko. Ako ne odnese ( padne) dobija negativne poene duplo,znaci -12.Ako odnese npr.7 dobija +7.
Onaj ko nije odneo ni jednu ruku,a da nije licitirao dobija negativnih poena onoliko koliko je licitirano ( znaci za navedeni primer -6).

Svaka 4 partija je tzv. bonus partija gde svi poeni idu duplo i to na sledeci nacin:
Ako licitiras 6 i padnes,ides u -24. Ako odneses 7,to je +14.
Ako odneses 1 u ruci kada nisi izlicitirao dobijas + 2 poena. Ako padnes u ruci u kojoj nisi izlicitirao padas duplo u odnosu na licitirano ( na 6 to bi bilo -6).a posto je bonus partija bice -12.

A za GANGSTER -valjda je to ovo , neka varijatna remija ?

GANGSTER -PRAVILA

Odlično to je to.
A ovaj gangster remi nisam probao, nego smo mi mexico zvali i gangster.
Malo drugačije smo bodovali, nego što je ovde navedeno u pravilima za mexico, ali ovo je sigurno pravilnije.

Pozdrav.

Bishop ::

Odlično to je to.
A ovaj gangster remi nisam probao, nego smo mi mexico zvali i gangster.
Malo drugačije smo bodovali, nego što je ovde navedeno u pravilima za mexico, ali ovo je sigurno pravilnije.

Pozdrav.

Ok...pogledaj u debilkov potpis , imas baner za njegov sajt isključivo o kartaškim igrama -tamo ćeš sigurno pronaći sve što te zanima .

debilko ::

I ako oficijalno za korak zaostaje,veliki je broj teoretičara i ljubitelja kartanja, koji Preferans smatraju najzanimljivijom, najatraktivnijom i najromantičnijom igrom na Svetu.

Evo jedne koja ovo smatra, i koja je od kako ga je
naučila prestala da igra sve druge igre sa kartama :girlcool:

Jedini igra koja je, po mom mišljenju, bara-bar sa preferansom je engleski bridž, a igra je za 4 igrača.

@debilko - ima li negde na netu da se igra ruski pref?

крепко жму руку

determinanta ::

Jedini igra koja je, po mom mišljenju, bara-bar sa preferansom je engleski bridž, a igra je za 4 igrača.

Determinanto.mislim da sam osnove Bridža dao i ovde.
Moram te ipak ispraviti.
Bridž je Američka a ne Engleska igra.Kod nas je u pitanju jedna zabluda mala oko toga.I ja sam mislio dok nisam odlučio da ga učim i da krenem po malo da igram.A kada sam još čitao u Ruskoj literaturu sve mi je jasno.
Najreprezentativnija igra u svetu je bila Vist,to je prava Engleska igra.
To je i najstarija danas poznata igra,gde se poštuje princip da svako odigrava po jednu kartu a nosi najjača u boji prve odigrane.
Početkom XIX og veka,nastaje Kontrakt Vist,gde se uvodi licitacija.
Ipak,još uvek igraju par protiv para.
Krajem XIX veka nastaje Vint,i to je bila najprestižnija igra u svetu.
Tada se odprilike u Rusiji pojavljuje Preferans,Promoviše se na Francuskoj rivijeri,pa otuda i naziv.Inače,u Engleskoj literaturi se naziva Ruski Vist.
U Americi se pojavljuju početkom XX veka veštački napravljene autorske varijante Vista i to Aukcijski Bridž i Kontrakt Bridž. One uvode novinu,da se vrednuje maksimalno moguća izlicitirana igra.
Znači, ako imaš jake karte a ne odigraš maksimalno sa njima, dobijaš manje bodova nego onaj koji sa slabijim izvuče maksimum. Pri tome,nema veze ko izgubi a ko pobedi.Boduje se kako si odigrao sa onim što imaš u rukama.
Posle pobede Oktobarske revolucije,Američki zaljubljenci Bridža su bukvalno kupili i platili svim preferansistima van Rusije,Francuzima i Nemcima uglavnom,da pređu da igraju Bridž-I na taj način,preferans se skoro gasi.-
E onda je vladala borba izmedju Aukcijskog i Kontrakt Bridža u samoj Americi da bi konačno pobedio Kontrakt Bridž i zatim ga dovode do savršenstva.
Ali napominjem,sve u odsustvu Preferansa.
Kda se Rusija sada ponovo otvorila.mnogi Bridžisti posetpeno prelaze da igraju Preferans.A Rusi to postižu tako.što je nagradni fond za kup Kremlja bio veći nego svi veliki turniri Bridža za godinu dana.

debilko ::

Bridž je Američka a ne Engleska igra.

