DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 16 ... 27, 28, 29
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyNed Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyČet Jan 23, 2020 10:52 pm

________________________________________
Veterinarska ambulanta. Žena ulazi noseći svog psa u rukama i kreće prema ordinaciji. Nepoznati muškarac (čudno, posle mesec dana ovakve svakodnevice, mislila je da su joj svi poznati) telom zatvara prolaz.
-U toku je pregled jednog pacijenta.
Žena podigne pogled sa svog kučeta i, ne zastajući, glavom pokaže ka stalku za koga vise plastične flaše sa tankim plastičnim crevima.
- Infuzija.
-Aaaaaa.....
Muškarac nasluti da Žena neće stati i skloni se, nedovoljno brzo da izbegne njen lakat.
Žena se ne izinjava. Radi isto što i prethodnih skoro pet nedelja: unosi psa , stavlja ga na sto, namešta platno u kome ga je donela i pokriva ga. Seda na svoju stolicu, leđima okrenuta stolu za pregled. Na jednu ruku naslanja glavu a drugom mazi psa nad kojim je nagnuta gornjim delom tela. Nešto mu šapuće na uvo. Pas reaguje samo umornim pogledom.
Omiljena veterinarka kratkim, brzim pogledom odmerava pristiglog psa, ohrabrujuće se osmehuje Ženi uz jedva primetno klimanje glavom i nastavlja pregled koji je u toku. Muškarac se okreće prema Ženi i pita:
-Koliko ima godina?
-Ima dosta, odgovara Žena tvrdim glasom.
Čovek ne čuje nepomirenost u glasu. Promiče mu tvrdoća odgovora.
-Pa vidi se da je star pas...
Jedva da je završio rečenicu. Ostajući da sedi, žena u trenu okreće gornji deo tela ka njemu i foksura mu zenice. Kroz stisnute zube izgovara:
-A koliko Vi imate godina?
Muškarac je potpuno zatečen. Nesvesno se odmiče od žene, širi oči i, potiskujući ljutnju, poteže kartu pametovanja kombinovanog sa dozom šmeka beogradskog mangupa:
-Pa, sigurno sam mlađi od vašeg psa... Muškarac pokušava da osmehom ublaži napetost u vazduhu . Kasno. Žena ne pušta.
- Pitala sam koliko Vi imate godina, prekida ga naglašavajući svaku reč. I dalje ga gleda direktno u zenice. Ne dozvoljava mu da skrene pogled.
- Pa, imam 58.... Ali kada se preračunaju njihove godine.... Muškarac govori polako. Kupuje vreme, pokušavajući da se pribere. Žena mu ne dozvoljava.
-Ko ih preračunava? Kako?
- Psi kraće žive...
Žena i dalje ne pušta.
-Koliko žive?
-Pa, kako koji....
Žena steže. Ne dozvoljava mu da završi rečenicu.
-Ovaj! Koliko živi ovaj? Glavom pokazuje na svoje kuče, i dalje mu prikivajući pogled.
-Pa, možda petnaest – šesnaest godina, pametuje Muškarac i u trenutku shvata da ne može pobediti. Da je ono što on vidi kao njenu drskost odgovor na ono što ona vidi kao njegovu bahatu glupost. Na grešku koju mora da plati. Jer je Žena rešena da ne dozvoli odustajanje.
-Pa, onda će se moje milo kuče još naživeti, suprotno iznetim prognozama.
Sad ga več vređa. Uviđa to, pokužava da odledi osmeh i izgovara:
-Seda brada, šarmantan muškarac a nije naučio da se dame ne pitaju za godine... Ovaj deo sa šarmom ubacuje kao potrebnu laž.
Muškarac kao da ne shvata da je omča otpuštena i nastavlja da maše svojim glupošću:
-Ma znam, znam... Al nekad mi se omakne....
- A možda da ovo bude poslednji put.... Žena mu oslobađa pogled, upućuje mu osmeh iskrivljen prezirom i okreće se ka svom psu. Na jednu ruku naslanja glavu a drugom mazi psa nad kojim je opet nagnuta celim gornjim delom tela i nastavlja da šapuće u meko, čupavo uvo.

By Taša

Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyNed Feb 02, 2020 4:41 pm

I ne znam otkud ova potreba odjednom
da ispovedim bol.
Godinama brižljivo skupljanu,
glancanu, ređanu u vitrine.
Vitrine razbijenih stakala
tokom vaspitnih maksima moga oca.
Fino izrezbarene kao dugo čuvane
reči u dogrobnim tišinama.
Odakle potreba da ih izložim
pogledima kao skulpture
anonimnog umetnika,
stidljivog pred proždrljivim publikom .
Čovek je alav na tuđu slabost.
Čovek je alav na nesreću,
skandal,
čovek je alav na "gore " od sebe.
Čovek je pizda,
prijatelju.
No uzmi čekić i lomi,
satri-
sećanje na svaku tugu,
beleg i pečat.
Na svaku brazdu,
seme i mraz.
Na vrane,
na zidine,
memlu,
kajanja,
greh.
Na svako dobro,
radost
i zoru.
Na bolest.
Na isceljenje.
Na postajanje.
Na krštenje.
Stigme i
krvarenje bez kraja.
Udri i ruši.
Ruši i udri.
Razbijaj.
Ne ispovedaj,
ne glancaj,
ne izlaži!
Čovek je pizda
prijatelju.
Žaklina Milojević










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Feb 04, 2020 11:37 am

20. oktobar.........godina 2001....
potpuno sam sigurna da sam se probudila.......mada...

gledam kroz prozor i ne znam...ne vidim...ne čujem ništa......čak ni ptice koje su do juče u parku preko puta naše kuće neprestano pevale..........
i danju i noću........
htela bih negde da krenem...nemam pojma gde, samo da izadjem, da odem, da nestanem...da me nema........a ni ne znam tačno zašto ?
znam samo...da se juče desilo nešto strašno....nešto mnogo strašno...nešto najstrašnije...ali ne mogu da se setim šta ?,jer ono što ne želim da poverujem uvek-odmah...istog trena obrišem...zaboravim...
razmišljam ...gde li je sada on...kako ga u kući nema ,a nije me probudio,
nije mi se čak ni javio...nije mi rekao ni gde ide .....................................
i gde sada ja da idem ...da ga tražim.......
ostaću ipak tu...u kući...

Posle skoro sedam godina, nisam uspela da se snadjem....sama...u ovom njegovom gradu...............u kome je svaka ulica bila naša....
u kome me svaki deo grada, svaka raskrsnica, svaka zgrada, svaki lokal, svako drvo, svaki saobraćajni znak, svaka pesma....i svaki čovek........
podseća na njega.
Ne mogu, ne želim, ne umem, neću......... i ne smem......teško mi je.....
jedva preživim neke prolaske...kroz neke ulice........ali ...
moram dete da " vodim kroz život "...ne mogu njega da zatvorimu kuću
- kao što bih sebe....najradije !

...a ako već ne mogu da se zatvorim u kuću, koju smo u šali gnezdom zvali.........ići ću tim prokletim " ulicama...ali ću gnezdo " uništiti "......
šta će mi............................ a ne treba ni detetu
od žive majke "grob ".

i jedino znam...pored te kuće nikada više neću proći...


Malena KV
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 EmptyUto Feb 04, 2020 11:41 am

….sedim za stolom drumske kafane na putu od grahova prema risnu. U društvu sam još 8 muškaraca. Profesionalno zavisni od turističke privrede.

….kafana kao kafana. Reklo bi se…..

….neko te ima noćas neko te voli noćas to nisam ja…..dolazi iz solidnog kućnog stereo uređaja.

Konobarica riđokosa mršavica sa više od 180cm visine, uklapa se u raspon godina 25 i više. Pred kafanom parkirano 4-5 teških kamiona sa bh-rs-cg tablicama. Njihove posade ispijaju kafe i kisele vode pod odrinom sa gustom lozom.

….neko nas je poslao u obilazak puta koji je pravio stari otac nacije kome danas mladi oci nacije prigovaraju da nije bio dovoljno nacionalno svestan.

Put je danas zaista idiličan, kako je izgledao u vreme izgradnje i pune komercijalne upotrebe mrzelo me da zamišljam. Minibus je usput otkazao poslušnost jednom od 9 izabranih. Rekao nam je: jebiga momci, prokuvao je nisam primetio na vreme, nema paljenja pre nego se zameni zaptivka na glavi, šlep će doći kad dođe, ako nije kakva preša vodim vas kod mene kući imam i bazen.

….jednoglasnom tihom aklamacijom usvojeno. trojica od devetorice su se povukli u stranu da telefoniraju. Jedan je rekao: pakleno je sad za kretanje idemo do kafane, produžićemo kad preladi.

….sad smo tu pod odrinom. Na beloj neonskoj reklami piše kafana….

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

…putem nailazi pogrebna povorka. Sunce je zašlo iza oblaka koji do tada, siguran sam, nije postojao. Muzika je utihnula.

Riđokosa visoka konobarica u crvenoj majici kratkih rukava i izbledelim farmericama sa brižljivo negovanim stopalima u letnjim sandalama i crveno lakiranim noktima kose vezane u rep je prišla ivici ceste i mirno stala. Posade teških kamiona staju pored nje duž ceste. Prilazi i poštar, priključuje im se i starica koja je na kamenu pod smokvom sedela i čekala. Stoje u nizu duž ceste. Ustaje i polazi naš vozač, ustajemo i mi. Stajemo u niz duž ceste.

Kolona prolazi. Drvena piramida na čelu, slika pokojnika, venac, buketi cveća, šest muškaraca koji na ramenima nose drveni kovčeg, ožalošćeni, rodbina, komšije….

….kaže novak kilibarda u fazonu umri đe oćeš al dođi u nikšić da te ožale. Tu su sprovodi kilometarski. U gradskoj kapeli su četiri prostorije, sramota je izjaviti saučešće u jednoj, a ne učiniti to i u drugim prostorijama…

….kolona i dalje prolazi. Već upadljivo bulje u naše čelo kolone oličeno u liku riđokose konobarice. ona gleda u asfalt ispred sebe i moli povremeno krsteći se. Kolona i dalje prolazi.

Riđokosa odlučuje da je bilo dovoljno. Ulazi u kafanu. Za njom i ostali. Apsolutna tišina. Starica se pridružuje za stolom dvojici kamiondžija. Obojica imaju dugu kosu sa bebi licima. Nemaju više od trideset.

….ova mala što vas gosti ođe mi je unuka. Ostala mi iza pokojnog sina. Poginuo u kolima osamdeseprve. Sa ženom. Ova mala bila kod mene ođe, a oni tamo. u vojvodinu. Ovi što ga pronesoše bio joj prvi momak. Dok je još bila ođe u školu. On posle pošo u švesku a ona na velike škole u prištinu. Bio on stariji od nje desegodina. Eto siroma, neki dan ga strefilo tamo bez iđe ikog svog. Strani ljudi ga donijeli braći da ga sarane. A čegovići ste vi đeco ?

….baba aj ti samnom do kosijereva neka Rade nek radi, kaže dugokosi kamiondžija. Kreću. Starica se penje u visoku kabinu volvo-a. Tišina. Zvuk gusala sa stereo uređaja je prekida….


…poleće soko sa vite jele, spuštio krila do crne zemlje

Poleće soko i nisko pade, žalosno pismo đevojci dade

Đevojko moja raspleti kose mrtvog ti dragog kroz selo nose…..

……prasak razbijene čaše…..stereo je zamukao. Prasak razbijenog stakla i na terasu izleće grlić slomljene flaše. Gosti u tišini napuštaju terasu. Mi ostajemo. Sunce je pojelo oblak i sada rasteruje zaostali dim teških volvoa i scania…

….opet je jara i tišina. Vozač ulazi u kafanu. Izlazi. Išla je samnom u gimnaziju. Nisam je video od mature. Ja otišao za beograd ona za prištinu. Ćutimo.

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati san….

….zvuk sterea prekida tišinu….

….prijatelj i ja sedimo na klupi gledamo zvezde, slušamo vesti što su upravo stigle. Kažu da imamo još samo par godina za nas….

….na vratima kafane pojavila se riđokosa rada.

….u etno beloj haljini od lana, dužina pada preko kolena, lučno zatvorenog poprsja, po dnu vez. Letnje sandale salivene uz preplanulu nogu. Crni lak na noktima. Brdo riđe raspuštene kose do polovine leđa. Oči nisu bile plave .

prišla je i rekla: ako te zamolim da me fotografišeš kako mogu dobiti fotografije ? stala je ispred ulaza u kafanu. Hoću da me fotografišeš cijelu ispred ovih vrata. Da se vidi natpis kafana. Hoću i da se lijepo vide i haljina, ja sam je šila i vez, ja sam ga vezla i sandale, i hoću da budem lijepa na slici.

Ja se danas udajem, kao što vidiš………

….ovaj krug sam krug sa razbio u vetar rasuo čuo se stereo….

…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san……
….sedimo pod odrinom. Nas 9 izabranih. Tišina je. Riđokosa Rada je nestala u unutrašnjosti kafane. Naš vozač je par puta odlazio unutra i ćutke donosio mineralne vode. Stereo je vrteo neku muziku onda je ućutao.

Na terasu je ušao poštar. Riđokosa Rada se pojavila na vratima kafane. Drago, reci ljudima da kafana ne radi sedam dana ! poštar je ustao i krenuo ka cesti. Riđokosa Rada je utonula u mrak kafane.

Pojavila se sa ružom u ruci. Zatvorila je gvozdenu kapiju terase. Drago, reci Jovanki, neprebol i nek ne dolazi. Oću Rade, zovi je ti ako ti treba ! Doviđenja Rade !

Ovo mu je zet. Za istom sestrom. Stajala je sa tamno crvenom ružom u ruci. Naručila sam mu ruže u Švedskoj. Putovale su sa njim. Jutros na saučešću sam iz buketa uzela ovu.

Sa kolica je uzela providnu usku vazu sipala rosu: Dobro mi došli kićani svatovi, jeste li mi se svati umorili ? Dušane reci svatovima noćas konačite ovdje. i sjutra na ručak. Nestaje u tami kafane. Devet vaspostavljenih svata gleda u ružu na stolu i puši.

Ovde gore su sobe za spavanje, tu joj đed sa majčine strane držao kafanu. Ona je završila ekonomiju, radila je po moru, ovo je jesenas otvorila. Majka joj bila jedinica ovo je sve njeno, ima i očevine oko granice. Sa njenim rođacima sarađuje, očevi poslovni prijatelji. Neki od njih su danas bili u povorci.


…..stereo se oglasio…marija šerifović molitva neki dance remix…..

….na odrinom zaklonjenim prozorima čulo se otvaranje žaluzina. Pojavila se na vratima kafane gurajući kolica pored sebe.


….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

….ona je bila gimnazijalka, a on je dolazio kolima pred gimnaziju. Bili su momak i đevojka. Bila je nevina do treće godine fakulteta. On joj bio prvi frajer. Onda je on poša u Švedsku. Imala je momka kao apsolventkinja u prištini. Pomirili su se dvijehiljadite, za novu godinu, u budvi, ona je bila sa drugaricama, nije radila. On je radio sa kolima i kupio je pljac za auto pljac. On je šezdeset peto ona sedamdeset drugo. Otvaranje kafane nije pravila. Da ne bude otvaranje prije njegovog. Sanjala je skoro da se udaje i nije joj se svidjelo.

Loza je nedovoljna, jel ima neko od vas, kićanih svatova, nešto ?

…..telefoni počinju da rade. Riđokosa Rada traži odgovarajuću radio stanicu. Od devet izabranih šest je organizovalo odlazak. Ostajemo nas trojica. Ispraćamo one koji odlaze. Prelazimo u unutrašnje dvorište. Servirani su ovali sa mezom. Dva džointa kruže. Dušan se smeje. Zdravko gleda u sunce na zalasku. Riđokosa Rada pali novi džok. Pratim. Dušan je odlučio i odlazi. Crnjak mu je. Zdravko se smeje i govori: komandire, aj živeli ! pali novi džok. Živeli !

…..izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bez veze čulo se iz zvučnika………

CA Blues
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 29 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Nazad na vrh 
Strana 29 od 29Idi na stranu : Prethodni  1 ... 16 ... 27, 28, 29

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: