VERSKI PRAZNICI

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

субота, 11. апр 2009, 10:54 -> 11:52
Велика субота по Грегоријанском календару



Католички верници који славе Ускрс по Грегоријанском календару данас обележавају Велику суботу. Тим поводом у 19 часова у београдској цркви Криста Краља биће одржана миса.


Католички верници и други хришћани који Ускрс прослављају по Грегоријанском календару, обележавају Велику суботу. У београдској цркви Криста Краља, биће служена миса у 19 часова.
На Ускрс, београдски надбискуп Станислав Хочевар служиће свечану мису у београдској катедрали Светог Антуна коју ће преносити Радио-телевизија Србије.
Почетак ускршњег славља је и крај вишенедељног Ускршњег поста и време причести за вернике који се у католичкој цркви, на празничној миси, причешћују хостијом.
У свим хришћанским календарима датум обележавања Ускрса је покретан као и свих празника који су за њега везани.




Lazareva subota - Vrbica

Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici. .

Srecan Uskrs svima koji danas slave

:D

Svim clanovima foruma koji danas slave Uskrs zelim sretan praznik.

Hristos voskrese !!!

Svima koji danas slave!! :cheers:

:zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5:



:zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5:

Neka Vam kuća u veselju blista i srecno Vam Vaskrsenje Hrista!
Kao praznik Životnog začetka, ostale sreće I napredka!
SRETAN USKRS!!! ..HRISTOS VASKRSE!!!

Srećan Uskrs svim vernicima koji danas slave...:)

VODENI PONEDELJAK

Kako Vojvođani obeležavaju uskršnje praznike po gregorijanskom kalendaru

Misa, šarena jaja i korpica za zeku

Autor: A. Savanović - B. Vučković | 22.03.2008. - 11:51


Deca ga pamte po šarenim jajima, zeki i polivačima, stariji po okupljanju porodice oko bogatije trpeze, a vernici po punoj crkvi na propovedi sveštenika. Iako su se običaji u gradovima, pa i selima, u Vojvodini donekle izmenili i prilagodili novim uslovima života, Uskrs, započet večernjom misom bez muzike na Veliki četvrtak i radošću zbog uskrsnuća Hristovog u nedelju, u svakom pogledu predstavlja poseban praznik.

Uskrs po gregorijanskom kalendaru u Vojvodini će većina vernika proslaviti u nedelju u crkvama. Rimokatolici će Uskrs čestitati već večeras, posle večernje mise, dok će protestanti sačekati nedelju. Sveštenici rimokatoličke, slovačke evangeličke i reformatske crkve slažu se u tome da običaji Uskrsa u gradovima polako odumiru, ali da najveći hrišćanski praznik među Vojvođanima zauzima posebno mesto.


- Iako se čini da vernici više drže do Božića, i na Uskrs dolaze u velikom broju u crkvu. Od Uskrsa, naredne dve, tri nedelje primetno je da u crkvi ima više ljudi - kaže župnik crkve Ime Marijino i novosadski naddekan Janoš Striković.
Župnik ističe da se među Hrvatima još održao blagoslov jela posle vazmenog bdijenja u subotu, ili u nedelju posle uskršnje mise, dok je ovaj običaj kod Mađara iščezao pre gotovo jednog veka.
- Urbani način života i odvojenost od sela učinili su svoje. Mladi ipak žive drugim životom od očeva i deda i zato su se običaji uglavnom zadržali po selima - navodi velečasni Striković, uz napomenu da je važno da vernici pre svega znaju i dožive Uskrs.
Paroh slovačke Evangelističke parohije u Novom Sadu mr Vladimir Obšust, navodi da su se izgubili gotovo svi običaji Velike nedelje.
- Na Veliki petak običaj je da se u crkvu ide u crnini, jer se ide na Isusovu sahranu. U nedelju žene na službu idu u šarenim slovačkim nošnjama, da bar preko crkve sačuvamo tradiciju. Na Uskršnji ponedeljak mladenci koji u ovoj godini planiraju da stupe u brak dolaze u crkvu na blagoslov. Ovaj običaj naročito je raspostranjen u Banatu, ali u Novom Sadu toga više nema - kostatuje Obšust sa žaljenjem.
Senior Eparhije bačke Hrišćanske reformatske crkve Elemir Botoš kaže da se u crkvi za Uskrs deli pričešće, i da uz to vernici pričešćuju još četiri puta u godini.

Radost za decu
Četvoročlana porodica Raič svake godine svečano dočekuje Uskrs. Ante i Marija i njihovo dvoje dece, petnaestogodišnja Sonja i čatrnaestogodišnji Marko, u sve dane Uskrsa porodično idu u crkvu. Večeras će odneti korpicu sa jajima, kuvanom šunkom i kobasicom na blagoslov hrane, i to će doručkovati prvog dana Uskrsa, pre odlaska na jutarnju misu.
- Sećam se Uskrsa kad sam bio mali, u Petrovaradinu, i kao danas pred očima su mi slike kako pomažemo majci dok sprema uskršnju trpezu. Posle mise smo išli i čestitali Uskrs po susedstvu, a od njih dobijali farbana jaja. Danas tu radost prenosimo na decu, nastojimo da živimo hrišćanski i da više držimo do suštine praznika, ali se i u ovoj kući farbaju jaja i sprema svečana trpeza - priča Ante. Marija navodi da se obeležavanje Uskrsa u gradu i na selu razlikuje.
- Na selu se u vazduhu oseća približavanje najvećeg hrišćanskog praznika - ističe Marija.
Subotičanka Jela Matković, odrasla na salašu u Đurđinu, kaže da „nekada postilo za celu Korizmu“.
- Za nas je najsvečanije bilo doći u grad, u crkvu. Na svečanoj misi za Veliki četvrtak obavlja se obred pranja nogu. Na Veliki petak ide se putem križnog puta, a u crkvi se čita muka Isusova. Jede se samo jednom i to posna hrana, riba ili paradajz čorba. Na Veliku subotu se sveti jelo i uveče se jede blagoslovljena šunka, jaja, kobasica i ren - kaže Jela Matković.
Svečani ručak i kolači se pripremaju u nedelju, kada su svi na okupu, a dan kasnije, na Vodeni ponedeljak, odžao se u Bačkoj još jedan lep običaj.

Parfem umesto vode
- Na Vodeni ponedeljak momci u svačanom ruhu, u karucama i sa svircima išli su da polivaju devojke. Danas se ide sa parfemom, automobilom i pije pivo i sok, a tada su se cure polivale vodom iz bunara. Žene su ih dočekivale sa šarenim jajima i pomorandžama i častile ih vinom i domaćom rakijom - podseća Jela Matković.
Na severu Bačke je i u vreme komunizma najveći deo stanovništva slavio Uskrs, priča etnolog Valerija Devovari-Besedeš.
- Po pijaci ste mogli da uočite da se kod kuće spremaju uskršnja jela i da se na Cvetnu nedelju, prodaju cvetne grančice (cica-mace). Nekada, u blizini salaša, nije bilo crkvi, pa se u vreme Korizme odlazilo na molitve pored križeva krajputaša. Na Veliki petak se u crkvu odlazilo u crnom odelu, jer se taj dan smatra opštom žalošću. U svemu ovome, manje je važan obred ishrane, mada se sećam da je moj otac odlazio na stočnu pijacu, iako nismo bili bogati, i za jagnje je moralo biti novca. U kućama se pekao posni hleb (bodag), u vreme posta pila se samo voda i jeo se kukuruz. Sada je sve jednostavnije, jer sve što vam je potrebno možete kupiti na pijaci ili u prodavnici - kaže Valerija Devovari Besedeš. Ona ističe da „Uskrs nisu šarena jaja, šunka i kobasica, već nada da će vam krenuti na bolje“.
- Važno je održati običaje. Nikada nije bilo da se grančice kite, dok se danas primećuje uticaj zapadnih zemalja. Postoje i običaji kojih više nema, jer je zakonom iz 1947. godine odlučeno da se obredi mogu obavljati samo unutar crkve. Tako je ukinuto udaranje stepeništa crkve štapovima, na Veliku subotu, što simbolizuje udarce po Pontiju Pilatu - kaže ona.

Korizma - Korizma je vreme od 40 dana, od Čiste srede do Velikog petka, koje služi za pripremu za Uskrs. U crkvu je uvedena na 40. godišnji hod Izraelaca kroz pustinju i 40. dnevni Isusov boravak u pustinji. Korizma započinje obredom pepeljanja, u kojem se posipa pepelom, što označava priznavanje sopstvene krhkosti i smrtnosti - objašnjava Jela Matković.

Zajednički običaji Etnolog Tijana Jakovljević kaže da gotovo svi uskršnji običaji datiraju iz predhrišćanskog perioda. Viševekovna nacionalna i verska šarolikost učinili su i da je većina njih, poput farbanja jaja, polivača i pravljenja korpica od trave „za zeku“ svima identična. - Jedan od običaja je i kokanje kokica na Veliki petak ispred kuće, što je simbolizovalo napredak domaćinstva, a potom se na toj vatri kuvala voda za farbanje jaja. Posle Drugog svetskog rata počela je primena veštačkih boja za farbanje jaja i ovi obijači počeli su da nestaju - navodi Jakovljevićeva. Ona navodi i da su se na Salajci još održali stari običaji koji se u drugim delovima Novog Sada više ne praktikuju. ps Piše i ovde , o tom običaju da seoski momci idu u "polivače" E sad , štos je u tome , da se devojka kao "brani" a momci je dovuku do bunara, i dobro poliju-tako da mora zameniti komplet nošnju. (na frizuru se pazi) Sad, koliko se nošnji suši u toj kući(naravno, da celo selo vidi ) toliko je devojka cenjenija -popularnija -a i kao da se vidi da je iz "bogate kuće" Običaj potiče od vojvodjanskih Hrvata ,ali si svi prihvatili vremenom, samo što se polivanje, umesto komplet tuširanja, svelo na par kapi parfema-simbolično.

Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak






Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, kao dan kada je Božji sin Isus Hrist u Jerusalimu osuđen i pogubljen razapinjanjem na krstu. Po izricanju smrtne kazne pred judejskim verskim većem i pred rimskim prokuratorom Pontijem Pilatom, Isus je, prema jevanđeljima, bio bičevan, pa potom prisiljen da krst iznese kroz grad na brdo Golgotu (Kalvariju), gde je izdahnuo. Sahranjen je u kamenoj grobnici Josifa iz Arimateje, ali je trećeg dana, u nedelju - uskrsnuo. Na Veliki petak hrišćani poste i farbaju jaja, kao simbol rađanja novog života, a u crkvama se ne služi liturgija, već „carski časovi”, sa čitanjem jevanđelja o događajima u Nedelji stradanja.

Ja nisam postila,a ni sutra... :oops:

Verovali ili ne............jos farbam jaja-od 11h. Vazno da sam prvo "cuvara kuce" ofarbala do 12h-tako kazu da valja :D , a proslogodisnjeg cuvara zakopala u vocnjaku. Da li je takav obicaj i kod vas?

Jeste Silvy, isto je i kod nas, s tom razlikom sto smo mi juce farbali jaja.
Srecan veliki petak, svima koji slave!

Vaskrs




Uskršnja jaja



Vaskrs ili Uskrs (arh. Velikden) je hrišćanski praznik. Prema hrišćanskoj religiji, povezan je sa vaskrsenjem Isusa Hrista. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja (po gregorijanskom kalendaru). Za ovaj praznik u narodu su uobičajeni mnogi običaji, koji naročito vesele decu. Za taj dan se farbaju jaja, naročito crvenom bojom mada se koriste i druge, i poklanjaju ili se tuca jajima.
Pravoslavni hrišćani se tog dana pozdravljaju pozdravom „Hristos vaskrse“ na šta se odgovara „Vaistinu vaskrse“ (ili „Hristos voskrese“ - „Vaistinu voskrese“).

1 Datumi 1.1 Vaskrs od 1875. do 2000. 1.2 Vaskrs od 1875. do 2000. (crkveni kalendar) 2 Vidi još Vaskrsenje Raspeće Spasenje Datum Vaskrsa Računanje vremena Vaskrsa Svima koji slave Vaskrs (Uskrs ) želimo srećne praznike Христос васкрсе !

Svima vama sto slavite i vasim porodicama, zelim srecne i vesele Uskrsne praznike!

Hristos Vaskrse!!!

,,za one koji sutra slave..

...Trci mali zeko preko gora,
jer zna da vas poljubiti mora,
ostavio zeko mrkvu i kupus,
da bi vama pozelio
...SRETAN USKRS!

HRISTOS VASKRSE

Svim clanovima foruma PRAVOSLAVNE veroispovesti cestitam Uskrs sa zeljom da ovaj dan provedu u sreci,miru i veselju sa svojom porodicom.

Hristos voskrese !!!

Svim članovima i prijateljima Danubius foruma , kao i njihovim porodicama, želimo SREĆAN USKRS



Hristos vaskrse !

11/05/2009 20:07 | Beograd
Danas je Sveti Vasilije Ostroški



Autor: J. T.

Beograd - Svetim liturgijama u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve danas će biti obeležen praznik svetog Vasilija Ostroškog. Zamenik predsedavajućeg Svetog arhijerejskog sinoda SPC mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) služiće svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Ostrog, u kojem počivaju mošti ovog velikog srpskog svetitelja i iscelitelja.
set_font_size();




Sveti Vasilije (1610-1671) bio je rodom iz Popovog Polja u Hercegovini. Kao episkop zahumski i skenderijski posle turskog razaranja manastira Tvrdoš povukao se na Ostrog, gde se strogo podvizivao i obnovio pećinsku crkvicu Vavedenja Presvete Bogorodice. U njoj se danas čuvaju njegove čudotvorne mošti, a manastir Ostrog važi za jednu od najposećenijih svetinja u SPC.

Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan


Вазнесење Господње - Спасовдан




40 дана након Васкрса

Четрдесетог
дана после васкрсења Христовог његови ученици налазили су се за
трпезом. Тада им се Христос поново јави и заповеди : Идите по свему
свету и проповедајте Еванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се
биће спасен, а ко не поверује биће осуђен. Христос им обећа да ће им
послати Духа Утешитеља, јер без Његове благодати не би могли да обаве
ту божанску мисију.
Повео је потом Христос своје ученике и
Пресвету Богородицу на Маслинску Гору близу Јерусалима. Кад су тамо
стигли Христос подиже руке и све их благослови, а затим се на очиглед
свих њих поче узносити на небо. Посматрали су га све дотле док га један
облак не заклони од њихових очију. Тако се Господ Исус Христос,
завршивши дело спасења, вратио Богу оцу на небесима.
Сваке
године Црква обележава тај догађај празнујући Вазнесење четрдестог дана
после Васкрса. Празник се још зове Спасовдан, јер се тога дана завршила
Христова улога спасења људи која је била везана за његов боравак на
земљи. Спасовдан се увек празнује четвртком.

Тропар: Вознесалсја
јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником,
објетованијем Свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем,
јако Ти јеси Син Божиј, избавитељ мира.

Превод:
Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, и обрадовао си апостоле обећањем
Духа Светога, и уверио си их о своме благовољењу; јер си Tи Син Божји,
избавитељ света .

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН – СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА


Од
када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као
престоницу, у част обнове и напретка, град је као своју Крсну славу
узео Вазнесење Богочовека Исуса Христа на Небо – Спасовдан.

Ова
Слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из
греховне таме и неуништиву наду и веру у избављење и спасење,
изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној
прошлости.

Уз повремене прекиде под притиском многих непријатеља
и великих друштвених промена, ова најстарија тековина Београда одржава
се вековима, доказујући да може поднети најтежу пробу правих вредности
– пробу времена.

Вазнесење Господње, или како је уобичајено у
народу - Спасовдан, одувек је био празник и Слава коју су славили сви
Београђани. Након бројних страдања и недаћа кроз које је наш народ
прилазио у двадесетом веку, данас, у овом времену обнове духовности,
када у Београду има нешто више од деведесет одсто православног
становништва (према попису из 2002. године), број учесника у литији се
умножава из године у годину.

Данашњу форму постојећег славског
обреда коначно је уобличио 1862. године митрополит београдски Михаило
Јовановић, тада такође и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је
предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу 1863. године, и саграђен храм
посвећен Вазнесењу Господњем. Ова црква успела је да сачува оригинални
барјак Управе града из тога доба.

Године 1992., грађани Београда
су са великим усрђем обновили празновање градске Славе, која је поново
изашла из недара Вазнесенске џркве. Тиме је означен почетак духовног
оздрављења Београда и повратак изворним и оживљујућим вредностима, то
јест нашем Спаситељу Исусу Христу.

У ових последњих петнаест
година, на Слави служе Његова Светост Патријарх српски Господин Павле,
многи Епископи и свештеници; учествује краљевска породица
Карађорђевића, градоначелници Београда, угледне личности и многобројни
народ.

Литија већ има своју устаљену трасу београдским улицама.
Прво се стаје код Теразијске чесме – на том месту извора живота се
приносе молитве за здравље Београђана. Друго стајање је код Саборне
цркве, где се читају молитве за мир и благостање. И на крају, помен за
покој душа свих палих јунака Београда служи се у дворишту Вазнесењске
цркве испред гранитног Крста, на месту где су у склоништу 6. априла
1941. године, приликом бомбардовања, погинули бројни Београђани. Литија
креће из Вазнесењског храма и завршава се у њему, описујући тако круг
који симболизује вечност.


(Од новембра 1997. године, у оквиру званичне презентације Српске православне цркве на Интернету – на адресама: www.spc.yu налазе се и информације о прославама Спасовдана, уз фотографије).

.. DANAS NE VALJA RADITI.. TAKO KAZU... pa prema tome... dabome..

DUHOVI

Apostoli
su poslušali Hrista, i nisu se razdvajali niti udaljavali od Jerusalima. Provodili
su vreme u molitvi. U pedeseti dan od Hristovog Vaskrsenja, na jevrejski praznik
Pedesetnice, sa neba iznad kuće u kojoj su boravili apostoli i Presveta Bogorodica
nastade huka. Poče da duva jak vetar, pojavi se jaka svetlost. Iznad glave
svakog od apostola stvori se po jedan plameni jezik. “Tada se svi
ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima - kako im je duh
davao da govore.”(Dela apostolska 2;4).

Oko kuće
počeše da se skupljaju ljudi, jer čuše jaku buku. Tada apostoli izađoše pred
narod i počeše da propovedaju o Isusu Hristu. Narodu se prvi obratio Sveti
apostol Petar, koji reče kako su Jevreji učinili veliki greh zato što su razapeli
Hrista, iako su videli da Ga je Bog proslavio. Još im reče da je Hristos Vaskrsao
i na nebo se uzneo, te da je On poslao Svetog Duha na apostole. Dokaz blagodati
Duha Svetoga je to što apostoli govore raznim jezicima, koje ranije nisu znali.
Narod upita “braćo šta da činimo? Petar im reče: pokajte se i neka
se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa
ćete primiti dar Duha Svetoga. Jer je za vas to obećanje i za vašu decu”
(Dela apostolska 2;37,38,39). Tog dana se u Jerusalimu krstilo tri hiljade
ljudi.

Posle ovoga
Sveti apostoli krenuše po svetu da šire Hristovu nauku. Broj hrišćana se povećavao
iz dana u dan. Iako su ih neprijatelji Hristove nauke gonili i mučili, a neke
i ubijali, ipak nisu uspeli da ih spreče u propovedanju i služenju Hristu
Bogu i Njegovoj Svetoj Crkvi. I pored svih teškoća pravoslavna vera se proširila,
tako da je ceo svet upoznat sa Hristovom naukom.



Sveta
Trojica

( Na praznik
Silaska Svetog Duha na apostole (u narodu poznat i kao Duhovi, odnosno Sveta
Trojica), pod u hramovima pokriva se travom, pored zidova se prislanjaju grane
lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem. Ovaj običaj potiče još
od prvih hrišćana, koji su ga pak preuzeli od Jevreja. Jevreji su na praznik
Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće grančicama, zelenilom, travom i
cvećem. To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih
zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer
su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća. na Duhove u hramu narod
plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila.
Mnogi nose venčiće u torbama i tašnama jer veruju da će ih Bog zaštititi od
raznih nesreća koje mogu da ih snađu.)

-

Sutra je Vidovdan






Srpska
pravoslavna crkva (SPC) i vernici sutra obeležavaju Vidovdan kada Crkva
vekovima daje pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima
poginulim u bici sa Turcima na Kosovu polju 1389. godine.

Uoči bitke Miloš Obilić je, kako se veruje, rekao: "Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera".

Srpsku
vojsku protiv Turaka u toj bici predvodio je knez Lazar. Od tada, borba
za oslobođenje zemlje od Turaka ukorenjena je u srpsku tradiciju, a
mnogi ljudi smatraju da je viševekovni otpor neprijatelju formirao i
njihov identitet.

Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u
bici na Kosovu već i po zadužbinarstvu, jer je za života izgradio mnoge
manastire i druge zadužbine.

Na ikoni se knez Lazar predstavlja
u carskoj vizantijskoj odori, ali bez krune na glavi. U levoj ruci drži
svoju glavu, a u drugoj krst.

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.

Običaj
zemljoradnika je da tog dana procenjuju kakva će biti letina. Veruje se
da će najbolje roditi strana sa koje se prvo pojave oblaci. Ako nema
oblaka, veruje se da godina neće biti rodna.

U nekim delovima Srbije seljaci se trude da poljske radove završe pre Vidovdana.

Један
од великаша cрпcких, који cу владали царcтвом cрпcким поcле цара
Душана. По cмрти цара Уроша Лазар би круниcан од патријарха Јефрема за
цара cрпcког. Слао изаcланcтво у Цариград, cа монахом Иcаијом да моли
да cе cкине анатема cа народа cрпcког. Борио cе против cиле турcке у
неколико махова. пајзад cукоби cе на Коcову пољу 1389. године 15. јуна
cа турcким царем Амуратом, где буде поcечен. Тело му пренето и
cахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето
одатле у Раваницу Сремcку, одакле је за време Другог cветcког рата
(1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и
данаc нетљено почива и пружа утехе и иcцелење cвима онима који му cе
молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак; подигао Раваницу и
Лазарицу; био ктитором манаcтира руcког Пантелејмона као и многих
других цркава и манаcтира. (Сада његове cвете мошти почивају у
манаcтиру Раваници).

Текст преузет из књиге:
Св. епископ Николај жички,

https://www.youtube.com/watch?v=twVAiCHB_oY

Видовдан

је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква и Бугарска православна црква 28. јуна и један од највећих српских празника. Спада у непокретне празнике, а по старом календару је 15. јуна. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371-1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана ,поред светог Амоса, од почетка XX века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика

О пореклу назива



О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су поштовање светог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели са собом немачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. Међутим треба имати у виду да су у Полабљу где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама посвећеним светом Виту. По трећој интерпретацији, и могуће највероватнијој, у питању је остатак Западног хришћанства из времена док је међу Србима био јачи утицај Рима него Цариграда. Видовдан је фиксни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду, а сам култ св. Вида је био врло јак међу јужнословенским римокатолицима. На то упућује истоветност у датуму (28. јун је 15. јун по старом календару) и одсуство култа овог ранохришћанског светитеља у православном хришћанству. И данас по католичком Јадранском приморју постоји обиље топонима и храмова који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара).
По интерпретацији која се везује за традицију и мит Косовског боја, судар двеју војски на Косову пољу је требао да се деси на дан када треба да се види ко је вера, а ко невера. По том миту се од тада тај дан назива Видовданом.

Osim Versajskog sporazuma sve ostale radnje vezano za ovaj datum su katastrofalne po ljudski rod i ne zna se koja je od koje gore,po meni bar ...

Danas je Ivandan
07/07/2007
Svetom Jovanu Krstitelju je u pravoslavnoj crkvi posvećeno čak devet praznika tokom godine. No, pored Sabora sv. Jovana i Usekovanja, posebno svečano se slavi i današnji dan, posvećen rođenju ovog proroka i preteče Hristovog. Ovaj događaj opisan je u jevanđelju po Luci.
Prestarelom jerusalimskom prvosvešteniku Zahariji javio se u hramu sv. arhangel Gavril sa vešću da će mu žena Jelisaveta roditi sina, koji će se zvati Jovan. Starac nije mogao poverovati, zbog njihovih poodmaklih godina. Zato je privremeno onemeo. Progovorio je kad se dete rodilo. U najranijem detinjstvu Jovan je ostao siroče, otac je ubijen, majka umrla, te je živeo sam u pustinji, jedući skakavce i med od divljih pčela. Oblačio se u kamilje krzno. Kad je odrastao, počeo je da propoveda dolazak Spasitelja, zbog čega je nazvan Pretečom.
Ovaj veliki praznik se oduvek slavio. Na današnji dan se pletu venci od ivanjskog cveća, koji se stavljaju na domove i tu ostaju cele godine, kao blagoslov toj kući. Nose se i na grobove svojih najbližih.
Brojne su crkve i manastiri koji slave ovaj dan, kao Jovanje u Ovčaru, Stjenik, Mesić, Gomirje.
Ivandan uvek pada u vreme Petrovskog posta. Njega slave i pojedine srpske porodice kao krsnu slavu. Danas se u nekim krajevima održavaju litije i zavetine. Počinje se i sa branjem lekovitog bilja, pa neki današnji praznik zovu sv. Jovan biljober. Ovaj dan je tako veliki, da se veruje da u zoru sunce zaigra, a na svom putu tri puta zastane.

SPC sutra slavi Petrovdan



Свети
апостол, Петар, рођен је у Витсаиди. Био је рибар и звао се прво Симон.
Господ му је дао име Киф или Петар (Јов. 1,42). Он је први од ученика
јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти си Христос, Син Бога
живога" (Мат. 16, 16). Његова вера се постепено утврђивала, јер када је
Господ изведен пред суд, Петар га се три пута одрекао, али се због тога
покајао и постао потом силни и неустрашиви проповедник Јеванђеља После
једне његове беседе три хиљаде људи се обратило у веру. Проповедао је у
Палестини, малој Азији, Илирику и Италији. Помагао је и вером исцељивао
људе. По заповести цара Нерона Петар је разапет на крст, а он сам молио
је џелате да га разапну главом окренутом на доле, сматрајући себе
недостојним да умре као његов Господ.

Свети апостол Павле, рођен
је у Тарсу у племену Венијаминову. Најпре се звао Савле, учио код
Гамалила и био фарисеј и прогонитељ хришћана. Када се чудесно обратио у
веру постао је апостол и ватрени поборник и проповедник Јеванђеља, од
граница Арабије до Шпаније. Много је страдао и стрпљиво подносио муке,
чврст и стамен у својој вери у Господа достигавши такво савршенство да
је могао рећи: "Не живим ја, него Христос у мени". Посечен је у Риму у
време цара Нерона као и апостол Петар.
Српске Лиле

У многим
српским крајевима се пале Лиле за Петровдан. У ведама наилазимо на исти
обичај, а зове се раса-лила (Рас и лила). У истим "индијским" списима,
налази се и божанство Говинда, које се рађа када се Хари Кришна или
Крсна (крсна слава, кршњак код Срба), умива млеком!

И Пeтaр и
Пaвлe прaзнyjy сe y исти дaн, 12. jyлa (29. jyнa). Oсим тoгa, Пeтрy сe
држи пoмeн и 29. jaнyaрa (16. jaнyaрa), кojи сe дaн нaзивa Пeтрoвe
Чaснe Вeригe, кaдa сe oдaje пoштoвaњe oним oкoвимa - лaнцимa, кoje je
Пeтaр кao сyжaњ нoсиo y jeрyсaлимскoj тaмници. Нeки хришћaни сy
сaчyвaли тe лaнцe и зa врeмe цaрa Koнстaнтинa прeнeли их y Цaригрaд.

Oд
aпoстoлa Пeтрa oстaлe сy двe пoслaницe, "Сaбoрнe пoслaницe Пeтрoвe",
кoje сy придрyжeнe књигaмa Нoвoг зaвeтa. Римoкaтoличкa црквa смaтрa
свeтoг Пeтрa зa првoг римскoг пaпy, a свe oстaлe, кaсниje пaпe, кao
нaслeдникe свeтoг Пeтрa, a нaмeсникe Христoвe.

Пo нaрoднoм
вeрoвaњy oд Вeрижицa (Чaсних Вeригa) нaстaje блaжe врeмe, jeр Бoг
yсиjaним вeригaмa пoчињe дa зaгрejaвa зeмљy. У мнoгим мeстимa, Вeригe
сe смaтрajy зa вeлики прaзник.

Koсoвскo стaнoвништвo прaзнyje
Вeрижњaкe збoг кyгe, y нeким сeлимa збoг грoмa, a стoчaри их прaзнyjy
збoг стoкe. Ko нoси oдeлo кoje je шивeнo нa Вeрижњaкe, вeрyje сe дa ћe
пoгинyтo oд грoмa.

Пo лeгeндaмa, свeти Пeтaр je дoбиo кљyчeвe oд
рaja. Oн je пoстaвиo кoвaчa нa Meсeц; нeбeскa слaмa (Mлeчни Пyт) и
нeбeски крст (сaзвeжњe Лaбyдa) сy њeгoви; oн чyвa стyб нa кoмe je
зeмљa, дa гa привeзaни црни пaс нe прeгризe; прeрyшeн пyтyje пo свeтy и
кyшa љyдe; дoнoси тoплo врeмe дa зрy житa. Љyди сe зaклињy имeнoм
свeтoг Пeтрa.

SREĆNA SLAVA



Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена
Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном,
но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је
први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су
Христос, Син Бога живога" (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била
је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је
Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један
поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и
покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и
силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму
обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по
Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса:
лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су
се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао
за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и
победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар
би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и
утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред
собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе
недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга
великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

2.
Свети апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре
се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства.
Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на
путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у
службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље
свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу
незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита
била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење.
Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном
слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи
трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по
многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је
могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен
у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

IZ PROLOGA, SV. VLADIKE NIKOLAJA

SPC sutra slavi Petrovdan






Srpska pravoslavna crkva slavi sutra praznik apostola Petra i Pavla,
koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima
novozavetne vere.
Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevodjenje u hrišćanstvo.

Sveti
apostol Petar se pominje kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika
a reči "Ti si Hristos, Sin Boga Živoga", zapisane u Jevandjeljima,
izraz su negove tvrde vere u hrišćansko spasenje pa se do danas
ponavljaju u hrišćanskim molitvama.

U "Prologu" episkopa
Nikolaja Velimirovića apostol Petar je predstavljen kao "neustrašivi i
silni propovednik Jevandjelja", čije se ime pominje posle silaska
Svetog Duha na svete apostole i posle besede koju je održao u
Jerusalimu, kada je "pridobio i preobratio u hrišćanstvo 3.000 duša".

Predanje
kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar Simon iz
Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i
njegovu misiju.

U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se
verige svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao
car Irod, progonitelj hrišćana. Predanje kaže da su verige same spale
sa ruku i nogu svetitelja na pojavu andjela Božjeg.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre faarisej Savle i veliki progonitelj hrišćana.

Predanje
kaže da je oko deset godina bio mladji od Hrista sa kojim se nikada
nije sreo ali da je u njega poverovao i postao jedan od navećih
propovednika i teologa prve hrišcanske crkve.

Ovaj praznik je u Srbiji poznat kao Petrovdan i obeležava se kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica.

Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predvidjena kanonom crkve.

Svete
apostole istovremeno slave sve pravoslavne crkve koje poštuju
Julijanski kalendaru, dok su zapadne hrišćanske crkve ovaj praznik
obeležile pre 13 dana.

СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОВДАН

12. јул по новом / 29. јун по старом


Свети
аиостол Петар рођен је у Витсаиди, био је рибар и звао се прво Симон.
Господ му је дао име Киф или Петар (Јов. 1, 42). Он је први од ученика
јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: “Ти си Христос, Син Бога
живога” (Мат. 16, 16). Његова вера се постепено утврђивала, јер када је
Господ изведен пред суд, Петар га се три пута одрекао, али се због тога
тешко покајао и постао потом силни и неустрашиви проповедник Јеванђеља.
После једне његове беседе три хиљаде људи обратило се у веру.
Проповедао је у Палестини, Малој Азији, Илирику и Италији. Помагао је и
вером исцељивао људе. По заповести цара Нерона Петар је разапет на
крст, а он сам молио је џелата да га распну главом окренутом надоле
сматрајући себе недостојним да умре као његов Господ.
Свети апостол
Павле рођен је у Тарсу и звао се Савле, учио код Гамалила и био фарисеј
и прогонитељ хришћана. Када се чудесно преобратио у веру постао је
апостол и ватрени поборник и проповедник Јеванђеља. Много је страдао и
стрпљиво подносио муке, говорећи: “Не живим ја, него Христос живи у
мени”. Посечен је у Риму у време цара Нерона.

14.7. наша Света Црква слави успомену на Свете бесребренике исцелитеље Козму и Дамјана.

Бесребреници
и чудотворци, рођени су негде у Азији од оца незнабошца и мајке
хришћанке. По очевој смрти, мајка Теодотија посветила је све своје
време и труд да синове васпита и подигне као истините хришћане. Младићи
су стасали и изучили лекарске вештине па су колико својим знањем и
вештином, толико и именом Господа помагали многим болесницима. Прозвани
су безмедним врачима, тј. бесплатним лекарима који су примили Христову
заповест: бадава примистe, бадава дајите (Мт. 10, ,
а никада нису наплаћивали своје услуге. Толико су били опрезни у
бесплатном лечењу, да се свети Козма наљутио на брата што је од неке
болеснице узео три јајета, а Дамјан их је, уствари, узео кад га је
исцељена жена заклела Пресветом Тројицом. По смрти светитеља, сахрањени
су заједно у месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше
чудотворци како за живота, тако и после смрти. Народ је наставио да их
призива у болести и невољи и до данас.

четвртак, 30. јул 2009, 08:08 -> 08:30
Данас је Огњена Марија



Православни верници данас обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познат као Огњена Марија. У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне мошти, које посећују и православни и муслимани.


Сви православни верници данас обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познат као Огњена Марија.
Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12 години и због вере у Исуса Христа страдала је у време цара Диоклецијана.
Према народном веровању, света Марина пали и кажњава огњем и као свети Илија, који кажњава громом.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови.
Према хришћанском предању, света великомученица Марина посечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана.
У неким православним црквама слави се као Маргарита Антиохијска, која је пострадала због вере у Христа. Мошти су јој се налазиле у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и православни и муслимани.
Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу.
У црквеном календару празник није обележен "црвеним словом", али се ипак веома поштује и у цркви у народу.

.. juce, tj. u nedelju je bio Sveti Pantelija.. i nemojte mi zamerit' jos sam pod "utiscima".. :srrrr: