VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

Osim jutarnje šetnje, ništa ne slavim. Ustvari, za mene sveci i ostali iluzionisti ne postoje.

Danas je Sveti Osije ,koliko ja razumem ,neki Božiji moralista i "policajac" Proveo je život određujući kazne za "bogihulitelje" i "nevernike" ,i na današnji dan grešnici treba da se plaše .
A najviše mi se dopada "narodni običaj" :

Na ovaj dan valja se dati prilog za crkvu kako bi se izmolila milost od Boga i proroka za svoju porodicu.

SUTRA JE CRVENO SLOVO! SRBI SLAVE PETROVDAN: Jednu stvar obavezno MORATE DA URADITE ili vam se CRNO PIŠE

Koliko ja znam -vera hrišćanska se zasniva na ljubavi prema bližnjima i Bogu ,blagosti, opraštanju i mirotvorstvu .Nikako pretnjama .A ovo jeste pretnja .

Bez namere da vređam vernike ,moram primetiti .Jedan arhanđel  nije dobio "crveno slovo "?
I još ,ga zovu "volujski svetac" ???
___

Iako u kalendaru nije obeležen kao crveno slovo, Crkva mu ipak daje veliki značaj i slavi ga kao - blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajne događaje vezane za nastajanje hrišćanstva.
Sabor Arhangela Gavrila je ustanovljen na Svetoj gori u IX veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje gde je prstom ispisao na kamenu pesmu Bogorodici.

Citat :

Sabor Arhangela Gavrila se pored 8. aprila, slavi i 26. jula, kao Letnji Aranđelovdan.Devojke ne uzimaju ručne radove u ruke, ali za muške je ovo najbolji dan za mobu. U narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak.

Za sveca su vezni mnogobrojni običaji.
Svetom arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi "blage" i lepe vesti.
U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju običaji, prema kojima je, onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.
U Bosni ga slave i kao "Volujskog sveca", sa čime se slažu i u Takovskom kraju, gde je po verovanju jednom seljaku, pojenjem grla na sedam izvora, izlečio bolješljivu stoku.
Arhanđeo Gavrilo je "živa sila bestelesna" i "jedan od sedmorice serafima" najbližih Božijem prestolu.
Učestvovao je u Božijem stvaranju sveta i u borbi protiv "palih" anđela, predvođenih samim zlom, Satanom.
Njegovu blagodetnu ulogu priznaju, praznuju i slave sve tri monoteističke religije – judeizam, hrišćanstvo i islam. Jevreji smatraju da Božiji glasnik poslan Danilu, Zahariji i Mariji, a hrišćani i muslimani veruju da je on prorekao rođenje Jovana Krstitelja i Isusa.
Arhagel Gavrilo je svedočanstvo o početku nastajanja Božije tvorevine preneo proroku Mojsiju javivši mu se u pustinji i poučivši ga kako da napiše Knjigu postanja. On je i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog - Svetog Jovana Krstitelja.

Gradonačelnica Čačka SNS kadar, svim vJernicima....

Svimakoji slabe

MIR BOZIJI
HRISTOS SE RODI !

HRISTOS SE RODI!
Skoknem danas do crkve u Železniku (ranije sam za Badnje veče išao u grad ili Žarkovo jer nije bilo ponoćne liturgije). Pošto sam čekao u redu za sveće, pročitam natpis "Od .......2019. zabranjuje se pušenje u crkvi i crkvenom dvorištu. Patrijarh Irinej". Koliko sam bio besan, čini mi se da me crkva više neće videti. Nisam za to da mora u crkvenom dvorištu da se puši, ali sam besan što crkva ide u korak sa evropskim zakonima. Da je izmišljen bilo koji razlog i tumačene iz Biblije, prihvatio bih bez pogovora. Ali mene za crkvu vezuje tradicija, kada sam još kao klinac odlazio sa dedom i babom, kada su sedeli u crkvenom dvorištu i ćaskali, čad pili i kafu. Ja sam trčkarao po malo za nekom loptom, oni tamo pričali i naravno, neko i pušio. Shvatite me pravilno: "Mislim da je crkva poslednje mesto gde se treba usaglašavati sa zakonima Evropske Unije". Odakle ta ideja. Naravno, iz savremenih trendova. Definitivno, za mene je crkva jedino bila uz svoj narod u sicijalizmu. Današnji značaj koji dobija od vlasti je uništava kao duhovnu ustanovu.
Možda mi nikad ne bi ni palo na pamet da zapalim cigaretu u crkvenom dvorištu, ali te "proevropske zabrane" u mojoj Srpskoj crkvi me zaista bole u duši.

Na sreću, bio je solidan broj ljudi, Mnogo mladih što naravno sve mora da raduje, ali nekih koji su u osmoj deceniji života i koji ranije nisu dolazili. Ja budala mislio da nisu išli u crkvu jer su bili komunjare, ali sam tek sad shvatio da im je smetao dim cigarete.

U crkvi se nikad nije pušilo, ali u dvorištu crkve naravno. I tu se sedelo satima, pričalo, još dok me deda vodio u crkvu. Manastir takođe. Pa ima mnogo monaha koji puše, a čak sam dvojicu upoznao. I niko im nije dao primedbu o tome. Igrao se i fudbal u crkvenom dvorištu i po neki prozor se razbijao. Jer je crkva naš dom, a ne neka državna ustanova. E sad je došlo drugo vreme očigledno. A ja sam od detinjstva išao u crkvu, a ne u neku državnu ustanovu.

Eugen Grafvajer ::

debilko ::

Na sreću, bio je solidan broj ljudi, Mnogo mladih što naravno sve mora da raduje, ali nekih koji su u osmoj deceniji života i koji ranije nisu dolazili. Ja budala mislio da nisu išli u crkvu jer su bili komunjare, ali sam tek sad shvatio da im je smetao dim cigarete.

Koliko mi je poznato, ni u jednoj verskoj ustanovi se ne puši i nema potrtebe za pisanu zabranu. Ne radi se samo o verskim ustanovama, nego i u ustanovama za koje se zna da su od javnog značaja.  Normalnom čoveku nikada ne bi palo napamet da puši u pošti, domovima zdravlja, muzeju, pozorištu... do sada se 99,99% stanovništva naučilo čak i tome. Nisam neki vernik ali mi nikada ne bi palo napamet da zapalim cigaretu u nekom manastiru. To spada u domen, opšte kulture.

U muzejima su ranije postojale pepeljare, u domovima zdravlja kod stepenica u hodniku. I ako se tako radilo godinama, zašto bi sad bio neko nenormalan ako bi to uradio i danas. Jel zbog zakona koji je donet? Ako nije u pitanju zakon, jel to znači da su sve generacije do današnje bile nenormalne?

Citat :

Ne radi se samo o verskim ustanovama, nego i u ustanovama za koje se zna da su od javnog značaja. Normalnom čoveku nikada ne bi palo napamet da puši u pošti, domovima zdravlja, muzeju, pozorištu... do sada se 99,99% stanovništva naučilo čak i tome. Nisam neki vernik ali mi nikada ne bi palo napamet da zapalim cigaretu u nekom manastiru. To spada u domen, opšte kulture.

E sad se baš osećam kao da sam došao sa neke druge planete.
Da li je iko završio neki fakultet (priblićno moja generacija, znači 55+) a da nije imao bar nekog profesora ko je pušio za vreme predavanja. Mojih je bilo više od pola. I svi vrlo kulturni i obrazovani, mnogo kulturniji i priznatiji eksperti nego ovi danas profesori. Priznati širom sveta i držali predavanja širom sveta.
Da li je iko iz moje generacije polagao ispit na fakultetu, a da mu neko zabranjivao pušenje u amfiteatru.
Da li je iko radio u srednjoj školi do 92, ili 93. I da li se seća da su bile piksle na katedri, za profesora ako puši. Ja sam u tim uslovima radio jedno 7 godina, pušio noramlno i nikakav prigovor nisam imao da sam nekulturan i nevaspitan. Tetkice su za vreme odmora ulazile u učionicu i praznile pikslu.
Dvoje od troje mojih zubara dok sam još bio đak i student je pušilo za vreme popravke zuba. Pepeljara stajala na stočiću pored. I nikome od nas to nije zapadalo za oko.
Meni to ne bi zapalo za oko ni danas. Možda bih primetio da neko krši zakon, ali o kome nije bilo rasprave, već je to jedan oblik samovolje svetskih moćnika. I bez obzira na šta se odnosi, uvek podržavam nekog ko krši zakon te prirode.
A po pitanju manastira. Svaki dan posle fakulteta, odlazili smo u manastir na Senjaku u Beogradu. I tu smo dolazili da ćaskamo sa ocem Atanasijem. I naravno, cigare, pivce. Igrao se po nekad i fudbal u manastiru (na male goliće), a igrao je i otac Atanasije. I interesantno, tada smo za crkvu mi bili verući i poštovaoci crkve. Ali očigledno da smo bili jako nevaspitani, a crkveni velikodostojnici i patrijarh Irinej su to tek shvatili kada im je zapad otvorio oči. Možda će i sveci biti neki novi (Balašević: "čudni se ovde sveci slave").

Citat :

Ne može se govoriti o '90. godinama pa na ovamo. To su godine svih srozavanja društvenih i moralnih normi.

Upravo ti govoriš o današnjem vremenu, koja je posledica tog srozavanja. A ja navodim primere od pre 90-ih godina, kada nismo bili srozani i kada niko na pušenje nije obražao pažnju. Prosto, jedna simpatična navika i mali porok, koji čini svu lepotu slobodnog života.
Danas je na snazi silna propaganda, jer treba skriti vinovnike mnogih afera, ubistava, narkobosove, a šta ćeš lepše, nego to sve pred zakonom izjednačiti sa zločinom koje se naziva "pušenje".
Na kraju će ubica sa pešačkog prelaza biti oslobođen, jer je žrtva prelazila ulicu sa cigarom u ustima.

Naravno, ali su postojali bioskopi recimo gde se pušilo. Zašto je to ukinuto? Licemerna briga zapadne vrhuške za zdravlje naroda? Pet ljudi u kafani i svi pušači. I izlaze ispred da zapale cigaru. To je slika zapada. A to kod nas pas s maslom ne bi pojeo. Ja čak i u kući gde postoje ljudi kojima smeta nisam palio cigaretu, ali zato što imam svest. Ako ne smem da palim zbog zakona, za to me baš zabole. Zapaliću istovremeno dve cigarete.

Ne smeta meni zabrana pušenja, već odredbe, zakoni, normativni akti. Pokušaj da se narod kultiviše i disciplinuje. To se radi kroz školstvo, obrazovanje, kulturu, televizijski program. Nema te zabrane koja bi bila svrsishodna, ako poštuješ sve te odredbe i gledaš Velikog brata.

Danas SPC slavi dan Aleksandra Nevskog.

O čudima Aleksandra Nevskog postoje mnoge legende. Jedna od njih kaže da su se u crkvi gde je počivalo telo sveca, jedne noći sveće su se navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: "Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci".

Prema priči, Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video čovek koji brine o crkvi i o tome izvestio crkvene vlasti. Sveštenici su mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, prilazeći im s verom, dobili isceljenje.

Zato se veruje da svako ko ima nekog bolesnog ili "slabog" u porodici, mora ujutru otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se ovom čudotvorcu, a da će on svakome ko mu se iskrenom molitvom obrati, pomoći.

Pored toga, u Srbiji se praznik Svetog Aleksandra Nevskog još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom.Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: "Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!"

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan Svete Prepodobne Teodore koja je uspela da okaje svoje grehe iako je prevarila muža.

Tedora je bila svetica koja je živela u petom veku pre nove ere u Aleksandriji. Prevarila je svog muža, a na preljubu je nagovorila vračara.

I odmah je poče savest ljuto gristi. Ošiša se i obuče u muško odelo, pa stupi u muški manastir Oktodekat pod muškim imenom – Teodor.

Njen trud, post, bdenje, poniznost i plačno pokajanje zadivili su svu bratiju. Oklevetana od neke bludne device, da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj raniji greh. Izgnana iz manastira onasedam godina provede prebijajući se po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice.

Pobedila sva vražja iskušenja: nije se htela pokloniti satani, nije htela primiti jelo iz ruku jednog vojnika, nije htela slušati savete svog muža da mu se vrati – jer sve je to bio samo prizrak đavolski, i čim se Teodora prekrstila krstom, sve je iščezavalo kao dim.



Posle sedam godina primi je iguman u manastir, gde prožive još dve godine, pa se upokoji u Gospodu. Tek tada spoznaše monasi, da je to bila žena, igumanu se javi angel i objasni mu sve. Njen muž tada dođe na sahranu, i osta do smrti u keliji svoje bivše žene.

Sveta Teodora imaše preveliku blagodat Božju: zverove ukroćavaše, bolesti isceljavaše, vodu u suhom bunaru izvede. Tako Bog proslavi istinsku pokajnicu, koja sa junačkim trpljenjem 9 godina kajaše samo jedan svoj greh. Upokojila se 490. god.

Nekoliko godina kasnije proglašena je za sveticu zato što se smatra da je bila istinska pokajnica koja je junačkim trpljenjem okajavala samo jedan svoj greh, na koji ju je sam Satana nagonio.

Hrišćanstvo propoveda i da bi na današnji dan muškarci trebalo da pronađu snage da svojim ženama oproste greh, kao što je to učinio Teodorin muž.

----
Dakle udate žene -samo napred -muževi će da "praštaju" preljub .