VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

СВЕТИ Козма и Дамјан

1 браћа по телу, беху родом из Асије 2 Отац им беше незнабожац а мајка
хришћанка, и звала се Теодотија. 3 После смрти оца њихова мајка посвети
све време и труд служењу Христу, еда би васцелим животом својим угодила
Богу. И би она онаква удовица какву хвали свети апостол, говорећи: Права
удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и
ноћ (1 Тим. 5, 5). И као што сама
живљаше богоугодно, тако она научи и милу децу своју, Козму и Дамјана,
јер их дивно васпита у хришћанској вери и у изучавању Светога Писма, и
упути их на сваку врлину. А кад Козма и Дамјан достигоше зрео узраст и
утврдише се у беспрекорном живљењу по закону Господњем, они постадоше
као два светилника на земљи, сијајући добрим делима. И добише они од
Бога дар исцељивања, и даваху здравље и душама и телима, лечећи све
болести, и исцељујући сваку слабост и сваку немоћ по људима, и изгонећи
зле духове. И они указиваху помоћ не само људима него и стоци, и ни од
кога ништа не примаху за то: јер све то чињаху не ради добитка, не ради
богаћења златом и сребром, него ради Бога, желећи да љубав своју према
Њему изразе љубављу према ближњему. И тим лекарењем међу људима они
искаху славу не себи него Богу, и исцељиваху болести ради прослављења
имена Господа свога који им је даровао таку лечебну силу. А они
избављаху од болести не толико биљем колико именом Господњим, и то без
плате и награде, забадава, испуњујући заповест Христову: забадава
добисте, забадава дајите (Мат. 10, 8). Због тога их верни и назваше
бесплатним лекарима и бесребрницима. И пошто тако богоугодно проведоше
свој живот, они скончаше побожно у миру. Но они се не само за живота
свог, него и по престављењу свом прославише многим чудесима, као усрдни
посредници и дивни исцелитељи како наших болести душевних тако и
телесних. А о њиховој некористољубивости и бесплатном лечењу казује се
ово:

Жена нека, по имену Паладија, која тешко болесна много
година лежаше у постељи и разни лекари јој ништа не могаху помоћи, чу за
светог Козму и Дамјана како исцељују од сваке болести и посла по њих са
молбом да посете њу која је већ на умору. Света браћа се одазваше њеној
молби, одоше њеном дому, и чим свети лекари дођоше к њој, она по вери
својој одмах доби исцељење, и устаде здрава, славећи Бога што је слугама
Својим даровао таку благодат исцељења. И захвална својим лекарима за
толико добро, она жељаше да им што да као дар. Али они ни од кога не
примаху ништа, јер не продаваху благодат коју имађаху од Бога. Жена онда
реши да бар једнога од њих умоли да прими од ње веома мали дар: узевши
три јајета, она кришом оде к светом Дамјану и преклињаше га Богом да
прими од ње та три јајета у име Свете Тројице. Чувши име Троједнога
Бога, Дамјан прими од ње тај малени дар због велике заклетве којом га
она закле. А свети Козма, сазнавши за то касније, веома се ожалости због
тога. И када светом Козми дође време да се престави, он остави
завештање: да Дамјана не сахране покрај њега, пошто је нарушио заповест
Господњу и примио од жене награду за исцељење. Тако се свети Козма
упокоји у Господу. Након пак неког времена и светом Дамјану дође смртни
час, те се и он пресели из временог у вечни живот. Но људи беху у
недоумици где да сахране Дамјана, пошто су знали завештање светога
Козме, и не смејаху да светог Дамјана положе крај његовог брата. Док они
тако беху у недоумици, изненада дотрча камила, коју раније света браћа
беху исцелили од беснила, и проговори људским гласом: да не двоуме него
да Дамјана положе покрај Козме, пошто је он примио од жене три јајета не
ради награде већ ради имена Божијег. И тако, чесне мошти њихове бише
положене заједно у месту званом Фереман.[4]

Једном у време
жетве један житељ тога краја изађе да жање своју њиву. Уморивши се од
жеге, он оде под храст са намером да се одмори, леже, и тврдо заспа. И
док он спаваше отворених уста, њему се кроз уста увуче змија у стомак. А
кад се пробуди он продужи жети до сумрака, не знајући шта му се
догодило. Но кад се увече врати кући, и после вечере леже да спава, он
осети страховите болове у стомаку и поче запомагати. Његово запомагање
пробуди све његове укућане, и они дотрчаше к њему, али му не могаху
помоћи, јер ни знали нису откуда му толики болови. У тим мукама он
громко повика, говорећи: Свети лекари, Козмо и Дамјане, помозите ми! - И
одмах свети лекари стигоше са својом помоћи: болесник заспа тврдо, и за
време спавања змија изађе из њега истим путем којим је и ушла. Када
присутни видеше ово чудо пренеразише се, и прославише свете угоднике
Божје. Пошто изиђе змија, човек се онај одмах пробуди и, помоћју светих
Бесребрника, потпуно оздрави.

Бејаше у том месту други човек,
по имену Малх. Он живљаше у близини цркве светих лекара Козме и Дамјана у
Фереману. Намеравајући да крене на далек пут, он одведе своју жену у
цркву и рече јој: Ето ја одлазим на далек пут, а тебе предајем Светом
Козми и Дамјану под заштиту; ти седи код куће док ти не пошаљем
уговорени знак о себи, који ћеш познати да је мој. И када Бог буде хтео,
ја ћу ти послати овај знак и узећу те к себи.

Поверивши на тај
начин жену своју светим Бесребрницима, Малх отпутова. А после неколико
дана ђаво узе на себе обличје једног познаника њиховог, дође к Малховој
жени и показа јој знак који њен муж беше означио када јој је говорио:
"Ја ћу ти послати знак и узећу те к себи". - Показујући јој тај знак,
ђаво јој наложи да пође с њим к своме мужу, и рече јој: Мене је твој муж
послао по тебе, да те водим к њему. - Жена одговори: Знак овај знам,
али ићи нећу, јер сам поверена светим Бесребрницима Козми и Дамјану.
Хоћеш ли пак да с тобом идем к мужу, онда хајде са мном у цркву светих
Бесребрника, стави руку на крај олтара и закуни ми се да ми путем нећеш
учинити никакво зло. - Ђаво јој даде такво обећање, и отишавши с њом
цркви, стави руку на крај олтара и закле се говорећи: Тако ми сила Козме
и Дамјана, нећу ти никакво зло учинити путем него ћу те одвести твоме
мужу.

Чувши заклетву, жена поверова лажљивоме бесу, прерушеном у
обличје познатог човека, и крену с њим на пут. А заводник, узевши је,
заведе је у пусто и непроходно место, и хтеде да је тамо измучи и убије.
Она пак, видевши себе у крајњој опасности, подиже очи к небу и завапи
из дубине срца к Богу, говорећи: Боже, молитвама светог Козме и Дамјана
помози ми и похитај да ме избавиш из руку овога убице. - И тог тренутка
појавише се брзи помоћници Козма и Дамјан, вичући на ђавола. А ђаво,
угледавши их, остави жену и стаде бежати; и добегнувши на високи брег
стропошта се у провалију и ишчезе; свети Бесребрници пак узеше жену и
одведоше је њеној кући. И жена, клањајући им се, говораше: Благодарим
вам, господо моја, што ме избависте од горке погибли. Молим вас, реците
ми ко сте, да бих знала коме да узносим благодарност до краја свога
живота. - Они јој рекоше: Ми смо слуге Христове Козма и Дамјан, којима
твој муж повери тебе одлазећи на пут, и због тога похитасмо к теби у
помоћ и благодаћу Божјом избависмо те од ђавола.

