DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 16 ... 28, 29, 30  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 61
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyNed Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]

Eugen Grafvajer likes this post

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyČet Jan 23, 2020 10:52 pm

________________________________________
Veterinarska ambulanta. Žena ulazi noseći svog psa u rukama i kreće prema ordinaciji. Nepoznati muškarac (čudno, posle mesec dana ovakve svakodnevice, mislila je da su joj svi poznati) telom zatvara prolaz.
-U toku je pregled jednog pacijenta.
Žena podigne pogled sa svog kučeta i, ne zastajući, glavom pokaže ka stalku za koga vise plastične flaše sa tankim plastičnim crevima.
- Infuzija.
-Aaaaaa.....
Muškarac nasluti da Žena neće stati i skloni se, nedovoljno brzo da izbegne njen lakat.
Žena se ne izinjava. Radi isto što i prethodnih skoro pet nedelja: unosi psa , stavlja ga na sto, namešta platno u kome ga je donela i pokriva ga. Seda na svoju stolicu, leđima okrenuta stolu za pregled. Na jednu ruku naslanja glavu a drugom mazi psa nad kojim je nagnuta gornjim delom tela. Nešto mu šapuće na uvo. Pas reaguje samo umornim pogledom.
Omiljena veterinarka kratkim, brzim pogledom odmerava pristiglog psa, ohrabrujuće se osmehuje Ženi uz jedva primetno klimanje glavom i nastavlja pregled koji je u toku. Muškarac se okreće prema Ženi i pita:
-Koliko ima godina?
-Ima dosta, odgovara Žena tvrdim glasom.
Čovek ne čuje nepomirenost u glasu. Promiče mu tvrdoća odgovora.
-Pa vidi se da je star pas...
Jedva da je završio rečenicu. Ostajući da sedi, žena u trenu okreće gornji deo tela ka njemu i foksura mu zenice. Kroz stisnute zube izgovara:
-A koliko Vi imate godina?
Muškarac je potpuno zatečen. Nesvesno se odmiče od žene, širi oči i, potiskujući ljutnju, poteže kartu pametovanja kombinovanog sa dozom šmeka beogradskog mangupa:
-Pa, sigurno sam mlađi od vašeg psa... Muškarac pokušava da osmehom ublaži napetost u vazduhu . Kasno. Žena ne pušta.
- Pitala sam koliko Vi imate godina, prekida ga naglašavajući svaku reč. I dalje ga gleda direktno u zenice. Ne dozvoljava mu da skrene pogled.
- Pa, imam 58.... Ali kada se preračunaju njihove godine.... Muškarac govori polako. Kupuje vreme, pokušavajući da se pribere. Žena mu ne dozvoljava.
-Ko ih preračunava? Kako?
- Psi kraće žive...
Žena i dalje ne pušta.
-Koliko žive?
-Pa, kako koji....
Žena steže. Ne dozvoljava mu da završi rečenicu.
-Ovaj! Koliko živi ovaj? Glavom pokazuje na svoje kuče, i dalje mu prikivajući pogled.
-Pa, možda petnaest – šesnaest godina, pametuje Muškarac i u trenutku shvata da ne može pobediti. Da je ono što on vidi kao njenu drskost odgovor na ono što ona vidi kao njegovu bahatu glupost. Na grešku koju mora da plati. Jer je Žena rešena da ne dozvoli odustajanje.
-Pa, onda će se moje milo kuče još naživeti, suprotno iznetim prognozama.
Sad ga več vređa. Uviđa to, pokužava da odledi osmeh i izgovara:
-Seda brada, šarmantan muškarac a nije naučio da se dame ne pitaju za godine... Ovaj deo sa šarmom ubacuje kao potrebnu laž.
Muškarac kao da ne shvata da je omča otpuštena i nastavlja da maše svojim glupošću:
-Ma znam, znam... Al nekad mi se omakne....
- A možda da ovo bude poslednji put.... Žena mu oslobađa pogled, upućuje mu osmeh iskrivljen prezirom i okreće se ka svom psu. Na jednu ruku naslanja glavu a drugom mazi psa nad kojim je opet nagnuta celim gornjim delom tela i nastavlja da šapuće u meko, čupavo uvo.

By Taša

Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 61
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyNed Feb 02, 2020 4:41 pm

I ne znam otkud ova potreba odjednom
da ispovedim bol.
Godinama brižljivo skupljanu,
glancanu, ređanu u vitrine.
Vitrine razbijenih stakala
tokom vaspitnih maksima moga oca.
Fino izrezbarene kao dugo čuvane
reči u dogrobnim tišinama.
Odakle potreba da ih izložim
pogledima kao skulpture
anonimnog umetnika,
stidljivog pred proždrljivim publikom .
Čovek je alav na tuđu slabost.
Čovek je alav na nesreću,
skandal,
čovek je alav na "gore " od sebe.
Čovek je pizda,
prijatelju.
No uzmi čekić i lomi,
satri-
sećanje na svaku tugu,
beleg i pečat.
Na svaku brazdu,
seme i mraz.
Na vrane,
na zidine,
memlu,
kajanja,
greh.
Na svako dobro,
radost
i zoru.
Na bolest.
Na isceljenje.
Na postajanje.
Na krštenje.
Stigme i
krvarenje bez kraja.
Udri i ruši.
Ruši i udri.
Razbijaj.
Ne ispovedaj,
ne glancaj,
ne izlaži!
Čovek je pizda
prijatelju.
Žaklina Milojević










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Feb 04, 2020 11:37 am

20. oktobar.........godina 2001....
potpuno sam sigurna da sam se probudila.......mada...

gledam kroz prozor i ne znam...ne vidim...ne čujem ništa......čak ni ptice koje su do juče u parku preko puta naše kuće neprestano pevale..........
i danju i noću........
htela bih negde da krenem...nemam pojma gde, samo da izadjem, da odem, da nestanem...da me nema........a ni ne znam tačno zašto ?
znam samo...da se juče desilo nešto strašno....nešto mnogo strašno...nešto najstrašnije...ali ne mogu da se setim šta ?,jer ono što ne želim da poverujem uvek-odmah...istog trena obrišem...zaboravim...
razmišljam ...gde li je sada on...kako ga u kući nema ,a nije me probudio,
nije mi se čak ni javio...nije mi rekao ni gde ide .....................................
i gde sada ja da idem ...da ga tražim.......
ostaću ipak tu...u kući...

Posle skoro sedam godina, nisam uspela da se snadjem....sama...u ovom njegovom gradu...............u kome je svaka ulica bila naša....
u kome me svaki deo grada, svaka raskrsnica, svaka zgrada, svaki lokal, svako drvo, svaki saobraćajni znak, svaka pesma....i svaki čovek........
podseća na njega.
Ne mogu, ne želim, ne umem, neću......... i ne smem......teško mi je.....
jedva preživim neke prolaske...kroz neke ulice........ali ...
moram dete da " vodim kroz život "...ne mogu njega da zatvorimu kuću
- kao što bih sebe....najradije !

...a ako već ne mogu da se zatvorim u kuću, koju smo u šali gnezdom zvali.........ići ću tim prokletim " ulicama...ali ću gnezdo " uništiti "......
šta će mi............................ a ne treba ni detetu
od žive majke "grob ".

i jedino znam...pored te kuće nikada više neću proći...


Malena KV
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Feb 04, 2020 11:41 am

….sedim za stolom drumske kafane na putu od grahova prema risnu. U društvu sam još 8 muškaraca. Profesionalno zavisni od turističke privrede.

….kafana kao kafana. Reklo bi se…..

….neko te ima noćas neko te voli noćas to nisam ja…..dolazi iz solidnog kućnog stereo uređaja.

Konobarica riđokosa mršavica sa više od 180cm visine, uklapa se u raspon godina 25 i više. Pred kafanom parkirano 4-5 teških kamiona sa bh-rs-cg tablicama. Njihove posade ispijaju kafe i kisele vode pod odrinom sa gustom lozom.

….neko nas je poslao u obilazak puta koji je pravio stari otac nacije kome danas mladi oci nacije prigovaraju da nije bio dovoljno nacionalno svestan.

Put je danas zaista idiličan, kako je izgledao u vreme izgradnje i pune komercijalne upotrebe mrzelo me da zamišljam. Minibus je usput otkazao poslušnost jednom od 9 izabranih. Rekao nam je: jebiga momci, prokuvao je nisam primetio na vreme, nema paljenja pre nego se zameni zaptivka na glavi, šlep će doći kad dođe, ako nije kakva preša vodim vas kod mene kući imam i bazen.

….jednoglasnom tihom aklamacijom usvojeno. trojica od devetorice su se povukli u stranu da telefoniraju. Jedan je rekao: pakleno je sad za kretanje idemo do kafane, produžićemo kad preladi.

….sad smo tu pod odrinom. Na beloj neonskoj reklami piše kafana….

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

…putem nailazi pogrebna povorka. Sunce je zašlo iza oblaka koji do tada, siguran sam, nije postojao. Muzika je utihnula.

Riđokosa visoka konobarica u crvenoj majici kratkih rukava i izbledelim farmericama sa brižljivo negovanim stopalima u letnjim sandalama i crveno lakiranim noktima kose vezane u rep je prišla ivici ceste i mirno stala. Posade teških kamiona staju pored nje duž ceste. Prilazi i poštar, priključuje im se i starica koja je na kamenu pod smokvom sedela i čekala. Stoje u nizu duž ceste. Ustaje i polazi naš vozač, ustajemo i mi. Stajemo u niz duž ceste.

Kolona prolazi. Drvena piramida na čelu, slika pokojnika, venac, buketi cveća, šest muškaraca koji na ramenima nose drveni kovčeg, ožalošćeni, rodbina, komšije….

….kaže novak kilibarda u fazonu umri đe oćeš al dođi u nikšić da te ožale. Tu su sprovodi kilometarski. U gradskoj kapeli su četiri prostorije, sramota je izjaviti saučešće u jednoj, a ne učiniti to i u drugim prostorijama…

….kolona i dalje prolazi. Već upadljivo bulje u naše čelo kolone oličeno u liku riđokose konobarice. ona gleda u asfalt ispred sebe i moli povremeno krsteći se. Kolona i dalje prolazi.

Riđokosa odlučuje da je bilo dovoljno. Ulazi u kafanu. Za njom i ostali. Apsolutna tišina. Starica se pridružuje za stolom dvojici kamiondžija. Obojica imaju dugu kosu sa bebi licima. Nemaju više od trideset.

….ova mala što vas gosti ođe mi je unuka. Ostala mi iza pokojnog sina. Poginuo u kolima osamdeseprve. Sa ženom. Ova mala bila kod mene ođe, a oni tamo. u vojvodinu. Ovi što ga pronesoše bio joj prvi momak. Dok je još bila ođe u školu. On posle pošo u švesku a ona na velike škole u prištinu. Bio on stariji od nje desegodina. Eto siroma, neki dan ga strefilo tamo bez iđe ikog svog. Strani ljudi ga donijeli braći da ga sarane. A čegovići ste vi đeco ?

….baba aj ti samnom do kosijereva neka Rade nek radi, kaže dugokosi kamiondžija. Kreću. Starica se penje u visoku kabinu volvo-a. Tišina. Zvuk gusala sa stereo uređaja je prekida….


…poleće soko sa vite jele, spuštio krila do crne zemlje

Poleće soko i nisko pade, žalosno pismo đevojci dade

Đevojko moja raspleti kose mrtvog ti dragog kroz selo nose…..

……prasak razbijene čaše…..stereo je zamukao. Prasak razbijenog stakla i na terasu izleće grlić slomljene flaše. Gosti u tišini napuštaju terasu. Mi ostajemo. Sunce je pojelo oblak i sada rasteruje zaostali dim teških volvoa i scania…

….opet je jara i tišina. Vozač ulazi u kafanu. Izlazi. Išla je samnom u gimnaziju. Nisam je video od mature. Ja otišao za beograd ona za prištinu. Ćutimo.

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati san….

….zvuk sterea prekida tišinu….

….prijatelj i ja sedimo na klupi gledamo zvezde, slušamo vesti što su upravo stigle. Kažu da imamo još samo par godina za nas….

….na vratima kafane pojavila se riđokosa rada.

….u etno beloj haljini od lana, dužina pada preko kolena, lučno zatvorenog poprsja, po dnu vez. Letnje sandale salivene uz preplanulu nogu. Crni lak na noktima. Brdo riđe raspuštene kose do polovine leđa. Oči nisu bile plave .

prišla je i rekla: ako te zamolim da me fotografišeš kako mogu dobiti fotografije ? stala je ispred ulaza u kafanu. Hoću da me fotografišeš cijelu ispred ovih vrata. Da se vidi natpis kafana. Hoću i da se lijepo vide i haljina, ja sam je šila i vez, ja sam ga vezla i sandale, i hoću da budem lijepa na slici.

Ja se danas udajem, kao što vidiš………

….ovaj krug sam krug sa razbio u vetar rasuo čuo se stereo….

…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san……
….sedimo pod odrinom. Nas 9 izabranih. Tišina je. Riđokosa Rada je nestala u unutrašnjosti kafane. Naš vozač je par puta odlazio unutra i ćutke donosio mineralne vode. Stereo je vrteo neku muziku onda je ućutao.

Na terasu je ušao poštar. Riđokosa Rada se pojavila na vratima kafane. Drago, reci ljudima da kafana ne radi sedam dana ! poštar je ustao i krenuo ka cesti. Riđokosa Rada je utonula u mrak kafane.

Pojavila se sa ružom u ruci. Zatvorila je gvozdenu kapiju terase. Drago, reci Jovanki, neprebol i nek ne dolazi. Oću Rade, zovi je ti ako ti treba ! Doviđenja Rade !

Ovo mu je zet. Za istom sestrom. Stajala je sa tamno crvenom ružom u ruci. Naručila sam mu ruže u Švedskoj. Putovale su sa njim. Jutros na saučešću sam iz buketa uzela ovu.

Sa kolica je uzela providnu usku vazu sipala rosu: Dobro mi došli kićani svatovi, jeste li mi se svati umorili ? Dušane reci svatovima noćas konačite ovdje. i sjutra na ručak. Nestaje u tami kafane. Devet vaspostavljenih svata gleda u ružu na stolu i puši.

Ovde gore su sobe za spavanje, tu joj đed sa majčine strane držao kafanu. Ona je završila ekonomiju, radila je po moru, ovo je jesenas otvorila. Majka joj bila jedinica ovo je sve njeno, ima i očevine oko granice. Sa njenim rođacima sarađuje, očevi poslovni prijatelji. Neki od njih su danas bili u povorci.


…..stereo se oglasio…marija šerifović molitva neki dance remix…..

….na odrinom zaklonjenim prozorima čulo se otvaranje žaluzina. Pojavila se na vratima kafane gurajući kolica pored sebe.


….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

….ona je bila gimnazijalka, a on je dolazio kolima pred gimnaziju. Bili su momak i đevojka. Bila je nevina do treće godine fakulteta. On joj bio prvi frajer. Onda je on poša u Švedsku. Imala je momka kao apsolventkinja u prištini. Pomirili su se dvijehiljadite, za novu godinu, u budvi, ona je bila sa drugaricama, nije radila. On je radio sa kolima i kupio je pljac za auto pljac. On je šezdeset peto ona sedamdeset drugo. Otvaranje kafane nije pravila. Da ne bude otvaranje prije njegovog. Sanjala je skoro da se udaje i nije joj se svidjelo.

Loza je nedovoljna, jel ima neko od vas, kićanih svatova, nešto ?

…..telefoni počinju da rade. Riđokosa Rada traži odgovarajuću radio stanicu. Od devet izabranih šest je organizovalo odlazak. Ostajemo nas trojica. Ispraćamo one koji odlaze. Prelazimo u unutrašnje dvorište. Servirani su ovali sa mezom. Dva džointa kruže. Dušan se smeje. Zdravko gleda u sunce na zalasku. Riđokosa Rada pali novi džok. Pratim. Dušan je odlučio i odlazi. Crnjak mu je. Zdravko se smeje i govori: komandire, aj živeli ! pali novi džok. Živeli !

…..izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bez veze čulo se iz zvučnika………

CA Blues
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyPet Apr 03, 2020 11:59 pm

   Draga Ti,

Video sam na hiljade žena na ovom internetu
Glumica, manekenki, lepotica raznih, svega
Ali tvoj lik, stil, to nešto što izazivaš
Još nisam

Imaš takvu sposobnost da probudiš maštu
Ne u onom klasičnom smislu kada muškarac kaže
- Uhh, kako bih sa ovom… -
Ne, nego onu na duže staze
Kada prosto teraš nekoga da ti se posveti, poveruje, voli
I poželi da stvorite toliko toga zajedno

Takve su ti crte lica
Pogled
Poruke koje šalješ svojom pojavom

Odmerene, iskrene, nikada prenaglašene
Uvek sa merom
Kao i emocija
Emocija žene koju ne možeš a da ne primetiš

Voleo bih da je više takvih
Suštinski normalnih
Koje žive za sebe, svoju intimnu bajku
Ali su tu i za druge

Koje ne zanima svako mesto
Da se pokažu i dokažu po svaku cenu
Nego ono svoje
Otmeno, žensko, damsko
Koje zavodi i kada ne radi ništa

Zato je dovoljna neka tvoja fotografija
Nešto tvoje
Diskretno, nenametljivo
I već mi se ušunjaš u misli
Već mi zastaje pogled, budi se ono nešto
Šta malo koja može

Jasno mi je da je u tebi toliko toga
I lepog i ne samo lepog
I patnje i razočaranosti i mnogo sitnih pobuna, prećutkivanja, odustajanja
Nije ovaj svet najbolji ni za druge
A kamoli za takvu tebe
Ali sve to umeš tako fino da sakriješ i ušuškaš
Da na trenutke deluješ
Kao da su te svi problemi sveta mimoišli

Često primetim i tvoje tužne oči
Mnogo jasnih poruka za nas malobrojne koji znamo da ih čitamo
Ali ta spoljašnja slika
Slika žene
Od prvog dana kada sam te ugledao
Pa sve do sada

Nikada, nikada ne prolazi
I neće

Ne samo zato što smatram da si nešto posebno za mene
Naravno da jesi
Nego zato što smatram da si nešto posebno za sebe
Svet
Što postojiš takva kakva jesi
I zato što imaš to nešto
U koje čovek stvarno može da se zaljubi
Da se posveti i voli

Koliko puta kada mi izađe neka tvoja fotografija
Samo osetim – e to je devojka

Takođe sam siguran da nisi osoba za samo jedno zanimanje
Da bi bila podjednako uspešna šta god da si studirala
Koju god umetnost
Sva si za scenu
Imaš osećaj za sklad, linije, boje
Sve one fine nijanse koje drugi ni ne primete
Koji znaju za nekoliko boja
A ne i onih stotine varjanti koje mogu da nastanu od svake

Ti si jedno pravo malo umetničko delo
Koje si sama od sebe stvorila
I koje ne prestaje da svetli i zrači na svoj način

Hvala ti što postojiš takva
I što budeš to nešto
Što, veruj mi, malo koja može

I da, ne laskam ti
Ni ne očekujem odgovor
Ni ne pišem ti da bi mi odgovorila
Samo prenosim ono što osećam
Ono što iznova budiš u meni

Ti
I sve tvoje  


Stefan Simic

[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 60
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Apr 07, 2020 10:30 pm

Rejting ne sme pasti


Ko god veruje da je ova vlast sposobna da se bori sa ovom nemani, u opasnoj je zabludi.
26Piše: Nenad Kulačin07. aprila 2020. 15.00
  [You must be registered and logged in to see this image.]  
[You must be registered and logged in to see this image.]
I upravo zbog toga, ne mogu da se saosećam sa njom, niti da se stavim pod njen jedinstveni kišobran.
A šta mogu? Mogu ono što ona nije sposobna, a to je da se pridržavam mera koje je donela.
Ona, na čelu sa Prvorođenim, nije sposobna da sprovede nijednu. Na zatvorske kazne osuđuje poljoprivrednike, a Đanija šalje u kućni pritvor na tri meseca. Taj poljoprivrednik je obrađivao zemlju da bismo mi imali šta da jedemo, a Đani je ladio, da ne kažem šta, u hotelu visoke kategorije. Obojica u vreme policijskog časa.
Od kada je zaseo na vlast, taj poljoprivrednik i Đani su paradigma Srbije. Prvorođenom su važniji Đaniji i tako će i da bude.
Ono što nikome koje pri zdravoj pameti u Srbiji nije jasno to je činjenica da Srbija sprovodi najrigoroznije mere u istoriji, a rezultati su poražavajući. Hrvatska ima manje stanovnika od Srbije, nešto manji broj pozitivnih na korona virus, ali zato neuporedivo manji broj preminulih, i daleko veći broj izlečenih.
I da, nema rigorozne mere poput nas u Srbiji. Kako, zašto?
Upravo smo izašli iz najdužeg karantina ikada. Trajao je 40 sati. Preživeli smo, nije da nismo. I nije bilo toliko strašno. Pita me stari drug Meca, koji živi i radu u Beču, kako smo se tako lako predali, kako bilo ko može da nam naredi da ne smemo da izađemo da se prošetamo, kuče da izvedemo na nuždu. Jeste, Meco, predali smo se, takvi smo, ali imamo barem toalet papir.
Smeje se Meca.
Prvo su mu bili krivi penzioneri, pa naši građani koji su se vratili iz inostranstva, pa kućni ljubimci, a sada čitav narod. I svi su krivi, i svi smo u karantinu, samo je on taj jedan bezgrešan, jedan jedini ko se bori da mi preživimo, i još po neki od njegovih. Pa, svi predsednici država na svetu rade to što on radi, ali samo on kuka da to radi.
I ne nasedajte na priču da su krenuli na vreme. Nisu!
Zavitlavali su se sa najsmešnijim virusom na svetu, slali nas u Milano u šoping, da bi dobili na vremenu kako bi sakupili potpise za izbore. Taj Prvorođeni se hvalio kako je 90.000 ljudi stajalo u redu da bi podržalo listu sa njegovim imenom. Morala je korona to da sačeka, isto kao i skup u Krušiku u Valjevu. Sada je Valjevo jedno od žarišta. Slučajno ili ne, Prvorođeni je upravo pitanje o greškama u Valjevu preskočio. Ismejavao je novinare koji su ga pitali da li će izbori biti odloženi, zašto ne nosi masku i rukavice.
Svima se smejao, sve nas je zavitlavao, a onda je vikao i drao se na nas, da bi sada krenuo u kampanju. Video je da je dara odnela meru i da se rejting kreće obrnuto u odnosu na broj pozitivnih na korona virus. I zato je narod danas u karantinu, u toru, a on u kampanji.
Ne postoji nijedan svetski državnik koji u vreme pandemije putuje po zemlji, vodi novinare sa sobom, i deli opremu. Ima ko to da radi. Pošto je, međutim, on jedini predsednik na svetu koji je uspeo da nabavi respiratore, glupo je da takva oprema samo bude isporučena tamo gde treba. Mora on i to Pink da snimi.
Svaki trenutak ove krize besprizorno koristi za svoju kampanju. Bio je u Novom Pazaru, i najavio posetu Nišu, Kragujevcu… Jede zeljanicu u helikopteru. Možeš misliti, važna stvar. Ako treba, i masku će da nosi. Sve može, ali rejting da padne – ne.
Da su životi bili važni, radilo bi se na vreme. Otkrilo bi se na vreme, a ne da prebrojavamo dane kao kada devojka ostane u neželjenoj trudnoći. Kafići, restorani i kladionice bi bili zatvoreni istog trenutka kada su zatvorili škole i fakultete. Ceo Las Vegas je zatvoren, ali valja se kladiti na drugu belorusku ligu.
Šabac bi dobio krevete od svoje vojske, a Stanija i svi sportisti i treneri bi delili sudbinu ostalih sunarodnika u kolektivnom karantinu po povratku iz zemlje. U zatvoru bi bili ljudi koji svakoga dana izračunavaju koliko će sutra da nas umre i koji bi da nas leče sa fantom, a ne Jovana Popović i Ana Lalić.
Uzdam se u zdravu pamet građana Srbije da kada jednog dana sve ovo prođe neće pasti na priču kako su, oni koji su se iz ovoga izvukli živi i zdravi, tu gde jesu zahvaljujući njemu. On i njegovi će učiniti sve da nas ubede da je Prvorođeni spasitelj koji nas je izvukao iz ove tragedije. Na svi sreću, ubeđen sam da naša pobeda isključivo zavisi od nas samih i naše odgovornosti da sačuvamo sebe i druge. Moramo da izdržimo i da zapamtimo gde smo stali i da upravo odatle nastavimo. U zdravlju se našli.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 60
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyČet Apr 30, 2020 8:44 pm

Marko Vidojković: BUKOM PROTIV GOVNARA IZ OZA


Građanska akcija „Bukom protiv diktature“ bila je zakazana za nedelju, 26. april, u 20.05, a već u subotu, odmah posle kilavog aplauza medicinskim radnicima, koji su naprednjaci još na početku vanrednog stanja ukrali i pretvorili u aplauz svom iskompleksiranom fireru, jedna ekipica u mom kraju ispentrala se na krov i počela da urla „Vučiću pederu“. Nas nekoliko izletelo je na prozore i spremno se prihvatilo klicanja. Niko nam nije naredio, niko nas nije ucenio. Drali smo se iz sveg srca.

Iduće večeri izneo sam gitaru i pojačalo na terasu i već u 20.01 počeo da drndam. Sa ostalih terasa nekoliko njih je lupalo u šerpe i zviždalo, a poneki su i urlikali. Kad se premijera „Bukom protiv diktature“ završila, na društvene mreže su iz svih delova Srbije počeli da pristižu snimci udaranja o šerpe i lonce, zviždanja u pištaljke, duvanja u vuvuzele, bacanja petardi, puštanja muzike sa prozora i ispuštanja očajničkih urlika Vučićevih zatočenika.

Nekoliko puta tokom vanrednog stanja i sadističkog policijskog časa pokušavalo se sa bukom u 20.05, ali tada je oprez od zaraze još uvek bio dominantan u odnosu na opravdanu potrebu za pobunom. Prošlog vikenda postalo je jasno da će monstrum popustiti sve mere, pre svega jer mu je tako sa zapada naređeno, ali je policijski čas ipak ostao i eto razloga što je „Bukom...“ postao do sada najuspešniji oblik masovne pobune protiv režima.

Šta drugo da radiš, dok si u kućnom zatvoru, osim da izađeš na terasu i najebeš se majke onome ko te zatočio. Ko je 1996/1997. lupao u šerpe i lonce, te iznosio zvučnike na prozor u vreme drugog dnevnika, setiće se da tadašnja buka nije bila ni blizu ovoj. Prvo, nisu svi toliko mrzeli Miloševića kao što mrze ovog gada, a drugo, nisu svi bili zatočeni kod kuće, što je ključno za osećaj jedinstva koji se stvorio drekom u osam i pet, skoro četvrt veka kasnije.

Za sve mudrace koji nas iz udobnih kreveta obaveštavaju kako se vlast ne skida udaranjem u šerpe, već na ulici, evo objašnjenja: poenta urlanja u osam i pet je u tome da se prebrojimo na primalni način: da makar čujemo koliko nas je, kad nam je već sve ostalo zabranjeno – kada napolje ne smemo, kada medije nemamo, kada policija bije, a helikopteri nadleću. Možemo samo da se deremo, duvamo u vuvuzele i pištaljke, udaramo u šerpe i puštamo muziku do daske. Kad smo skapirali koliko nas je, onda je neizbežno nastupila euforija.

Vrhunsko govno je to osetilo, pa je, kao i uvek kad napuni pelene, pristupilo maloumnom teranju inata, gostovanjem na RTS-u baš u vreme večernje dreke. Dok je govno sa ekrana poklanjalo i više nego što se od njega tražilo, najavljivalo skraćenje policijskog časa, ukidanje vanrednog stanja, gradski prevoz, teretane, sportske centre i pičke materine, narod se napolju drao.

Ponovo zaboravivši da se na internetu sve sazna i pre nego što se desi, još u sredu popodne režimski plan za kontraudar bio je jasan: lokalni naprednjački gmizavci puštaće audio lup „Đilasu lopove“, koji im je poslat putem wetransfera, a ko je neuk da koristi ovo čudo tehnike, taj može u pola osam da uključi radio pink i odvrne ga do daske. Ako je nekome bilo čudno što je juče popodne došlo do navijačke tuče kod „Partizanovog“ stadiona, sve je donekle razjašnjeno u pola devet uveče, u Ulici Save Kovačevića, u Zemunu, gde je na krovovima solitera organizovana naprednjačka bakljada, uz puštanje snimka „Đilasu lopove“.

Govnar iz Oza nije uspeo da organizuje samome sebi bakljadu (nema tih para koje bi to mogle da plate), već je bakljada, praćena snimkom sa razglasa, posvećena njegovom arhineprijatelju Đilasu, koji nikakve veze sa bukom u osam i pet nema, čak sam iz dobro obaveštenih izvora čuo da je i sam Đilas bio iznenađen količinom narodnog besa prve večeri. Naprednjački „navijači“ vitlali su bakljama u ritmu dreke sa razglasa, ali, kao što svi znamo, baklje se brzo zapale, brzo ugase i na koncu se pretvore u pičkin dim.

U Pančevu je, u znak zahvalnosti za izvoz obolelih od korone iz Beograda u taj grad, skriven iza maskirne tende, u slučaju da neko poželi da ga gađa jajima ili govnima, neki smrad puštao „Đilasa lopova“, a normalni Pančevci su ga snimali i smejali mu se. U Novom Sadu, „Đilas lopov“ puštan je sa ozvučenja postavljenog na objekat u izgradnji. U Nišu se, u znak zahvalnosti što je, propustima režima, taj grad najviše najebao od korone, nekoliko mandrila popelo na krov zgrade, odakle su vitlali bakljama, a kad su ih pre vremena bacili, zapalile su tendu na prodavnici u prizemlju i umalo izazvale požar.
U mom kraju, negde izdaleka, čula se usamljena baba kako zapomaže „Đilasu lopove“ i komšiluk kako joj se horski smeje. Nikada nijedna naprednjačka akcija nije bila ovako uspešno raskrinkana i pre nego što je počela, nikada nijedna njihova akcija nije prošla tako jadno kao ova. Ipak, ona je jasno pokazala rešenost režima da pred razjareni narod kao prvu liniju odbrane gurne svoje maloumne pristalice, gladne plaćenike i ucenjene nevoljnike. Tek kad se međusobno pošibamo, onda će u igru ubaciti muriju, da nas mlati.

Nemojmo psihu pričiniti to zadovoljstvo. Izađimo na terase i prozore u osam i pet i servirajmo mu večeru koje se najviše plaši – gromoglasnu buku iz stotina hiljada stanova i kuća. A onda pustimo njegove pajace da odigraju svoj bedni naručeni performans u pola devet, posvećen Đilasu i potom odu da šmrču lako zarađeni državni kokain. Sve je jasno. Ima nas više. Niko ne mora da nam šalje cirkularne mejlove. Niko ne mora da nam preti. Niko ne treba da nam naređuje šta ćemo da puštamo s prozora. Mi sve to radimo sami od sebe. I vrlo brzo buka koju dižemo izliće se na ulice.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 41
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyNed Maj 03, 2020 11:04 pm

I dođeš tako u neke godine kad te se ništa ne tiče, a sve te dotiče. Raduješ se kad sretneš dvoje čiji su prsti isprepletani, a oči zaljubljene. Diviš se čistoti deteta i detetu koje te iz nekih uvelih očiju posmatra. Svakoj se lepoti pokloniš, zahvalan što ti se pokazuje i što još umeš da je prepoznaš u nečijem licu, stihu ili tek iskrenom pozdravu. Niko ti ne stoji na putu, jer svako ima svoj put; nikom ne staješ na žulj, jer bi tako svoje rane pozledio. Vidiš širu sliku svega, pa ti "uska grla" sitnih nesporazuma ne obesmišljavaju dan koji nekim čudom može biti i poslednji. Dođeš u neke godine kad te baš briga za godine, jer znaš da su one tek broj, a život skup onih trenutaka koje bi ponovio da možeš. A ne možeš. E, zato ih ne propuštaj.

Brankica Damjanovic
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyČet Maj 21, 2020 2:30 pm

Ratko Bukšić – KRAJINA.BA

Svi smo danas svjedoci nečemu do sada ne viđenom. Epidemiji, pandemiji ili kako god se ova nenormalna situacija već zove, te bi si dozvolio da povučem nekoliko paralela.

Naime, svijet se suočio sa pošasti nazvanom Corona-virus ili COVID-19. Dogodio se potpuni kolaps svih vertikala, kako onih političkih i ekonomskih, tako i zdravstvenih i humanitarnih. Ipak mi dopustite da to uperedim sa ratnim stanjem u bivšoj Jugoslaviji, a naročito u Bosni i Hercegovini.

Svima nama koji smo se iz bilo kog način zatekli tamo i tada je, u najmanju ruku, bilo stostruko teže, gore i lošije. Zamislite ili se sjetite da smo se mi prije nepunih trideset godina našli u potpunoj izolaciji sa neupredivo težim uslovima bitisanja. Nije bilo hrane, mislim pritom na najosnovnije namirnice poput kruha, mesa, voća i povrća, soli i šećera, ulja ili masti. Isto tako nije bilo ni struje, često ni vode, goriva ili javnog prevoza, svijeća, šibica niti nove obuće i odjeće. Nije, također, bilo ni bebi-papica, pelena niti takozvanih luksuza poput cigareta, slatkiša ili pića…u stvari nije bilo ničega, ali eto, preživjeli smo… Eh da, da ne spominjem i onaj najstrašniji podatak da su nam na glave svakodnevno padale stotine ili hiljade granata, bombi i svih ostalih, mogućih projektila. Ostavilo je sve to duboke mentalne ožiljke na svima nama, a najlošije od svega je to što smo upoznali strah. Onaj duboki i stvarni. Baš onaj o kojem sam već ranije pisao…strah koji ti se uvuče u svaku poru i koji te potpuno pokori. Bio je i tada policijski sat, niko se nije smio kretati u periodu između 22:00 h i 06:00 h, ali su tada posljedice za one koji su ga kršili bivale puno strožije i teže. I tada je bila izolacija…samo što smo je mi zvali „okruženje“ ili „opsada“.

Ovo što nam se danas dešava je u poređenju sa tim vremenom, izvinite što ću biti vulgaran, samo obična zajebancija. Sjedimo u kućama, ne smijemo izlaziti, ne radimo, ne privređujemo, nemamo novaca (ha,ha pa kad smo ih imali), ne možemo ići na slavlja, u kafiće, na utakmice… na more. Ali imamo TV, internet, hrane i vode u izobilju, telefoni rade, benzina ima neogrničeno i što je najvažnije niko nas ne bomabrduje.

Sljedeće poređenje se zasniva na tome da su tada živote gubili mladi ljudi. Ljudi u naponu životne snage, baš oni koji su zauvijek otišli nedočekavši da vide sopstvenu djecu ili u najboljem slučaju unuke, dok danas na put bez povratka odlaze, uglavnom, ljudi treće dobi koji su svoj život doveli do samog kraja i to je jedna od najbitnijih razlika. Tada su ginuli ili umirali oni kojima je život tek trebao početi, ali je bio prekinut u trenutku kad su trebali biti najplodniji, dok su stvari sada potpuno drugačije.

Ipak, moram apostrofirati, da je postojala jedna veoma važna razlika. Tada je postojala mogućnost izlaska iz tog proključalog “Bosanskog lonca”…

Postojao je, negdje tamo, slobodni svijet, dok danas nema takve alternative jer smo svi skupa upali u globano ludilo i ne zna se gdje je gore, tu ili negdje drugdje.

– Ono što se danas dešava je neshvatljiva količina ne solidarnosti, licemjerja i rušenja svih postulata na kojima bi se trebao zasnivati moderni svijet. Potpuno je nestalo bratstvo, ravnopravnost, jednakost, poštovanje kao i želja da se pomogne drugome. Cijeli se svijet pretvorio u sebične, male zajednice koje su obustavile svaku vrstu pomoći onima kojima je to sada zbilja potrebno. Evropska se unija urušila kao kula od karata jer su naprosto jedni drugima odbili dati pomoć sada kada je najpotebnije. Sjedinjene Države su zaboravile na sve osim samih sebe, te se liberalni kapitalizam, kojem svi toliko težimo, potpuno raspao. Jedino su se, donekle, Kina i Rusija pokazale humanijima. Niko nema pojma šta dalje, niti kako izaći na kraj sa samo malo težom gripom. Ali posljedice toga su minimalne u poređenju sa onim šta nas tek čeka, jer je potpuno normalno za očekivati da pogrom tek slijedi usljed potpunog sloma svjetske ekonomije i biznisa.

– Na kraju je najveće pitanje da li će se jednom, kad sve ovo prođe, izvući ikakva poenta. Da li ćemo shvatiti da je industrija zabave prevršila svaku mjeru. Da li će svijet priznati da je potpuno besmisleno da neki tamo Ronaldo godišnje zaradi više neko ljekar ili medinska sestra za cijeli život. Da li je potrebno da Messi ili LeBron James žive u zamkovima, da li ima smisla da Tom Hanks ili možda Lady Gaga trebaju za jedan set snimanja dobiti honorare od kojih bi se mogla izgraditi jedna sasvim pristojna bolnica. Da li se toliko novaca treba ulagati u industriju uništavanja i destrukcije… u vojsku, avione, tenkove ili hemijsko oružije. Ili možda treba pomisliti na onu već spomenutu humanost.

– Pitam se isto tako i gdje su sada „veliki humanisti“? Gdje je sada Bob Geldof, a gdje Bono ili gdje je ona mala, retardirana Greta da nam malo pričaju o spasu planete. Gdje je briga o delfinima, o migratima, o plastičnoj amabalaži, o klimatskim promjenama, o ratovima, Siriji, Libiji, Iraku…jebi ga, o ljudskim pravima. Sve je nestalo osim krvoločne želje za zalihama konzervi, brašna, ulja i naravno neizbježnog i najvažnijeg toaletnog papira, kako bi circus bio kompletan…

– Naprosto na kraju poželim, oprostite mi molim vas na brutalnoj iskrenosti, da nas sljedeći virus koji će se pojaviti potpuno istrijebi…sve do zadnjega. Da konačno ovu prelijepu planetu oslobodimo iz kandži ljudske pohlepe, trčanja za profitom i dobiti…

Ipak kako bismo svi skupa sačuvali bar ono malo nade i dostojanstva, sve vas zajedno pozivam na dvije momentalno najpopularnije svjetske rečenice:

#Stay safe, stay home.
#Think positive, be negative.

P.S.

Samo prije par dana je jedna meni bliska osobe postavila tweet koji kaže:

“Imala sam toliko planova za 2020, a onda je neki Kinez pojeo šišmiša!”

Na to sam joj replicirao iako shvatajući sav njen sarkazam:

“Meni ovo više liči na to da je nekome ispala epruveta iz ruke, i dok je on uspio reći-ups… našli smo se tu gdje jesmo.”

“Ti znaš da ja znam” – odgovorila mi je…
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyPet Jun 26, 2020 12:55 pm

Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi."

glupost nije intelektualna nesposobnost, nego karakterna osobina.

nema veze sa sposobnostima, nego sa vrednostima.

biti pametan, je sposobnost.
biti istinoljubiv, je vrednost.

* * * * * * * * * * * * * *

"Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko od glupaka ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.
Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga potpuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi."

Ditrih Bonhefer
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Jun 30, 2020 10:02 pm

Љубодраг Гачић

ODAVNO NISAM NEŠTO BOLJE PROČITAO

"Nazire li se uopšte kraj ovom debilizmu i manipulaciji? Da bi lakše shvatili poentu ovog posta, probajte se vratiti 30 godina u nazad. Živiš kraj svojeg komšije kojega poznaješ 10,20 ili 30 godina. Gledaš ga svaki dan. Postajete kao braća. On je prvi tu kada počinješ graditi kuću iz temelja. Osnivate porodicu i ti i on. Deca vam postaju najbolji prijatelji. Idete zajedno na more. Žena mu pravi kolače pa svaki put donese tebi pola tepsije. U zimskom vremenu ga čuješ u 5 sati ujutro kako lopata sneg. Ti se probudiš u 7,pogledaš kroz prozor i vidiš da je očistio i pred tvojom kućom, samo iz razloga da bi proveo to vreme sa tobom uz jutarnju rakijicu koje bi ti izgubio na čišćenje. Ako si se slučajno zatekao na poslu dok su ti suprugu uhvatili trudovi, taj komšija ju je odvezao u bolnicu. Što se tada dešava? Upališ jedan dan TV, i neki kreten ti govori da ti to nije komšija nego tvoj najveći neprijatelj. Da je on to sve glumio kako bi te mogao ubiti,i tebe i tvoju porodicu. Ma nemoj? Isto tako i njegovi mediji pričaju njemu o tebi. Znači toliko si naivan da veruješ nekom šupku koji ni ne zna pokazati na karti tvoje mesto u kojem živiš, ali zna što ti komšija misli? Kaže : ili ti njega, ili on tebe. Uzimaš pušku u ruke, opališ preko ograde i promašiš. On ti uzvrati. To vide i druge komšije pa kažu: evo ipak su mediji u pravu. Uzimaju svi oružje i nastaje histerija. Nakon svega se vratiš kući, bez ruke ili noge. Fali ti nekoliko članova tvoje porodice, dete, brat, sestra, tata, mama.. Ali dobio si penziju 500 eura, jer si ostao bez ruke. Gledaš u komšijino dvorište gde su vam se deca igrala dok ste vi roštiljali, ali sada više nema ni suseda a ni tvoga deteta. Opet upališ TV gde se pojavljuje onaj isti, samo u novom ruhu i sa nekoliko miliona više na bankovnom računu. Uverava te da je to ok što si izgubio vlastito dete, brata, oca... Oni su dali živote za domovinu. Ti sada moraš uživati u toj domovini, bez ruke, bez najmilijih. "Komšija je krivac" za to što ti se desilo. Ti mu opet veruješ i živiš u zabludi. Srećan si što si dobio državu i napokon više ne gledaš svog komšiju. Nakon kratkog vremena počinju u tvojoj državi deliti vlastiti narod na istomišljenike od neistomišljenika,STRANKE.. ustaše, četnici, balije....
i dok se vi prepucavate medjusobno, oni vas kradu ispred očiju. Godina po godinu i vi im naivci opet verujete. Shvatite da nešto nije u redu tek kada vam preko noći nestane pola ulice mladih ljudi, koji su otišli u svet zbog vaše naivnosti i njihovog lopovluka. Opet palite TV i onaj isti manipulator baca kost izmedju vas i tih ljudi koji su otišli u svet. Sada su ti ljudi krivi zbog odlaska jer su vas ostavili na cedilu i nema više ko raditi. Vi ste patriote koji ste ostali, a ovi su izdajnici. Vi naivni opet počinjete mrziti te ljude, dok vam huškači kradu ono zadnje što se da ukrasti. Naravno do današnjeg dana vam nisu rekli iz kojeg razloga su ti mladi ljudi napustili svoje domove. Razumem da ste do sada bili naivni, ali da i dalje verujete onima koji vas uništavaju zadnjih 30 godina... e to ne mogu shvatiti? Opet palite TV i sada upiru prstom u vašeg prvog komšiju : "Mozda je zarazen"? Tako i njemu govore za vas : " Možda je zaražen?" I opet vi idioti počinjete mrziti svoga komšiju. Gledate ga kroz prozor i spremni ste zvati policiju ako čovek ide po hleb. Ne iz razloga jer se brinete za njegovo zdravlje, nego iz pakosti kako bi on zaradio kaznu. Toliko su vam sjebali um da ćete uskoro dopustiti da vas odvoje od vlastite dece. Do juče ste kukali kako ne možete poštenim radom omogućiti odlazak na more, a sada ste i preko toga prešli.Toliko su vas izmanipulisali da vam je jebena rolna WC papira najbitnija u životu.Gde vam je nestalo ljudsko dostojanstvo? Možete li niže od ovoga?"
Možete samo je pitanje ko će vas prvi dočekati kad upalite tv...
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 61
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyPon Jul 27, 2020 11:22 pm

Ako me jutra jednog ne budeš mogao da pronađeš ,
pa pred ponoć shvatiš da me nigde nema ... Nemoj ni da pomisliš da sam ljubav zaturila u kofer uspomena , da sam tuđa žena ...Ako me ne bude , lelujaću kao sena na zidu naše kuće koje nema . Na zidu kuće koje nije bilo niti će je igde nekad biti , ti i ja gledaćemo kroz ogledalo i nećemo ostariti ...
Kroz ogledala koja ne postoje , bore na licu i sede u kosi se ne broje , samo ljubavi večne u njima postoje ...
Ako me slučajno budeš zorom i pred ponoć tražio , pa me ne bude , znaj da sam morala da napustim ljude .
Naći ćeš me uvek u nekoj pesmi , u maslačku kraj puta u nepokošenoj travi .
Pamtiće me duša tvoja , jedino ona ne ume da zaboravi ...
Milena Noković










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]

Samouka and Eugen Grafvajer like this post

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyNed Avg 16, 2020 9:10 am

Ratko Buksic

SUBOTNJE BESJEDE 14./15.08.2020.
KORONA, USA I SVJETSKI MEŠETARI


Već mjesecima ćutim, gutam i pokušavam biti pozitivac, ali ne mogu više, pa ko god želi čitati ovaj predugački tekst do kraja neka to i uradi, a ko ne može ili ne želi... neću zamjeriti.
-Prošlo je šest-sedam punih mjeseci od početka kolektivne histerije nazvane ’’Korona virus’’ koja je kao rezultat imala potpunu devastaciju svjetske ekonomije, uništene živote, rasturene porodice i masovno osiromašenje običnih, malih ljudi.
-Svemu se polako nazire kraj, vrijeme do „pronalaska“ vakcine (koja vjerovatno već odavno postoji) se broji u mjesecima, a pojaviće se vrlo brzo nakon predsjedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama koji su zakazani za 03. Novembar tekuće godine, odnosno čim tamo dođe do smjene vlasti. Onog trenutka kad na mjesto Donalda Trumpa dođe Joe Biden, samoproklamovani ljevičar koji sa tom političkom provinijencijom ima zajednočkog koliko i ja imam sa uzgajanjem krastavaca na Sumatri.
-Kako me se nebi razumjelo pogrešno moram odmah reći da ja lično aktuelnog američkog predsjednika ne volim i da prema njemu ne gajim ama baš nikakve simpatije. Taj je čovjek bolesni seksista i ženomrzac, ksenofob i homofob, rasista i šovinista najgore vrste, kao i arogantni bogataš koji ne preza ni od čega. U njegovom biću ne vidim ni trunku poštenja i časnosti, ali mu ipak moram priznati jednu jako bitnu stvar.
Naime, za vrijeme njegove vladavine SAD nisu započele nijedan novi rat, nisu intervenirale nigdje, niti izvršile invaziju ni na jednu suverenu državu. Dapače, čak je povukao vojsku iz svih mogućih ratnih zona koje su njegovi prethodnici započeli. Konkretno iz Iraka, Sirije i Libije i ne samo to, nego je smanjio kontigent američke vojske u Evropi povukavši 12 500 vojnika iz Njemačke te, po dostupnim informacijama, još otprilike isto toliko iz drugih zemalja, pretežno onih koje se graniče sa vječitim neprijateljem Rusijom. Militnatni i vojni lobi je doveo na rub propasti, ali se ipak nije uspio oduprijeti narko-biznisu pa je zadržao prisustvo u Avganistanu. Za one koji ne znaju moram iznijeti i podatak da u Avganistanu raste čak 98% ukupnog svjetskog uzgoja afiona iz kojeg se dobijaju opijum i u konačnici heroin.
-Ako na njegovo mjesto dođe Joe Biden (a hoće), koji je samo produžena ruka klana Klintonovih, sve se vraća na staro. Pri tom nemojte zaboraviti i podatak da je mentor Hillary (Diane Rodham) Clinton bio, niko drugi, nego Henry (Alfred) Kissinger najozloglašeniji radikal i osvjedočeni fašita u novijoj američkoj istoriji. Siva eminancija čovjeka koji je bio poznat pod imenom Richard (Milhous) Nixon za čije vrijeme je vanjska politika SAD-a bila najstrašnija imprerijalistička supersila. Sjetite se da su Amerikanci prije samo trideserak godina bili najpopularnija nacija na svijetu, dok ih danas bukvalno niko ne voli osim možda dominiona poput Izraela ili Kosova. Pa zar je moguće zamisliti svijet bez Coca Cola-e, Levis-a, Pepsi-ja, Hollywood-a, Aple-a, Google-a, filmova, muzike i industrije zabave.
Dolaskom na vlast Biden-a će prestati i glupa priča nazvana BLM...vrlo brzo.
No, već sredinom slijedeće godine će SAD intervenisati u nekoj novoj ’’nedemokratskoj’’ državi, protok novca će ponovo krenuti, Dollar će i dalje biti zamjenska valuta, Kina će ćutati jer joj je tržište SAD-a neophodno, a svi ostali iz grupe G-20 će biti sretni i zadovoljni. Koronu više niko neće spominjati, vjerujte. Nadovezujući na to i sve one koji su se sreli u Davosu u Januaru ove godine onda dobijemo kristalno jasnu sliku. Italija je, doslovno govoreći, potamanila stotinu hiljada penzionera i invalida koji su živjeli od državne pomoći i subvencija, Španija je konačno, nakon pola godine sastavila vladu, žuti prsluci su nestali sa ulica Francuske, Rusija rasprodala milione barela prljave nafte, Velika Birtanija zaboravila Brexit i katastrofu nakon njega, Kina preskočila podatke o uništenoj berzi i plasmanu polulegalnih poslova po Africi i banana državama poput ovih naših balkanskih smrdeža... I svima super.
Samo što ja ne poznajem nijednog čovjeka koji je od toga vidio bilo kakav benefit, nego baš nasuprot. Sve one koje poznajem su samo nastradali. Ko od drugih bolesti, ko od nemanja novaca, ko od svakodnevnih laži!
Na kraju samo i podaci koji polako izlaze na vidjelo da je ukupna smrtnost populacije na svjetskom nivou, prošle godine bila ista ili čak manja od ovogodišnje. Konkretno, u zemljama bivše Jugoslavije je taj postoak manji ove godine u odnosu na prošlu za oko 2% . Evo da isključimo broj umrlih zbog lock downa jer se broj poginulih u saobraćajnim nesrećama smanjio, ali čak i da je tako i dalje imamo podatke koji kažu da je sve u okvirima statističke pogreške što u brojevima kažu 1,5 do 2,8 %.
Poenta - ove godine nije umrlo više ljudi od lani, niti od preklani, niti od bilo koje koje godine ranije.
A tek SZO ili WHO...kakva količina lažova, plaćenika i prevaranata na jednom mjestu. Najblaže rečeno, užas.
-Eh da, zar bilo ko, ko ima barem malo mozga u glavi misli da se ona strašna eksplozija u Bejrutu desila samo zbog nemara lučkih radnika. Pa jeste li baš toliko slijepi pa da vjerujete da su tone amonijum-nitrata tamo bile slučajno i da je, jebi ga...puklo samo tako...
U stvari znate šta....ja sam ionako osvjedočeni teoretičar zagovora i ništa od svega ovoga nema blage veze sa istinom!
P.S.
Ovaj će tekst do kraja možda pročitati 100-tinjsk ljudi , njih će 50-ak stavti lajk, a svi ostali će reći........Ne mogu, predugčko mi je, pa se okrenuti klasici spavaj, radi, ćuti, jedi ... Pa će sve na kraju svesti na riječi George Orwell-a : “ Najlakše je upravlajti uplašenim ljudima’’
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 61
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyPet Avg 21, 2020 4:30 pm

ŠUTI I TRPI!

Šuti doktoru, trebat će ti.
Šuti poslodavcu, dok ne nađeš drugi posao.
Šuti taksisti, nadrdan je.
Šuti mužu, radi mira u kući.
Šuti djetetu, prolazi kroz težak period.
Šuti prijatelju, pričaj o cvijeću i proljeću.
Šuti rodbini, tuđu muku niko ne voli.
Šuti blagajnici, radi za male pare.
Šuti komšiji, on ti je preči i bliži od rodbine.
Šuti majstoru, da ne bi sfušerio.
Šuti o problemima, svi ih imaju.
Šuti istinu, više se voli laž.
Šuti ne spuštaj se na njihov nivo.
Šuti ne ganjaj pravdu, pravda ne postoji.
Šuti što djeca se ubijaju, tvoje je dobro.
Šuti što penzioneri rove po kantama, ti imaš.
Šuti što nema citostatika, zdrav si.
Šuti što truju pse, to su svakako hajvani.
Šuti što posjekoše skoro svako drvo.
Šuti što krote rijeke i ostavljaju nas bez vode.
Šuti što bacaju smeće gdje stignu.
Šuti što diplome se kupuju.
Šuti što pijani sjedaju za volan.
Šuti što zatvaraju se javne kuhinje a otvaraju tržni centri.
Šuti istrpi, proći će. Vrijeme je prolazno.
Šuti šutnja je zlato.
Ko tebe kamenom ti njega hljebom.
Ne govori svoje mišljenje, ispast ćeš bahata.
Ispast ćeš budala.
Nekoga ćeš uvrijediti.
Šuti i gutaj.
Šuti i trpi.
Uguši se.
Koga je još briga?
Šuti jer niko ti nije kriv što sve vidiš.
Vide i drugi ali šute, jer kad šute ne znaš šta mute.
Šuti i povijaj se, umjesto da se ispraviš.
Šuti i živi nametnuti život, umjesto svoj.
Šuti i dozvoli da od normalnog ispadaš budala.
Šuti i čini bespotrebne ustupke radi mira, sreće, ljubavi..
Šuti i budi kukavica.
Gutaj apaurine ali šuti, jer lakše je odustati nego ustati i jednom zauvjek reći DOSTA je.
SRETNO VAM 👋










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]

Samouka and ZoxZoja like this post

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Okt 27, 2020 11:27 am

- Rat je, pizda ti materina, na meni si našao kuću da zidaš, dabogda ti frezom zube vadili ...
- Radoje, lepoto moja, sećaš li se kako izgleda stoja, plave je boje, Tesla na njoj...
- Ćumur ti vazda mokar bio, nesrećo ! Đed moj i ćaća ti svaki dan po pola penzije ostavljali kad ti ni miš u kafanu nije tio uć' ...
- Ne huli, Rade, i ja sam njima znao biti dobar kad je trebalo, u nas bar tuge i jada nikad zafalilo nije ...
- Ako misliš na trule fosne što si ćaći doterao, sve ti je to pošteno platio, još ti je i džaba magacin krečio, Joja, muvo na trešnji...
- Ti se, Radoje, sećaš čega treba samo kad u ćenifu kreneš, dobro je ...
- Hajd, podseti me, Joja, sreće ti, kojim si ti to dobročinstvom moje pleme i ime zadužio, da ti stope ljubim dok te ima ...
- Sprdnji je lako, uvek nađe mušteriju... Ko ti je krv dao kad si slup'o Tamić pa te sastavljali kao krpenu lutku, jadi ti njivom zaigrali ...
- I tebi je, Joja, ćaća moj krv dao kad si u bunar pjan up'o, to si zaboravio... Ako si mi dao dva deci više, piši na moj račun, pa da platim...
- Platiš ? Kako ne slomi jezik dok to izgovori, mora da je bolelo ...
- Šaljivdžija se rodi il' u šumi medj' vrganjima nađe, nema treće... Reci mi da od mene vajde im'o nisi, pa da se zdravimo zanavijek...
- Jesam, Rade, kako nisam, bar tri čaše i jedan slanik sam na tebi za po' veka zaradio, istina je, da se ne brukam ...
- Neka meni tebe, Joja, sve ti srećom igralo...
- Neka meni i tebe, Rade, da se imam s kime i svadit i radovat ...

By Vronsky
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
Samouka

Datum upisa : 24.05.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyPet Nov 06, 2020 2:09 pm

Nataša Andrić
3. новембар у 18:48  ·

"Odrastala sam u Jugoslaviji, nakon toga u Srbiji.
Pešačili smo do škole i vraćali se s prijateljima. Naše vreme večere bilo je u 19h. Ručanje u restoranu nikada se nije dogodilo. Jednostavno nije bilo ničega.
Skidali smo školsku odeću čim bismo došli kući i oblačili odeću za igru. Morali smo uraditi domaći zadatak pre nego što bi nam dopustili da se igramo napolju. Večerali smo za stolom.
Telefon je bio uglavnom u hodniku i imao je kabal u prilogu, tako da privatni razgovori nisu postojali.
Televizori su imali samo nekoliko kanala! Zapravo smo morali pitati starije smemo li da promenimo kanal.
Igrali smo žmurke i lastiž, skrivali i tražili predmete, igrali fudbal, košarku, između dve vatre.
Boravak u kući je bio kazna i jedino što smo znali o ′′dosadi ′′ jeste: ′′Bolje ti je da nađeš nešto da radiš pre nego što ti ja nađem!"
Jeli smo šta je mama spremila za večeru ili ništa nismo jeli.
Svi su bili dobrodošli, i niko nije izašao iz naše kuće gladan.
Nije bilo vode u boci, pili smo iz slavine ili baštenskog creva napolju (i svi su bili zdravi).
Omiljena poslastica nam je bila kriška belog hleba s mašću i šećerom, ponekad i s domaćim džemom od šljiva (bila je još ukusnija uz prijatelje).
Gledali smo crtaće subotom ujutru i vozili bicikle satima, plivali u rekama, jezerima, hodali po šumama, livadama. Peli se na drveće, jeli voće s grana. Nismo se ničega bojali. Igrali smo se do mraka... zalazak sunca je bio naše vreme za povratak kući (a naši roditelji su uvek znali gde smo).
Ako se neko posvađao, to je bilo trenutno, i opet smo bili prijatelji sledećeg jutra.
Poštovali smo starije jer su sve naše tetke, ujaci, deke, bake, i najbolji prijatelji naših roditelja bili produžeci naših roditelja, a niste hteli da vam govore roditeljima da ste se loše ponašali.
To su bila dobra stara vremena. Toliko dece danas nikada neće znati kakav je osećaj biti pravo dete."

Eugen Grafvajer likes this post

Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptySub Nov 07, 2020 9:07 pm

Nekada davno, kalendarska godina je počinjala 1. marta pa je tako i prvi mesec, kao najvažniji u godini, dobio ime po rimskom ratnom bogu Marsu, a za njim su dolazili Aprilis (cvetni mesec), Maja (boginja), Junus (takođe boginja), Quintilis (peti po redu), Sextilis (šesti)September (sedmi), October (osmi), November (deveti), December (deseti), Januarius (bog Janus) i kao završetak godine Februo (bog mrtvih). Quintilis i Sextilis zamenjeni su kasnije imenima cezara Julija i Avgusta.Međutim, 45 g. pre Hrista, Julije Cezar, reformator kalendara, ianče tradicionalno naklonjen Mesecu, naredio je svom astronomu Sosigenu, da računanje Nove godine počne od dana kada pada prvi mlad Mesec po zimskoj kratkodnevici. I tu nastade Sosigen mučenik je danima računao, brojao i crtao, te konačno zaključio da je to 1. Januarius. Kada je to saznanje izneo, Julije Cezar mu naredi da se kalendarska godina računa od tog datuma - prvog januara!Međutim, to uopšte nije fer, mnogo je bolje početak godine računati od onog dana kad Sunce uđe u prolećnu ravnodnevicu (tačno je da se taj datum pomera, npr. ove godine je to bilo 20. marta, ali zbog lakšeg računanja idemo npr. fiksno na 1. mart). ZatimPomeranje kalendara na 1 mart, ne samo da bi imalo veću saglasnost sa prirodom već se i godina dovodi u skladniji odnos sa godišnjim dobima – proleće pada u prvu četvrtinu godine, leto u drugu, jesen u treću, a zima u poslednju. I ne samo toSunce prelazi s južne na severnu polovinu neba, dani postaju duži od noći, te nastaje nov život u prirodi, a poslednji dan zime je logično – poslednji dan stare godine. Imena meseca: septembar, oktobar, novembar i decembar, ponovo bi dobila svoja značenja.
Sada je septembar. Realno.Inače, tada, kada je Sosigen zbrčkao kalendar, onda je ukapirao da mu je ostalo „viška“ 60 dana, pa je ta godina (45. pre Hrista) jedina koja je imala 444 dana, te zbog cele te zbrke prozvana je: annus confusorius.Ali ne samo da je Sosigen napravio konfuziju sa ovim tumbanjem početka godine, već je pogrešio i u računici, i to na godišnjem nivou za 11 minuta i 12 sekundi, pa tu grešku i danas vučemo (julijanski - gregorijanski kalendar).


ŽivojinŽikaPetrović®


Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyPon Nov 09, 2020 1:54 pm


Kako je nastala pesma “Dimitrije, sine Mitre”


Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
Stana je umrla 1969. godine i na sahrani su po njenoj želji svirali ovu njenu pesmu. Ona ju je ceo život malo menjala i bilo je par verzija pesme. Pred samu smrt je rekla prijateljima “Sve nesam rekla, sve i neje za pesmu…” i ispričala kako je pesma nastala.

Pesma je inspirisana pričom o Dimitriju koji je bio njen brat od tetke i Stani po kojoj je ona kasnije dobila ime. Karamingin otac Toma je bio ujak Dimitriju. Za priču je saznala od majke koja joj ju je tek na samrti ispričala.

Dimitrije je oženio Stanu za koju se priča da je bila najlepša devojka od Vranja do Niša. Mnogo su se voleli, ali nisu mogli da imaju dece. Kako su godine prolazile polako je porodica počela da zanoveta, pa bi recimo kada bi krenuli u crkvu nedeljom svekrva Bosa govorila “‘Ajde sine, ‘ajde pa i dete dovedi“.

Vremenom je i Dimitrije počeo da prebacuje ženi “Badava, Stano, tvoja lepota, kad nisi rodila muško ili žensko. Svi se kunu u decu, a ja u tebe!”

Od nesreće koja ju je izjedala Stana reši da sebi oduzme život i obesi se. Međutim, za to sazna ujak Toma i pokuša da joj pomogne tako što je posavetuje da tajno zatrudni sa drugim čovekom kako bi porodica ponovo bila sretna.

Tako i bude, Stana zatrudne u četrdesetoj godini sa drugim čovekom. Polako se vraćala sreća u porodicu, svi su je pazili i čuvali od posla da bi iznela trudnoću. Međutim, porođaj je bio težak i Stana umre na porođaju. Dete je preživelo…

Sedam dana kasnije ujka Toma reši da kaže istinu Dimitriju:

“Pre nego što odemo na Stanin grob, moram nešto da ti kažem. Izjedosmo Stanu, prvo tvoja majka, pa ti i onda ja.”.

Dimitrije je bio zbunjen.

“Tako je. Tvoja majka, što je kinjila. Ti što si nerodan, a ja što sam je savetovao s koga da ide. Da znaš, dete nije tvoje.”

Dimitrije bi čvrst, pa odgovori ujaku “Ako, ujko. Nema veze. Mi smo hteli dete da usvojimo, a ovo je bar moja Stana rodila.”

Sutradan, na grobu, pred rođacima dok su Stani davali prvu subotu, Dimitrije reče: “Ovde, pored moje Stane da me pokopate…” i pre nego šte je iko mogao da ga spreči, izvadi pištolj i ubije se.

Tri dana nakon smrti Stane i Dimitrija, od tuge umre i njegova majka Bosa, malo kasnije i Toma.

Tako je Stana Karaminga izgubila oca. Za sećanje sastavila je kratku ali kao planina veliku pesmu o svojoj tetki i njenom sinu Dimitriju. Do svoje osme decenije je krila pozadinu pesme jer govori o zloj sudbini porodice i o samoubistvu.

Za kraj preslušajte pesmu i razmislite o pozadini pesme.


Samouka likes this post

Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Nov 10, 2020 7:48 am

Brankica iz opštine@BJCalamity



Dakle, ovo sto pišem o autizmu i vakcinama pišem kao roditelj deteta sa autizmom, ne kao lekar, niti priučeni pripravnik teorije zavere sa YT.
Postaviću kao prvu i neopozivu činjenicu da je istraživanje koje je dovelo do povezivanja autizma i MMR vakcine diskreditovano, i da o tome nema šta da se diskutuje.
U priči ću zanemariti segment dodatne diskriminaciije osoba sa autizmom kroz anrivaksersko ukazivanje na štetnost vakcina preko autizma koje implicira da je i mrtvo (od neke zarazne bolesti) dete bolje od deteta sa autizmom. Nema gore nesreće od deteta sa autizmom. Zanemarujemo.
Zašto je ova teorija u hiljadama drugih zaživela, zašto preostaje i zašto, uprkos demantovanom istraživanju i dan danas služi avaksima da promovišu svoje nakaradne stavove, i zašto su mnogi roditelji dece sa autizmom pobornici ove teorije?
Rani znaci autizma su baš to, rani znaci. Roditelji ih teško prepoznaju, posebno ako je prvo dete u pitanju, prosto jer se radi o izostanku nekih ponašanja za koje ni ne znate da ne bi trebalo da izostaju. Jer su "neobičnosti" koje pripisujete fazama.
Ja sam sa oko godinu dana imala svest da kod Stefana postoji nešto. 9 meseci pre nego što je primio famozni MMR. Jer sam imala da kod
pročitam šta su rani znaci. Da promislim, da se vratim unazad, da uočim da umesto svojim prstiće uzima moj da pokazuje.
Da razlikuje i imenuje galeba i goluba, ali nam se ne obraća sa mama i tata. Da ovo, i ono...
Dobar deo ljudi primeti znakove kasnije, kad dete uđe u vršnjačku sredinu pa razlike postanu upadljivije. Dobar deo ljudi ne gleda dovoljno pažljivo, dobar deo ljudi zatvara oči i govori: ma to je faza, proći će. I mi smo prošli tu fazu.
Otprilike u vreme kad se prima MMR, sa navršenih godinu do dva, kako ko, razlike postaju ouočljivije jer su milestones razvoja do tad već dosta jasno definisani i izostanak nekih od njih je nesumnjivo razlog za brigu.
Tu je i problem sa nadom pedijatrijom, koja se svodi na merenje, krvnu sliku i neke opšte provere, dok izostaje razgovor sa roditeljima na teme koje bi mogle ukazati na spektar. Da li je dete progovorio i kad, nerelevantno je. Stefan je govorio. Mnogo. Pitanje je bilo kako i šta.
Roditeljima je potreban odgovor, zašto baš njihovo, tako lepo i drago dete? Primetićete da su deca sa autizmom veoma često izuzetno lepa. Ko je kriv? Sve analize su bile u redu. Niko u familiji nema? Zašto? I to je pitanje koje jede ljude, ponekad uništava porodice, u međusobnom traženju odgovornosti i uzroka, uz sve ostale svakodnevne teškoće. Sistemska podrška porodici izostaje, sredina osuđuje ili sažaljeva. Niko tim ljudima ne kaže: niste vi krivi. A njima je potrebno da oslobođeni osećaja krivice žive dalje jedan život ispunjen veoma teškom odgovornošću. Teško je razumeti ako niste prošli. Baš teško. Ljudima je očajnički potrebno da nađu uzrok.Ja imam razloga da verujem da je uzrok, ili bolje reći okidač, asfiksija na porođaju, ali apsolutno odbijam da razmišljam o bilo čijoj krivici, jer bih prvo morala poći od sebe i odluka koje sam donela, to nikom ne donosi ništa dobro, život u ogorčenju bi bio potpuni promašaj.


Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Nov 10, 2020 1:18 pm

ANEX
Ja vas molim da nikad, ali nikad, ne kažete ovako nešto nikome. Autizam je UROĐENO STANJE, nedostatka ljubavi ima u porodicama sa i bez njega, ali to nije uzrok autizma. Nekog roditelja, ovakve srednjovekovne "teorije" dovede na ivicu.Jako mi je teško da posle svega napisanog treba još i da dokazujem roditeljski ljubav, pritom ja sam osoba krajnje neosetljiva na ovakva smatranja, ali zaboga, poenta treda je bila oslobađanje roditelja osećaja krivice, kako zaboga dođemo do toga da su ipak krivi.Nedostatak ljubavi kao uzrok problema ili uzrok nemanja rešenja, bukvalno ne postoji ništa gore što neko ko se tek suočava sa situacijom može da pročita. Nemojte, molim vas, nikad, nikome.
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyPet Dec 04, 2020 8:36 pm

   Ima tih žena koje umeju i da čitaju i da se šminkaju. Znaju da umese, ali i da se udese. Ne beže od problema, ali ih nikada nikom ne stvaraju. Ima tih dama koje izgledaju lepo ne da bi se nekom dopale; one  se dopadaju sebi, uživaju u lepoti i grade svoj stil. Prepoznatljiv. Daleko od trendovskog fenseraja i nametnutih normi u pogledu bilo čega. Takvu ženu je teško nazvati svojom, jer pored nje ti se ceo svet učini nekako blizak i drag, nekako - njen. Ona nije tu tebe radi, čak i ako ti je izjavila ljubav. Ona je ljubav sama, ona ne traži dokaze, performanse, milostinju, zakletve niti obećanja. Ona postoji, svesna da je sama, da je svako od nas uvek sam, ali će most između sebe i drugih neumorno graditi sve dok diše. Lepotom, dobrotom, znanjem, blagošću. Žena, kad to jeste, ona je sve ono što je i majka Zemlja, majka Priroda. Veličanstvena u svojoj jednostavnosti. Svugde i sve možeš sa njom. Izgubljen si bez nje. Kad prepoznaš takvu ženu, osetićeš da si Muškarac. I znaćeš da je bilo vredno truda sve što si činio, sve što činiš ili ćeš tek učiniti za nju - Ženu.

Brankica Damjanović  











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 60
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptySub Feb 20, 2021 10:23 am

Zašto plačemo mi koji sada plačemo za Balaševićem
Nina Gavrilović

Sedim u potpunoj tišini u stanu u kojem je pao mrak ali deluje nepristojno ustati i upaliti svetlo. Umro je Đorđe Balašević. Deluje nemoguće, okrutno, nepošteno. Kao da je neko pocepao deo tkanja naše stvarnosti, čist list papira na kojem je nekako, kroz sve fleke prošlosti i krvave stranice Balašević uspevao da ispiše stihove ljubavi, mira i normalnosti.

Nisam plakala za poznatima kada su odlazili ali Balašević nije tek tamo neko ime sa naslovne strane. Nismo mi njega slušali - on je umeo da oslušne nas. Kada je korona odnela Balaševića odnela je stub ove večito poljuljane balkanse udžerice. Stub koji je bio duh Novog Sada ali i prva ljubav u Beogradu. Koji je bio šarm varošice i oštri mangupski mig velikog grada. Bio je pesma o Kemalovom Koševu i ravnicama Vase Ladačkog. Bio je zvižduk na peronu normalnosti svima nama u vozu koji samo što nekuda nije krenuo, večito kreće - a ne znamo kuda odlazi.

Uz Balaševića sam kao klinka slušala "Jednom su sadili lipu" i osećala se kao da mogu da naslutim mudrost koju tek treba da steknem. Pevala sam Devojku sa čardaš nogama kao da imam pojma šta znači prsluk protkan tajnama i brojala mladeže na leđima njegove Provincijalke kao da imam pojma zašto neko može da ne voli januar.

Sedim i pokušavam da napišem tekst o Balaševiću. Nedostojno je i glupo prebirati u glavi sve njegove stihove jer nema čoveka pevača i pesnika čije pesme ne moraju da se pevaju naglas, ali se šapuću godinama u sebi.

Balašević je uspeo da ne peva o brzim kolima i golim stomacima a da ga sluša i razume i moja baka i moja majka i ja i jednog dana neki novi klinci. Jer ljudske istine koje je mogao da ogoli stoje blago razbarušene, nalakćene na šank, posmatraju goste životne kafane. I recituju im.

Sećam se poslednjeg njegovog koncerta koji sam slušala ispod mokrog ćebeta na Kalemegdanu. Pljuštalo je. Nije bilo reflektora, bubne opne mi nije probijao hiljadu i jedan zvučnik, plesačice se nisu skidale po bini. Samo reči i kiša. Voda je sipala po nama, ali ljudi su ostali. Pevali. Slušali. Razumeli.

Slušati i voleti Balaševića meni je oduvek bilo nešto lično, nešto kao lozinka za ljude - voli Balaševića, mislim se, znači to je ta neka moja sorta. To mu dođe kao neka čudna, pomalo luckasta a lepa osobina. Nema mnogo pevača koji te definišu i kada ćutiš.

I kako uopšte definisati Đoleta? Bio je pevač, ali bio je i hroničar naših sitnih sati, šmeker, čovek u neljudskom, šeretski otpor šundu, prkosni bedž na reverima i nostalgija za nekim boljim, lepšim, nevinijim vremenom čak i nama, klincima koji ga nismo ni doživeli. Bre, Đole. Podvalio si i lošim đacima da slušaju poeziju.

Umro je Đorđe Balašević. Zvuči mi i dalje nemoguće i strašno. Ali kako ono beše, dragi večni dečače:

"Pričaće ti o plovidbi,

Ti što nisu sidro digli

Šta sam za njih neg’ ukleta šajka?

Tvrdiće, sa zlobnim sjajem

Da sam drhtao pred zmajem

Gledali su oni… iz prikrajka…

Al ti slutiš otkud bore

Trunje se u oku diglo

Olujno je tamo gore

Gde nas nije puno stiglo"

Srećan ti put, Đole.

Astra and Eugen Grafvajer like this post

Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyNed Feb 21, 2021 11:36 am

Ovo sam našao na prijateljevoj FB stranici. Džasti i Astra bi malo bolje objasnili Irfanov životni put i kako se skupljala lova za bajs da bi Irfo imao prevoz na posao.

Hikmeta Mehić je sa Irfanom Mehicem
Svi smo ga voljeli.
Moj brat bio treći razred medrese, ali nestaško je ,,morao'' otići na koncert svog najdražeg i najbliskijeg ,,prijatelja'' Đoleta. Medresa to nije dozvoljavala. I ne lezi vraže, u nekim poznatijim novinama iziđu slike s koncerta i na jednoj od slika jasno vidljiv moj brat. Neko iz njegove škole prepozna druga iz škole na slici u novinama i prijavi ga direktoru. Brat mi bude istjeran iz medrese u trećem razredu.
To meni javi jedan od njegovih profesora i ja hitno dođem iz Slovenije da to povoljno riješimo sa direktorom škole.
Na jedvite jade direktor pristane da moj brat razred polaže vanredno, a kasnije četvrti razred redovno.
Pitam se gdje li je sad taj momčić koji je bio izdajica u Medresi prije dvadeset i kusur godina?
Možda je već negdje i muftija.
Nejse, Đole, bio si najbolji muž, otac, kantautor, ljubitelj Bosne i svih normalnih ljudi.
Neka ti se Bog smiluje.

"...jedva sam čekao da omatori, da je više niko ne gleda, al' ne da se veštica... " Đ.B.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptySre Feb 24, 2021 12:09 pm

Dejan Ilić, tekst za Peščanik.net, 20.2.2021.

Ovo nije tekst o Đorđu Balaševiću. Ni o njegovoj smrti. O njemu pišu i pisaće oni koji su ga poznavali bolje i njegove pesme slušali i voleli više od mene. Ovo je tekst o Jugoslaviji i njenoj smrti. U tekstu se pita: koliko puta može umreti jedna zemlja, to jest, konkretno, Jugoslavija? Sinoć su poruke zajedništva u žalosti vitlale Jugoslavijom. Opraštajući se od Balaševića, još jednom su se mnogi od nas oprostili od Jugoslavije.

Preko raznih mreža, čitaocu je sinoć, verujem, kao meni stizalo: nisam bio posvećeni ljubitelj njegove muzike, ali večeras osećam da su tuga i gubitak preveliki. Možda je čitalac, kao ja, sinoć na HRT-u ponovo odgledao snimak koncerta Đorđa Balaševića iz 2001, u Puli. I bile su mu oči pune suza dok je u prvim redovima ispred bine gledao decu rođenu posle Jugoslavije kako u glas pevaju pesme iz vremena koga se po prirodi stvari ne mogu sećati, i tako ipak žive, možda i nehotice, Jugoslaviju.

Video je čitalac, ako je gledao, i sredovečne ljude na obodu pulske arene: sede na tribinama kao u vremeplovu. Prisećaju se… Zaista, čega se oni to sećaju?

Sećanje na Jugoslaviju je kao španska serija – sapunica „pijanstva i kiča“. Jake strasti, neuverljivi zapleti i još gori raspleti. Koloplet ljubavi i mržnje sa pevanjem i pucanjem. Kao u Balaševićevim pesmama – na ivici kiča i preko te ivice. Zato se tako lako identifikujemo sa njima. To jesu pesme naših života baš zato što su kič. Naši životi su – kič. Da se odmah razumemo, ne mislim da u tome ima bilo šta loše, po Balaševića. Da su nam (jugoslovenski, a postjugoslovenski pogotovo) životi bili smisleniji, Balašević bi, verujem, pisao drugačije pesme.

Tako to ispadne kada bedni i preko svake mere zli junaci, bez kojih su sapunice nezamislive, nahrupe u stvarni svet i počnu da ga oblikuju prema svojoj meri. Ako ih ne oteramo na vreme, počnemo da živimo njihove fikcije. A tu nema mesta za nijanse i pažljivo rasuđivanje. Samo jake emocije i brzi – reklo bi se – površni zaključci. Ali, utisak o površnosti je pogrešan. Jer se u tom jednostavnom, plošnom, crno-belom svetu uvek zaključuje i bira između dobra i zla. Koliko god da je plošan, dubina (moralnog) pada u tom svetu je zagarantovana.

Balašević se pak pokazao kao nepogrešivi sudija, na strani dobra. To njegovom kiču daje jednu višu – moralnu vrednost. Kada se lako identifikujemo sa njegovim pesmama i predajemo dertu u njima, pored mnogih drugih stvari, mi zapravo želimo i da sebe vidimo boljima nego što inače jesmo. Na isti način sećamo se i Jugoslavije. To je, posle svih promašenih odluka i njihovih ružnih ishoda, sećanje na neke izmišljene bolje nas. Tu se, u tom izmišljenom boljem svetu, sreću gledaoci sa tribina na obodu arene i deca iz prvih redova, kada zajedno pevaju u glas Balaševića, to jest Jugoslaviju.

Zato su širom Jugoslavije tekle suze i kada su umrli Oliver Dragojević ili nedavno Mira Furlan, ali i kada je poginuo Toše Proeski, kome faktička Jugoslavija, baš kao i njegovoj publici, teško da je mogla išta da znači.

Jugoslavija se budi svaki put kad nam je teško, kada pomislimo da smo sami u nevolji i kada nam susedi pruže ruku i kažu – niste sami. Jeste, čisti kič. Ali, moralno superiorni kič. Gledali smo to, recimo, 2014, kada su na trgu u Skoplju Makedonci donosili i ostavljali pomoć za nastradale u poplavama u Srbiji. Gledali smo to i nedavno, kada su poruke utehe s ove strane Dunava krenule ka Zagrebu postradalom u zemljotresu. Te svojevrsne kanale solidarnosti kopali su i održavali, zajedno sa drugima, a svako na svoj način – i Proeski, Dragojević, Furlan, Balašević.

U jugoslovenskoj sapunici, spram opakih negativaca, oni su naši pozitivni superjunaci. Na razornu realnu moć politike, odgovarala je pozitivna simbolična moć popularne kulture. Ishod tog neravnopravnog sukoba morao je biti tragičan: s jedne strane gola sila, s druge strane… Zaista, šta je s druge strane? Nešto pesama, priča, filmova. Ali, takva kakva je, nematerijalna i fluidna, ponekad oskudna u nekim svojim sadržajima, popularna kultura je ipak neuništiva. Sapunice teže da svoje jednostavne obrasce razvijaju u nedogled. Tako i Jugoslavija. Sa njom i Balašević.

Koliko puta može umreti Jugoslavija? Bezbroj. Jugoslavija je večna. Kao pesma Balaševića.
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptySre Feb 24, 2021 12:44 pm

Damir Nikšić

NEZAVIS(T)NI GRAĐANI

Aristotel je u Retorici napravio jasnu razliku između zavisti i ogorčenosti.
Ogorčena osoba osjeća gnjev zbog prosperiteta onih koji ga ne zaslužuju, dok zavidna osoba osjeća to isto bez obzira čiji je prosperitet u pitanju; indignacija, gnjev i ogorčenje se osjeća kada svjedočimo blagostanju zločinaca, kriminalaca, zlih ljudi, a zavist osjećaju oni kojima smeta sreća i uspjeh dobrih i vrijednih ljudi, da parafraziram Aristotela.
Ovdašnje društvo je podijeljeno na ogorčene i zavidne.
Ogorčeni su ili indignirani, tj. gnjevni, ili su pak rezignirani, tj. potonuli u apatiju.
Ogorčenost je uglavnom usmjerena prema ratnim i poratnim profiterima, prema skorojevićkim tajkunima, ortacima korumpiranih političara, stranačkih vlastodržaca koji populizmom manipulišu zavist širokih narodnih masa (koje su vlastoručno opljačkali i osiromašili) huškajući ih protiv indigniranih i rezigniranih intelektualaca, slobodnih građana, nezavisnih poduzetnika srednjeg građanskog sloja, protiv ono malo njihove imovine, ljudskog i građanskog dostojanstva koje su uspjeli sačuvati od sveopšte barbarske orgije sistemskog kriminala.
Zavist nižih slojeva je takođe dvojaka. Manji dio njihove zavisti usmjeren je prema imanju političke i ekonomske elite koje je praktično nedostižno jer je jaz između bogate nekolicine i siromašnih masa sada već nepremostiv, do te mjere da takva zavist više nije ni “realna”.
Zato je veći dio “realne” zavisti usmjeren prema jednako osiromašenoj i opljačkanoj sitnoj buraniji srednjeg građanskog sloja (taština malih razlika).
Naročito je fokusirana na znanje i obrazovanje srednjeg staleža koje je mnogo lakše i manje opasno negirati, ridikulizirati i relativizirati, najuriti iz grada, iz javnog prostora i javnih institucija i preduzeća.
Srednji građanski stalež je takođe u manjini kao i elita, ali je za razliku od elite nemoćan i na dohvat ruke “običnom narodu” odavno služeći kao vreća za napucavanje nezadovoljnim i osiromašenim narodnim masama.
Teško da neko iz nižih slojeva društva može dobaciti toliko da preuzme poziciju i imovinu nekog od političke i ekonomske elite, ali je zato imovina građanskog sloja mnogo pristupačnija. Naročito njihova “umovina”: intelektualna svojina, društveni i simbolični kapital, status i pozicija u društvu koju su sitni profiteri “zapikali” i koju preuzimaju jednom kada prognaju “gradsku raju”, tj. građanski sloj iz grada.
Profiteri i skorojevići to znaju. I sami su takvi. Stoga, nakon što su osvojili i okupirali visoke pozicije u društvu, ne ostaje im drugo do da se aktivno svete građanskoj klasi za sve svoje komplekse eksploatišući i kanališući zavist širokih masa, ohrabrujući u njihovim redovima sve one sitne profitere i sitne duše na sitni kriminal i sitne obračune sa sitnom buržoazijom.
Ta njihova osveta je, kao što vidimo, permanentna. Ona nikada ne prestaje. Mnogo je intenzivnija danas nego ikada prije.
Ona će nastaviti da odjekuje u ideologiji i udžbenicima “pobjedničkih stranaka” dugo nakon što i posljednji predstavnik građanskog “soja” i sloja indignirano ili rezignirano napusti grad i zemlju.
Krupni profiteri i skorojevići totalitarne kleptokratske vlasti ne žive svakodnevnost na ulici, “među narodom”, kao što je to slučaj sa srednjom građanskom klasom koja je na to prinuđena.
Oni su odvojeni, u svojim vilama i džipovima. Oni nemaju dodira sa surovom i grubom realnošću ovih predjela možda i zato što njihove limuzine imaju odlične amortizere, ali odlično razumiju i koriste zavist, gnjev i mržnju koju niži slojevi, naročito ruralni koji su u međuvremenu kolonizirali gradove između ostalog i zbog migracije selo-grad, osjećaju prema preostalom i nepoželjnom građanskom “soju” i sloju.
Razumiju tu zavist zato što i sami osjećaju eho istog gnjeva i mržnje. Mnogi od njih i sami još uvijek imaju kompleks manje vrijednosti koji vuku najčešće iz mladosti, iz školskih ili brucoških dana u gradu, a koje danas liječe kompleksom više vrijednosti vladajuće političke i ekonomske elite.
Iste negativne emocije je ideološki koristio i prošli režim, gotovo na isti način. Srednji građanski sloj ne samo da je bio zvanični “klasni neprijatelj”, već i “narodni neprijatelj” koji se, skupa sa svojom kulturom i umjetnošću, svojim životnim stilom i sistemom vrijednosti smatrao izvorom dekadencije, opačine i razvrata daleko više i od samog tzv. “lumpenproletariata”.
Građanski sloj, iliti buržoazija, bila je uvijek “pri ruci”, dežurni krivac kojem se svetilo za sve; hulja za kojim se odmah davalo u potjere i na kojem se režim, zajedno sa svojim samopravičnim i “napaćenim” narodnim masama posve slobodno i nekažnjeno iživljavao. Štaviše, bilo je poželjno u horu oštriti zube na slobodoumnim, slobodnomislećim pojedincima, disidentima, kako onda, tako i danas. Sav kolektivni jad “napaćenog naroda” režim je stavljao na savijest građanskom “soju” i sloju koji se “usudio” ostati i preostati u “narodnoj državi”.
I danas je narod uglavnom “napaćeni narod” mada nije do kraja jasno od koga i od čega.
Za pretpostaviti je da “narod zna”.
“Narod zna” odgovore na sve, pa možda i na pitanja kao što su:
Da li se ta napaćenost odnosi na četiri godine rata ili na dvije i po decenije nakon njega?
Ko danas pati toliki narod, zašto i kako?
Da li je ta patnja akumulirana, nagomilana, hronična, ili je trenutna, akutna?
Da li je sistemska ili stihijska? Itd.
Ti “patitelji naroda” i ti “narodni paćenici” često upriličavaju narodna veselja, da se narod malo opusti, da se proveseli, jer i narod voli provod. U tom slučaju veselje je poželjno. Naročito u predizbornim kampanjama, ili kada treba proslaviti izbornu pobjedu narodnjačkih i nacionalnih stranaka.
Ostatak godine je posvećen komemoracijama koje služe da se svima koji pomisle kritikovati “narodnu vlast” začepe usta i blokira svaka slobodna i nezavisna misao. To se čini naglašeno ozbiljnim, čak posve religioznim odnosom prema ratnoj prošlosti koji je prerastao u veoma morbidnu političku dogmu i eksploataciju civilnih žrtava.
Narodna patnja je institucionalizirana i formatirana. Ona je zvanična ideologija koju “za narod”, “u ime naroda” i narodnim novcem produciraju narodnjačke stranke koje su trideset godina na vlasti.
Svako ko ne pristaje na hegemoniju, ko iole dovodi u pitanje zvanične režimske narative biva suočen sa linč ruljom, proglašen “izdajicama svog naroda”, “svojih gradova”, “dezerterima”, upravo onako kako to čine militantni totalitarni režimi u militantnim i totalnim društvima.
Jednako kao i u prošlom sistemu, nema mjesta za manjinsko mišljenje, za dodatno, drugo i drugačije mišljenje, za neslaganje.
Narodno veselje, jednako kao i narodno tugovanje i jadanje, je “prirodno”, ali je zato građanski koncept, kako veselja i provoda - tako i komemoracije, kulture sjećanja, odnosa prema negativnoj historiji, posve “neprirodan”, nepoželjan, perverzan, pa čak i uvredljiv kako za “narod”, tako i za civilne žrtve u čije ime govori režim.
Radi se o kulturalnom ratu koji skorojevićke ratnoprofiterske elite režima vode protiv preostalog srednjeg građanskog sloja u saradnji sa mitskim “širokim narodnim masama” jednako kao što su to činili u drugačijem aranžmanu i nakon Drugog svjetskog rata.
Radi se o kulturnoj hegemoniji barbarskog sela, o diktaturi većine, o totalitarnom režimu, o jednom novom hijerarhijskom, konzervativnom, ali i nacionalno homogeniziranom društvu koje transcednira klasne razlike, koje sebe, zahvaljujući vitalnom (etno)nacionalnom interesu doživljava skoro pa “besklasnim društvom” u (etno)nacional-socijalističkoj državi.
Sve je to na mnogo načina slično prošlom totalnom društvu, tj. režimu, naročito kada je u pitanju odnos prema srednjem građanskom sloju i građanskom društvu.
Zanimljivo je da i prošli i današnji režim ideološki i sistemski insistiraju na kolektivnom jadu, do te mjere da je “sramota biti sretan! Previše je jada!”, kako to Niče objašnjava u Genealogiji morala.
Uz sve ono što svi znamo i što je posve očito, a to je da je jad na kojem etnonacionalni lideri insistiraju danas najvećim dijelom direktni rezultat njihovog ratnog i poratnog profiterstva, organizovanog kriminala u pretvorbi i privatizaciji koji predstavlja epohalnu pljačku cjelokupnog stanovništva i državne privrede, a koji više od dvije decenije uspijevaju zasjeniti i zataškati ratnim godinama interpretirajući današnje siromaštvo isključivo kao rezultat agresije od prije četvrt stoljeća, kanališući sav gnjev koji je rastao i koji se nagomilao nepravdom u posljeratnom periodu isključivo u tom pravcu: protiv drugih naroda i njihovih današnjih lidera - ovi ratni profiteri se predstavljaju i kao “narodni superheroji” koji su branili i odbranili državnu i privatnu imovinu “svojih naroda” od drugih (naroda), pa je stoga, po tim istim ratnim zaslugama i po toj istoj logici - imaju pravo zadržati za sebe.
Na opravdano ogorčenje slobodoumnih, politički i ekonomski “nezavidnih” građana koji su svjedočili njihovom usponu i proporcionalnoj propasti društva i države, ovi lukavi krimogeni manipulatori masa i profesionalni prevaranti odgovaraju raspirivanjem emocija, ostrašćenosti, podsticanjem sitničave zavisti i huškanjem širokih, opljačkanih i osiromašenih narodnih masa na građanske predstavnike zdravog razuma, relativizirajući i prikrivajući tako svoj ratni i posljeratni zločin koji su počinili protiv sopstvenih naroda, a to je ratno i posljeratno profiterstvo.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Nazad na vrh 
Strana 29 od 30Idi na stranu : Prethodni  1 ... 16 ... 28, 29, 30  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: