VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

- Danas je praznik Sveti mučenik Stefan Dečanski, kralj srpski - Sveti
Mrata. Stefan Dečanski Nemanjić, sin je kralja Milutina, pod čijom je
vladavinom Srbija osigurala premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle
očeve smrti, u borbi za presto nadvladao je brata Konstantina i rođaka
Vladislava, sina kralja Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru
Žiča. Prethodno je, posle pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i
proteran u Carigrad. Pri oslepljenju, javio mu se sveti Nikola u hramu
na Ovčem polju i obećao da će mu vratiti vid. Proveo je pet godina u
Carigradu kao zatočenik u manstiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom
mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazvao je divljenje
i monaha i celog Carigrada. Kada je prošlo pet godina, sveti Nikola
čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah zatim
podigao hram Visoki Dečani po kojem je i nazvan Dečanski. Pobedio je
1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Romeja
(Vizantija) sklopile vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad
potukao je Bugare kod Velbužda 1330. i osigurao prevlast nad
Makedonijom, što je učvrstilo Srbiju kao najmoćniju silu na Balkanu.
Kad je pod uticajem druge žene nameravao da presto ostavi sinu iz
drugog braka, prvorođeni sin Dušan ga je zbacio i zatvorio u grad
Zvečan, gde je zadavljen na današnji dan 1336. godine. Sa svetim Savom
i svetim knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih,
najpožrtvovanijih i najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje je dao
srpski narod.

Sveti Jovan Milostivi

25. novembar

Rođen je na Kipru u kneževskoj porodici i od detinjstva vaspitavan je kao hrišćanin. Imao je porodicu, ali su mu rano umrli i žena i deca i on je ostao sam. Čuven je zbog milosrđa i blagočešća. Jovan je izabran za patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija i upravljao je Crkvom deset godina kao istinski pastir i čuvao je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja i govorio je: "Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo". Njegovo milosrđe i dobrota bili su glavna odlika njegove ličnosti, pa je mislio da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima. Kada su Persijanci krenuli na Misir patrijarh je otplovio na Kipar, ali se uz put razboleo i u svom rodnom mestu na Kipru preminuo 620. godine. Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.

Свети Јован Златоусти
26. новембар/13. новембар
*Јован Златоусти рођен је у Аантиохији 347.године где је учио богословију у склопу школе библиске егзегезе где је рукоположен у чин ђакона и свештеника/385.године/ када почињу његове проповеди у којима је говорио о хришћанској етици бранећи сиромашне и израбљене, осуђујући богате па и саму царску породицу.
*У хришћанској цркви славе се успомене на Јована Златоустог /на грчком Хризостом/, архиепископа, константинопољског, или цариградског патријарха, и једног од највећих црквених отаца и ''учитеља васељене.''
*Умро је у прогонству 407. године,али је његово име са великим поштовањем обележено у историји хришћанске цркве која и данас следи његово тумачење Светог писма, Светог духа и Светих тајни у којима је указивао на значај љубави према ближњим и посебно сиромашним.
*Празник преношења његових моштију обележава се 9.фебруара /27.јануара/ и 12.фебруара /30.јануара/ - на дан света Три Јерарха, када се свечано прославља са светим Василијем Великим и Глигоријем Богословом.
*Његове мошти почивају у Ватикану, сем главе која се налази у успенском храму у Москви.

Muslimani sutra slave Kurban bajram













Islamski vernici od sutra četiri dana slave hadžijski Kurban bajram ili Dan žrtve.
Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva - Bajram namaz













Svi
muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj
godini, a Kurban bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog
bajrama.
Kurban bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće Kabe (Ćabe) u Meki.
Hadž
je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika,
ukoliko mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan
život svoje porodice.
Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem božje
zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred
Alahom, a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.
Običaj hodočašća svetih mesta poznat je i u preislamskoj Arabiji, kao i među semitskim narodima.
Praznik
se zove Kurban bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili
goveče) što znači približavanje bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo
hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da
se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.
Biblijska i
kur'anska priča o žrtvi slične su, ali u Svetom pismu đavo iskušava
Abrahama da li će da žrtvuje sina Isaka, a u Kur'anu iskušava Ibrahima
da li će žrtvovati sina Ismaila. Predanje se završava tako što Alah
zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.


Srecan praznik svim vernicima islamske veroispovesti!

Sutra pocinje Bozicnji post...

Mojoj braci
i sestrama srecan pocetak Bozicnog posta...ucinimo sto vise dobrih
dela,oprostimo neprijateljima ,a prijatelje volimo jos jace....nek je
sretno i od Bog blagosloveno!

[URL=https://2img.net/r/ihimizer/i/64pic1lz.jpg/][/
Божићни пост
27/14новембар-7јануар
*У Православним црквама које се држе Јулијанског календара:Јерусалимској, Руској, Српској, Грузијској и Руској заграничкој цркви,као и на Светој гори, 27.новембра почиње шестонедељни Божићни пост.То је последњи од четири вишедневна поста у црквеној години.Траје од 27/14. новембра до 7.јануара/25децембра/ и завршава се Бадњим даном.
*Божићни пост је зимски пост и служи да њиме, како објашњавају теолози ''православни хришћани освештају завршни перид године тајанственим обнављањем духовног јединства са Богом и да се припреме за празник Христовог рођења.''
Пошто траје 40 дана, у црквеном уставу још се зове Мала четрдесетница или Филипов пос, према дану посвећеном светом апостолу Филипу, који се празнује 27/14.новембра.
*Према тумачењу светог Симеона Солунског,''пост божићне четрдесетнице изображава Мојсијев пост, који је постећи 40 дана и ноћи, на каменим плочама примио написане Божје речи,''и заправо, како појашњавају теолози ''представља Стари завет и посећа нас на пост старозаветних патријараха и праведника који су постећи и у молитви очекивали долазак Спаситеља.
*Свети Василије Велики опомиње да се ''врлина поста не сме ограничити само на исхрану,''јер ''истински пост није само одрицање од ризичне хране,него и од страсти и грехова:ником нетреба чинити неправду, ближњим треба опраштати увреде и зла која су нам нанели."Истовремено пост је и време појачане молитве.
*Што се тиче правила исхране као и сви постови и Божићни подразумева да се не једе месо,млечни производи и јаја.
Први месец дана, од 27/14.новембра до 30/17 децембра дозвољено је понедељком,уторком и четвртком јести храну спремљену на уљу и пити вина,суботом и недељом дозвољена је риба,док се средом и петком једе храна спремљена на води.Последње недеље Божићног поста Црква одобрава само употребу вина и уља, са изузетком среда и петак, када се храна спрема на води,при чему треба водити рачуна о врсти поста који Црква прописује за поједине празнике који падају у време Божићњег поста.
Божићни пост установљен је, како се верује, још у 4.веку најпре на хришћанском Западу, а потом и на Истоку. У прво врме није имао исто време трајања код свих хришћана. Тек је на сабору одржаном 1166.године, у време патријарха Луке и цара Мануила, уведено правило ''да сви хришћани пост пред Рођењем Христовим држе 40.дана,''мада су у Римокатоличкој цркви током протеклих векова правила овог поста измењена и ублажена.

SVIM VJERNICIMA ISLAMSKE VJEROISPOVJESTI UPUCUJEM CESTITKU ZA KURBAN BAJRAM

BAJRAM SERIF MUBAREK OLSUN

I ja se pridružujem čestitkama...

Bajram Šerif Mubarek Olsun.

svima koji slave bajram

Ваведење Пресвете Богородице
4.децембар/ 21.новембар
Улазак Пресвете Богородице у храм се зове вавадење, отуда и назив празника.Марија је као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете дати у храм.Доведена у Јерусалем и уведена у храм.На улазу у храм дочекао је отац Јована Претече, првосвештеник Захарије.
*Захарије је посветио дете на служење Богу.После чина посвећења, Јоаким и Ана су се вратили кући а мала Марија остала у храму, где је провела следећих девет година. Родитељи су је често посећивали нарочито мајка Ана.
*Како су били веома стари,преминули су пре него што је дошло време да Марија изађе из храма.После смрти родитеља ,она није хтела да напусти храм и ступи у брак, него је желела да читав свој живот посвети Богу.Како је то било супротно законима обичајима у Израелу ,према предању, свештеници су одучили да је дају Јосифу, њеном даљњем рођаку, који је био осамдесетогодишњи удовац и имао одраслу децу.Верили су је са њим,како би могла да живи у његовој кући.Јосиф је обећао, према предању, да ће је чувати као своју кћер и поштовати њен завет.Испуњена је Маријина жеља, а у исто време задовољени су строги законски прописи, којима није било дозвољено да девојка остане девица до краја живота, већ је свака морала да се уда.Марија је живела у Јосифовој кући исто као што је живела у храму.Тако је Дјева Марија уствари прва монахиња, она која је живот заветовала Богу.
*Вавадење је слава Хиландара и свих храмова који су овом празнику посвећени,као и многих српских породица.
*У источној Србији се на основу времена тог дана предсказује род усева - ведро небо обећава добру летину.



Фреска са сценом Вавадења из манастира Студеница.

4. decembar



Kada je Presveta Deva Marija
navršila tri godine, njeni roditelji, sveti Joakim i Ana, doveli su je
iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije i
obećali. Bila je to svečana povorka Joakimovih i Aninih srodnika:
napred su išle device sa upaljenim svećama, pa onda Presveta Deva
svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali
srodnici i prijatelji. Na ulazu u hram Devu je sačekao prvosveštenik
Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u
Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde
ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje. Roditelji su tada prineli
žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a
Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i
roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa
dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu da, pod vidom
obručnice, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju.
Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a
kasnije su je sledile mnoge hiljade devojaka i mladića.

4. decembar

Kada je Presveta Deva Marija navršila tri godine, njeni
roditelji, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je
predaju Bogu u hram kako su ranije i obećali. Bila je to svečana povorka
Joakimovih i Aninih srodnika: napred su išle device sa upaljenim svećama, pa
onda Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza
njih ostali srodnici i prijatelji. Na ulazu u hram Devu je sačekao
prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u
Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze
samo arhijereji i to jednom godišnje. Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu,
primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u
hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su
oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u
Nazaretu da, pod vidom obručnice, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u
Izrailju. Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a
kasnije su je sledile mnoge hiljade devojaka i mladića.

Преподобни Алимпије Столник
7.децембар/26.новембар

***Свети Алимпије Столник је рођен у Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.Као ђакон служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора. Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву,па се повукао на једно јелинско гробље, од којег су људи бежали због демонских привиђања.Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53.године.
Ни подсмех људи, ни зла демонска, нису га могла одатле померити. Од свега се оградио крсним знамењем и именом Христовим.Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења.Око његовог стуба подигнута су два манастира,један мушки и један женски. У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
Свети Алимпије живео је сто година, упокојио се 640. године, у време цара Ираклија.Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој Гори.

Alimpije Stolpnik



Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije






Ikona Sveti Alimpije Stolpnik





Sveti Alimpije Stolpnik je hrišćanski asketa iz 7. veka.

[

//

Žitije


Rođen je oko 522. godine u Hadrijanopolju u maloazijskoj oblasti Paflagoniji. Najpre kao ekonom, a potom kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora,
koji ga je prihvatio nakon očeve smrti. Iako je bio voljen od svih,
uvek je težio usamljeničkom načinu života. Prvo je pobegao na istok u
grad Evhait,
ali su ga odatle vratili Teodor i ljudi iz njegovog kraja. Pošto je
želja da živi usamljenički preovladala, povukao se na jedno grčko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog verovanja u demonska priviđenja. Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), prethodno uklonivši paganske simbole i postavivši krst.
Na stubu je na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo
života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Zbog toga je nazvan
stolpnikom i ostao je dosledan uprkos iskušenjima i podsmehu ljudi.
Najzad, posle nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu
dolaze radi utehe, pouke i isceliteljskih moći u koje se verovalo.
Pored njegovog stuba najpre je podignuta crkva posvećena velikomučenici Efimiji, koja mu se navodno javila u snu, a potom su podignuta i dva manastira,
jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve
majka i sestra Marija, a on je sa svog stuba, primerom i rečima,
ukazivao ljudima put ka spasenju. Ustanovio je tipike,
odnosno manastirske propise prema kojima su se vladali monasi u oba
manastira. Na primer, monahinjama je bilo zabranjeno da se pojavljuju
pred muškarcima.^[1]
Četrnaest godina pred smrt, Alimpiju su obolele noge, tako da više
nije mogao da stoji. Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i
preminuo je 640. godine u vreme vizantijskog cara Iraklija (610-641).
Praznik


Crkva slavi ovog sveca 26. novembra po starom kalendaru,ili 9.decembra po novom,a njegova lobanja se nalazi u riznici svetogorskog manastira Kutlumuš. Poštovan je i u katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi.^[2]

СЛАВА ИЛИ КРСНО ИМЕ
" Где је Србин - ту је слава ''

Danubius ::

Muslimanska nova godina

28. decembar 2008. | 14:06 | Izvor: B92

Beograd -- Muslimani večeras, posle akšam namaza, obeležavaju hidžretsku Novu 1430. godinu. Nova godina počinje prvog dana meseca Muharema, po lunarnom kalendaru, i označava preseljenje poslanika Muhameda iz Meke u Medinu. Muslimanska nova godina se ne proslavlja već se u džamijama obeležava verskim manifestacijama, učenjem Kurana, propovedima i predavanjima. Tako će večeras biti i u svim džamijama u Srbiji i domovima muslimana. Svim vernicima muslimanske veroispovesti čestitamo njihov praznik .

Muslimani u srijedu, nakon akšam (večernjeg) namaza, obilježavaju Novu 1431. hidžretsku godinu koja počinje prvog dana mjeseca Muharema, po lunarnom kalendaru, i označava preseljenje poslanika Muhameda a.s. iz Meke u Medinu.
Muslimanska nova godina se ne proslavlja već se u džamijama obilježaava vjerskim manifestacijama, učenjem Kur ana, ilahijama i predavanjima.
Uobičajeno je, takodje, da se toga dana u kuću unosi nešto novo, dio namještaja, neki uredjaj, što simboliše novi početak.
Tako će biti sutra u svim džamijama u Srbiji i domovima muslimana.
Muslimanski lunarni kalendar ima Mjesečevu godinu koja traje 354 dana, osam sati i 48 minuta i za šest minuta je kraća od astronomske lunarne godine koja je od solarne kraća za 11 dana.
Zato hidžretska Nova godina uvijek "pada" 11 dana ranije u odnosu na prethodnu.
Muslimani se drže hidžre pri čemu je nulti datum 16. jul 622. godine sa daljim nizom lunarnih godina, pa se ne uklapa ni u Julijanski ni u Gregorijanski kalendar.
Preseljenje Muhameda iz Meke u Medinu pripadnici islamske vjere smatraju jednim od najvažnijih dogadjaja islama i od tog vremena računaju svoju eru - hidžru




Shefe, sutra je, nisi zakasnio hvala....

Uobičajeno je, takodje, da se toga dana u kuću unosi nešto novo, ... što simboliše novi početak.

I nova žena...kao simbol!

cojle ::

Uobičajeno je, takodje, da se toga dana u kuću unosi nešto novo, ... što simboliše novi početak.

I nova žena...kao simbol!

Hahhaha, samo 4, nema svaki put....

Srećna Nova Godina sonia...

Sonia srećna Nova Godina tebi i tvojoj porodici.

СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА ВАРВАРА 17. децембар по новом / 4. децембар по старом

Света великомученица Варвара рођена је у граду Илиопољу мисирском у незнабожачкој породици пребогатог и знаменитог Диоскора. Варвара је била изузетно лепа и мудра девојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама. У тој усамљености Варвара је својим блиставим умом досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе поучити. Када је једном успела да побегне из куле, Божјим промислом срела је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала. Вратила се у кулу и у свом купатилу просекла и трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем издубила крст у каменом зиду. Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор живе воде која је лечила многе болести. Када је све ово сазнао сурови отац, пријавио је ћерку начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са још једном хришћанком – Јулијанијом. Одсекли су им груди и за поругу водили их по граду. На крају, Варвару је заклао рођени отац, а Јулијанију војници. Одмах потом, ударио је гром у Циоскорову кућу и убио и њега и Мартијана. Света Варвара скончала је 306. године, а њене чудотворне мошти налазе се у Кијеву.