DAJE SE NA ZNANJE-DOBOŠAR JAVLJA ::::

Milisav Igić povezao potomke Apatinca koga su ubili fašisti

Otkrivena tajna šumskog groba

Autor: Slobodan Mirić| 19.07.2009. - 00:02

Kada je otišao u zasluženu mirovinu, Milisav Igić, šumski policajac i nadzornik specijalnog rezervata prirode Gornje podunavlje, shvatio je da je još nešto trebao da uradi, to ga je kopkalo. Ali, u redu, rekao je sebi, sad imam više vremena da se posvetim tajni groba u „dubokom jendeku“ na sredokraći šumskih puteva i u dubini podunavskih šuma. Grob se nalazi nekih 18 kilometara nizvodno od Apatina.

Zašto je baš na tom usamljenom mestu neko izabrao mesto za večni počinak i ko je on, pitao se Igić, a onda je rekao sebi da je moguće danas reštiti svaku zagonetku ako čovek to hoće. Ljudi su pronašli i odgonetnuli prastare civilizacije, zar da se ja predam na početku, mislio je on.
Najpre je dobio odobrenje direktorke Marte Takač u „Vojvodinašumama“ da može da ulazi u rezervat, a posle je otišao sa Apatincima Ernestom Njarijem, koji je imao terensko vozilo, i kamenorescem Josipom Đerijem, do grobnog mesta. Isplanirali su kako da ga urede i to su učinili u narednih nekoliko dana. „Nešto me je gonilo da to uradim i bilo mi je odmah lakše“, priča danas Milisav.
To što je uradio bio je samo početak uzbudljive priče čije kockice su počele uskoro da se sklapaju. Obilazio je starije ljude koji bi mogli nešto da kažu o grobu u šumi, pričao sa ornitologom i prirodnjakom Lakatošem Janošem i profesorom Srđanom Šererom. Prelistao je priče Apatinca Miodraga Borisavljevića u kojima se zaista pominje neki grob, ali nije bilo sigurno da je to ona humka „iz dubokog jendeka“. Slučaj mu je bio dobar drug kada je došao do Eve Dulić, Apatinke, koja je rođena na salašu u blizini šume.
Ona je ispričala da misli da je reč o grobu izvesnog Đure Špoljarića koji je za vreme prve Jugoslavije bio ložač na pumpi za melioraciju. Iskopao je i podatak da je Đura bio oženjen Jelom Grcinić iz Sonte i da su ga ubili fašisti.
Ova priča je potvrđena, ali onda je počelo traganje za potomcima i dugo prelistavanje telefonskih imenika. U Gakovu pronalazi jednog Špoljarića, Stevana (57) koji mu je rekao da se njegov deda zvao Đura i da je radio u rezervatu Gornje podunavlje. Stevan mu je ispričao da ga je otac napustio kad je imao dva meseca, a deda je umro deset godina pre njegovog rođenja, znači 1942. godine. Znao je da ima starijeg brata od strica u Bankovcima, kod Našica u Hrvatskoj, koji bi mogao više da zna o porodici i njenoj sudbini.
Zatim Stevan dolazi kao gost u kuću Milisava Igića. Pomoću telefonskog imenika pronalaze tih desetak znakova o bratu, adresu, broj... Ruke se tresu, uskoro čuje glas. Suze s obe strane žice. I brat se po dedi zove Đuro.
Uskoro će se, kako je dogovoreno, u Apatinu dogoditi susret dva Špoljarića koje je povezao Milisav Igić i otkrio im korene u šumi kod Apatina, gde je njihov deda bio radnik i gde je večno usnio nedaleko od svog salaša. Milisav je već mnogo srećan, tim više što je reč o njegovom kolegi i časnom čoveku, antifašisti, koji je možda i streljan u šumi koju je čuvao. Srećna su i braća Špoljarići, dogodilo im se nešto važno što će uneti zračke važne svetlosti u njihove živote.

-----


Sve bi to bilo lepo ...da je tačno. Istina da taj grob postoji , ali je oduvek bio bez ikakve oznake , natpisa, ili slično , i mnogo je stariji nego što se u ovom članku tvrdi , jer se toponim "kod groba" na kartama, pominje mnogo godina ranije , skoro 50 god od datiranja ovog "mudraca"
Ima još nelogičnosti....sahranjivanje je strogo regulisano u ovim krajevima , i isto tako se primenjivalo, tako da su u grobljima sahranjeni svi-od lokalnih plemića posednika-do zadnjeg Roma koritara . Niko i ni pod kojim uslovima nije sahranjivan u šumi , ni pod jednim režimom.
Simptomatično je da se sva zla još uvek pripisuju "okupatoru" , kojih isto nije bilo -za sve vreme rata, do 1945 , kada je izvršena masovna deportacija gradjana Apatina nemačke nacionalnosti , nije niko ubijen , a čak ni onda nije niko ubijen na ulici ili u šumi .
Ovaj gotovo isti članak je objavljen-pre nego u "Blicu" u lokalnim novinama , iz pera drugog autora-i tamo ni reči nema o tome ko je u tajanstvenom grobu niti kako je tamo dospeo , samo i tamo postoji nagadjanje na osnovu "priča" -ali se ne pominje nikakvo ubistvo, a još manje , fašisti . Ovo sam proverio kod autora primarnog članka,a imam i primerak novina u kome se nalazi .  
Neverovatno je kako je u mom gradu želja za senzacijom toliko velika da onda izmišljanje nelogičnih gluposti uopšte ne predstavlja prepreku . I ovo nije prvi ni najgori primer , ispričaću još nekoliko.
Pošto poznajem "lik i delo" dotičnog "dobrotvora" i "istoričara" , a u članku stoji da mu je "bilo lakše" kada je to uradio-ako je vezano za savest (lik je "čistio" šumu od drva , divljači,ribe -naročito jelenskih rogova) da mauzolej podigne,ne bi bio miran

Apatincima ni peticije ne pomažu

Prinuđeni da se sele zbog buke kamiona

Autor: SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO | 26.08.2009. - 09:54

Apatin - Stanovnici Pivarske ulice dve godine čekaju da im se raskopana ulica asfaltira i pusti u saobraćaj. Buka pivarskih kamiona i zagađenje domaćinstva u Ive Lole Ribara tera da se isele iz svojih stanova. Peticije se pišu, ali malo ko veruje da će biti efekta. Vlasti su izgleda oguglale stalno ponavljajući priču po kojoj je pivara obavezna da da novac za asfaltiranje Pivarske, dok pivara demantuje lokalnu samoupravu.


- Pišemo peticije, ali kakva vajda od toga. Svi vide, a niko ne reaguje. Ceo grad, strani turisti, prolaze kroz ove dve ulice do Dunava. Lokalni funkcioneri takođe. Da funkcioneri stanuju u ovim ulicama, bilo bi sve pod konac - gunđaju nezadovoljni stanari Pivarske i Ive Lole Ribara.
Za dve godine od početka rekonstrukcije Pivarske radovi nisu mrdnuli ni za pedalj. Put je raskopan i, mada u centru, zaboravljen. Pre dva meseca ulica je betonskim cevima potpuno zatvorena za saobraćaj. Lokalna vlast, u odgovoru na odborničko pitanje, tvrdi da pivara nije izmirila svoj deo obaveza od 19 miliona dinara za izgradnju ulice.
- Za celokupan kamionski saobraćaj jedino rešenje je izgradnja drumsko-carinskog terminala u budućem robno-transportnom centru koji je u planu - rekao je direktor Direkcije za izgradnju Milan Pavković.
Do tada građani ove dve ulice danonoćno trpe teror teških kamiona, buke, prašine, smeća, čak i smrad fekalija u dvorištima koja nisu zatvorena. U dve stambene zgrade koje su na udaru kamiondžija u Ulici Ive Lole Ribara, stanari razmišljaju o kolektivnom iseljenju.
- Noću ne spavamo od kamiona, tutnje motori, trešti muzika, prozore ne otvaramo zbog prašine koja ulazi u krevete. Stara majka i ja posle toliko godina razmišljamo o iseljenju - kaže Ana Vuglec, dok Olgica Vukobratović tvrdi da posle svake noći čisti zajedničko dvorište od fekalija jer na parkingu pivare nema toaleta. U raskopanoj i ostavljenoj Pivarskoj ulici Hitna pomoć može samo preko pivarskih kamiona da priđe u mahom starija domaćinstva.
- Majka svake nedelje mora ići na dijalizu. Kad krenem automobilom čekam po 15 minuta da bi prošao preko stalno krcatog pivarskog parkinga jer to je jedini prolaz od kuće prema gradu. Živimo u centru kao u getu - priča Lazo Dražić, jedan od brojnih nezadovoljnih stanovnika Pivarske ulice.
Povodom učestalih prozivki vlasti da je Apatinska pivara dužna za asfaltiranje Pivarske ulice, oglasila se saopštenjem i sama pivara u kojem se navodi da su prošle i pretprošle godine vođeni razgovori sa lokalnom vlašću u kojima je Pivara pokazala nameru da pomogne opštinske projekte vezane za unapređenje uslova i kvaliteta života u Apatinu, ali nikada nije dobila čak ni ponudu za učešće u projektu uređenja ulice, kao ni predlog visine investicije.
- Iznenađeni smo postupkom opštinske uprave, s kojom inače odlično sarađujemo, ali nam sada bez prethodnog dogovora i pristanka nameće finansijske obaveze - navodi se u saopštenju Apatinske pivare. Osim toga, ova firma kao internacionalna kompanija, za bilo kakve projekte u kojima se očekuje finansijsko angažovanje, mora imati odgovarajuću propratnu dokumentaciju i odobrenja od korporacije, a u konkretnom slučaju dokumentacija ne postoji.


ps to je ulica gde stanuje moja ŠEFICA

Učestale krađe na pijaci u Apatinu

Nestaju novčanici i pazari

Autor: SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO | Foto:AP | 09.11.2009. - 10:10

APATIN - Mnogi prodavci na tezgama zelene pijace u Apatinu, ali i njihovi kupci olakšani su proteklih dana za pazare i novčanike. Prema opisu opljačkanih, dvojica muškaraca, između 55 i 60 godina, i jedna žena sa punđom, harali su pijacom četvrtkom i nedeljom, kada su pijačni dani i najveće gužve, pljačkajući kupce u jutarnjim satima kada su novčanici puni, a prodavce oko podneva, kada se sa pazarima pripremaju da idu kućama.

U jutarnjim satima na meti lopova su kupci sa još punim novčanicima, dok su, kako se bližilo podne, lopovi operisali po tezgama kod prodavaca, mahom paora koji su izneli svoje proizvode.
Rozalija Kovač je uspela da svoj pazar sačuva tako što je primetila lopova, uhvatila ga za ruku dok je bežao i izvukla svoj novčanik ispod njegove miške pod jaknom.
- Svratila sam do susedne tezge zadržavši se u razgovoru sa komšinicom. Mahinalno sam se pipnula po džepovima kecelje da vidim da li je novčanik na mestu. Munjevito sam reagovala kad sam osetila pod rukom da novčanika nema i u istom trenutku primetila muškarca od oko 55 godina koji je upravo prolazio pored mene. Uhvatila sam ga za ruku vičući „policija, policija“ dok se on otimao. Zavukla sam drugu ruku pod njegovu jaknu i našla svoj novčanik, a lopov se otrgao i pobegao - priča baka Rozalija koja je ceo život provela na pijaci, ali joj se ovakva drska pljačka nije nikad dogodila.
- Ni sama ne znam odakle mi je bila hrabrost. Kad je lopov utekao, počela sam da drhtim i sad mi nije svejedno - priča Rozalija Kovač.
Za razliku od nje, Nevenka Krstić nije uspela da se snađe i dok su je lopovi zamajavali, ostala je kraća za 2.000 dinara iz kutije u kojoj drži pazar.
- Došla je prvo gospođa sa punđom pitajući može li ostaviti svoju torbu kod mene dok pazari još nešto. Nisam imala ništa protiv jer mušterije to često čine. Onda je jedan prosedi čovek doneo petohiljadarku tražeći dva kilograma ljutih papričica. Nije imao sitno i tu smo se raspravljali ko će da usitni pare. Dok sam pričala s njim, prišao je drugi, takođe stariji čovek, tražeći da kupi kuvani paradajz u flašama, zapravo me zamajavajući. Dok sam s njim pričala o ceni paradajza, prvi je uspeo da mi iz kutije izvuče 2.000 dinara, što sam tek naknadno primetila kad su se prilično udaljili, a ja tezgu nisam smela da ostavim - vajka se Krstićeva koja je na pijaci već 30 godina prodavačica.
- Neće se oni pojaviti nekoliko nedelja, a onda evo ih opet - kaže Krstićeva, tvrdeći da ti isti lopovi, koliko je čula, operišu na svim zelenim pijacama i u okolnim gradovima.
Sreće sa lopovima nije imao ni kupac Milovan Rajić, kome je u četvrtak na pijaci ukraden novčanik iz džepa jakne sa 5.100 dinara i svim dokumentima.
- Često sam na pijaci, znam skoro sve prodavače i oni su mi pričali o krađama. Ne znam ni sam kako sam i pored toga bio neoprezan. Opljačkali su me u 8 sati kada sam tek stigao na pijacu želeći da kupim kupus za kiseljenje - jada se Rajić koji je odmah obavestio dežurnu patrolu policije, ali uzalud jer su lopovi kao u zemlju propali. U policiji savetuju na oprez.

znachi ..para ima u Apatinu samo se trebash snachi...ovo je dobra ideja kako lako dochi do "dzeparca"...:))))

Kusta u sukobu sa Aleksandrom Stankovicem sa HRTa


"Hrvatska televizija napokon je prikazala
snimak intervjua sa Emirom Kusturicom koji je prošle nedelje radio
voditelj Aleksandar Stanković! Kao što smo već pisali, hrvatska tv
ekipa boravila je na Mećavniku u kući proslavljenog režisera, međutim,
vratila se kući neobavljenog posla. Voditelj je insistirao na pitanjima
u vezi Slobodana Miloševića, što je Kusturicu toliko iznervirao da ih
je izbacio iz kuće!


Uz sve to, Kusta im je oduzeo snimljeni
materijal, što je Stanković nazvao "lopovlukom". Ipak, kao što je i
obećao, režiser je u ponedeljak vratio trake pa je HRT emitovala taj
razgovor u svom dnevniku. Na snimku se vidi trenutak kada Kusturica,
revoltiran pitanje novinara, skida bubicu i ustaje sa svoje stolice."
copy/paste

si apatinskih atletičara
Gradu doneli 35 medalja

Autor: SOFIJA P. ŠPERO | 10.11.2009. - 10:48

Apatin - Takmičari Atletskog kluba Apatin redovno osvajaju medalje na velikim takmičenjima. Organizatori često ne znaju da su šampioni, koji treniraju pored apatinske obale Dunava, zbog nedostatka novca jedva stigli na trku na kojoj su osvojili jedno od prva tri mesta. U klubu, koji postoji osam godina, trenira 35 mladih u svim kategorijama.

Apatinski atletičari su ove godine klubu doneli 35 medalja, a najviše uspeha imali su maratonci Mariana Lukić i Goran Čegar. Marijana i Goran su u ovoj sezoni osvojili 16 medalja na domaćim i međunarodnim takmičenjima.
- Sezona je bila izuzetno uspešna. Iako nismo imali novca, učestvovali smo na gotovo svim takmičenjima koja su organizovali Atletski savez Srbije i Vojvodine. Postigli smo dobre rezultate, iako nemamo osnovne uslove za trening - kaže Slavko Jerković, predsednik kluba.
Osim Mariane Lukić, Gorana Čegara, Zdravka Mišovića i Saše Perišića, ove godine medalje su u klub doneli i takmičari mlađih kategorija. To su Ksenija Bodlović, Milica Pemac, Đurađ Zorić, Mirjana Varga, Nela Popović, Nataša Diklić, Srđan Maleš, Ivana Španović i Bojana Vejin koje trenira Dušan Škorić-Špeco.
- Mladi svakodnevno dolaze na obale Dunava da treniraju. Šteta je što nemaju bolje uslove, čak ni svlačionice u kojima bi se presvukli posle treninga. Mladi stoički podnose nedaće, disciplinovani su sportisti, odlični učenici i studenti. U klubu bi bilo više članova kada bismo mogli da primamo nove članove i za druge discipline, a ne samo za trčanje - kaže Škorić.
Osim takmičarskih, Apatinci imaju i organizacione uspehe. Organizuju Dunavski polumaraton koji je proglašen zvaničnim prvenstvom Srbije u ovoj disciplini. Ove godine se na stazi pored Dunava takmičilo 132 atletičara iz pet zemalja. Zahvaljujući uspesima apatinskih atletičara, naredne godine ih može biti više ako bude novca za to. Reprezentativac Goran Čegar sa Zoranom Jankovićem, Veljkom Popovićem, Milošem Kesićem i Atilom Filepom na maratonu Beč-Bratislava-Budimpešta, dužine 320 kilometara, osvojio je generacijsko prvo mesto i deveto u generalnom plasmanu.

Šesti u Evropi Apatinski atletičari su sa takmičarima beogradskog Partizana, na Kupu evropskih šampiona za klubove u Parizu osvojili šesto mesto. - Sezona je za atletičare završena i dolaze zimske pripreme. Pokušavamo da ubedimo nadležne da bi ulaganjem u atletsku stazu i prostorije grad mnogo dobio - kaže Jerković.

Šta je ispunjeno od obećanja

Marina još čeka turiste

Autor: SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO | 20.11.2009. - 10:01


Apatin - U predizbornoj kampanji za lokalne izbore u opštini Apatin, gde je
pobedio SPS i na vlasti je u koaliciji sa SRS, na predizbornom plakatu bilo je
ukupno 28 obećanja. Deo obećanja je ispunjen, dok dobar deo dugoročnih planova,
po oceni vlasti, tek može da se ispuni u narednim godinama. Opština Apatin je za
infrastrukturne objekte dobila od NIP-a i Pokrajinskog fonda 600 miliona dinara,
ali nema domaćih i stranih investitora, koji su nameravali da otvore pogone u
robno-transportnom centru i zaposle hiljade ljudi.

Obećanja su data za
izgradnju marine, pristana i robno-transportnog centra. Marina u koju je uloženo
četiri miliona evra je završena i tek se očekuju prvi finansijski efekti ovog
ulaganja od priliva turista nautičara. Pristan za putničke brodove, takođe,
završen je i koštao je 51 milion dinara. Ipak, najveće izborno obećanje, luka i
robno-transportni centar, koji je trebalo da uposli oko 2.000 ljudi, još je u
početnoj fazi.
- Najveća razvojna investicija opštine Apatin je na Dunavu
gde se planira izgradnja luke sa robno-transportnim centrom. Realizacija ne
zavisi od Apatina već od investitora koji su do sada u velikom broju posećivali
lokaciju i izražavali interes za ulaganja, od Amerikanaca, Italijana, Rusa,
Izraelaca. Najnoviji interes su pokazali Kinezi koji su u pregovorima sa Vladom
Srbije za izgradnju 11 luka u Srbiji od kojih bi jedna bila u Apatinu - navodi
predsednik opštine Živorad Smiljanić.
Ove godine u robno-transportnom centru
je refulisan i nasut pesak na 12 hektara sredstvima iz Fonda za kapitalna
ulaganja Vojvodine. Smiljanić smatra da bi izgradnjom luke i intermodalnog
terminala opština Apatin bila primamljivija za strane ulagače.
- S obzirom
na to da se robno-transportni centar nalazi uz Kružni nasip, gde postoje svi
priključci za komunalnu infrastrukturu, investitorima uz već postojeću izgrađenu
asfaltiranu saobraćajnicu ova lokacija je pogodna za gradnju - kaže Smiljanić.

On dalje navodi da je jedan od prioriteta opštine završetak akvaparka u
banji Junaković za koji se trenutno traži novac od republike i pokrajine, a
moguća je dokapitalizacija koja se nudi partnerima.
- Akvapark je razvojna
šansa i do sada je u izgradnju uloženo više miliona evra. Za završetak je
potrebno još oko četiri miliona evra - kaže Smiljanić.
U opštini još navode
šta je urađeno još za vreme petogodišnje vladavine SPS-SRS.
- Obećali smo
dogradnju fabrike vode koja je praktično završena i u fazi je ispitivanja. Ova
investicija od 300 miliona dinara je obezbeđena dugoročnim kreditom opštine.
Zamenjeno je 14 kilometara azbestnih cevi vodovoda, a preostalo je još 20
kilometara. Početnu fazu je finansirala EU sa 374.000 evra. U naselju Roma
asfaltirali smo ulice novcem NIP-a od 57 miliona dinara. Nastavljena je
izgradnja fekalne kanalizacije. Započela je gasifikacija sela. Prigrevica je
završena ovih dana i Svilojevo, preostaje još Sonta i Kupusina. U Dom zdravlja
je uloženo 66 miliona dinara za adaptaciju i opremu. Kupljeni su „Simensovi“
uređaji, rendgen, mamograf i ultrazvuk, šest sanitetskih vozila, jedan autobus i
nabavljena je oprema za stomatološku ordinaciju i laboratoriju. U banji
Junaković je nabavljena nova kotlarnica, popravljeni svi krovovi, otvorena
moderna kuglana sa „Funk“ opremom. Ukupno je uloženo 750 miliona dinara.
Završena je obilaznica Omladinski put, pešačka i biciklistička staza kraj Dunava
do Plave ruže, izgrađena obaloutvrda dužine 90 metara - nabraja predsednik
apatinske opštine.
- Zelena pijaca bi bila izgrađena da smo blagovremeno
dobili svih pet potrebnih dozvola od Republike. Dozvole su konačno dobijene, ali
čekamo da se to pismeno dostavi opštini - kaže Smiljanić.

DS: Zaboravili nova radna mesta Opozicioni DS pak smatra da su se utrošene pare proteklih godina mogle efektnije iskoristiti. - Priznajemo da je u infrastrukturu dosta uloženo, ali smo više puta isticali da bi novci bili bolje uloženi da se razmišljalo o otvaranju novih radnih mesta. Zašto se pare ulažu u banju, spomenike i pristan za putničke brodove na Dunavu kada Apatin nema dovoljne potencijale koji bi zadovoljili veći broj turističkih posetilaca. Za razliku od pristana, marina ima opravdanje - kaže Dragan Hrnjak, predsednik opštinskog odbora DS.

Aleksinac tone u drogu



Večernje novosti



NIŠ - Najmanje 150 uživalaca opojnih droga (tzv. probatora je daleko
više), od kojih se trinaestoro za poslednje dve i po godine lečilo samo
u Specijalnoj bolnici u Gornjoj Toponici. Zatim, petoro umrlih za
kratko vreme od predoziranja, 21 policijska krivična prijava protiv
isto toliko dilera u periodu od 2006. do aprila ove godine ili
nezvanični podatak, da je Aleksinac, ako ne prvo, onda svakako mesto u
samom vrhu u Srbiji po broju narkomana u odnosu na broj stanovnika...Ovo
je samo deo surove realnosti o kojoj se godinama samo „šaputalo“, da bi
na poslednjoj sednici Skupštine opštine Aleksinac bila glasno i
zvanačno potvrđena. Jer, ovi alarmantni i šokantni podaci prosto su
naterali odbornike da se okupe(odrekli se pripadajućih dnevnica), oko
jedine tačke dnevnog reda: „Razmatranje problema narkomanije i
bezbednosti u opštini“ .Sednicu je, inače, još pre osam meseci
inicirala opoziciona odbornička grupa DS, a pored odbornika i čelnika
opštine, u sali su prisustvovali i predstavnici pravosuđa, policije,
škola, zdravstvenih ustanova, SPC, CK, nevladinih organizacija ...Iako
su odbornicima dostavljeni materijali sa nekakvim podacima, oni su po
opštim ocenama bili prosto neupotrebljivi,jer po njima, narkomanije
gotovo da nema u ovoj sredini. Međutim, obraz su osvetlali pojedini
lekari - gosti na sednici.- Samo za poslednje dve i po godine u
našoj ustanovi je zabeleženo 19 hospitalizacija, koje je ostvarilo 13
korisnika droga iz aleksinačke opštine, starosti od 23 do 32 godine, od
kojih su deset muškarci - kaže dr Dragan Vukadinović, načelnik
Neuropsihijatrije u Specijalnoj bolnici u Gornjoj Toponici, koja,
inače, raspolaže sa samo 13 postelja za lečenje narkomana.Realnost
je daleko surovija, dodaje dr Vukadinović, jer po nekim standardima,
broju 13 treba pomnožiti najmanje sa sedam,pa se tako dolazi do 90
uživalaca droge za koje, na primer, pretpostavimo da dnevno koriste po
jedan gram heroina. To dalje pomnožimo sa 30 dana, pa ako gram košta 10
evra, ispada da u Aleksincu samo za mesec ode bezmalo 30.000 evra za
drogu.Kako se rasprava odvijala, na videlo su izbijali sve
šokantniji podaci, počev od toga da je narkomanija u ovoj opštini
poprimila epidemiološki karakter, da je na primer u niškom Zavodu za
mentalno zdravlje pomoć zatražilo 37 ljudi, da se više desetina
uživalaca opojnih supstanci obraća i Službi neuropsihijatrije ZC u
Aleksincu (rade samo dva psihijatra, a uskoro će jedan) ili da je, na
primer, samo u selu Moravac regostrovano najmanje 20 uživalaca opojnih
droga.Inače, Moravac je duže vreme poznat na ovom planu, pa se
tako dešavalo da unuci iz Beograda zasade kanabis na određenoj
površini, a dedi i babi kažu da je reč o običnoj konoplji i da im seme
treba za ishranu kanarinaca i papagaja.- Verovatno smo jedini
parlament koji je celu jednu sednicu posvetio ovom problemu, koji preti
da uništi naciju. Međutim, ovo je ipak kompleksno pitanje na kome treba
da rade svi, od porodice i škole do zdravstvenih ustanova i organa
gonjenja, a mi smo tu da uvek damo podršku - kaže predsednik SO
Aleksinac Miroslav Stojković.Ovo je pitanje svih pitanja kome
totalno moramo da se posvetimo, a ima saznanja da se i u nižim
razredima OŠ konzumira droga - upozorio je Milan Veljković, direktor OŠ
„Vožd Karađorđe“. Zamenik predsednika opštine dr Zoran Aleksić je izneo
podatak kako je nedavno upoznao jednog roditelja da mu se sin drogira,
ali ga taj isti čovek sada uvek izbegava. Odbornik, profesor Dragoljub
Cvetnović je posumnjao da postoji dil između pojedinih policajaca i
dilera droge, potkrepljujući to time što se često dešava da racije na
kafiće i druge objekte često propadnu pre nego što niški policajci
krenu iz Niša itd. KOMISIJAPOSLE višečasovne rasprave,
SO Aleksinac je obrazovao osmočlanu komisiju za borbu protiv
narkomanije, u kojoj će se naći kompetentni ljudi iz zdravstvenih
ustanova, sudstva, policije, Centra za socijalni rad, Ministarstva
prosvete, SPC itd.
-Prema nekim nezvaničnim podacima, Aleksinac je grad sa najviše narkomana po glavi stanovnika u Srbiji. Ovi dana u toku su neka hapšenja i privođenja. Šta će biti od svega toga ostaje da se vidi.

Apatin






09. 02. 2010



































Ne žele skulpturu čaplje na pristaništu u Apatinu













Na
popularnom „Fejsbuku" otvorena je stranica pod nazivom „Peticija za
uklanjanje sive čaplje na pristanu u Apatinu". Za veoma kratko vreme,
ova stranica postala je veoma popularna, posebno među mlađim Apatincima.













1


Ovoj
grupi se pridružilo više od 730 članova, ali se broj onih koji smatraju
da skulpturu čaplje treba ukloniti svakodnevno povećava.Skulptura
sive čaplje je postavljena na pristanu za putničke brodove, pre nepunih
mesec dana. Delo novosadskog umetnika Nikole Simijanovića, koje je
nazvao „Anja", napravljeno je od prohroma. Visoko je osam metara i, po
oceni više od 700 Apatinaca, potpuno odudara i remeti sklad ambijenta
gde je postavljeno, na gradskom šetalištu uz Dunav, između pravoslavnog
hrama i čarde „Zlatna kruna".- Peticiju smo pokrenuli, pre
svega, zato što je ova skulptura jedno ruglo, koje svojim izgledom
narušava izgled šetališta. Tokio ima Godzilu, Apatin čaplju! S druge
strane, ona je predstavljena kao „simbol Apatina, tako da će lađari
moći da prepoznaju da je tu negde kapija koridora 7". Mi se
pitamo zašto čaplja da dočekuje brodove? Ona jeste autohtona ptica u
ovom regionu, ali nikad nije bila, niti ubuduće treba da bude simbol
Apatina. Pošto je Apatin oduvek bio grad ribara, daleko logičnije je da
simbol grada bude upravo neka riba, recimo šaran, koji se uostalom
nalazi i na grbu grada - objašnjava jedan od administratora grupe,
mladi advokat Vladimir Simin.Većina Apatinaca je navela da čaplju treba ukloniti kako bi se vratile toplina i pitomost šetalištu uz Dunav.-
Svi postojeći objekti su odlično ukomponovani u ambijent. Dve letnje
terase, sa drvenim ogradama prepunim cveća i pogledom na reku, nedaleko
od njih pravoslavni hram i prelep parohijski dom, sa uređenim parkom,
šetalište sa bezbroj drvenih klupa i kandelabera... Siva čaplja je
narušila postojeću harmoniju, svojom veličinom, oštrim ivicama hladnog
metala, od kog je napravljena. Kao da je pobegla iz nekog lošeg SF
filma - navodi jedna od potpisnica peticije.Slično razmišlja još
jedan od članova ove grupe na „Fejsbuku", dodajući da je bilo
svrsishodnije da su pare, date za čaplju od metala, otišle ornitolozima
da povećaju populaciju sive čaplje u prirodnom rezervatu „Gornje
Podunavlje".- Bez namere da komentarišem i osporavam umetničku
vrednost ovog dela, podržavam sugrađane koji se zalažu da se ono ukloni
sa pristana, a iz razgovora sam zaključio da ih je poprilično, posebno
mlađih. O ukusima ne treba raspravljati, međutim i sam delim njihovo
mišljenje, ni meni se ne dopada ova skulptura, posebno ne u prostoru
gde je postavljena - kaže profesor Milan Dražić, šef odborničke grupe
opozicionog Pokreta za Apatin.

Prvi čovek Apatina ima čak pet fotelja



Ž. J. - M. L. | 03. 04. 2010. - 00:02h
| Foto: G. Sivački | Komentara:
98




Predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić,
ujedno je i poslanik i ima pet funkcija. On prema Zakonu o Agenciji za
borbu protiv korupcije danas ostaje bez četiri fotelje jer ne može
istovremeno biti i u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. Svi funkcioneri u
Srbiji koji su imali po dve ili više fotelja, čak i ako nisu sami
podneli ostavku na drugu funkciju, od danas više nisu na tom položaju i
ne mogu primiti platu.
Čedomir Čupić



Funkcionerima je juče istekao rok za podnošenje zahteva Agenciji za
borbu protiv korupcije, da kaže mišljenje koje duple funkcije mogu i
ubuduće obavljati. Međutim, iako tek čekaju stav Agencije koja ima
zakonski rok od 15 dana po upućenoj molbi, svima njima je jedna ili više
funkcija pored prve koje su imali danas prestala. Funkcioneri su bili
obavezni prema zakonu da na jednu od funkcija do juče daju ostavku sami,
a ukoliko to čak nisu ni sami učinili, od danas oni tu fotelju više
nemaju. U Agenciji još uvek nemaju precizne podatke koliko je od 1.500
funkcionera imalo nespojive funkcije i to bi trebalo da bude poznato za
najkasnije 15 dana.


Preciznije objašnjeno - pravni stav agencije je da će davati saglasnost
za obavljanje druge javne funkcije: odborniku u Skupštini gradske
opštine i odborniku u Skupštini opštine. Takođe, odbornik u gradskoj
opštini i Skupštini gradske opštine može da bude poslanik u Skupštini
autonomne pokrajine ili narodni poslanik. Međutim, funkcioneri koji vrše
javnu funkciju u izvršnim organima u gradskoj opštini ili jedinici
lokalne samouprave ne mogu dobiti saglasnost za obavljanje druge javne
funkcije.
- Funkcioneri su imali rok od 1. januara do 31. marta, znači 90 dana da
razmišljaju na koju će funkciju podneti ostavku. Ako to ne urade njima,
automatski prestaje jedna funkcija, to jest prvu zadržavaju, a druga
prestaje i to važi za sve koji su imali funkcije i u predstavničkim i
izvršnim organima - kaže za "Blic" profesor Čedomir Čupić, predsednik
Odbora Agencije. On dodaje da je zakon isti za sve, a to znači i za
funkcionere u Vojvodini.
- Jednako prema svima i funkcioneri u Vojvodini će dobiti mišljenje
Agencije. Zakon je donet još 2008. godine, što znači da su imali godinu
dana i pet meseci vremena da to razreše - ističe Čupić.

Kako "Blic" saznaje, do juče više od 30 vojvođanskih poslanika uputilo
je Republičkoj agenciji za borbu protiv korupcije molbu da im se do
isteka mandata 2012. godine odobri ostanak na duplim položajima.
Pokrajinski poslanici svoje molbe temelje na odluci Skupštine Vojvodine o
rešavanju sukoba interesa, kao i na činjenici da ih je Zakon o Agenciji
za borbu protiv korupcije zatekao na dvojnim funkcijama, pa bi na
polovini mandata novi izbori za poslanike u 17 opština bili
neracionalni.







Traže zeleno svetlo
Molbu Agenciji uputilo je 15 gradonačelnika, dva predsednika
skupštine opštine, dvoje zamenika predsednika opština i četvoro
direktora bolnica koji su istovremeno i poslanici u Skupštini Vojvodine,
dva člana Pokrajinske izborne komisije (PIK), sekretar PIK, više
članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i drugih ustanova.
Gotovo svi su članovi koalicije „Zajedno za evropsku Vojvodinu“, osim po
jednog poslanika iz SPS i LDP.
- Očekujemo pozitivan odgovor iz Agencije za borbu protiv
korupcije u naredne dve nedelje - rekao je za „Blic“
Dragoslav Petrović, šef poslaničke grupe ZEV u skupštini Vojvodine i
najavio da će zadržati funkciju u pokrajinskoj vladi.


...što nije kraj spiska .Jer je i predsednik svega drugoga -od boksera , do lovaca ,,,Ali, kao , to nisu "plaćene" funkcije ...inače, moj direktor , i inače , čovek za sve režime Znao je kada treba da bude u prvom redu pored Miloševića, a kad negde u trećem -iza .

„Blic“ predstavlja salaše u vojvodini: „Bajov salaš“

Raj za nudiste i ribolovce



SOFIJA P. ŠPERO | 14. 05. 2010. - 00:02h
| Komentara: 3




Apatin
- U „Bajov salaš“ u Svilojevu, osim domaćih, dolaze i gosti iz Nemačke,
Mađarske i Hrvatske. Jedni uživaju u miru ispod stoletnog duda i terasa
od trske, a drugi se posvećuju aktivnom odmoru i rekreaciji. Vlasnik
Ratomir Bajagić Bajo je uz ovaj ugostiteljski objekat napravio terene
za basket i mali fudbal. Kada se gostima prohte, mogu da odu na izlet u
tri kilometra udaljenu Junaković banju ili na obale Dunava, u šest
kilometara udaljenom Apatinu.
Na salašu održano mnogo likovnih kolonija



Kod Baja često dolaze umetnici, a organizovano je nekoliko likovnih
kolonija, književnih večeri i umetničkih druženja. Romantičnu atmosferu
potkrepljuje i „Lazin orkestar“ sa izvornim i starogradskim pesmama.
Zbog toga mladenci odlučuju da na salašu zakažu venčanje.
Salaš iz Svilojeva slučajno je postalo i mesto gde rado dolaze nudisti.
Prvo je jedna porodica iz Hrvatske želela da sedam dana uživa u intimi
i privatnosti u objektu koji je obrastao bršljenom. To se pročulo i
posle njih počeli su da dolaze mnogi koji osim sopstvene kože na sebi
ne žele ništa.
Društvo „Piroš pipač“ vodi kurs heklanja



- Goste poslužimo domaćom dudovačom koju pravi majstor Olah i potom
pitamo koju hranu žele. Od specijaliteta nudimo paprikaš od pevca sa
domaćim testom, a roštilj se podrazumeva. Posetioci često žele meso
ispod sača. Na kraju se služimo kolače koje pravi moja supruga Katica.
To su najčešće makovnjače i bundevare - kaže Ratomir Bajagić.

„Lazin orkestar“ izvodi starogradske pesme



Dok se muževi rekreiraju igrajući mali fudbal, ili badmiton, njihove
supruge požele da naprave neki mađarski vez, sličan onom na čaršavima i
stolnjacima u sobama salaša. Ženama koje žele da nauče da heklaju
pomažu članice društva „Piroš pipač“ iz Svilojeva. Neke gošće teže
savladavaju veštine veza i kukičenja, ali ima i obrnutih slučajeva.

- Nemica Gerta je za tri dana savladala kukičenje
stolnjaka. O tome je pričala koleginicama u nemačkoj i ubrzo su počele
da dolaze druge Nemice. Zato je radionica za izradu vezova uvek puna.
Posle toga gotovo da ne razmišljamo o gostima jer znamo da će Nemice
doći - kaže Katica.
Zagarantovana intimnost u bazenu iza bršljenova



Na salašu borave i osobe koje imaju zakazanu medicinsku terapiju u
Junaković banji, pa zbog jeftinog smeštaja borave u Svilojevu. Često
dolaze i ribolovci, koji se posle ribarenja na Dunavu, vraćaju sa
ulovom i pripremaju velike večerinke.
- Gosti mogu da donesu svoju hranu i na salašu pripreme sve što žele.
Uvek mogu da koriste naše kotliće, drva i sve što je potrebno za
pripravljanje roštilja - kaže Bajagić.

Pomor bele ribe u zalivu Dunava kod Apatina



S. PUALIĆ-ŠPERO | 24. 07. 2010. - 00:02h
| Komentara: 0




Apatin - U zalivu Dunava, između
Brodogradilišta i restorana "Plava ruža", uz obalu dužine oko 500 metara
danima se gomila uginula sitna bela riba. Uginuće krupnije ribe nije
primećeno, osim nekoliko komada bucova. Uzroci pomora su još nepoznati,
sledi ispitivanje mikrobiološke i hemijske analize vode. Sumnja se da je
do trovanja došlo zbog otpadnih voda sa splavova ili vode koja se
izliva iz obližnje fabrike vode u "Našem domu".
Uzrok pomora ribe znaće se u ponedeljak



Na gradskoj plaži kod "Plave ruže", između splavova, uz samu obalu,
bela sitna riba ugiba šireći neprijatan miris u širem okruženju.
Opštinska komunalna inspekcija obavestila je Zavod za javno zdravlje iz
Sombora, koji će u ponedeljak uzeti uzorak vode na dva mesta kako bi se
utvrdio tačan uzrok pomora sitne bele ribe.


- Radićemo vanrednu mikrobiološku i hemijsku analizu vode u zalivu.
Teško je napamet reći šta je uzrok uginuća ribe, ali prema pokazateljima
na drugim mestima, kao što su Štrand u Somboru i plaža u Bogojevu, ne
verujemo da je reč o nedostatku kiseonika u vodi zbog visokih
temperatura, jer u kanalima koje smo ispitivali kiseonika daleko je
manje od praga tolerancije, a nema uginuća ribe - rekla je dr Jelena
Zelić iz Zavoda za javno zdravlje.

U šumskoj upravi Apatin, koja je upravljač vodama Dunava na ovom
području, navode da uginuća ribe, uprkos visokim temperaturama, nema ni
na jednom potezu osim u delu gde je zaliv.


- Obavestili smo Zavod za zaštitu prirode iz Novog Sada o nastaloj
situaciji. Ukoliko bude potrebno, angažovaćemo inspekciju za zaštitu
životne sredine. Uzrok uginuća sigurno će biti tačno utvrđen i u skladu
sa nalazima ćemo preduzeti adekvatne mere - kaže Miodrag Perović, šef
Šumske uprave Apatin.
Postoji sumnja da je do trovanja došlo zbog otpadnih voda sa splavova
jer, navodno, nisu svi adekvatno rešili taj problem. Međutim, vlasnici
splavova prst upiru u fabriku vode, tvrdeći da je do uginuća došlo zbog
vode koja se izliva iz obližnje fabrike vode u "Našem domu", što
nadležni u toj firmi demantuju.


- Takva mogućnost je apsolutno isključena. Voda koja dolazi iz fabrike
je sirova voda kojom se ispiraju ventili. U toj vodi, zbog tehnološkog
postupka, ne sme biti hemikalija, niti ih ima. To je i razlog što smo
svojevremeno od nadležnih institucija dobili dozvole za odvod sirove
vode u Dunav - kaže Bogdan Vukoman iz "Našeg doma".


Iskusni ribari svedoče da je uginuća ribe oduvek bilo na određenim
mestima kada se nakon visokog vodostaja voda povlačila, a temperature
naglo povećavale. Međutim, nije zapamćeno da su se u zalivu kod "Plave
ruže" takve pojave dešavale.


Zapamćeno je ...negde krajem 70 tih . U tom istom zalivu se nalazi i Brodogradilište , koje je onda radilo punom parom .Zvanično objašnjenje je bilo da se zbog visoke temperature razvila neka alga koja je isisala kiseonik iz vode . Na tome je i ostalo .
E sada...splavovi koji se pominju su vlasnistvo Apatinskog jet -seta i njihovi wc-i su na sistemu bureta pod vodom -što ne znam da iko kontrolise ili prazni .Fabrika vode je tri puta otvarana zbog predizbornog marketinga SPS i javna je tajna da su ti filteri smesta pregoreli -i nikada nisu zamenjeni .No , čućemo zvanično saopštenje .

Danas od 9 -11 h iz Apatina,na RTS ide uživo "Žikina šarenica " , emisija o mom gradu -a pošto sam čitao ovde da je neki i gledaju -pogledajte .

Могу ти рећи да "ДОБОШАР " није погрешио .Гледам и ...посебно сам заинтересиран јер нисам никада био у твом граду . Али то не значи да нећи ,можда још ове године у 9 мјесецу ...

popovac ::

Могу ти рећи да "ДОБОШАР " није погрешио .Гледам и ...посебно сам заинтересиран јер нисам никада био у твом граду . Али то не значи да нећи ,можда још ове године у 9 мјесецу ...

Pa znaš i sam da padaju neki dogovori ,i ima i nekih najava . Dobro došao .

Groblje u Apatinu na meti lopova
Ukradene biste prodaju na otpadu
Sofija Pualić-Špero | 13. 08. 2010. - 00:02h | Komentara: 20










Apatin - Gradsko groblje u Apatinu, poznatije kao Špajzerovo, na meti je lopova koji kradu sve što se može na otpadu prodati. Prošle i ove godine zabeleženo je 37 slučajeva krađa ukrasnih predmeta sa spomenika izrađenih od bakra, bronze, aluminijuma i prohroma. Bronza, koja ima cenu od 800 dinara po kilogramu, trenutno je najaktuelnija. Verovatno je to i bio razlog što su, zasada nepoznati kradljivci, odneli bistu sa spomenika porodice Radovanović.
Ukradena bronzana bista sa spomenika porodice Radovanović bila je teška 50 kilograma

Apatinac Milan Radovanović bio je šokiran kada je saznao da je bista njegovog pokojnog brata Rajka, izlivena u bronzi, ukradena sa porodične grobnice.


- Moj brat Rajko, nesrećno je stradao u 16. godini života. Pokojni otac Dragoje, tada livac u brodogradilištu, na godišnjicu bratove smrti, pre 35 godina, izlio je u bronzi njegovu bistu. Bista mog brata nema cenu, i u suzama moga oca je izlivena - kaže Milan Radovanović, dodajući da je bista na groblju bila decenijama netaknuta. - Bila je to tada prva bista izrađena posle Drugog svetskog rata na Špajzerovom groblju. Moj otac je bio poznati livac. Svoju tugu pretočio je u bistu svoga sina. Nekoliko umetnika koji su bili u skulptorskoj koloniji u Apatinu, sa beogradske Akademije, dolazili su svojevremeno kod oca Dragoja da uče zanat izlivanja u bronzi - priča Radovanović.


Milan dalje objašnjava da je nestanak bronzane biste primetio rođak Boća Korać koji je tog dana bio na jednoj sahrani i odmah je obavestio najbližu rodbinu. Policija je istog dana izašla na uviđaj, obaveštena je komunalna služba „Našeg doma“, koja se stara o groblju, kao i mesna zajednica, u čiju kasu Apatinci izdvajaju samodoprinos od jedan odsto, pored ostalog i za uređenje groblja.
- Gradsko groblje se prostire na oko 10 hektara zemljišta i ima oko 14.000 jedinica. Na toj površini naše službe obavljaju delatnost i nadzor. Svaki preduzetnik ili građanin, koji obavlja bilo kakve radove oko grobnica, dužan je da se prijavi našoj pogrebnoj službi koja dežura na kapeli. Ograde na celom groblju nema te su lopovi mogli ući sa bilo koje strane - kaže Bogdan Vukoman iz JKP „Naš dom“, smatrajući da možda ni ograda ne bi sprečila lopove koji su se nameračili na bronzanu bistu.


Pre nekoliko godina na apatinskom gradskom groblju bilo je planirano uvođenje video nadzora za čiju ugradnju su sredstva trebalo da se obezbede iz mesnog samodoprinosa. Milan Lavrnić, sekretar mesne zajednice, kaže da su četiri miliona dinara od samodoprinosa tada utrošena na osvetljenje groblja, te da bi video nadzor, u svetlu najnovijih krađa, bio neophodan.


- U kasu mesnog samodoprinosa godišnje se sliju 22 miliona dinara, koji su isključivo namenjeni odlukom Skupštine opštine za troškove sahranjivana, održavanje groblja, kao i dodatak za prvorođeno dete od 500 evra. Planiramo da postavimo ogradu na novim grobnim parcelama dužine 350 i širine 75 metara - objasnio je Lavrnić.


Ogorčeni Apatinci upućuju nadležne da odgovor za krađe potraže na mestima gde se otkupljuje otpad, jer nije nepoznato da su pored predmeta na groblju, česta meta lopova, bakarne žice i oluci, čak i šahtovi.


- Zna se ko u gradu otkupljuje otpad. Cene bakra i bronze su poznate. Kradu se čak stare švapske kvake od bronze sa kapija kuća. Otkupna stanica je pravo mesto za istragu - kaže Apatinac koji nije želeo da se imenuje.

Posle dugog" opertivnog rada "vrle nam policije ,danas su uhapšena dvojica -jedan iz Sombora i jedan iz Kljajićeva . Utvrdjeno je da su od februara do augusta ukrali bakra i bronze za preko 2000 000 dinara !
Ali mi je ovo najbolje...."operativni rad" Kao da nije bilo normalno obići sve otpade i reći "Alo...ako neko donosi bronzane biste , javite nam "
Pa u Somboru su maznuli Ivu Lolu Ribara , komplet skulpturu visu od 2 m i tezu od 600 kg....i takvu je prodali -nista nisu pretapali ?

TakoC je to svuda.Nekada su krali sveže cveće i vence,sad su proširili biznis.Užas.Bruka..
I to na svetom mestu..

Beograd - Protiv doktora Borisa Stajkovca, vlasnika izdavačke kuće „Media Max Magazines“, beogradsko tužilaštvo podiglo je optužnicu tereteći ga da je utajio porez, saznaje „Blic“. Boris Stajkovac

Stajkovac je uhapšen 3. marta prošle godine, nakon što se odazvao pozivu na informativni razgovor. Policija je tada protiv njega podnela krivičnu prijavu sumnje da je utajio porez od 1. januara 2006. do 31. decembra 2008, i to u iznosu od oko 12 miliona dinara, u čemu su mu pomagali vlasnici nekoliko firmi. Kao saučesnike policija je tada označila Mišu Stojanovića, zvanog Miša Protekta, vlasnika firme „Protekta“, Predraga Jevtovića, vlasnika agencije „Jevtović“, Velimira Pantovića, vlasnika agencije „Vesko“, Enesu Kučević, vlasnicu agencije „Ena“, Darka Bešlića, vlasnika agencije „Darko“, Oliveru Radonjić, vlasnicu agencije „Lazana“, Asmira Kučevića, vlasnika agencije „A - Bord“ i Hediju Kučević, vlasnicu agencije „Hedi“.
Oni su osumnjičeni da su kao vlasnici beogradskih agencija, fakturisali nepostojeće usluge. Stajkovac je lažno prikazivao da im uplaćuje novac za pomenute „usluge“ i na taj način je izbegavao da plati PDV. Njegova firma bavila se oglašavanjem i reklamama, kao i iznajmljivanjem bilborda. Stajkovac je bio u pritvoru do kraja aprila 2009..
I pre hapšenja Stajkovac je bio u žiži medija. Bio je lider studentskog protesta 1992. Kada je Gordana Matković bila ministarka za socijalna pitanja, bio je savetnik u ministarstvu. Bio je i direktor NVO Centra za brigu o deci i predsednik UO Dečje klinike u Tiršovoj, a sa te dužnosti je razrešen odmah po hapšenju. U klinici je upamćen po tome što je javno optužio bivše čelnike za nenamensko trošenje milionskih donacija. Vodio je humanitarnu akciju „Zovem se Anđela“ za pomoć domovima za decu ometenu u razvoju. Posle osam godina u Demokratskoj stranci, 2004. je prešao u Pokret snaga Srbije, a kritikovao je najave hapšenje lidera te partije Bogoljuba Karića. U međuvremenu osnovao je izdavačku kuću „Media Max Magazines“ čiji časopisi „The Best Shop“, „Yachting & Sailing World“, „The Best Home“, „Glam Shopping“, „The Men“ su brzo postali popularni u Srbiji i regionu.

Ovu bih vest nazvala "Doktor i moral".

Evo narode, današnji ulov lokalnog ribara , Som , 71 kg , 210 cm .Još ima kapitalaca u Apatinu . Još su se i setili da ga raskomadaju na komade od oko 300 grama , pa su dali svakome ko je došao da kupi ribu . Lep gest i dobra reklama .

wow ..lepo..
Ogroman je..:)))))))

Šakali se pojavili u ataru Kule i Vrbasa



R. Ivanoska | 13. 05. 2011. - 00:02h
| Foto: R.I. |



VRBAS
- Sumnje da su se u vrbaskom i kulskom ataru pojavili šakali ipak su
potvrđene. Meštani vikend-naselja nadomak izletišta Provalije su pre
nekoliko dana primetili ženku sa nekoliko mladunaca. Pretpostavlja se
da su manji čopor nadomak kuća namamile bačene lešine domaće stoke i
divljači.
Nakon nekoliko dana čekanja da nadležni uklone bačene lešine koje,
kažu, predstavljaju izvor bolesti i zaraza, Mihalj Katali, penzionisani
lovočuvar, prvi je prijavio policiji da je primetio šakale kako
komadaju uginulu svinju.






“Slučajno sam uveče u redovnom obilasku lampom osvetlio tri
sklupčana mladunčeta, a malo dalje i odraslog šakala, najverovatnije
ženku. U poslednje vreme meštani pričaju da su čuli karakteristično
zavijanje, ali niko nije bio siguran o čemu se radi. Sad znamo, ali ne
znamo šta nam je činiti. Šakali ne napadaju ljude, ali bez problema
mogu da savladaju mladunče domaće stoke, pa i manje pse”, priča Kataji
koji održava prostor između naselja i šume.
Kataji kaže da je decenijama lovočuvar i da je o šakalima više čuo iz priča i nikada nije imao prilike da ih vidi.
.......................
U Vojvodinu stigli iz istočne Srbije

Šakali su, kako se pretpostavlja, na teritoriju Vojvodine stigli pre
nekoliko godina iz istočne Srbije. Ova životinja je iz porodice pasa i
veoma je slična vuku. Telo mu je dugo oko 25 cm, a odrasli primerci
teški su i do 15 kg. Nastanjuje se u šumama sa visokom travom, a
jazbine gradi u žbunju ili pod zemljom. Hrani se svime što može da
ulovi, ali i lešinama.
....................................
Kakvi bre šakali ?
Sledeća vest ....."Čopor hijena nadomak Sombora " ?

hahahahahaha..užas...I baš u Vojvodinu...
Što se tiče hijena,pa zar njih već nema..

Sta je na kraju bilo sa crkvom? Uh, to je bas zalosno, zaista... Ovde su u zadnjoj godini izgorele dve crkve, jedna stara preko 150 godina, a druga, da sada ne slazem, ali mozda jos sto godina starija od prve...Uzrok pozara je u oba slucaja bila neispravna instalacija...

Gledam ovaj biser arhitektonske umetnosti ali i vrednog kulturno-istoriskog blaga i čudom ne mogu da se načudim nemaru i nebrizi.

Skoro svako veće mesto je imalo svoje Vatrogasno društvo koje je u velikoj meri bivalo i pokretač i nosilac brojnih kulturnih aktivnosti ali je bilo i izvanredno opremljen i uvežban mehanizam zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama a posebno u zaštiti od požara ne samo objekata već i polja, šuma... zaštiti prirode.

I dokle smo došli... da se objekat od neprocenjive kulturno-istorijske vrednosti štiti akcijom policijskih činovnika sa šmrkom i vodom.

Nevolje nekada bogate opštine

Apatin: Više penzionera nego zaposlenih



S. PUALIĆ ŠPERO | 01. 06. 2011. - 00:02h
|



Apatin
-- Posle otpuštanja 220 radnika iz brodgradilišta broj nezaposlenih u
Apatinu povećan je na 4.162 radnika. Od 35.000 žitelja ove opštine,
7.000 je penzionera, a 5.200 zaposlenih, od kojih 1.700 u privredi,
1.400 u društvenim delatnostima, a oko 2.000 radi u malim preduzećima i
uslužnim delatnostima. Od privatizovanih firmi, najveći broj zapošljava
Apatinska pivara, 320, i privatna obućarska firma „Vero”, 250. U
društvenim delatnostima, najveći broj zaposlenih imaju banja Junaković,
Dom zdravlja, osnovne i srednje škole.






Treba zaraditi za svoj i za penzionerski fond






- U selima je slika je još poraznija - kaže Slobodan
Lonačarević, predsednik Samostalnog sindikata opštine. - U Sonti je
zaposleno 120 radnika, u Prigrevici 70, Svilojevu 30, a u Kupusini
svega 15 radnika. Opština je, pre početka privatizacije, imala u
privredi zaposlenih 5,5 hiljada. Oko 20 privatizovanih firmi je u
stečaju, a mnoge više ne postoje. Redak primer uspešne privatizacije je
Apatinska pivara, iako je i ona drastično smanjila broj zaposlenih,
kojih je bilo oko 1.000 pre privatizacije - tvrdi Slobodan Lončarević,
predsednik Veća samostalnog sindikata Apatina.



U Samostalnom sindikatu tvrde da čak ni firme koje rade posle privatizacije nisu donele dobrobit radnicima.


- U većini je smanjen broj zaposlenih, a radnici su se našli
na birou kao tehnološki višak. Samo u Poljoprivrednom preduzeću
„Jedinstvo” pre privatizacije bilo je zaposleno 316 radnika, da bi
posle prodaje „Delti” ostalo samo 96 radnika. I u drvnoj industriji
„Dunav” novi gazda je, sa 260 broj radnika, smanjio kadar na oko 100, a
u „Metalu”, od 60, danas radi oko 20 radnika - objašnjava Lončarević.
U Sindikata kažu da je u malim preduzećima i uslužnim firmama zaposleno oko 2.000 ljudi, ali da 35 odsto nije prijavljeno.


- Pokušavamo da ih sindikalno organizujemo, ali se većina plaši gubitka posla - tvrdi Lončarević.


Iako su Vlada, udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikati
potpisali socijalno-ekonomski program, u kojem se, pored ostalog,
navodi da su inspekcije rada dužne jednom mesečno da održavaju sastanke
s potpisnicima i vlasnicima, ovo slovo sporazuma nikada nije primenjeno
u opštini Apatin.

- Inspekcije rada trebalo bi više da budu na terenu.
Poslodavac je oslobođen dela poreza na novozaposlenog, ali mnogima to
nije dovoljan podsticaj. I dalje im se više isplati rad na crno jer ga
niko ne sankcioniše - primećuje Lonačarević.






Čelnici opštine penzioneri



Zanimljivo
je da su u Apatinu već godinama na vlasti penzioneri. U penzionerskom
dobu je predsednik opštine, a zamenik predsednika opštine i zamenik
predsednika Skupštine opštine već su formalno u penziji. Po zakonu, oni
imaju pravo na penziju, ali i na deo nadoknade za obavljanje svojih
funkcija.

sonia ::

Sta je na kraju bilo sa crkvom? Uh, to je bas zalosno, zaista...

Ta crkva je završena 1939 , tj , nikada do kraja .Propadala je do pre par godina , kada je jedan bivši Apatinac (Nemac, od proteranih posle 1945 ) većim delom finansirao dovodjenje u red .No to nije bila temeljita rekonstrukcija i sada se desilo da je izgorela drvena gradja tornja , tako da prvi jači vetar može da ga sruši .
Tek se utvrdjuje šteta , i tek će da se traže donatori , jer od Opštine i Zavoda za zaštitu spomenika ,a i od Katoličke crkve nije i verovatno neće biti neke veće koristi.

cojle ::

Skoro svako veće mesto je imalo svoje Vatrogasno društvo koje je u velikoj meri bivalo i pokretač i nosilac brojnih kulturnih aktivnosti ali je bilo i izvanredno opremljen i uvežban mehanizam zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama a posebno u zaštiti od požara ne samo objekata već i polja, šuma... zaštiti prirode.

Tačno...i konkretno Apatin ima tu tradiciju od XVII veka (o čemu sam i pisao ovde ,a moj kum je i napisao celu knjigu, dobro si me podsetio da ga poteram da mi sve to da na discu da stavim ovde ) Desilo se to da su Dobrovoljna društva zamenjena profesionalnim ,i konkretno u ovom slučaju i ne bi moglo drugačije . Grad sa prizemnicama je prerastao u grad sa spratnicama i višespratnicama , i potrebna su i profesionalna vozila . Takvo, sa "korpom" imamo samo jedno -a i ono je donacija Nemačkih vatrogasaca ,još uvek na kolima piše "Feurewehr "
Na selima društva još postoje , ali tamo su i drugačiji uslovi ,i jesu nosilac kulturnih aktivnosti -čak u dva sela se glavne kafane zovu i zvanično "Vatrogasac" .

E bas zalosno..
.. inace zaboravila sam na ovu temu pa sam neke novosti koje su mene dirnule, a bile su tokom prosle i pretprosle nedelje.. i jos uvek prica nije zavrsena.. stavila sve u moj blog..

I bilo mi je zanimljivo za videti da niko nije ni primetio a kamoli prokomentarisao.. sto je ocigledan dokaz da smo se malo otudjili.. a to mi je zao.
Ili smo toliko navikli da se na blogove kace slicice i stihovi pa vise niko nista ne prati kad je to u pitanju.. elem, nije ni bitno..

Bitna je sama prica koja mi jos uvek zaokuplja paznju.. i to veoma..
Sto veli teca moj, mozda sam se i previse unela u to!

Lily ::

E bas zalosno..
.. inace zaboravila sam na ovu temu pa sam neke novosti koje su mene dirnule, a bile su tokom prosle i pretprosle nedelje.. i jos uvek prica nije zavrsena.. stavila sve u moj blog..

I bilo mi je zanimljivo za videti da niko nije ni primetio a kamoli prokomentarisao.. sto je ocigledan dokaz da smo se malo otudjili.. a to mi je zao.
Ili smo toliko navikli da se na blogove kace slicice i stihovi pa vise niko nista ne prati kad je to u pitanju.. elem, nije ni bitno..

Bitna je sama prica koja mi jos uvek zaokuplja paznju.. i to veoma..
Sto veli teca moj, mozda sam se i previse unela u to!

Na zalost,prva ja ne gledam blogove,upravo iz tog razloga i rijetko kad nesto i ostavim na blogu....nego ti na oglasnoj javni kad je nesto za citanje.
Znam da sam na Fb kod tebe Lily vidjela i procitala pricu vezanu za usvojenu djevojcicu koju zele da oduzmu i daju drugoj obitelji,tu se umjesala i bioloska majka,pa bi bilo dobro da ishod te price bude ovdje negdje.

Upravo o toj prici sam i govorila Astra. Drago mi je da si videla. Krajnji epilog se jos ne zna.. i nisam znala gde bi s pricom pa sam je mahinalno stavila na svoj blog.

Poznati stranac

понедељак, 06. јун 2011.

Traktori i cveće




Pre nekoliko dana sam pročitao u
Internet izdanju nekih dnevnih novina jednu veoma zanimljivu vest. Radi
se o sledećem: Stanovnici sela Kupusina su u rupe na putu koji vodi do
njihovog sela posadili sadnice cveća. Cilj im je bio skrenuti pažnju
nadležnih na ovaj problem. Nisu pisali peticije, protestovali ispred
opštine, lepili plakate i slično već su posadili oko hiljadu sadnica
cveća.

Njihova originalna
ideja me potpuno oduševila i hteo sam da saznam još nešto o toj akciji.
Većina najtiražnijih dnevnih novina u Srbiji je prenela ovu vest, ali u
dve rečenice i nekako neprimetno. Cveće u rupama na putu su simbolično
izgazili traktori koji su blokirali pola Srbije. Traktoristi nisu bili
ni približno originalni kao Kupusinci ali su okupirali naslovnice svih
dnevnih listova i dobili su dobru minutažu u informativnim emisijama na
svim televizijskim kanalima sa nacionalnom i lokalnom frekvencijom.
Problem
traktorista je bio veoma ozbiljan i oni su poslali glasnu i jasnu
poruku koju je svako u ovoj zemlji čuo i o kojoj su svi pričali.
Kupusinci su pokušali da skrenu pažnju nadležnih i javnosti na svoj
lokalni problem, ali kao da nisu bili dovoljno glasni. Njihov problem
će gotovo sigurno biti rešen, ali način na koji su pozvali na rešenje
problema zaslužuje mnogo više od dve rečenice na petnaestoj strani
dnevnih novina.

Ovako je Marko Somborac "video" rešenje problema!

Kupusinski jabučar

Svakog meseca pređem oko 3-4
hiljade kilometara i rupe na putu mi stvarno smetaju. Kad se vozim sam
i upadnem u rupu onda glasno opsujem, a ako imam saputnike onda u sebi.
U Kupusini sam bio više puta i mogu da potvrdim da je put do sela u
užasnom stanju.
Čim se skrene
sa puta Sombor-Apatin i sa jedne i sa druge strane puta se bele
plastenici. Plastenik, voćnjak, polje posađeno crnim lukom, voćnjak,
plastenik, kupus... Po tome su Kupusinci poznati - vredni voćari i
povrtari. Pola tezgi na somborskoj i apatinskoj pijaci nudi proizvode
koji su proizvedeni u ovom selu. Ako kupite jabuke na jednoj od ove dve
pijace verovatnoća da je proizvedena u Kupusini je iznad 90 posto. Pre
raspada SFRJ njihovi proizvodi su dospevali u sve krajeve bivše države.
Kupusinci se posebno diče svojom sortom crnog luka koji se zove
"Kupusinski jabučar". Nezvanično - najbolja sorta luka za kuvanje
riblje čorbe.
Selo Kupusina je
nastalo sredinom XVIII veka kada se ovde naseljavaju mađarske i
slovačke porodice. Prema nekim izvorima naziv selu su dali naseljeni
Slovaci. Početkom XX veka selo dobija i mađarski naziv Bacskertes koji
je u zvaničnoj upotrebi do kraja I svetskog rata i od 1941.-1944.
godine.
Centrom sela dominira katolička crkva Svete Ane koja je građena između 1808. i 1813. godine.
Seoska
arhitektura je dosta skromna, ali je zanimljiva i privlačna. Svako ko
se prošeta ulicama sela sa foto aparatom u ruci neće ga napustiti
razočaran.

Kupusinci kažu da imaju problem sa rupama na putu?!

Ja sam ovo cula iz prve ruke,ali nisam vjerovala da su rupe bas tolike i na svakih par metara....zaista veliki nemar.
Ideja je bas dobra,posadi cvijece,bar ce automobilist vidjeti kud ne treba da vozi.

Astra ::

Ja sam ovo cula iz prve ruke,ali nisam vjerovala da su rupe bas tolike i na svakih par metara....zaista veliki nemar.
Ideja je bas dobra,posadi cvijece,bar ce automobilist vidjeti kud ne treba da vozi.

Svakako...da mi nismo narod kakav jesmo . Za sat vremena nije bilo nijednog cveta -sve je pokradeno .

Danubius ::

Astra ::

Ja sam ovo cula iz prve ruke,ali nisam vjerovala da su rupe bas tolike i na svakih par metara....zaista veliki nemar.
Ideja je bas dobra,posadi cvijece,bar ce automobilist vidjeti kud ne treba da vozi.

Svakako...da mi nismo narod kakav jesmo . Za sat vremena nije bilo nijednog cveta -sve je pokradeno .

Bruka!

Danubius ::

Astra ::

Ja sam ovo cula iz prve ruke,ali nisam vjerovala da su rupe bas tolike i na svakih par metara....zaista veliki nemar.
Ideja je bas dobra,posadi cvijece,bar ce automobilist vidjeti kud ne treba da vozi.

Svakako...da mi nismo narod kakav jesmo . Za sat vremena nije bilo nijednog cveta -sve je pokradeno .

Joj to sam pretpostavila i d ane kazes....kakv smo mi to narod,iz ciganke bi dijete izvadili.pih!

Rodni Troter, gradonačelnik ''Nju Nau-a''

http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/142350/Rodni-Troter-gradonacelnik-Nju-Naua

Još jedan spomenik kulture u Apatinu u nepovrat oštećen. Bakarni lim koji je pokrivao
neoklasicističku grobnu kapelu porodice Wajndl u Apatinu je nestao.
Skinuta je kompletna bakarna oplata ovog jedinstvenog kulturnog
spomenika na Gornjem groblju u Apatinu. Šteta je procenjena na blizu
400000 dinara.

...a osvetljenje i video nadzor , na koga je kao "utrošeno" par miliona dinara -i ovoga puta "nije radio" .
Razmere ovoga krova su tolike da treba bar 5 ljudi sa alatom da radi koji sat da bi skinuli -i "niko ništa nije video " ???
Nije prvi put....

Program 48. Apatinskih ribarskih večeri


17.06.2011.

SREDA 06.07.2011.
18,00 čаs. Stаdion „Mlаdost“ Utаkmicа debeli-mršаvi
19,00 čаs. Dom kulture: Film zа decu: „ŠREK: SREĆAN ZAUVEK“-аnimirаni
20,00 čаs. Trg Oslobođenjа Blok V (Bivšа prodаvnicа nаmeštаjа)
IZLOŽBA MUZEJ DUNAVA
„Nekаd behu аlаski dаni“
„Uvod u Specijаlni rezervаt prirode Gornje Podunаvlje“
20,00 čаs Progrаm nа Trgu Oslobođenjа:
- Mаžoretkinje defile
- KUD „Ivo Lolа Ribаr“Sontа
- Grupа „Mаgijа“
- Rаdа Mаnojlović
22,00 čаs. Otvаrаnje „Apаtinskih ribаrskih večeri“:
Vаtromet
Degustаcijа ribljeg pаprikаšа

ČETVRTAK 07.07.2011.
19,00 čаs. Dom kulture: Film zа decu: „GROZAN JA“-аnimirаni
20,00 čаs Progrаm nа Trgu Oslobođenjа:
- Ilijа Ilić
- Grupа „Šinobusi“
- Grupа „Frаjle“
- Grupа „TLH“
21,00 čаs. Tаkmičenje zа „Zlаtni kotlić“ – kvаlifikаcije

PETAK 08.07.2011.
18,00 čаs. Pristаn Apаtin - Trkа čаmаcа „Apаtinаc“ nа veslа
18,00 čаs. Plаto nа kаnаlu pored “Bele loze” (bаjkersko veče)
- Grupа „Bitаnge“
- Grupа „Cover Up“
- Grupа Tribute“Black Sabbath“
- Grupа „Neartikulik a na biber“
- Grupа „Super novа“

19,00 čаs. Dom kulture: Film zа decu: „PRIČA O IGRAČKAMA 3“ - аnimirаni
20,00 čаs. Gаlerijа Meаnder "Izložbа fotogrаfije sа konkursа Kаncelаrije zа mlаde „SMEH NAJBOLJI LEK“"

20,00 čаs. Crkvа „Uznesenje Mаrijino“ - Koncert horske muzike
(učestvuju hor iz Trstа i hor „Jedinstvo“ iz Apаtinа)

20,00 čаs. Trg Oslobođenjа:
- Kud „dunаv“ Apаtin
- Grupа „Vreteno
- Grupа „Mаgijа“
- Grupа „Apsolutno romаntično“
- Grupа „Momo i Dodir“
20,00 čаs. Otvoreno prvenstvo u kuvаnju ribljeg pаprikаšа
21,00 čаs. Bаnjа Junаković
- Miloš Rаdović - bаriton
(stаrogrаdske pesme i romаnse)
- Luis
- Izbor zа mis Dunаvа 2011
22,00čаs. Dvorište OŠ „Žаrko Zrenjаnin“
- Techno party „Milenijum“

SUBOTA 09.07.2011.

10,00-14,00 čаs. Dunаvаc kod restorаnа „Plаvа ružа“
Tаkmičenje zа „Zlаtnu ribicu“
15,00 čаs. Proglаšenje pobednikа
18,00 čаs. Plаto nа kаnаlu pored “Bele loze” (bаjkersko veče)
- Grupа „Change“
- Grupа „Azra Tribute“
- Grupа „Strаh od letenjа“
- Grupа „Etnikа“
- Grupа „Neverne bebe“

18,00 čаs. Bаzen „Bаjove bаšte“ Svilojevo - Lov ribe rukаmа

18,00-21,00 čаs. Bаnjа Junаković - Apа open (pikаdo)

19,00 čаs. Dom kulture: Film zа decu: „RANGO“-аnimirаni

20,00 čаs. Progrаm nа Trgu Oslobođenjа
- KUD „Jožef Atilа“ Svilojevo
- KUD „Petefi Šаndor“ Kupusinа
- KUD „Prigrevicа“ Prigrevicа
- Grupа „Gold“
- Nаdа Topčаgić

Proglаšenje „Nаjpecаrošа“ zа 2010 godinu

21,00 čаs. Dom kulture: Koncert Hor „Jedinstvo“ Apаtin, Hor – Trst
Ljudmilа Gros Popović – soprаn-Ruske pesme
Svetlаnа Tirmenštаjn – klаvir-Ruske pesme

21,00 čаs. Tаkmičenje zа „Zlаtni kotilić“ - Finаle

21,00 čаs. Bаnjа Junаković

- Grupа „Dunаvski biseri“
- Ekstrа Nenа
- Oliver Njego
- Nikolа Rаcko

NEDELJA 10.07.2011

11,00 čаs. Otvаrаnje trgа „Nikole Tesle“

11-15 čаs. Biciklističkа trkа

12-20 čаs. Bаnjа Junаković - Apа open (pikаdo)


19,00 čаs. Dom kulture: Film zа decu: "KAKO DA DRESIRATE SVOG ZMAJA“ - аnimirаni
20,00 čаs. Progrаm nа Trgu Oslobođenjа

- Grupа „Ludi crv
- Grupа „Harmonu river“
- Grupа „Ribljа čorbа“
- Đuro Pаlicа- kursаdžije

Kao što se vidi iz priloženog -neće faliti solidne muzike . Ne znam odakle pare za ovo ,ali nije ni važno....bar nisu dali "Grandovcima"

PROGRAM ZA 29.06.2011.
MEĐUNARODNA MANIFESTACIJA
... DAN DUNAVA - Apatin


18:00 Polazak čamaca i kompe iz Marine ( KAJAK KLUB PANONIJA,USR BUCOV I RONILAČKI KLUB APATIN, ŠU APATIN );

18:15 Svečano otvaranje međunarodne manifestacije ( predsednik opštine Dr Živorad Smiljanić ) i najava planiranog programa ;

18:15 Puštanje poruke mira sa Dunava zajedno sa predstavnicima iz Hrvatske;

18:30 Nastup KUD „Dunav“ ( igre i pesme u prigodnoj koreografiji ) ;

18:30 Promocija suve pecaroške discipline – gađanje u metu olovom i pecanje na kariku;

18: 45 Odbojka na travi kod restorana „Zlatna kruna“;

19:00 Basket kod restorana „Šaran“;

19:15
Program predškolske ustanove „Pčelica“ na dečjem igralištu kod Hrama
Sv. Apostola ( šareni svet Dunava na asfaltu, prigodne igre i recitacije
);

19:30 Demonstarcija ronilačkih veština na Dunavu kod Pristana;

19:45 Jet-sky atrakcije na Dunavu ispred šetališta - vožnja skuterom UG „Jet –sky, Splavari“.

Što je lep ovaj most. Baš mi se dopada.

Samouka ::

Što je lep ovaj most. Baš mi se dopada.

Vara noćni snimak U stvari je ovakav

Pa... iskreno, nije romantično kao što mi se učinilo. Ima li nešto romantičnije u Apatinu?

ПОШТОВАНИ
ПРИЈАТЕЉИ И ОВЕ ГОДИНЕ ВАС ПОЗИВАМО ДА ДОЂЕТЕ И УЖИВАТЕ СА НАМА НА
2.ЛИЧКОЈ ОЛИМПИЈАДИ, КОЈА ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У БАЊИ ''ЈУНАКОВИЋ''!
ДОБРОДОШЛИ!


С А Т Н И Ц А
до 08.00 час. Долазак екипа уз традиционални ЛИЧКИ дочек
од 08.00 до
...09.00 Пријаве екипа
09.00 до 10.00 Дефиле учесника и свечано отварање
10.00 - 13.00
1. Трка у врећама ( деца ) и додела награда
2. Квалификације - такмичење у превлачењу штапа
3. Такмичење у ходању по брвну, проглашење победника и
додела награда
4. Квалификације - такмичење у вучењу куке
5. Такмичење у скоку у даљ из места, проглашење победника
и додела награда
6. Квалификације - такмичење у обарању руке
од 13.00 до
14.00 Пауза за ручак
14.00 - 18.00
1. Такмичење у вучењу куке – финале, проглашење
победника и додела награда
2. Такмичење у бацању камена с рамена, проглашење
победника и додела награда
3. Такмичење у превлачењу штапа – финале, проглашење
победника и додела награда
4. Такмичење у скоку у вис из места, проглашење победника
и додела награда
5. Такмичење у обарању руке – финале, проглашење
победника и додела награда
6. Такмичење у пењању уз стожину, проглашење победника
и додела награда
7. Такмичење у надвлачењу конопа, проглашење победника
и додела награда
18.00
Проглашење екипних победника и додела награда
Организатор задржава право да промени сатницу током одржавања
манифестације.

A od naše olimpijade ništa?

Mislim na okupljanje, pa da pušimo zajedno, a nepušači...pa, šta god...

OTKRIVANJE SKULPTURE NIKOLA TESLA

Nedelja, 10. jul 2011 god.



Danas 10. jula, dr Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke u Vladi
Republike Srbije svečeno će u Apatinu, sa početkom u 11,00 časova
otkriti skulpturu Nikola Tesla odlivenu u bronzi, rad beogradskog
akademskog vajara Dragana Radenovića.. Skulptura će biti postavljena na
gradskom trgu koji će ubuduće nositi Teslino ime, a prostire se na
potezu iz pravca ulice Srpskih vladara od početka ulice Petefi Šandor i
kompleksa, sa spomen obeležijma, pored zgrade Doma kulture Apatin. Nakon
svečanog otkrivanja skulpture Nikola Tesla u velikoj sali Doma kulture
Apatin, sa početkom u 11,30 časova, biće održana Svečana akademija
posvećenja obeležavanju 10. jula - Dana nauke Republike Srbije. To će
biti prvo obeležavanje u Apatinu ovog velikog datuma srpske nauke. O
životu i delu Nikole Tesle, slavnog srpskog naučnika i genija svetskog
glasa, govoriće MIlovan Matić, beogradski publicista, istraživač života,
rada i dela Nikole Tesle i autor poznate knjige Teslina proročanstva.
Vlada Republike Srbije je na svojoj sednici od 26. avgusta 2010. godine
datum 10. juli – dan rođenja Nikole Tesle (Smiljan, 10.07. 1856. –
Njujork, 07.01.1943.), proglasila za Dan nauke Republike Srbije i
uputila incijativu Ujedinjenim nacijama da se isti dan proglasi i za Dan
nauke u svetu. Žitelji Apatina, u kome brojčano dominira etnički korpus
Ličana i njihovih potomaka uglavnom koloniziranih posle Drugog svetskog
rata na prostoru današnjeg Apatina, su ponosni što će najlepšti trg u
njihovom gradu nositi Teslino ime, uz napomenu da ime Nikole Tesle u
Apatinu nose Gimnazija i jedna od najvećih ulica.


----------


A na FB se Apatinci već naveliko komentarišu novi spomenik .

Naime -Tesla sedi "u vazduhu" , tj praktično se ceo spomenik "oslanja " na jednu nogu (ne znam da li vidite ,slikica ja mala )


Zatim-okrenuo je ledja gradu i Trgu -gleda na stambene zgrade ,Kinesku radnju i privatnu apoteku-umesto na Dom Kulture, centar ,trg, i park u kome se isto nalaze razni spomenici?


Pa onda dolaze komentari tipa "koliko miliona smo platili " ,do onih tipa "Već ga Romi zagledaju (spomenik je masivna bronza " itd ....

Radi se o tome da nas lokalna vlast(SPS -Radikali) par godina unazad "usrećuje " raznim spomenicima koji nemaju veze sa gradom ,a koštaju teške milione .

Tako imamo Niku od Samotrake , pa neku ogromnu čaplju od prohorma ...i razne druge gluposti -a fali puno toga od osnovnih stvari.

Novac ide iz mesnog samodprinosa -harač koji nema više nijedna opština u Srbiji , niti ko kaže gde ni zašto idu ta sredstva , niti ko šta pita narod koji taj novac daje.
I mozda nevazno....ali da bi se tamo postavio Tesla-deci iz zgrada je uzeto jedino igralište koje im je "grad" , tj ista ova vlast teatralno "dala ".