Slavimo li zivot ili smrt?

Inspirisana jednim statusom prijatelja,,pomislih da nije losa tema za diskusiju ....sta mi to slavimo i velicamo,rodjenje ili umiranje,pa cu kopirati taj status

Ima nešto što me muči godinama i moram o tome javno da progovorim.Postalo mi je jako simptomatično to,da smo mi nacija i narod koji veliča i slavi smrt,a ne život.Evo dokaza za ovu moju tvrdnju..:
Kada nam se beba rodi,šta radimo?
-Javimo samo najbližima
-Proveselimo se dan,dva.
-Na poslu se malo počaste drugari i pocepaju ti majicu.
-Uveče ti dodju u kuću samo najbliži i to ako hoće i mogu.
Kada nam neko umre.šta radimo?
-Javljamo svima kojima možemo.
-Uveče ti dolaze u kuću mnogi i kuva se kafa,peku kiflice i nudi sa piće.
-Lepe se smrtovnice na više mesta da svi vide.
-Skupo se plati pomen i slika u lokalnoj štampi,da bi što više ljudi to videlo..
-Posle sahrane se napravi bogata gozba za više ljudi.
-Na nedelju dana,četrdest dana,pila godine i godine posle smrti.se ponovo to obnaroduje u lokalnoj štampi i sprema se gozba.
-Nosi se crnina ili pločica da bi smrt videli i oni koji to ne znaju.
-
PS Ja sam zgrožen činjenicom da imamo jaču želju da pokažemo smrt nego život.
Darko Hudi

Moje misljenje i komentar bi bili:
Tacno je Dare,ljudi se valjda nose cinjenicom da je to ZADNJE pokojniku,pa se i zaduzuju i otplacuju i kredite poslije,al da "selo" ne zamjeri.Oduvijek sam bila protiv takvih ispracaja,a ima takvih obicaja kod naseg naroda da mi se sve to pomalo i gadi.
Znam obicaje da se na neki spomen,kupuje namjestaj pokojniku,(ne u grobnicu,vec u svoju kucu)i niko me ne moze ubijediti da ce pokojni da spava tu ili sjedi....lici mi to na ono,da se ponovimo,a da to stavimo na dusu pokojnika.
Za zivota su mozda braca bila po sudovima,nisu godinama govorili,a kad jedan umre...daj mu svu ljubav za kraj....farsa.

Zasto je to tako...zasto pridajemo vecu vaznost smrti nego rodjenju?

Naravno ,smrt (pričam za Srbiju)
Cela mitologija i istorija je tako interpretirana da se kroz nove generacije slave "junaci" koji su svi odreda -poginuli .Džabe što logika i realna istorija dokazuje da su te smrti bile nepotrebne i uzaludne ,a ta "dela" suštinski suicidna u startu ,i ama baš ništa nisu promenila -džabe .
Slave se i "junačke smrti" i onih ,od Hajduk Stanka do majora Tepića koji su usput pobili i svoje ,bez da ih za to pitaju ?
Ljudi zidaju mauzoleje ,sahranjuju se kao faraoni ,i nije najveća sramota biti siromah koji nema šta da jede ,veća je sramota (čaršijska ) ako "nisi digao spomenik" nekom svom?
Ja to zaista ne razumem .
Niti sam pristalica kamikaza ,niti smatram da mermerni obelisk od 5 metara i isto takva ploča 5x5 m sa zlatnim slovima od 25 cm oslikava nečiju žalost . 
Lično su mi obe stvari stupidne -ali ne pitam se ja,postoji "tradicija" "običaj" i sl.

Smrt je neminovnost -život je jedan ,i treba uživati u svakom danu dok živimo ,a mi to ne razumemo .
Razumemo tek kada obolimo od neke teške bolesti ,kada smo osuđeni na smrt ,tek onda se ume slaviti život i radovati se svakom novom danu koji doživimo .

Pa logicno bi bilo da slavimo rodjenje mnogo vise nego umiranje,a eto,nas narod to zamjenio...kao zadnje od nas,pa da se uradi najbolje...ko to vidi,sem komsiluk i rodbina.
Ne trebam se ubijati da djetetu stvorim vilu,ali jos manje da tu vilu pravim umrloj majci,ocu,kome god.
Smrt je zanimljiva svakome...svako ce stati kraj drveta sa smrtovnicom,da vidi ko je to umro,a rodi se beba u zgradi....vidjet ce kad ju majka izvede u setnju za mozda par mjeseci.
A i samo nosenje crnine...nije li pokazivanje svijetu...ja zalim,ja tugujem....zasto ljudi vole da bodu oci svojom tugom a ne srecom.

Pa znas,kad pogledam to sto je Darko napisao,opet se slavi zivot.Sve to navedeno rade zivi,a zbog zivota onog koga nema.Pojede se,popije,oda posta,manje ili vise ,ali kod nas kazu i kad prospu kap rakije na zemlju,za dusu umrlog i za zdravlje zivih'..
A sto se rodjenja tice..pa zamisli napacenojmami i jos uvek nesnadjenoj svaki dan gosti islavlje,pa jedni kijaju,jedni kaslju,jedni samo dosli da vide..neka bolje sto ihje manje,bar u pocetku.

Kako god okreneš ne valja.Žena koja nosi to dete devet meseci i još ko zna kroz koje muke prolazi pri samom porođaju-prva će reći.*Oni slave ,a ja se namučila kao Isus.*
Po tome ispada dete(čovek kad se rodi)treba plakati,i žaliti jer će se mučiti ceo život(nije svako te sreće da se rodi sa zlatnom kašikom)šta ga sve čeka u životu zato treba tugovati.
Kad umre onda treba da se slavi ,jer  konačno se smirio i njegovim mukama je došao kraj.
 
Danas sve više dolazi do izražaja manje tugovanja kad neko umre.Pogotovo ako se još mučio.
Crnina ne znači ništa.Ne  tuguješ zbog sveta ,nego zbog sebe.A žali se srcem ,a ne odećom .To je samo još deo tradicije koji  se sve manje primenjuje, uglavnom  kod starijih ljudi.
 
 
Ta tradicija kod nas za poslednji ispraćaj je bezveze.Napraviše na kraju skoro slavlje.Dođe na sahranu onaj koji te nije ni poznavao( u manjim mestima)
Možda ljudi razmišljaju šta će reći ovaj/onaj pa se trude što bolje da te isprate.
A posle sahrane krene džapanje-šta je čije..Ode tuga očas posla.
Zato se radujte sad ,sutra i svakom momentu.Svi ćemo mi umreti,a  ko će žaliti,ko će se radovati –ja to neću videti.

Kijaro,ako zivot gledamo kao vjecnu patnju,onda da se odmah ubijemo kod prvog problema.
U svakom slucaju,sama si rekla,taj ne vidi i ne zna kako je ispracen,to je samo cirkus za narod okolo.

Astra ::

Kijaro,ako zivot gledamo kao vjecnu patnju,onda da se odmah ubijemo kod prvog problema.
U svakom slucaju,sama si rekla,taj ne vidi i ne zna kako je ispracen,to je samo cirkus za narod okolo.

Ne mislim tako.Samo sam konstatovala kako kod okreneš nema nekog razloga za slavlje.
Zato se radujte sad ,sutra i svakom momentu.Suočiti se sa svakim problemom ma koliko težak i kakav bio.
Radujmo se svemu dok smo svesni.Pa čak i sitnicama.

Sam čin rođenja je nekome slavlje jer je dobio sina-i da se čuje.(po meni licemerno..a ne radovanje)
A kad umreš-samo cirkus za narod..
Tako ja to vidim u nekim kratlkim crtama da ne pišem km post.

Samo pesimista ne vidi razlog za srecu i slavlje,posebno ako slavlje dodje spontano,i naravno slavi i uzdize zivot,ljubav,prijateljstvo,kumstvo...ma razloga je milion,ko zeli taj ih i nadje.Ako ces zivot posmatrati samo s crne strane,znaci da ne postujes rodjenje i put na kojm ces sresti sve ono sto zivot znaci...padnes li u depresiju i crnilo,to je bas kao da sam sebe oplakujes i sazaljevas,ne treba ti cak ni da legnes u sanduk,vec si mrtav covjek.
Ne znamo se vise radovati zivotu,zato i jesmo ovakvi,odglumimo predstavu za mase i opet u svoju jazbinu.
Gdje je nestala radost zivljenja.
[You must be registered and logged in to see this image.]
za ovo se zivi i raduje.

Astra ::

Inspirisana jednim statusom prijatelja,,pomislih da nije losa tema za diskusiju ....sta mi to slavimo i velicamo,rodjenje ili umiranje,pa cu kopirati taj status

Ima nešto što me muči godinama i moram o tome javno da progovorim.Postalo mi je jako simptomatično to,da smo mi nacija i narod koji veliča i slavi smrt,a ne život.Evo dokaza za ovu moju tvrdnju..:
Kada nam se beba rodi,šta radimo?
-Javimo samo najbližima
-Proveselimo se dan,dva.
-Na poslu se malo počaste drugari i pocepaju ti majicu.
-Uveče ti dodju u kuću samo najbliži i to ako hoće i mogu.
Kada nam neko umre.šta radimo?
-Javljamo svima kojima možemo.
-Uveče ti dolaze u kuću mnogi i kuva se kafa,peku kiflice i nudi sa piće.
-Lepe se smrtovnice na više mesta da svi vide.
-Skupo se plati pomen i slika u lokalnoj štampi,da bi što više ljudi to videlo..
-Posle sahrane se napravi bogata gozba za više ljudi.
-Na nedelju dana,četrdest dana,pila godine i godine posle smrti.se ponovo to obnaroduje u lokalnoj štampi i sprema se gozba.
-Nosi se crnina ili pločica da bi smrt videli i oni koji to ne znaju.
-
PS Ja sam zgrožen činjenicom da imamo jaču želju da pokažemo smrt nego život.
Darko Hudi

?[/b]

..

Smrt je visoko individualni,kompleksni i nedovoljno istrazeni  fenomen..pa i dan danas na njega i njegove dubine i  slozenosti  nema odgovora...Da li slavimo vise zivot..ili smrt???..(ovo o cemu s e pisalo su sada vec neki obicaji i tradicija koja se menja i iskvarila se..nema vise crnine..ni velikih gozbi..sigurno sve manje..)Dete rodjenjem place..ne samo sto je ''baceno'' u svet  i odvojilo s e prvi put uopste..,a to od majke..vec moguce i stoga sto je ono  samo slucajni prolaznik   na ovoj planeti..pa samim svojim rodjenjem i postojanjem polagano najavljuje i prelazak u drugu dimenziju(za koju se ipak ne zna sta je i gde..)dakle- ''nestanak''


Na ovakva pitanja s e moze odgovarati s a raznih aspekata,a sve u zavisnosti kome i cemu s e priklanjamo..Filozofski(jedan od pravaca u filozofiji..i metafizici..)..(za mene je to cudesno i veoma dubokoumno..)slavimo i zivot i smrt ..jer  je smrt zacin zivota i njegov neodvojiv deo...i ne moze se zivot zamisliti ''bez kraja'',jer to bi onda bio neverovatno pacenicki   i beznadezni  osecaj..
A sada ako imamo Platona koji je smatrao da je dusa besmrtna..sta cemo sa tim..

Dusa ne moze biti smrcu pogodjena...ona ima sopstvenu egzistenciju..i u trenucima smrti oslobadja se tela...Eto nam sada  nesto!!!

Mnogo ovoga ima ..
ali na kraju..nesto optimisticno...pocevsi od Epikura.. Epikura..na moj nacin..

'Privikavaj se na shvatanje,da nas se smrt nista ne tice,jer je sve dobro i zlo u osecanju,a smrt je gubitak osecanja.Stoga,saznanje da nas se smrt ne tice,omogucava da uzivamo u smrtnom zivotu.Ono nam,naime ne namenjuje beskrajno vreme,nego nam uklanja zelju za besmrtnoscu.Nema,doista,u zivotu nicega strasnog za onoga ,koji je jasno shvatio,da nema nicega strasnog u nezivljenju.Ko dakle kaze,da se boji smrti ne zato sto ce mu zadati bol,kad dodje, nego zato sto mu vec sada zadaje bol time ,sto ima da dodje,lud je.Tako nas se to,toboze,najstrasnije zlo,smrt,nista ne tice,jer dok postojimo mi,nema smrti,a kada dodje smrt,tada vise nema nas..Smrt se dakle, ne tice ni zivih ni mrtvih,jer se na prve ne odnosi,a onih drugih vise nema'' ...

Uzivajmo u zivotu!!!...

Jos sam ovo napisala..

Covek kada nesto tako vidi..ostaje zarobljen u nekom delu svog bica sa pitanjima na koje ne moze jasno da odgovori...''Smrt je pokazala svu raskosnost,empatiju i lepotu,ljubav i emocionalnu intelig.'' karakteristicnu za zivog coveka...e,sada ...koga zivog...mnogi su umrli i pre nego sto su se rodili...a mnogi hodaju u nekakvom dremezu i poludremezu..mnogi zavrse..ili protutnje kroz zivot ne otvorivsi oci ni do pola...

A..oni probudjeni znaju...valjda je to posao smrti da vecini mnogo toga ostane nejasno..jer to bi bla onda neka svrha zivota ..i smisao..istrazivati..sta je to sto nam daje snage da se uvek i uvek krecemo dalje...a,oni koji ne izdrze...zna se kako odlaze...a i pitanje je ponovo..sta sa njima sa one druge strane...

Umetnicima je lakse...pesnicima narocito...pesnici su gurmani zemaljske lepote...(drugi put o njima..)i o tome na sta se odnosi ta lakoca...

Sta cemo sada sa  ovim???

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nut...rodimo se,trcimo trku zivota,a cilj je smrt....zato li slavimo,jer smo stigli do cilja,pa i medalja nam se treba onda u grob metati.
Dobro rece Dany,sto si veci heroj(a to obicno znaci ubica,nevezano iz kojih razloga i pobuda) to te vise oplakuju,koji paradoks.

Meni se sve cini da ljudi vole da traze sapatnike,ubise se pokazujuci ocaj i tugu i u to ime da se popije i zapjeva,kako je redoslijed poslije pijenja i jedenja....a i da se nasmije pa sve suze krenu niz lice.
Kako onda to nije farsa.
Necu imenovati osobu,jer ju znate,slucaj je iz Srbije...zena je izgubila nesretno sina jedinca....pa ajde sto se moli na fejsu i trazi od Boga da ju spoji sa sinom,ali sto slika suze,a podlo primjetih da joj je to suzno oko nasminkano i da se razlila maskara...ah koji efekat.
Znam da je majci najteze sahraniti dijete,a koliko joj mora biti tesko da se nasminka,napravi frizuru (svjeze ofarbana kosa) da bi se slikala i pokazala svijetu sa FB svoju tugu.
Ne treba da se umota u crno,ne mora ni da se zapusti,ali isto tako ne mora da smara ljude svojim crnim suzama.
Osjecam da je ipak vazno da svi vide posljedice smrti na njenom oku od onoga sto stvarno osjeca.
E to mi se gadi pomalo....to mi je bljak....i onda sta da pomislis nego da su sve te tuge parada za javnost.Obrisala sam ju iz prijatelja,ne zelim da gledam tu selfiranu tugu.
Ljudi valjda radije uskacu u jad i suze,pa otuda i pokazivanje istih....a na vijest dobili smo kcer,unuku...cestitka i sutra niko vise ne spominje taj sretan dogadjaj.

Imam jako mnogo razumevaja za sve.Ali ovo je strašno.
Ako se tako pokazuje tuga jedne majke,onda sam ja idoiot koji to ne razume i ne može da prihvati da tako nešto postoji.

Slavim zivot i zivim ga. Kad umrem neka rade sa mnom sta god hoce.

Kijara-brm ::

Kako god okreneš ne valja.Žena koja nosi to dete devet meseci i još ko zna kroz koje muke prolazi pri samom porođaju-prva će reći.*Oni slave ,a ja se namučila kao Isus.*

Nije bas tako Kijara.
Da  ce se *namuciti kao Isus* zena (devojka) mora biti svesna onog momenta kad donese odluku da zatrudni. To su najteze ali i najsladje muke na svetu.
Ne verujem da se njoj u tom momentu vrzma po glavi da li neko slavi ili ne, ona slavi i nema veceg slavlja od trenutka kad svoje cedo privije na grudi.
Tog trenutka za nju drugi ne postoje!
Slavi se zivot.Zivim zivot, a smrt...neminovnost koja ce doci kad doci mora i niko nas za to ne pita.
To sto se na nasem podneblju od sahrane pravi tarapana, to je stvar mentaliteta.
Licno ( mozda sebicno ali je tako) prezirala sam svacije prisustvo za vreme moje tuge i bola.Niko mi nije trebao, a jos manje da brinem da li su svi posluzenim icem i picem.
No to je tradicija a najradije bih je prekinula i pustila da se najblizi ljudski oproste, isplacu, poslednji put *ispricaju* sa umrlim i da ga dostojanstveno pokopaju bez ikakve pompe i ruzno zvuci ali jeste tako-gozbe.

Astra@

Citat :

Nut...rodimo se,trcimo trku zivota,a cilj je smrt....zato li slavimo,jer smo stigli do cilja,pa i medalja nam se treba onda u grob metati.
Dobro rece Dany,sto si veci heroj(a to obicno znaci ubica,nevezano iz kojih razloga i pobuda) to te vise oplakuju,koji paradoks.

Meni se sve cini da ljudi vole da traze sapatnike,ubise se pokazujuci ocaj i tugu i u to ime da se popije i zapjeva,kako je redoslijed poslije pijenja i jedenja....a i da se nasmije pa sve suze krenu niz lice.
Kako onda to nije farsa.

..

Astra..ti si to sa ironijom pisala..ovo na pocetku.naravno..coveku nije cilj smrt,nego samim rodjenjem je determinisan  ,a,smrcu posebno..to je zivot..koji ima ,kao i sve ,i dobru i losu stranu.pa sada kako za  koga..je smrt..Za neke je spas od zivota..pa je srecan sto  ce nestati..za druge  nije..oni bi da zive dvesta godina..ali i jedni i drugi  ''macu ne mogu izbeci-bolje receno, kosi''..to ti je..
Covek je dualisticko bice..i sve oko njega je na taj nacin uredjeno..sad ko se za to postarao,to je drugo pitanje..!!Znaci slavi se i  zivot i smrt..sta znam tu se umesala tradicija i svasta nesto..samo sto se mnogo vise danas  umire i brze i te slike  su sve ubrzanije,surovije,krvolocnije,pa smo oguglaju i vise nista i ne slavimo..jer neprestano jurimo,zurimo..ne odabiramo..jer nemamo vremena za to..Nekada su ljudi radili satima(naravno-neki i danas..)pa onda dolaze praznici..pa je velika radost..
Zivot se danas suvise uskomesao..i sve smo ravnodusniji..sto naravno nije dobro..

Pisala si da se ljudi ubise ,da pokazu svoju tugu,patnju.. suze.

Pre svega zna se da se vecina od nas isceluje patnjom..zamislimo kakav bi nam zivot bio  kada bi sve bilo bajno i lepo..Pa ,eto,mladi to traze..zadovoljstva i to ODMAH..pa zato su ravnodusni,usamljeni,otudjeni...

Ima nesto interesantno..to povodom one price o onoj zeni na fejsu,sto si pisala..Mnogi  ljudi placu na sahranama''zbog svojih jada'' i muke zivotne(licno videla..)nema veze sa smrcu odredjene osobe..pa tako i ona zena mozda place ko zna..ali Nemojmo suditi o nekome koga ne poznajemo..Ko zna koja muka nju tera da ''to, izvodi sto izvodi''.mozda nedostatak paznje,frustracije..ili jos nesto gore..To je ..

Jesam pisala ironicno...namjerno bas ocito...ali i ruza propupa,postane prelijapa,usreci nekoga i uvene....treba li gledati tu ruzu kao nesto sto ce svakako uvenuti ili nesto sto u punom cvatu(usponu zivota) pruzi zadovoljstvo jos nekome.

Astra ::

Jesam pisala ironicno...namjerno bas ocito...ali i ruza propupa,postane prelijapa,usreci nekoga i uvene....treba li gledati tu ruzu kao nesto sto ce svakako uvenuti ili nesto sto u punom cvatu(usponu zivota) pruzi zadovoljstvo jos nekome.

..

Naravno treba je gledati i ''postovati'' kroz celokupan njen razvoj..(fig..)..kao i sam zivot..znaci ... uzivajmo u zivotu,radujmo se..trazimo srecu,odaberimo pravi put....ali i ta radost i sreca imaju dva kraja kao i sve u zivotu..''poznati su slucajevi, covek dobio na lutriji,srecan, da poludi ,pa onda dobio infarkt..

Na zivot gledajmo radosno,sa velikim nadahnucem..ali kada dodje zalost..prihvatajmo je kao i njenu suprotnost..jer tek onda takvi, ispunjeni u celosti ,zivimo...

Sve se mora akceptirati,jer zivot je sacinjen i od srece i od tuge(i svakakvih primjesa uz to),ali velika je razlika cemu se okrecemo...neko u svemu vidi tugu,a neko suprotno srecu.
Primjer bi bilo ono staro ciganjsko
Vesele se kad pada kisa,jer iza nje mora doci sunce!

Neko zivi i ceka sunce,a neko stalno viri kad ce oblak da se pojavi....u tome je razlika medju nama....mozda slican zivot,nekome pricinjava zadovoljstvo,a nekome teret.

Astra ::

Sve se mora akceptirati,jer zivot je sacinjen i od srece i od tuge(i svakakvih primjesa uz to),ali velika je razlika cemu se okrecemo...neko u svemu vidi tugu,a neko suprotno srecu.
Primjer bi bilo ono staro ciganjsko
Vesele se kad pada kisa,jer iza nje mora doci sunce!

Neko zivi i ceka sunce,a neko stalno viri kad ce oblak da se pojavi....u tome je razlika medju nama....mozda slican zivot,nekome pricinjava zadovoljstvo,a nekome teret.

..

Odlican post Astra...
Posto je to sve tako..pokusajmo ziveti u ravnotezi..e..to je onda prava stvar..no mi ljudi smo ili previse radosni ili previse tuzni..pa onda se svasta desava..to je ..ravnoteza uvek i svuda..