Чувши то жена
паде на земљу од страха и радости, а свеци постадоше невидљиви. И
клицаше жена хвалећи и благодарећи Бога и свете слуге Његове Козму и
Дамјана. И похитавши у цркву, она са сузама припадаше к икони светих
Бесребрника и причаше свима шта се догодило, и како Господ на молитве
угодника Својих показа милост Своју према њој. У молитви пак она
говораше: Боже отаца наших, Авраама и Исака и Јакова, и праведног
потомства њиховог, Ти си ради Три Младића угасио огњену пећ; Ти си
помогао Твојој слушкињи Текли на гледалишту; благодарим Ти што си и мене
грешну избавио из ђаволове мреже преко угодника Својих Козме и Дамјана.
Поклањам се Теби који твориш дивна и преславна чудеса, и славим Тебе,
Оца и Сина и Светога Духа, вавек. Амин...♥

♥
♥ RAMAZAN SERIF MUBAREK OLSUN .. Svim prijateljima islamske
vjeroispovjesti srecan Ramazan i da ga isposte u zdravlju i rahatluku..
.... ♥♥

Najljepse zelje,najljepse snove,neka donesu bajramske dove.Osmijeh na licu,srece i veselja, Bajram Serif Mubarek Olsun -od srca je zelja.

:ventilator :

Danas u mom selu se slavi Ilinje, Sveti Ilija zastitnik Bosne i Hercegovine.


Sveti Ilija zastitnik Bosne i Hercegovine, prorok
Biblija nam ovog proroka opisuje posebice u Prvoj i Drugoj knjizi o kraljevima. Dobro su nam poznati opisi vatrenih kola, prijelaza preko Jordana kad ga je razdijelio udarivši svojim ogrtačem po vodi. Možda je najpoznatija ona zgoda kad su Baalovi svećenici zazivali svoga boga, a on se nije odazivao. Ilija prorok tada je zazvao Boga Izraelova i on ga je odmah uslišao i spalio žrtvu prinosnicu.

Poznato nam je da je Ilija rodom iz Tišbe, pa ga stoga često nazivaju i Tišbijac. Njegovo ime znači “Jahve je moj Bog”. Ilija je živio i djelovao u Sjevernom ili Izraelskom kraljevstvu u 9. st. u vrijeme kraljevanja Ahaba i Ohozija.

Židovski povjesničar Josip Flavije u 9. knjizi svojih Židovskih starina kaže: “Ilija je iščeznuo između ljudi i nitko sve do danas ništa ne zna o njegovoj smrti." Židovi vjeruju da će se Ilija još jednom pojaviti na zemlji prije “velikog Jahvina dana”.

Neki sveti oci i crkveni pisci misle da će to biti prije drugoga Mesijina dolaska, tj. prije sudnjega dana. U Rječniku biblijske teologije piše: “Božji čovjek tajanstveno nestaje pred očima svoje okoline uznesen ‘u vihoru’, ‘u kolima Izraelovim i konjanicima njegovim’, a njegov proročki duh ostao je u Elizeju da nastavi Božje djelo.”

Veoma značajno mjesto prorok Ilija uživa u židovskoj i islamskoj predaji, o čemu svjedoče brojni spisi. Slično je i s kršćanskom predajom u djelima svetih otaca. Štovanje je svetog Ilije, kao i inače starozavjetnih svetaca, veoma rašireno u Istočnim crkvama. Na Zapadu ga veoma štuju karmelićani.

Njegov se blagdan u njihovu misalu pojavio prvi put 1551. godine. Hodočasnici u Svetu zemlju sjećaju se svetog Ilije naročito na brdu Taboru i Karmelu. Svake godine 20. srpnja mnoštvo hodočasnika dolazi na brdo Karmel, a među njima ima kršćana raznih obreda, kao i Židova i muslimana. Među slavenskim narodima Iliju se naziva Ilija gromovnik jer se vjeruje da on zapovijeda gromovima i kiši.




Sretna slava svima koji ga slave! :srrrr:

Сматра се да је празновање овог дана установљено још у Светој Гори у IX веку поводом јављања овога арханђела у једној ћелији, где је прстом у камену написао песму Богородици. Песма се звала "Достојно јест" па се ова ћелија и данас тако зове.

У вези са овим помињу се и остала јављања арханђела Гаврила као јављање Мојсију кад је саопштио овом изабранику Божјем како је створен свет, а Мојсије то записао у књизи Постања. Јавио се и пророку Данилу и јавио тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, а потом светој Ани да ће родити преблагословену и пречисту Деву Марију. Много пута јављао се Светој Деви док је боравила у храму јерусалимском. Првосвештенику Захарији јавио је рођење сина, светог Јована Крститеља, а Светој Деви у Назарету саопштио је благовести о зачећу и рођењу Господа Исуса Христа. Јавио се праведном Јосифу, пастирима код Витлејема, женама мироносицама и, најзад, самом Господу у врту Гетсиманском када га је, као човека, крепио пред његово страдање.

Свима који славе,сретна Крсна Слава.

- Danas je prema pravoslavnom kalendaru praznik Sveta velikomučenica
Marina - Ognjena Marija. Rođena je u Antiohiji pisidejskoj u
neznabožačkoj porodici. U 12. godini Marina se priklonila hrišćanskoj
veri svim bićem, zbog čega je se odrekao čak i otac. Namesnik cara
Dioklecijana, Olimvrije, pokušao je da je pridobije da se odrekne
Gospoda, nudeći joj da mu bude žena. Devojka ga je odbila, zbog čega je
on naredio da je stave na muke i potom svu ranjenu i krvavu bace u
tamnicu. Marija je sve izdržala ne kolebajući se u svojoj dubokoj i
iskrenoj veri. Najzad je posečena mačem. Jedna ruka svete Marine nalazi
se u manastiru Vatopedu u Svetoj Gori, a u manastiru svete Marine u
Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene
čudotvorne i svete mošti. Ovu sveticu poštuju čak i tamošnji muslimani i
nikada nisu dirali ovu svetinju, a jedno vreme je čak i jedan Turčin
bio tutor ovog manastira.

Дан светитеља Илије спада у ред најпоштованијих светитеља међу Србима. Слави се 02. августа по новом календару тј 20 јула по старом календару. Обичаји и веровања везани за Св. Илију разликују се у нијансама од места до места. Живот се народ
ни преплиће са библијским предањем и хришћанском вером па се тако може рећи да овог светитеља Срби уврштавају у огњене свеце, тј. да он управља громовима и муњама. У народним песмама се назива громовником и по заповести Божијој »гађа ђаволе« и изгони зло са неба. Такодје се верује да од тог датума опадају жеге и да долази до свежијих ноћи, а око 02 августа редовно пада киша и ударају громови.

По библијском предању Свети пророк Илија је боговидац, чудотворац и велики ревнатељ вере Божије. Родом је из племена Аронова из града Тесвита па је прозван Тесвићанин. Када се родио отац његов је око дететове колевке угледао анђеле Божије како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. Ово је било предзнање Илијиног пламеног карактера и богомдане силе огњене. Касније је своју пламену силу и чудеса Свети Илија употребио у борби против Израиљског цара Ахаве и његове жене Језавеље који су се клањали идолима и народ одвраћали да служе једином живом Богу. Језавеља је наговорила мужа да будући Сиријанка подигне храм у Сирији богу Ваалу и да одреди многе свештенике да служе том лажном богу. Великим чудесима Свети Илија затвори небо, настаде суша од три године и шест месеци, спусти огању са неба и запали Богу жртву. Затим је молитвама својим спустио кишу; чудесно умножио брашно и уље; удовици Сарепти васкрсао умрлог сина; многа друга чудеса чинио и прорицао. На небо је узнесен на огњеним колима и са огњеним коњима. У Новом Завету на светој гори Тавор се јавио заједно са Мојсијем нашем Господу Исусу Христу. У Јовановом Откровењу, Апокалипси се говори да ће се Свети Илија појавити пред сам крај света да сузбије силу Антихристову.

Владика Николај Велимировић расудјујући размишља на дан овог светитеља како уопште порази и победе у ратовима не бивају без допуштења Божијег и како живе душе верују у моћна чудеса пророка Илије јер Бог будући да пројављује своју моћ кроз мртве ствари и стихије сигурно то чини и кроз живе и свете људе.
Фотографија: Дан светитеља Илије спада у ред најпоштованијих светитеља међу Србима. Слави се 02. августа по новом календару тј 20 јула по старом календару. Обичаји и веровања везани за Св. Илију разликују се у нијансама од места до места. Живот се народни преплиће са библијским предањем и хришћанском вером па се тако може рећи да овог светитеља Срби уврштавају у огњене свеце, тј. да он управља громовима и муњама. У народним песмама се назива громовником и по заповести Божијој »гађа ђаволе« и изгони зло са неба. Такодје се верује да од тог датума опадају жеге и да долази до свежијих ноћи, а око 02 августа редовно пада киша и ударају громови. По библијском предању Свети пророк Илија је боговидац, чудотворац и велики ревнатељ вере Божије. Родом је из племена Аронова из града Тесвита па је прозван Тесвићанин. Када се родио отац његов је око дететове колевке угледао анђеле Божије како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. Ово је било предзнање Илијиног пламеног карактера и богомдане силе огњене. Касније је своју пламену силу и чудеса Свети Илија употребио у борби против Израиљског цара Ахаве и његове жене Језавеље који су се клањали идолима и народ одвраћали да служе једином живом Богу. Језавеља је наговорила мужа да будући Сиријанка подигне храм у Сирији богу Ваалу и да одреди многе свештенике да служе том лажном богу. Великим чудесима Свети Илија затвори небо, настаде суша од три године и шест месеци, спусти огању са неба и запали Богу жртву. Затим је молитвама својим спустио кишу; чудесно умножио брашно и уље; удовици Сарепти васкрсао умрлог сина; многа друга чудеса чинио и прорицао. На небо је узнесен на огњеним колима и са огњеним коњима. У Новом Завету на светој гори Тавор се јавио заједно са Мојсијем нашем Господу Исусу Христу. У Јовановом Откровењу, Апокалипси се говори да ће се Свети Илија појавити пред сам крај света да сузбије силу Антихристову. Владика Николај Велимировић расудјујући размишља на дан овог светитеља како уопште порази и победе у ратовима не бивају без допуштења Божијег и како живе душе верују у моћна чудеса пророка Илије јер Бог будући да пројављује своју моћ кроз мртве ствари и стихије сигурно то чини и кроз живе и свете људе.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba.

Svetog Iliju slave ćurčije, terzije, kožuhari, lončari i grnčari,
berberi, duvandžije, zlatari, puškari, kantardžije, električari i
vodeničari. U novije vreme slave ga autolimari i taksisti. Prorokovao je
dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne
je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci.

Ime m
u na jevrejskom znači snaga Gospodnja.

Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.

Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna
preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i
gromovima. Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi
znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to
dozna.

Sveti IlijaSveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u
ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja
plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije
kojima se svetac vozi po nebu i oblacima.

Tri dana pre i tri po
svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da
se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da
tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.

Na
svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Običaj
je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po
verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu "Poješćeš me" a od ovoga
dana "Čeprkaću te" jer predviđa smrt domaćinu. Svetoga Iliju svetkuju i
islamizirani Srbi.

Sutra opstina Pantelej u Nisu praznuje, a i ostalima koji slave- srecna slava !

Sutra počinje Velikogospojinski post

Za pravoslavne vjernike sutra počinje Velikogospojinski post kojim se pripremaju za praznik Uspenija Presvete Bogorodice - Velike Gospojine, koji se slavi 28. avgusta, prenose agencije.


Velikogospojinski post uvijek počinje na Svete mučenike Makaveje 14. avgusta i traje 14 dana.

Ustanovljen je u slavu Uspenija Presvete Bogorodice, kada se obilježava dan kada se Bogorodica uspela na nebo.

Post u hrišćanstvu ne znači samo odricanje od mrsne hrane i pića, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, riječi i djela, te pojačanju molitava i činjenju dobrih djela.

Tokom ovog posta za ishranu se koristi biljna hrana pripremljena na vodi, osim subote i nedelje kada je dozvoljena upotreba ulja i vina.

Riba se u toku ovog posta jede samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta po novom kalendaru.

Nekada su tokom ovog posta, koji se ubraja u stroge postove, bile zabranjene javne priredbe i spektakli.

Osim jednodevnih postova, svake srijede i petka, i osim mesopusnih sedmica, te praznika Usjekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja i Krstovdana, Srpska pravoslavna crkva propisuje četiri velika posta među kojima su, pored Velikogospojinskog, Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.

Velika Gospa, 15. kolovoza



Dan 15. kolovoza Crkva katolička po svem svijetu slavi ponajveću marijansku svetkovinu Veliku Gospu ili Uznesenje Blažene Djevice Marije na nebo. Središnji je sadržaj svetkovine, da je Marija, kao prvi i jedini čovjek poslije Krista s njim u nebeskoj slavi "dušom i tijelom". To znači izraz "uznesena na nebo". Velika Gospa je i dan kada mnogi vjernici hodočaste u Gospina svetišta.

Uznesenje - budućnost vjernika -
Riječ "uznesenje" koliko god navješćuje nutarnji sadržaj onoga što Crkva
slavi na Veliku Gospu, toliko mnogog vjernika stavlja u nedoumicu: što
to znači? U čemu je srž, nauk Crkve, teološka podloga, sadržaj blagdana?
Koju to vjersku zbilju, istinu, članak vjere, ima ovaj ponajveći
marijanski blagdan? Crkveni blagdani nikada nisu samo vanjština,
maglovita tradicija, slučajno nastali običaji, pučke svečanosti.
Naprotiv, kršćanski blagdan ili svetkovina je uvijek mnogo više od
obične svakodnevice. On približava vjernika otajstvu! Obnavlja i budi
vjeru u Božja djela i obećanja.

Svetkovina Uznesenja Blažene Djevice Marije upravlja
pogled vjernika k svršetku Marijinog zemaljskog života. Za nju je, kao i
za svakog kršćanina završetak zemaljskog života istovremeno ulaz u
vječni život, u neposredno zajedništvo s Bogom, u nebo, kako se
najpopularnije kaže. Crkva blagdanom radosno proglašava: "Marija je
uznesena na nebo!" Ostvarila je vjerničku, sveljudsku čežnju za
nepomućenim, trajnim životom. I još nešto. Ovdje nije riječ kao kod
drugih svetaca, da je Marija iz ovog "života Božje milosti" prešla u
"život Božje slave". Središnji je sadržaj, otajstvo
svetkovine, da je Marija kao jedini čovjek poslije Krista i s njim u
nebeskoj slavi "dušom i tijelom". Ne samo dušom, kako to vjerujemo za
druge pokojnike!

Otajstvo je u tome da je ona
uznesena, proslavljena, u nebu, i dušom i tijelom, kako će, prema vjeri
Crkve, svi spašenici biti tek na kraju ovog oblika vremena i svijeta, na
sudnji dan, o "uskrsnuća mrtvih", kako stoji u kršćanskom Credu. Isus
Krist je "tijelom i dušom" uzašao na nebo, u Božju slavu (Blagdan
Kristova Uzašašća). Tako i Marija, upravo zato, jer je nedjeljivo
povezana s Kristom: kao njegova tjelesna Majka i najbliža
sudjelovateljica u njegovom spasiteljskom djelu. K tome: Marijino je
uznesenje ne samo njezina odlika, nego, kaže saborski dokument, to je "slika i početak Crkve kakva ima biti u budućnosti".

Kratko: Marijina otajstvena
sadašnjost je obećana budućnost svakom vjerniku! U tom saznanju se
zapravo krije razlog tolikog štovanja i ljubavi vjernika svih dobi i
svih vremena spram Isusove Majke Marije.

Marija je uznesena, znači ona je prvi uskrsnuli čovjek poslije Krista.
I kao što je Kristovo uskrsnuće u zajedinci vjernika (Crkvi)
djelotvorno njegovom životvornom otajstvenom prisutnošću (u
sakramentima, svetopisamskoj riječi) tako se isto može reći o Mariji. Ona je prisutnija u svijetu nego ikoja druga žena.

I ♥ Gospa :srrrr:

Svim vernicima islamske veroispovesti Danibius Forum čestita Ramazanski Bajram .

Srecan Bajram i Preobrazenje, sta ko slavi

Velika Gospojina

28. avgust

Po Raspeću Gospoda, Presveta Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog Jovana Bogoslova. Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu. U starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre uzme sebi. Javio joj se arhangel Gavrilo i rekao joj je da će se upokojiti za 3 dana. Poželela je da vidi sve apostole i svi se oni čudesno sabraše, osim apostola Tome. Onda se upokojila mirno, bez ikakve muke. Apostoli su je sahranili u grob Svetih Joakima i Ane, u Getsimanskom vrtu. Trećeg dana stiže i apostol Toma. Kada su otvorili grob da celiva telo Svete Prečiste, unutra ga ne beše, behu samo plaštanice. Pretpostavlja se da je Presveta Bogorodica živela više od 60 godina. Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu Pred ovaj praznik ystanovljen je post, koji odgovara jesenjem godišnjem vremeny i koji traje od 14-27. avgysta yveče. Na ikoni događaj yspenija predstavlja se: Sveta Djeva leži na samrtnom odry okryžena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isys Hristos, kome je ona dyh svoj predala, držeći y naryčjy y minijatyri oblik tela Prečiste Marije, kao dyh njen. Vreme izmeđy Velike i Male Gospojine zove se Međydnevice. Tada žene bery međydnevičke trave: kičicy, krljy (ricinys), hajdyčky travy (mesečiny), papričicy ili bobicy, ygaslicy, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoryše, šljive i trna, drygi rod od jabyke (koje yjesen cvetajy) i maly zeleny lybenicy. Ovim travama leše se razne bolesti. Takođe se ostavljajy i međydnevička jaja od živine kao najbolja za ypotreby i rasad.

-
Danas je praznik Vozdviženije časnog i životvornog krsta Hristovog ili
Krstovdan. Praznik je ustanovljen još 326. godine, kada je carica
Jelena, majka cara Konstantina, otišla u Palestinu da se pomoli na
svetim mestima. Tada joj se javila misao o tome da pronađe krst na kojem
je Hrist bio razapet. Bio je to težak zadatak, jer su Jevreji krst, čim
je Isus sa njega bio skinut, sakrili i strogo čuvali tajnu o tome gde
je krst sakriven. Ipak, jedan Jeverejin reče carici gde je ...Прикажи више

Srpska pravoslavna crkva proslaviće sutra praznik posvećen Prepodobnoj
mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka, kao pomen na dan
kada je ova svetiteljka okončala ovozemaljski život.



Свим православним верницима који славе Свету Петку , Данубиус Форум жели Срећну Славу .

Sveta Petka - Paraskeva









Sveta Petka
Ova slavna svetiteljka srpskog porekla rođena je u Epivatu, između Silinavrije i Carigrada.
Roditelji Svete Petke, imućni i pobožni hrišćani, imali su jednog
sina Jevtimija koji se, još za života roditelja zamonašio, a kasnije
postao znameniti episkop maditski.

Po smrti roditelja, devica Petka napustila je roditeljski dom i započela, Hrista radi, podvižnički život kakav je oduvek želela.

Otišla je prvo u Carigrad, a potom, do svoje starosti, živela u
Jordanskoj pustinji u postu i molitvi prošavši nebrojena iskušenja i
patnje.

U starosti, glas sa neba pozvao je da se vrati u rodni kraj i ona je napustila omiljenu pustinju.

Upokojila se u XI veku, dve godine po povratku u rodni Epivat.

Njene čudotvorne mošti, tokom vremena prenošene su u:Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad, a odatle u Beograd.

Sada počivaju u Rumuniji u gradu Jašu.

U beogradskoj tvrđavi nalazi se crkva svete Petke gde postoji voda (agiazma) koja čudotvorno leči sve one koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki.


SREĆNA SLAVA SVIMA KOJI SLAVE..SVAKO DOBRO...

Sveta Petka je u narodu poznata kao zashtitnica zena i dece..svima koji slave danas,chestitam od srca!

Molitva Svetoj Petki

Sveta Petko, Božja Svetiteljko, moli Boga za nas.

Udostojila si se gledanja lica Božijeg kao čedo našeg naroda, slavna
Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i
tebe moliti za spasenje duša naših.

Slava si i pohvala
Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda
Vitezda, i daje slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i
svima bodrost i radost, Hristova devstvenice, naša pomoćnice.


Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju,
pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu pecima
našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko,
Božija Svetiteljko.

Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u
dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u
Trojici, u vekove vekova. Amin.

- Danas je praznik Sveti apostol i jevanđelist Luka. Rođen je u
Antiohiji i bio je veoma obrazovan. U mladosti je izučio grčku
filosofiju, medicinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na
zemlji, sveti Luka je u Jerusalimu video Spasitelja licem u lice, čuo
njegovu spasonosnu nauku i poverovao u nju. Ubrzo je uvršten među
sedamdeset apostola i poslan na propoved, a na putu za Emaus video je
vaskrslog Gospoda. Po silasku Duha svetoga na apostole, Luka se vratio u
Antiohiju i tamo radio sa apostolom Pavlom, s kojim je putovao u Rim
obraćajući u veru Hristovu neznabošce i Jevreje. Na molbu hrišćana,
napisao je Jevanđelje oko 60. godine. Po smrti apostola Pavla, Luka je
propovedao Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji i Makedoniji. Živopisao je
tri ikone Presvete Bogorodice i ikone svetih apostola Petra i Pavla.
Zato se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. I u dubokoj
starosti nastavio je da putuje i propoveda u Liviji, Gornjem Misiru i
Grčkoj i da ljude obraća hrišćanskoj veri. Napisao je i Dela apostolska i
posvetio ih Teofilu, knezu Ahaje. Imao je 84 godine kada su ga
neznabošci stavili na muke, a potom obesili na jednu maslinu u gradu
Tebi. U vreme cara Konstancija, mošti ovog svetitelja prenesene su u
Carigrad.

Danas je hrišćanski praznik Mitrovdan, spomen na svetog velikomučenika Dimitrija, rođenog u Solunu u trećem veku, pogubljenog na današnji dan. Zamenio je oca kao gradonačelnik Soluna, u vreme kad je hrišćanski svet prolazio kroz teška iskušenja. Javno je štitio hrišćane, odvraćao narod od mnogoboštva i upućivao na Hristov put, zbog čega je bačen u tamnicu i pogubljen. Dželati su ga gađali kopljima iz daljine, jer nisu smeli da mu priđu. Zabeleženo je svedočenje savremenika da mu je s lica sjala svetlost. Hrišćani su ga sahranili, a prema predanju, iz njegovog groba isticao je miro, pa je nazvan Mirotočivi.
Фотографија: Svim vernicma koji danas slave Mitrovdan Srecna Slava! - Danas je hrišćanski praznik Mitrovdan, spomen na svetog velikomučenika Dimitrija, rođenog u Solunu u trećem veku, pogubljenog na današnji dan. Zamenio je oca kao gradonačelnik Soluna, u vreme kad je hrišćanski svet prolazio kroz teška iskušenja. Javno je štitio hrišćane, odvraćao narod od mnogoboštva i upućivao na Hristov put, zbog čega je bačen u tamnicu i pogubljen. Dželati su ga gađali kopljima iz daljine, jer nisu smeli da mu priđu. Zabeleženo je svedočenje savremenika da mu je s lica sjala svetlost. Hrišćani su ga sahranili, a prema predanju, iz njegovog groba isticao je miro, pa je nazvan Mirotočivi.

- Danas je praznik Sveti Kozma i Damjan - Vračevi. Rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine, pa su, koliko svojim znanjem i veštinom toliko i imenom Gospoda, pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmezdnim vračima, tj. besplatnim lekarima, jer su primili Hristovu zapovest "Badava primiste, badava dajite" (Mt. 10, 8) i nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, u stvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti, svetitelji su sahranjeni zajedno u mestu Feremenu, shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.

- Danas je praznik Sabor svetog arhangela Mihaila - Aranđelovdan. Sv. Arhanđel Mihailo, poznat kao Aranđelovdan, jedna je od najčešćih srpskih krsnih slava, zaštitnik srpske kraljevske loze Nemanjića. Ovaj starešina anđela (vesnika) Božijih najčešće je predstavljan s terazijama, jer se veruje da on deli duše na pravedne i grešne. Od davnina su ljudi praznovali anđele Božije, ali se to često izmetalo u njihovo obožavanje. Jeretici su ih ponekad tumačili kao bogove ili ih smatrali stvoriteljima čitavog vidljivog sveta. Na četiri-pet godina pre Prvog vaseljenskog sabora, održan je Laodikijski pomesni sabor i tada je 35. pravilom ustanovljeno ispravno poštovanje anđela. U vreme rimskog pape Silvestera i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra, ustanovljen je ovaj praznik arhistratiga Mihaila i pročih sila nebesnih u novembru. Zašto baš u novembru? Novembar je zapravo deveti mesec od meseca marta koji se smatra trenutkom stvaranja sveta. A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet anđeoskih činova koji su najpre stvoreni. Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, opisao je ovih devet činova u knjizi "O nebesnoj Jerarhiji". U toj strogoj anđelskoj hijerarhiji, vojvoda anđelske vojske je arhistratih Mihail, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sobom u propast. Među anđelima vlada savršena jednodušnost i stroga hijerarhija u poslušnosti nižih činova višim, a svih ukupno svetoj Božijoj volji. Arhistratig Mihailo smatra se živim svetiteljem.

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vavedenje presvete Bogorodice


SRBIJA - Srpska pravoslavna crkva danas
slavi praznik Vavedenja, jedan od najvećih praznika posvećenih
Bogorodici. Vavedenje, uspomena je na dan kada je Bogorodica, u pratnji
svojih roditelja Joakima i Ane stupila pod svodove Jerusalimskog hrama.
Prema predanju, Bogorodica je jedina žena koja je kročila na tlo Svete
Gore na svom misionarskom putovanju po povratku iz Svete Zemlje, u prvom
veku nove ere i posle raspeća i smrti Hristove na Golgoti. Ovaj
praznik, obeležen crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru Srpske
pravoslavne crkve, jedan je u nizu zapovednih praznika kojim se veliča
uloga Bogomajke u hrišćanskoj veri.

Danas
je Vavedenje Presvete Bogorodice, dan kada je, prema hrišćanskom
verovanju, mala Marija, kasnije Sveta Bogorodica, prvi put uvedena u
hram. Kada je Marija napunila tri godine, njeni roditelji Joakim i Ana
doveli su je iz Nazareta u Jerusalim da je predaju Bogu u hram, u kojem
je potom boravila devet godina. Smatra se pretežno ženskim praznikom.

- Danas je praznik Sveti Ignjatije Bogonosac. Ovaj svetitelj nazvan je
Bogonoscem jer je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga, a i
zato što ga je, kao malog, Isus Hristos držao na rukama. Po predanju,
Gospod je, učeći svoje učenike smernosti, uzeo jedno dete, stavio među
svoje učenike i rekao: "Ko se ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u
Carstvu nebeskome" (Mat. 18,4). To dete bio je Ignjatije. Kada je
odrastao, bio je učenik svetog Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u
Antiohiji, gde je prvi uveo antifonski način pojanja u crkvi. To je
pojanje za dve pevnice, tako da kad na jednoj strani pojanje prestane na
drugoj počinje, a ovaj se način svetom Ignjatiju čudotvorno otkrio. U
to vreme je car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu protiv
Persije, čuo za svetog Ignjatija i pokušao da ga, savetima i pretnjama,
čak i ponudom senatorske titule, okrene od vere. Kad nije uspeo, naredio
je da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri. Težak put od
Antiohije do Rima svetitelj je proveo u molitvi i želji da strada za
svoga Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine. Od
svetitelja i mučenika ostalo je samo nekoliko kostiju i njegovo srce
ispunjeno ljubavlju za Gospoda Isusa Hrista.

Danas je Sveti Vasilije Veliki. Sveti Vasilije, arhieiskop kesarijski,
rođen je u vreme cara Konstantina. Još dok je bio nekršten, školovao se u
Atini i bio je vrlo obrazovan jer je petnaest godina učio filozofiju,
retoriku, astrologiju i ostale nauke toga vremena. Školski drugovi bili
su mu Grigorije Bogoslov i Julijan - kasnije car odstupnik. U zrelim
godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem
Evulom. Postavši čvrst pobornik pravoslavlja, luča moralne čistote i
verske revnosti, ovaj umni bogoslov s pravom se naziva Veliki. Živeo je
samo pedeset godina, ali je bio čvrsti stub Crkve i njen revnosni
strojitelj. Deset godina je služio kao episkop Kesarije kapadokijske, a
nazivan je i pčelom crkve Hristove. Sačuvana su mnogobrojna dela ovog
oca Crkve, bogoslovska, kanonska, apologetska, kao i služba nazvana po
njegovom imenu. Ta služba služi se deset puta u godini, i to uoči
Božića, 14. januara (1. januara po starom kalendaru), uoči
Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta, osim Cvetne, na Veliki
četvrtak i na Veliku subotu. Sveti Vasilije mirno se upokojio i preselio
u carstvo Hristovo 14. januara (1. januara po starom kalendaru) 379.
godine.

Danas je Krstovdan

18. januar 2012. 01:20

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Krstovdan kao
uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku
hrišćanske propovedi.



Ilustracija (Guliver/Getty Images)



Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika
Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju,
koji ga je krstio u reci Jordanu, a prema novom kalendaru slave se 18,
19. i 20. januara.

Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana
koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta,
na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

U pravoslavnim hramovima na Krstovdan se služi liturgija svetog Jovana
Zlatoustog, uz osveštanje vode, koje prati praznično bogosluženje.

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, radi zdravlja, čuva u kućama.

Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na koji dan u nedelji "pada".

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i
unese u crkvu. Ako se krst smrzne veruje se da će godina biti rodna i
zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

Krstovdan se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja
Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je
krstio u reci Jordanu, a prema novom kalendaru slave se 18, 19. i 20.
januara.

Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne
praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od
Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje
Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
U pravoslavnim hramovima na Krstovdan se služi liturgija svetog Jovana
Zlatoustog, uz osveštanje vode, koje prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema
običaju, radi zdravlja, čuva u kućama. Krstovdan uoči Bogojavljenja je
posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na koji dan u nedelji
„pada“.

BOGOJAVLJENJE

DAN KADA JE KRŠTEN ISUS U RECI JORDAN.TAD JE PRVI PUT
OSTVARENO SVETO TROJSTVO,I TO SAMIM ČINOM KRŠTENJA
U RECI,BOŽLJEM GLASU SA NEBA KOJI REČE"OVO JE SIN MOJ"
,I SVETOM DUHU,KOJI JE U OBLIKU GOLUBA SLETEO NA HRISTA.
SRBI VERUJU DA SE U PONOĆ PRED BOGOJAVLJENJE,NOĆ
IZMEĐU 18.I 19.JANUARA,OTVARA NEBO I BOG JAVLJA LJUDIMA.
TE NOĆI TREBA,UZ MOLITVU,U PONOĆ IZGOVORITI ŽELJU.
VODA SE UZIMA U CRKVAMA POSLE LITURGIJE I NOSI SE KUCAMA.
VAĐENJE KRSTA IZ REKA I JEZERA OBIČAJ JE KOJI SE ODRŽAVA U
MNOGIM GRADOVIMA U SRBIJI....
Dragomir Antonić SRPSKI NARODNI KALENDAR

- Danas je Sveti Jovan, hrišćanski praznik poznat kod Srba kao
Jovanjdan, krsna slava mnogih srpskih porodica. Crkva ga svetkuje kao
"najčasnijeg poslednjeg proroka". Nazvan je Pretečom jer se pojavio pre
nego što je Isus Hristos počeo da priprema ljude za svoj dolazak, ali i
Krstiteljem jer je krstio Hrista na reci Jordan. Crkva ga ističe kao
primer čoveka čvrste volje, odvažnosti i pravičnosti. Priča se da je
svake godine na dan svetiteljev sveti arhijerej iznosio pred narod
njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena, najavljivala je rodnu i
obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena, predskazivala je nerodnu i gladnu
godinu.

- Danas se po pravoslavnom kalendaru slavi Sveti
mučenik Trifun. Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj
seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi
veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i
stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme, zavladao je Rimskim
carstvom car Gordijan, čija se ćerka Gordijana teško razbolela
poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu
uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može
isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kada se
pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni
car ga je obasuo mnogi darovima. Sve to bogatstvo mladić je na povratku
razdelio siromasima, a nastavio je da čuva guske i da se moli Bogu.
Kada je na rimski presto došao car Dekije, sveti Trifun je mnogo
postradao, ali je sva mučenja rado podnosio govoreći: "O, kad bih se
mogao udostojiti da ognjem i mukama skončam u ime Isusa Hrista i Boga
moga!". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem 250.
godine.

- Danas se po katoličkom kalendaru slavi Sveti
Valentin. Njegovo ime danas u svetu, i to ne samo hrišćanskom,
simbolizuje sreću zaljubljenih, pa se ovaj dan proslavlja kao dan
ljubavi i zaljubljenih. Sveštenik Valentin, kasnije proglašen za sveca,
usudio se da tajno venča jedan zaljubljeni par i tako se suprotstavi
zabrani sklapanja braka u celom Rimskom carstvu koju je zloglasni
imperator Klaudije doneo smatrajući da će se oženjeni muškarci teže
regrutovati za njegovu vojsku. Valentin je zbog toga bio utamničen i
lišen života.

Uskršnji post – Časni post



Uskršnji post najstrožiji je i najduži hrišćanski post. Naziva se još i Časni ili Veliki post i uvek počinje ponedeljkom. Ovaj post crkva je uvela kako bi narod sledio primer Isusa Hrista koji je u pustinji bez hrana i vode proveo 40 dana. Prva četiri dana posta ne bi trebalo ništa da se jede i pije, a oni slabog zdravlja mogu uzeti malo vode i hleba pre no što krenu na spavanje.

Prva sedmica uskršnjeg posta naziva se još i Čista sedmica ni počinje Čistim ponedeljkom. Tada se sva hrana kuva na vodi i ne sme se jesti riba. Druga je Hroma, a treća Krstopoklona nedelja. Četvrta nedelja je Sredoposna, a peta Gluva. Šesta nedelja zove se Cvetna, a poslednja u nizu je Strasna ili Velika sedmica u kojoj je veliki petak najznačajniji dan. Tada se obeležava uspomena na Hristovo stradanje na krstu.

Tokom crkvenih službi više se govori, manje peva, a na Veliki petak vernici se mole i klečeći. Na Velikom povečerju čita se Pokajni kanon sv. Andreja Kritskog, koji je podeljen na četiri dela u kojima se kroz biblijske predstave prikazuju raznorazni grehovi i kazne koje ih prate.

Tačno je da uskršji post kao i svaki drugi podrazumeva uzdržavanje od masne i teške hrane, ali to nikako nije dovoljno. Pre svega dušu treba uzdići izvan tela svojom molitvom i življenjem u skladu sa Božjim zapovestima. Treba se lišiti svih zlodela, loših misli i poganih reči, a kajanjem zbog svakog rđavog postupka koji smo učinili.



Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja koja će se jesti u nedelju, na Uskrs. Deca obožavaju da eksperimentišu bojama, pa im majke dopuštaju da sakupljaju prirodne ukrase poput trave, luka, lišća kojima će one oplemeniti jaje. Prvo jaje treba da bude crveno i ono se tokom čitave godine čuva u kući, štiti porodicu, te mu naziv i jeste čuvarkuća.

A kada dođe taj radosni praznik, dan na koji je vaskrsao blaženi Isus Hrist, svi se raduju i jedni druge pozdravljaju rečima: „Hristos voskrese!“ „Vaistinu voskrese!“

Danas je počeo Uskršnji post.
Neka nam je sa srećom!

Katolici obeležavaju Veliki petak




- Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne crkve i brojne
manje crkve danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista na
Golgoti.

Svim prijateljima koji danas slave srecan i blagoslovljen Uskrs!!!

VIZIJA MJESECA S MRLJOM


Što je i kako je nastao blagdan Tijelova?












Katolički blagdan Tijelovo, odnosno u dužoj verziji
Svetkovina Presvetog Tijela i Krvi Kristove, koji se danas slavi, ima
vrlo neobičnu povijest
Ideja o blagdanu prvi put se javlja 1209. na inicijativu augustinske
redovnice sv. Julijane iz samostana kod Liegea u Belgiji koja je imala
viđenje punog Mjeseca s mrljom na površini. Puni Mjesec protumačila je
kao Crkvu, a mrlju kao upozorenje na nedostatak blagdana kojim bi se
slavila euharistija odnosno sakrament koji je Krist utemeljio na
posljednjoj večeri rekavši da kruh predstavlja njegovo tijelo, a vino
njegovu krv.

Na molbu Julijane mjesni je biskup Robert u svojoj biskupiji uspostavio
blagdan, koji se na početku zvao blagdan euharistije. Belgijska
redovnica i njeni suvremenici zdušno su promicali ideju blagdana i
nastojali ga proširiti na cijelu Crkvu. Papa Urban IV. objavio je 1264.
godine bulu kojom je to pokušao učiniti, no spriječila ga je brza smrt.
Tek u 14. stoljeću, papa Ivan XXII. širi Tijelovo na cijelu
Rimokatoličku Crkvu, odnosno na zapadno kršćanstvo. Drugi događaj koji
neki spominju u vezi s blagdanom je slučaj iz Bolzana iz 1263. godine u
kojem je svećenik navodno posumnjao u Kristovu prisutnost da bi potom
doživio viđenje krvi koja je ostavila tragove. Naravno, u ono doba nije
se previše događaja ove vrste podvrgavalo nikakvim pa ni crkvenim
preispitivanjima.

Za Katoličku Crkvu, svetkovina je spomen na ustanovljenje euharistije na
Veliki četvrtak. Prema katoličkom nauku tijelo i krv Kristova u
euharistiji su 'istinski, bitno i stvarni prisutni', a misterij
pretvorbe kruha i vina događa se po euharistijskoj molitvi koju izgovara
svećenik. Pojednostavnjeno bi se moglo reći sljedeće: Ako je mana,
hrana što ju je Bog dao Izraelu na putovanju kroz pustinju, kruh s neba i
znak zajedništva s Bogom koje nikada ne prestaje, a euharistija spomen
na Kristovo potpuno predavanje i žrtvovanje te sakrament u kojem je on
stalno i potpuno prisutan, Tijelovo je blagdan kojim se slavi
euharistija i misterij pretvorbe kruha i vina u Kristovo tijelo i krv.
Tijelovo se slavi u četvrtak poslije Presvetog Trojstva, dakle, deveti
četvrtak nakon Uskrsa, što ove godine pada 30. svibnja.

Dr. Tomislav Ivančić, profesor na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u
Zagrebu, kaže da jednako kao što u objektivno spoznatim slovima neke
pozivnice na gozbu prepoznaje nevidljivu ljubav i prijateljstvo onih
koji ga pozivaju, tako u vidljivo spoznatim znakovima kruha i vina vidi
poziv Boga na njegovu gozbu.

'Kao što mi prijatelj može poslati pismo i u njemu poruku da se ne bojim
u određenim krizama života, tako mi prijatelj Isus u kruhu i vinu, u
tim euharistijskim znakovima, daruje poruku da se ne bojim, jer on je sa
mnom', poručuje Ivančić i navodi Kristove riječi: 'Tko jede moje tijelo
i pije moju krv, ostaje u meni i ja u njemu'.

Tijelovo se slavi u crkvama i svetištima širom Hrvatske i neradni je
dan. Blagdan se, među ostalim, obilježava tijelovskim procesijama u
kojima se u povijesti tradicionalno prezentirala pobožnost, ali i
važnost pojedinih osoba, udruga, crkvenih i svjetovnih dužnosnika, kao i
običnog puka. Pravoslavna Crkva ne poznaje tijelovske procesije, a
euharistiju tumači na ponešto drugačiji način.

Danas je Vidovdan

Miloš Obilić je uoči bitke na Kosovu polju, veruje se, rekao: „Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera“


Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vidovdan, kada crkva vekovima daje pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u bici s Turcima na Kosovu polju 1389. godine.
Uoči bitke Miloš Obilić je, kako se veruje, rekao: "Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera".



Srpsku vojsku protiv Turaka u toj bici predvodio je knez Lazar. Od tada, borba za oslobođenje zemlje od Turaka ukorenjena je u srpsku tradiciju, a mnogi ljudi smatraju da je viševekovni otpor neprijatelju formirao i njihov identitet.

Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu već i po zadužbinarstvu, jer je za života izgradio mnoge manastire i druge zadužbine. Na ikoni se knez Lazar predstavlja u carskoj vizantijskoj odori, ali bez krune na glavi. U levoj ruci drži svoju glavu, a u drugoj krst.

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.

Običaj zemljoradnika je da tog dana procenjuju kakva će biti letina. Veruje se da će najbolje roditi strana sa koje se prvo pojave oblaci. Ako nema oblaka, veruje se da godina neće biti rodna. U nekim delovima Srbije seljaci se trude da poljske radove završe pre Vidovdana.

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.


A šta onda slave na Ušću danas?? Kome ova peva?

Samouka ::

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.


A šta onda slave na Ušću danas?? Kome ova peva?

 Nađoh ja još jednu zanimljivost -u vezi sv Vida (Vitusa ?)  

Vidovdan
expolicajac  



Mnogo nepoznanica, mnogo stereotipa, a najviše nepostojanje želje da se spozna istina.

Sveti Vid (lat Vitus) je jedan od najznačajnijih ranohrišćanskih svetitelja. Rođen je na Siciliji, a pogubljen u Rimu 303.  godine u vreme progona hrišćana pod carevima Dioklecijanom i Maksimilijanom. Rimokatolička crkva ga proslavlja 15 juna.
Prema delu „Mučeništvo Sv. Vida“ napisanom krajem 6 veka, Sv. Vid se rodio krajem 3 veka u bogatoj mnogobožačkoj porodici na jugozapadu Sicilije. Hrišćanstvo je kao dete primio od svog tutora Modesta i njegove žene Kreščentije, koja je bila Vidova dadilja. Bežeći od svog oca koji je na silu želeo da ga odvrati od hrišćanstva, Vid sa svojim tutorom i dadiljom beži u   Lukaniju, gde su sve troje kasnije uhapšeni kao hrišćani i sprovedeni u Rim. Prema legendi, u Rimu je mladi Vid učinio mnogo čuda, među kojima se navodi i isceljenje Dioklecijanovog sina. Uprkos svemu, sa svojim pratiocima je osuđen na smrt i pogubljen 303. godine bacanjem u kotao sa vrelim uljem. Prema legendi, iz tog kotla ga je još živog izveo anđeo koji ga je vratio u Lukaniju, gde je konačno umro.
Godine 756, mošti Sv. Vida su prenete u Pariz,  odakle su 836. predate benediktanskom  Korveju u Nemačkoj, koji postaje središte poštovanja ovog svetitelja.Katedrala Svetog Vida  u Pragu, jedna od najvelelepnijih katedrala izgrađenih u gotskom stilu, najveća i najznačajnija crkva u današnjoj Češkoj i sedište Češke nadbiskupije, izgrađena je u slavu Sv. Vida nakon što je Sveti Vaclav, češki knez, preneo deo njegovih moštiju iz Korveja u Prag 925. godine. 
Ples Svetog Vida
Kult Sv. Vida počinje da se širi u 6 veku iz italijanske pokrajine Lukanije (današnja Bazilikata), odakle se širi po celoj Italiji, Siciliji i Sardiniji, a odatle i u ostalim zemljama i narodima pod jurisdikcijom Rimske patrijaršije, uključujući i Germane i Zapadne i Južne Slovene. O njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus (Vitus) na latinskom, Gvido i Vito (Guido, Vito) na italijanskom, Gi (Guy) na francuskom, Vajt u germanskim jezicima (Weit, Veit), Vit kod Zapadnih Slovena (Vith, Vit, Wit) i Vid kod Južnih Slovena. Tokom srednjeg veka bilo je oko 1.300 crkvi i manastira gde se poštovao Sv. Vid kao zaštitnik, a čak 150 je tvrdilo da poseduje deo njegovih moštiju. Pominje se i u vizantijskim izvorima, što svedoči da je njegov kult bio poznat i u oblastima pod  Carigradskom patrijaršijom.
Tokom kasnog srednjeg veka, u Nemačkoj se raširio tzv. Ples Svetog Vida, običaj proslavljanja ovog svetitelja kolektivnim plesom do iscrpljenja koji se odvijao u masovnim svetkovinama pred njegovim kipom. Ovaj ples se proširio na češke i poljske krajeve i za njega se verovalo da leči od duševnih bolesti, opsednusti i epilepsije. To je dovelo do toga da se sv. Vid smatra patronom igrača i zabavljača i isceliteljem epilepsije i zaštitnikom duševno obolelih i opsednutih.
U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, sv. Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida. U narodnoj medicini poznata je i Vidova trava, koja se koristi za jačanje vida i kod očnih infekcija.
Tradicionalno se predstavlja kao mladić sa palmom, ponekad sa gavranom i lavom. Najučestalija ikonografska predstava Sv. Vida je predstava lepog i bogato odevenog mladića u kotlu, sa palmom u ruci.
Smatra se patronom Čeha, Praga, Saksonije i grada Rijeke. O popularnosti ovog svetitelja na slovenskom Jadranu svedoče crkve posvećene Sv. Vidu i toponimi poput naselja Sv.Vid na ostrvu Krku ili brda Sv.Vid u Boki Kotorskoj.
U Pravoslavnoj crkvi se Sv. Vid priznaje kao svetitelj iz vremena nepodeljene crkve, ali njegov kult nije jak. Upadljivo je da u narodnom običajnom kalendaru pravoslavnih Srba sve do bugarskih granica postoji dan Vidovdan koji se obeležava takođe 15. juna (u 20  i  21 veku, 28 jun po gregorijanskom kalendaru) i pamti kao dan na koji se odigrala  Kosovska bitka 1389 godine. S obzirom na to da je u zapadnim krajevima srednjovekovne Srbije  prisutan uticaj Rima, da su u Srbiju doseljavani rimokatolički Sasi, moguće je da je ovaj praznik relikt prošlosti i vremena kada je bio obeležavan kao crkveni praznik na celokupnom srpskom etničkom prostoru. Međutim, ne treba sv. Vida isključivo dovoditi u vezu sa rimokatoličanstvom, jer je on ranohrišćanski svetac, koji se poštovao još pre raskola hrišćana na pravoslavce i katolike. Treba reći da je ovaj praznik poznat i kod Bugara iako Bugarska nikada nije bila pod uticajem Rimokatoličke crkve. Ovaj datum je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen Sv. Amosu, a tek 1892. godine postaje liturgijski praznik posvećen Sv. knezu Lazaru i sv. mučenicima srpskim, kad mu se i prvi put zvanično dodeljuje narodno ime Vidovdan. U poslednje vreme popularna je i teorija da Vidovdan nije direktno povezan sa Sv. Vidom, već sa slovenskim bogom Svetovitom  (Svetovid, Svantevit) sa Arkone. Sve prethodno navedeno upućuje na zaključak da je kult poštovanja staroslovenskog paganskog božanstva Svetovida zamenjen kultom Sv. Vitusa (t. j. kod južnih Slovena kultom Sv. Vida, a kod zapadnih Slovena kultom Sv. Vita). Kod Srba i Bugara koji iako priznaju Sv. Vida, kao ranohrišćanskog sveca, ovaj dan se poštuje više kao narodni praznik Vidovdan.

nedelja, 07. jul 2013, 07:30 -> 07:56
Danas je Ivanjdan

SPC i pravoslavni vernici danas slave rođenje Jovana Preteče, praznik poznat u narodu pod imenom Ivanjdan.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slavi Ivanjdan, rođenje svetog Jovana Preteče i krstitelja Isusa Hrista.



Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje Crkva.
Sveti Jovan Preteča bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva. 
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
U nizu živopisnih običaja na Ivanjdan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi), oko kojih se igralo i pevalo.

Citat :

петак, 12. јул 2013, 07:52 -> 08:14
Данас је Петровдан

Празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, првим проповедницима хришћанства и најближим ученицима Исуса Христа слави Српска православна црква.
Српска православна црква прославља Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, првим проповедницима хришћанства и најближим ученицима Исуса Христа. Петровдан је један од 15 највећих хришћанских празника.



Чести су сабори на данашњи дан. Пале се и лиле, велике ватре, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.
По народном веровању, Свети Петар је са Светим Савом заменио вериге, па се зато дешава да су на Савиндан дани топли а око Петровдана свежи.Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао кључеве небеског царства.
Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао кључеве небеског царства. 
Хришћанско учење говори да је цар Нерон наредио да се Петар разапне на крсту. Сматрајући се недостојним да буде распет као његов учитељ, Петар је тражио да га разапну са главом надоле.
Светог апостола Павла такође је убио цар Нерон, али с обзиром на то да је био римски држављанин, нису га разапели већ су му одрубили главу истог дана када је убијен и Петар.
У народу се верује да Свети Петар чува стуб на коме су Земља, небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда).
Некада је народ ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове.

Kada bih jezicima ljudi i anđela govorio,
a ljubavi ne imao,
bio bih kao medenica koja zveči
ili cimbal koji ječi...
Kada bih imao i dar proricanja
i znanje svih tajni
i celo spoznanje,
i kad bih imao i svu veru
da bih i gore mogao da premeštam,
a ljubavi ne imao,
bio bih ništa.
I kad bih razdao sve svoje imanje
siromahe da nahranim,
a ljubavi ne imao
ništa mi sve to ne bi pomoglo.

Ljubav je strpljiva, puna dobrote
ljubav nije zavidljiva,
ljubav se ne uznosi
ne nadima se,
ne čini što ne valja
nije koristoljubiva
ne razdražuje se
nije zloslutna
ne raduje se nepravdi a raduje se istini
sve podnosi
uvek veruje
svaku nadu čuva
sve snosi...

Ljubav nikada ne gine
a proroštva će svršiti
i jezici će prestati
i spoznanje će se iscrpsti
jer je naše poznanje samo delimično
i naše je prorokovanje samo delimično,
ali kad dođe ono što je savršeno,
nestaće ono što je nepotpuno.

I sad, dakle, ostaje ovo troje:
vera, nada i ljubav.
ALI JE LJUBAV NAJVEĆA MEĐU NJIMA.

Prva Pavlova poslanica Korinćanima 13:1-11 i 13- Biblija

Da se podsetimo ove poslanice na današnji dan.