Ovo nisam znala.

Pa nisam ni ja dok ga nisam deteljno počeo čitati i igrati.
Englezi se uopšte ne spominju na takmičenjima,čak vrlo retko učestvuju. Možda su malo jači od naše reprezentacije.
Oni se principijelno ne odriču svog Vista.

III deo – I G R A

Prvu kartu uvek odigrava desni igrač od delitelja, bez obzira ko je Solo-igrač.
Ako on ne učestvuje u igri, onda je prvi na potezu sledeći desni.
Već smo rekli, da je izuzetak u „Sansu“ („Preferansu“), gde je uvek prvi na potezu, levi igrač od Solo-igrača.
Ostali odigravaju po jednu kartu, obavezno u istoj boji sa prvom odigranom („odgovaraju na boju“).
Igrač, koji u rukama nema ni jednu takvu, obavezno odigrava kartu u adutu („obavezno sečenje“).
U slučaju da nema ni adute, igra bilo šta.
Ako se među 3 odigrane karte nije pojavio adut, štih nosi najjača karta u boji prve.
Ako aduta ima, štih pripada njemu, odnosno jačem od njih, ako ih je više.
Osvajač štiha igra prvu kartu za sledeći.
REFE : Ako na početku izjašnjavanja, sva trojica kažu „Dalje“, odnosno, licitacija i ne započne, karte se mešaju i sledi novo deljenje, pri čemu se piše „Refe“.
On se upisuje ispod svakog rezultata, najčešće kao „trougao“.
Sva trojica igrača, svoje prve sledeće Ponude igraju pod Refeom, odnosno, rezultati se udvajaju.
Primer:
[You must be registered and logged in to see this image.]
Igrač A --- Igrač B --- Igrač C
Uz pomoć trouglova, vodi se evidencija o odigranim Refeima.
U primeru na slici, igrač B je bio solo-igrač.
To deljenje se bodovalo dvostruko, a on još prcrtava donju stranicu trougla, što znači, da je svoj Refe odigrao.
Igrači A i C precrtavaju bočne stranice prema igraču B, tako da i oni imaju evidenciju o tome, da je njihov protivnik odigrao svoj Refe.
Ako je u sledećem deljenju, pobednik licitacije ponovo igrač B, bodovi se upisuju standardno, bez udvajanja.
Tek prva sledeća igra, u kojoj ulogu Solo-igrača preuzima igrači A, ili C, pisaće se dvostruko, a tada će biti precrtani i njihovi Refei.
Najslabija Ponuda „2“ sa „Kupovinom“ (sa izmenom karata talona) se nikada ne može igrati, ako nije kontrirana.
Vrlo često, Refe se upisuje i u sledećem slučaju :
Jedan od igrača pobedi u licitaciji sa „Dva“, a posle izmene karata Kupovine, objavi konačnu Ponudu „Pik“.
Ostala dvojica se najpre izjašnjavaju o Pratnji, posle čega mora uslediti „Kontra“.
U koliko ona izostane, najslabija Ponuda se ne može igrati, pa sledi novo deljenje, a upisuje se Refe.
Igrač, koji je objavio „Pik“, takođe ostaje bez bodova.
Ovo naravno ne važi, ako se Pik objavi „Iz Ruke“ (bez Kupovine).
Treći slučaj upisivanja Refea je, kada se dogodi bilo kakva greška u deljenju, ili neki nesporazum u igri.
Da bi se prekratila bilo kakva rasprava, karte se mešaju i dele ponovo, a upisuje se Refe.
Broj Refea se pre početka partije ograničava.
Ako je dogovoreno da se igra na 3 Refea, samo po toliko se i sme upisati.
U slučaju da posle toga dođe do situacije za Refe, on se jednostavno ne piše, niti na bilo koji način evidentira, a odmah se prelazi na novo deljenje.
Ako se sada objavi „Pik“ sa Kupovinom bez Kontre, Refe se ne piše.
Igra se ipak ne izvodi, a Solo-igrač dobija bodove, kao da je „prošao“ bez pratnje.
Kada neko pređe u negativan rezultat, ovde za to postoji izraz „Ispod Šešira“, pošto se umesto nule i minusa, figurativno crta „Šešir“.
To je deo tradicije Preferansa, ali se često umesto njega može jednostavno podvući crta.
Čim neko ode ispod „Šešira“, bez obzira da li je do tog trenutka upisan dogovoreni broj Refea, novi se ne upisuju.
Preostali upisani se normalno odigravaju.
U slučaju da se u daljem toku igre pomenuti igrač ponovo vrati u plus, Refe se može pisati, ako su ispunjeni svi ostali uslovi.
UPISIVANJE BODOVA : Karakteristično za Preferans je, da svako ispred sebe ima po jedan komad papira i sam vodi svoj rezultat.
Igrač A --- Igrač B --- Igrač C
[You must be registered and logged in to see this image.]
Igrači se pre početka partije, najpre moraju dogovoriti, od koliko započinju igru.
U našem primeru na slici, krenulo se od 100, odnosno, kako se to u Preferansu kaže, od 100 Bula.
Tih 100 bodova, svako upisuje u svoju „srednju“ kolonu.
VREDNOST IGRE je, „Osnovna Vrednost“, puta 2.
Ako Solo-igrač „prođe“, odnosno, ako uspešno izvede Ponudu, on se „spušta“ u srednjoj koloni.
U slučaju „pada“, penje se za istu vrednost.
Bodovi u srednjim kolonama se smatraju „tekućim“ rezultatom.
Ovi bodovi se još jedino mogu uvećati na pratnji, i to ako pratilac „padne“.
Da bi se u srednjoj koloni spustio, igrač isključivo mora „proći“ kao Solo-igrač.
SUPA je naziv za bodove, koji se dobijaju tokom čitave partije, a pišu se levo i desno od srednje kolone.
Za svaki odneti štih, pratilac upisuje vrednost igre kao „Supu“ i to levo, ili desno, u zavisnosti da li je pratio levog, ili desnog protivnika.
Bodovi Supe imaju desetostruko manju vrednost od onih u Srednjoj koloni, oni se svom vlasniku računaju kao „dobri“, a protivniku sa te strane, kao „loši“.
Tako se njihov uticaj udvostručava, a često bivaju i presudni na konačan ishod.
„Supa“ se sakuplja tokom cele partije i to u periodu, kada igraču „ne ide karta“.
U našem primeru na slici, igrač B je posle kupovine objavio „Tref“ i prošao, pa mu se u srednju kolonu upisuje -10 bodova, odnosno, 90.
Pri tome, obojica su pratila. Igrač A je osvojio 2 štiha i upsiuje Supu prema igraču B, u iznosu od 20 bodova (za svaki štih, po vrednost igre).
Igrač C je „pao“, pošto je osvojio samo jedan štih.
On dodaje u svoju srednju kolonu 10 bodova, odnosno 110, a još i Supi igrača B, 10 bodova, za osvojen jedan štih.
U sledeća dva deljenja za redom, svi su „Pasirali“, pa su pisana 2 Refea.
Igrači moraju biti jako opezni, pošto se u sledeće 2 Ponude svakoga, bodovi pišu dvostruko.
Ako se igra „Iz Ruke“(bez Kupovine), „Vrednost Ponude“ je, Osnovna vrednost, puta 2 i još, plus 2.
U „Sansu“ je bodovanje identično kao i u adutskim igrama.
„Vrednost Igre“ za Betl i Preferans se dobija na isti način.
Ako Solo-igrač „prođe“, on se spušta u svojoj srednjoj koloni za Vrednost Igre, a protivnicima se ne piše ništa.
Međutim, ako „padne“, on se penje u srednjoj koloni za istu vrednost, a protivnicima se upisuje Supa u iznosu, kao da su osvojili po 5 nošenja svako.
Znači, u slučaju „pada“ Solo-igrača, Supa na Betlu je 60 bodova, odnosno 70, ako je Betl bio „Iz Ruke“.
Već smo rekli, da se u Betlu igra prekida, čim Solo-igrač osvoji jedno nošenje i „padne“.
To je slučaj i sa svim ostalim Ponudama, gde se igra prekida, kada Pratnja ostvari svoj 5-i štih.
Iz toga direktno sledi, da najveća Supa pratioca može biti u vrednosti 5 nošenja.
Pri tome, svako od pratioca Supi onoliko, koliko je sam odneo.
Ako je jedan igrač „zvao“ drugoga, svu Supu upisuje sebi, ali i u slučaju neuspeha, „pad“ se beleži samo njemu.
Ako dođe do situacije, da Solo-igrač uvidi da će pasti, pa pre 5-og izgubljenog štiha, odbaci karte, pratioci ga takođe Supe za 5 štihova, ali prvi desni, kao da je odneo 3, a levi, 2 štiha.
U ovom slučaju, nije bitno, koliko je ko do tog trenutka osvojio.
Prilikom „Kontre“, pratioc tvrdi da Solo-igrač neće proći i tada, jedan od njih obavezno pada.
On se penje u svojoj srednjoj koloni, za dvostruku vrednost igre.
Ako Solo-igrač „prođe“, protivnik ga supi dvostruko, za svaki osvojeni štih, a sam se spušta u srednjoj koloni za dvostruku vrednost igre.
U slučaju „pada“, Solo-igraču se u srednjoj koloni dodaje dvostruka vrednost Ponude, a pratiocu se piše udvostručena Supa (za 5 nošenja).
Naime, i ovde se igra prekida sa ostvarenim 5-im štihom Pratnje.
Drugom pratiocu se ni u jednom slučaju ne piše ništa.
U slučaju Kontre na Betlu i prolaza Solo-igrača, on se u srednjoj koloni spušta, a pratioc penje, za dvostruku vrednost Ponude.
Međutim, u slučaju pada Solo-igrača, on bi se popeo u svojoj srednjoj koloni, dok ga pratioc Supi 240 (280) bodova.
Kako u ovoj igri mnogo zavisi i od drugog igrača pratnje, napravljen je izuzetak, pa i on Supi, ali samo, kao da se igralo bez Kontre, 60 bodova.
Bodovi Supe su uvek pozitivni.
SVOĐENJE REZULTATA : Partija je završena, kada je zbir sva tri rezultata iz srednjih kolona, jednak Nuli.
Naravno, bodovi ispod Šešira se tretiraju kao negativni.
Primer završetka jedne partije :
Igrač A, ima 30 bodova ispod Šešira (-30 bodova);igrač B, 20 bodova, a igrač C, 16 bodova.
Kako je -30+20+16=+6, igra se još za 6 bodova.
Ako sada npr, neko najavi „Trefa“ i prođe, on se u srednjoj koloni spušta, ali samo za tih 6 bodova, a ne kao što bi trebalo, za 10.
Supa se upisuje normalno.
Ako je npr, igrač B igrao „Trefa“, on ima 14 bodova, a to je ujedno i kraj pratije, pošto je sada zbir sva tri rezultata nula.
Prelazi se na obračun bodova.
Svi rezultati se svode na „dobre“ i „loše“ bodove.
Igrači najpre na rezultatima svojih srednjih kolona dopisuju nule i pri tome im menjaju znak.
Bodovi „Ispod Šešira“ dobijaju znak plus i postaju „dobri“, a oni iznad, znak minus i oni su „loši“.
Sva Supa koja se nalazi na papiru jednog igrača, za njega samoga je „Dobra“, a ona koja se nalazi na listićima protivnika upisana prema njemu, „loša“.
Igrač zatim sabira sve svoje „dobre“ bodove (Supu sa svog papira i uvećanu srednju koloni, ako je bio ispod Šešira) i „loše“ („svoju“ Supu sa listova protivnika i uvećanu srednju kolonu, ako je bio u plusu), a na kraju pravi razliku između njih.
U zavisnosti,koji su bodovi veći, igrač je „dobar“, ili „loš“.
Zbir konačnih rezultata sve trojice je uvek jednak nuli.
Jedan igrač je „dobar“, koliko su ostala dvojica „loši“, odnosno, jedan je „loš“, koliko su njegovi protivnici „dobri“.
Npr,igrač A je „dobar“ 670 bodova, igrač B, loš 220 bodova, a igrač C loš, 450 bodova.
Po pravilima Preferansa, rezultati se još jednom dele sa 10, pa je konačno : A „dobar“ 67 Bula, B „loš“ 22 Bule, a C „loš“ 45 Bula.
Cena Bule se obično dogovara pre početka partije.
Treba voditi računa o tome, da Preferans jako gubi na zanimljivosti, ako je ona prevelika, ili premala.
Naime, kod previsokih Uloga, vrlo teško se može ispoštovati džentlmenski karakter igre, a kod premalih, igrač koji gubi, najčešće počinje neodgovorno da Prati i da preuzima Igru.
DUPLO PADANJE : Kada se partija približi kraju, npr, u predhodnom primeru, igra se za 6, a neko objavi igru čija je vrednost veća.
Tada stupa na snagu pravilo, koje se naziva „Duplo Padanje“.
Predhodno je već bilo objašnjeno, kako se postupa u slučaju „prolaza“ svih (Solo-igrač se spušta za onoliko, za koliko se igralo, a pratioci Supe normalno).
Međutim, ako neko „padne“, on se u svojoj srednjoj koloni penje za dvostruku vrednost igre.
Svi ostali bodovi se u ovom deljenju upisuju normalno.
Znači, ako bi to u našem primeru bio igrač Pratnje, on bi u srednjoj koloni svoj rezultat uvećao za 20 bodova, supio bi za normalnu vrednost igre, a Solo-igrač bi se spustio u svojoj srednjoj koloni za 10 bodova.
U slučaju „Duplog Pada“, partija se produžava za vrednost poslednje Ponude, pa bi se u našem primeru igralo za još 16 bodova.
PRISILJENI KRAJ : Partija se može završiti na još dva načina :
1) U slučaju, da se kod nekog igrača broj bodova u srednjoj koloni udvostruči u odnosu na početnu vrednost. Tada se kaže, da je on „Probio Kapu“, pa se partija tog momenta prekida i sledi Veštačko spuštanje.
2) Ako partija traje jako dugo, jer su se dogodili veliki „padovi“.
Posle dogovorenog vremenskog perioda, ona se može i prekinuti, a opet sledi „Veštačko spuštanje“.
Igrači se uvek, za svaki slučaj trebaju dogovoriti i o vremenskom ograničenju igre.
VEŠTAČKO SPUŠTANJE : Da bi se sveo završni račun, neophodno je, da zbir bodova sva tri rezultata u srednjim kolonama bude jednak nuli.
Kod „Prisiljenih završetaka“ to nije slučaj, pošto se partija prekida iznenada, bez obzira na tekuće rezultate.
Upravo zbog toga, pre početka obračuna, mora se izvršiti „Veštačko suštanje“ rezultata u srednjim kolonama.
Postupak je sledeći :
Najpre se saberu rezultati sve tri kolone, pri čemu se oni „Ispod Šešira“ računaju sa znakom minus.
Zatim se tako dobijeni zbir deli sa 3.
Sada imamo vrednost, za koju se sva trojica moraju spustiti.
To najčešće nije ceo broj, ali se višak od 1-og, ili 2 boda poklanja najslabijem u srednjoj koloni.
On se spušta za toliko bodova više.
Npr, ako je zbir 37, podeljeno sa 3, to iznosi 12 bodova i 1 bod ostaje viška. Svi se spuštaju za po 12, a najslabiji u srednjoj koloni, za 13 bodova.
Posle ovoga, sledi uobičajen obračun, gde se dopisuju nule i uključuje Supa.
Partija npr, može početi od 100 Bula i igra se na 2 Refea.
Međutim, igrači se mogu dogovoriti i drugačije, npr : od 120 Bula i na 3 Refea, od 80 i sa 2 Refea, ili ako žele kraću igru, od 40 Bula,sa jednim Refeom.
Primećujete, da se najčešće na svakih 40 Bula, dozvoljava po 1 Refe.
Na zvaničnim Turnirima se igra, od 200 Bula, sa 5 Refea.
Pri tome, igra se još i ograničava na 4 sata.
Postoje i veoma poznati međunarodni Turniri, gde se igra od 200 Bula, sa neograničenim brojem Refea.
Znači, oni se pišu sve dok se neko ne spusti „Ispod Šešira“.