PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /

Malo i sportskom ribolovu ,tj pecanju . 
Pecate li ,na kom nivou ,koliko često ,koju ribu ? 

evo 2 komata:)))

Koji mamac , brate montoya ?Krupnije novcanice Eura , kljucevi audija, kreditne kartice, ili kombinovano? :twisted:

Jok bre Danubius.Samo "glista" od 25 cm.

ofco gde to iskopavas

el ima tko metar da izmjerim :scratch: :twisted:

jok bwe, merish od noktiju do lakta i to je to:)))

El ti dugacki...nokti :geek:

hahhhaaaa, da secem nokte ukoliko ti nepashe:))

Poplasih se ogrebotina :twisted:

nema kandzi:))

onda mozeee :cheers:

raspremi se.sad cu ja :bounce:

spreman..zagrevam se:))

sa ovakvom brnjicom prolazis garant

samo ne zaboravi da mu stavish kosharicu na brnjicu ( ahahahahahahah...upsssss :geek: )

Prolećno zagrevanje



Za poštene varaličare većina riba grabljivica u prolećnom periodu je u zabrani. Jedina disciplina koju varaličari mogu upražnjavati u rano proleće je lov bucova. Prolećno varaličarenje ove ribe se znatno razlikuje po načinu i tehnici ribolova od uobičajenog u letnjem ili jesenjem periodu. Naime, prolećno varaličarenje koje se najčešće odvija po visokom vodostaju i mutnoj vodi, varaličarima uglavnom služi kao zagrevanje pred pravu sezonu. U zavisnosti od prave temperature vode, period mresta bucova obično počinje polovinom aprila i traje do polovine maja, ali ova riba nije označena kao plemenita pa njen izlov nije ograničen ili zabranjen. U periodu koji predhodi mrestu gotovo i nema karakterističnog rauba bucova na površini vode, ili se samo ponegde može uočiti bežanje sitne ribe. To je najbolji znak da se u tom periodu bucov hrani u srednjem sloju vode, ili čak pri dnu. Najefikasniji sistem u tom periodu je onaj sa otežanjem poput tirolskog drvceta, težeg pilkera ili izduženog olova sa trokrakom udicom u zadnjem delu. Sistem se kompletira sa po jednim do dva strimera, na predvezima iznad otežanja. Potopljeni objekti, platforme i plovila na vodi, obično su mesta na kojima su jata bucova skoncentrisana. Dešava se da se na nekom mestu love samo sitni primerci i bez obzira koliko ribolovac bio uporan, teško je isprovocirati krupne bucove, pa jedino preostaje promena lokacije. Ponekad je nedelotvorno pecati sa obale pa u tom slučaju treba pokušati iz čamca. Kada se „nagazi“ jato često se dešava da se na sistem ulove po dva, čak i tri primerka, u zavisnosti koliko je strimera navezano na sistem. Ovaj period godine retko nagrađuje ribolovce krupnijim primercima i retko se love komadi teži od kilograma. Umesto toga može se uloviti veći broj manjih primeraka, što ni u kom slučaju ne treba zloupotrebljavati i ribu u džakovima odnositi kući.


Bela riba u proleće

U prolećnom periodu, kada je voda još uvek hladna, a bela riba više skoncentrisana na mrest, potrebno je izbegavati grub pribor, jer tada riba uzima mamac ispitivački. Tanki monofili dijametra 0,16mm, tanke
manje udice i lagani plovci do dva grama težine pravi su izbor pribora za probirljivu belu ribu. Njeno primamljivanje, koje se obavlja bacanjem
primame (hrane) u vodu na mesto može znatnouticati na uspeh ili neuspeh ribolova. Naime, veće količine nekvalitetne hrane, krupne zrnaste hrane mogu negativno uticati na ishod ribolova, pa zato ako nemate kvalitetnu hranu bolje je pecati bez primame. I sa mamcima je potrebno eksperimentisati, pa ako neće na crve, treba probati tanku glistu, a ako plovak miruje treba ga malko cimnuti da riba lakše uoči mamac.

Lokacija ili mesto ribolova je takođe veoma bitno. Često se dešava da od nekoliko ribolovaca samo jedan lovi ribu, upravo zbog najboljeg mesta.
Na primer, desetak ribolovaca je zauzelo mesta uz bent do koga se Dunav izlio, a samo jedan je zauzeo mesto gde se nalazi putić do korita Dunava. Upravo on ima najviše šansi za ulov, mamac ne lebdi iznad kupina i trave, već je spušten do samog dna. Putić je utabana zemlja i uz to riblja staza, gde riba lako pronalazi mamac. Zbog visokog vodostaja
Dunava i čestih oscilacija nivoa vodostaja u ovom periodu se ne može očekivati da na jednom mestu svakodnevno lovite veće količine bele ribe.
Oni ribolovci koji ne vole čestu promenu mesta opredeliće se za vode na kojima vodostaj ne oscilira mnogo poput raznih kanala, jezera i bara.

Pošto vidim da smo postali neozbiljni na ovoj temi-a da tema ne propadne, ovde ća biti stavljane aktuelnosti iz sveta sportskog ribolova, iliti pecanja.Slučajno sam iz takve porodice(otac mi je bio predsednik Ribolovnog saveza Jugoslavije , medjunarodni sudija , i direktor reprezentacije )tako da hteo-ne hteo , moralo se "zalepiti" U svakom slučaju, neće škoditi da se malo nešto sazna o tom sportu.


BUCOV

Bucov ima izuzetno razvijeno čulo bočne linije, odlično vidi i razlikuje boje. mresti se od polovine aprila do polovine maja, pri temperaturi od 18-22 C, na dubini od 1,5-2m, na pešcanom ili šljunkovitom dnu i na delu reke sa sporijim tokom. Sve do prve godine života hrani se planktonom, nakon čega prelazi na mlađ drugih vrsta riba.

Bucov je dnevna grabljivica, ali se po mesečini i tihom vremenu, bez vetra, hrani noću. Kada lovi kreće se u površinskim slojevima vode, a najveći deo vremena provodi na dnu. Lovi na svim mestima na kojima je grupisana sitna bela riba. To su uglavnom limani, ušca manjih pritoka, prelivi preko šporova i većih prepreka u vodi. Aktivnost bucova je prepoznatljiva po bočnim zaokretima u površinskom lovu. Ribu lovi u okretu, s glave i bočno i to ribice koje se kreću uzvodno iz jata. Ako je jato kedera veće, grupa bucova ga razbija i lovi one jedinke koje su se u begu odvojile i predstavljaju lak, jasno definisan plen.

Varaličarenje bucova se može smatrati srednje teškim ribolovom. Štap za površinsko varaličarenje bucova treba birati prema uslovima ribolova. Za površinsko varaličarenje manjim voblerima, potrebno je imati štap bacačke težine 20 do 40gr, zbog što daljeg izbacaja lakših i manjih voblera, dužine 2,7 do 3m i savitljiv u gornjoj trećini dužine. Za daleka izbacivanja pilkera, potrebno je koristiti štap težine bacanja 30-60gr, dužine 3-3,3m, brze akcije vrhom. Mašinica kapaciteta 100m/0,40mm, visokog prenosnog odnosa i sa špulnom za daleke izbačaje (long cast), zadovoljiće potrebe pri ribolovu. Brzo povlačenje varalice i veliki broj zabačaja tokom ribolova, za kratko vreme uništi nekvalitetnu mašinicu, pa se prilikom izbora treba opredeliti za čekrk visoke srednje klase. S obzirom da je u varaličarenju bucova najbitnije daleko izbacivati varalicu i da se borba u najvećem broju slučajeva odvija na većoj distanci, srednjoj dubini, površinskim slojevima i čistijem terenu, odgovarajuća debljina monofila treba da bude dijametra 0,25-0,30mm, niže memorije i veće istegljivosti.

Pre početka varaličarenja, ribolovnom mestu treba prići tiho i NIKADA sa uzvodne strane i od same obale. Ako je pristup mestu pogrešan, šanse za ulov su znatno manje, naročito po bistroj vodi. Sistemi za ribolov bucova mogu se kombinovati na razne načine. Najpopularniji sistem je kombinacija osnovne varalice sa strimerima navezanim iznad osnovne varalice na udaljenosti od oko 40cm. Ako je potreban dalji izbačaj, kao osnovna varalica može poslužiti pilker, kašika ili ručno izrađena olovna varalica. Za kraće izbačaje vobleri su neprevaziđeni kao osnovna varalica i to samo u prirodnim bojama.

Vaser kugla u kombinaciji sa dva strimera je takođe vrlo izazovan sistem za lov bucova, ali samo kada radi pri samoj površini. Površinskim metodama varaličarenja bucov se može loviti sve do kraja jeseni, kada će se povući u dubinu. U zimskom periodu aktivnost bucova je na minimumu, što ce potrajati sve do marta.

El ovo igrica :scratch: Bem ti kod tebe sve duuuuuuuuuuuuuuuuugacko

Storm idemo pecati,pa sto ulofimo :twisted:
uuuuuu...dugackooooo

mamac nam dobar ostalo je lako :cheers:

vuciiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

zakachila sam ga :twisted:

zakacen on,aj sad ti malo gore

Storm_z ::

zakacen on,aj sad ti malo gore

Ne zatezi mnogo, ali "umaraj"...gore ili dole,svejedno, bitno da "trzas" :twisted:

el se mrda ? :scratch:

mawkic ;)

koi dio ? :scratch:

hahaha Al vam se "ribice " ko-prcajuuuu" :twisted:

nishta se ne koprca,napravile smo zamku :twisted:

komunikativn@ ::

nishta se ne koprca,napravile smo zamku :twisted:

hahah Razumes se ti u ribolov, vidim...jeste, jeste...umiri se odmah kada upadne u "mrezu" hehehe

El ti dobra korpa u koju turas ribice :scratch:

hmmm,,samo da je disna u ispravnom stanju..elda ?

Aiiii,kratak mu stap

Storm_z ::

Aiiii,kratak mu stap

Ali zato glista....pravi piton, hehehe Rukovati oprezno, otje da se pljuje :twisted:

Sta vredi glista bez stapa :(

Storm_z ::

Sta vredi glista bez stapa :(

na stapu moze biti i varalica....ovo je prirodni mamac, brend made in Serbia , negovano briznim rukama nasih devojaka, uredno zalivano, provereno ekoloski,,,, :twisted:

wowwwwwww...mamac se zakachiooo,,,fatajjjjjjjjjjjjjj

komunikativn@ ::

wowwwwwww...mamac se zakachiooo,,,fatajjjjjjjjjjjjjj

pazi, klizavo.....ne stiskaj previse...jegulja je to , heheheh :twisted:

Meni se cini da ga Desanka zalivala :scratch:

sad se koprca u vlagi....hahahahahhaha...ajojjjjjjjjj

Komunikacijo,vadiiiiiiiiiii

hladim,,psttttttttt

ja mislila pifo :roll:

Štuka

Karakteristična staništa štuke su stajaće vode, jezera, močvare, rukavci i zalivi, kanali kao i sporo tekuće vode. Štuka lovi iz zasede, pa zato naseljava mesta sa puno zaklona i prepreka u vodi kao što su potopljena stabla, zatravnjeni tereni uz trsku, oko lokvanja i granja... Retko boravi na mestima bez zaklona, i tada najčešce na dnu, u nekom udubljenju, ili pored strmijeg odseka. Ima karakteristican mehanizam lova. Kada je aktivna, nepomična je u zaklonu, ne rasteruje jata riba, već čeka da se usamljena riba (plen) sama približi. Kada identifikuje plen, zauzima položaj i kada se ribica nađe na određenoj distanci i ostvari se ključni nadražaj, sledi napad.

Štuka nije migratorna vrsta ribe i njene selidbe su uslovljene količinom hrane kao i potrebom odgovarajućih uslova za mrest. Po visokoj i nadolazećoj vodi štuka migrira u plavnu zonu za jatima bele ribe, a krajem zime, pri temperaturi vode od +5 C se seli na podrucja sa mekim podvodnim biljem, na kome polaže ikru. Inkubacioni period ikre traje 18 do 23 dana.

Ribolov štuke se, u zavisnosti od težine očekivanog ulova smatra težim i srednjim varaličarenjem. oprema za lov štuke je nešto snažnija od opreme za lov smuda, ali je lakša od one namenjene lovu somu. Štap za ribolov štuke na kanalima i barama na kojima se ne očekuju primerci veći od 4kg, treba da bude dug 2,7 - 3m, težine bacanja 40-60gr, i savitljivosti u gornjoj polovini dužine. Čekrk treba biti odabran u skladu sa štapom i očekivanim opterećenjem što znači kapaciteta 100m/0,40-0,50mm. S obzirom da je štuka odličan borac i da je begove krupne štuke teško amortizovati, potrebno je da je dril na mašinici precizno izrađen i podešen, kako ne bi došlo do pucanja strune.

U ribolovu na štuku na obalu ne treba dolaziti bučno, lomeći granje, već se što tiše približiti na nekoliko metara od vode, jer štuka često boravi u priobalju, uz ivicu trave, ili krošnji palog, polu trulog drveta. Ribolov treba započeti površinskim varaličarenjem, pri čemu se pretražuju sva mesta u priobalju na kojima bi mogla biti prisutna štuka. Plitko zaranjajući površinski vobler, spiner (leptir) ili laganu kašiku, neopterećeni džig, treba voditi sporo, sa čestim trzajima, ili promenama brzine vođenja, zaobilazeći prepreke u vodi. Kada varalicu dovedete u blizinu obale, brzinu vođenja bi trebalo naglo povećati što često isprovocira sumnjičavu štuku. Napad štuke, ako je prisutna, uslediće kod zaobilaženja prepreke.

Varaličarenje štuke na tekućim vodama se vrši metodom pri dnu i srednjim priobalnim slojevima. Varalica se ne zabacuje na veliku udaljenost od obale, jer štuka boravi u zaklonima bliže obali, a hrani se van matice reke. Kad se ribolov obavlja džigovima, varalica se spušta na dno, lagano povlači i podiže na pola metra iznad, pa opet spušta na dno. Štuka najčešće napada džiga u podizanju, zato treba ponavljati radnju koja ostvaruje ključni nadražaj. Najpoznatije varalice za lov štuke su spineri (leptiri), lagane i teške kašike, vobleri i džigovi. Od navedenih varalica svaka će biti lovna ukoliko prilagodimo način vođenja određene varalice, pravilno odaberemo boju i veličinu. Varalice sa plavkastim nijansama (tačkama, prugama...) su dobre za lov štuke u jutarnjim, dok su crvene nijanse lovne u popodnevnim ili predvečernjim časovima. Boja bakra je dobra po jakom suncu i nešto bistrijoj vodi, a beli i svetlo žuti dekori u uslovima srednje ili veće zamućenosti vode. Ukoliko štuka prati varalicu do same obale i ne zgrabi je ni pri naglom ubrzanju vodenja, menjajte varalicu ili dekor, jer je uočila prevaru.

Krajem jeseni, kada reke počnu da nadolaze i temperatura vode padne ispod +10 C, tekuće vode postaju manje produktivni tereni za varaličarenje štuke. Na zatvorenim vodama, barama, vegetacija se proređuje i tek tada počinje pravi ribolov štuke. Od polovine oktobra, pa sve do kraja decembra, uslovi na zatvorenim vodama su idealni. Koriste se svi metodi, varalice i tehnike.

Krajem januara, štuka se priprema za mrest, i ako su vodostaj i temperatura vode odgovarajući, matični primerci ce početi da izlaze na plavnu zonu, pa tada treba završiti sezonu varaličarenja i poštedeti štuku dok ne okonča reproduktivne aktivnosti.

Som

Som je izuzetno grabljiva riba, lovi plen iz zasede i samo se u izuzetnim prilikama upušta u površinski lov. Živi u najdubljim mestima u reci, limanima, pored šporova, mostovskih stubova, u rupama na rečnom dnu i u krošnjama potopljenih stabala. Noću, po mutnoj vodi, kao i po nevremenu praćenom grmljavinom izlazi iz skloništa i lovi uz obalu, pri površini. Usamljenik je i život provodi na jednoj lokaciji , izuzev ako ga viša sila natera da promeni logu. Jedino se za vreme mrestne migracije somovi skupljaju u veće grupe i sele na plavnu zonu radi mresta. Som se mresti u maju i junu pri optimalnoj temperaturi vode od 20 C. Mrest se odvija na plavnoj zoni, na dubini 1,5-2m, na žilama adventivnog korenja vrbe, sa kojih mužjak i ženka pokretima repa predhodno očiste mulj i pesak. Nakon polaganja ikre, na gnezdu ostaje ženka da čuva ikru i potomstvo od manjih grabljivica. Pri optimalnim uslovima inkubacija oplođene ikre traje od 48 do 65 časova.

Varaličarenje soma je u klasi težeg ribolova, čemu treba prilagoditi izbor opreme. Štap treba da bude dugačak 3m, težina bacanja 80-150gr i osrednje savitljivosti. Borba sa krupnim somom preko 15kg je dugotrajna i poželjno je da štap bude snažan ali ne pretežak jer ce vrlo brzo doći do umaranja ribolovca. Mašinica za varaličarenje soma ne bi trebalo da bude manja od kapaciteta 100m/0,50mm. Manji, teretni prenosni odnos, precizan dril, solidan kvalitet izrade kao i pouzdanost u radu, najvažnije su karakteristike mašinice u uslovima teškog ribolova. Na teškim terenima, na kojima se ribolov soma najčešce obavlja, sasvim ce biti dovoljan monofil debljine 0,45mm ili struna 0,25mm, koja obezbeđuje dovoljan izbačaj i pozdanost u borbi.

Sezona varaličarenja soma počinje sa prvim prolećnim porastom vode, krajem marta i početkom aprila. Som se tada masovno diže sa dna i prilazi obali, hrani se intenzivno ribom, tako da se može loviti džigovima i dubokoronećim voblerima (kruškastog oblika sa izrazito jakim zvečkama). Džigovi težine od oko 20gr, od nešto mekšeg materijala, koji proizvode jaku vibraciju pri malim brzinama vođenja, povlače se lagano po dnu i navode na mesto na kojem se očekuje pojava aktivnog soma. Težinu džiga teba odabrati prema dubini i brzini protoka vode. Za površinsko varaličarenje soma najčešce se koriste plitkoroneći vobleri sa zvečkom koji zaranjaju na maksimalnu dubinu od 1m.

Sa površinskim varaličarenjem soma može se početi od polovine aprila kada se voda zagreje na preko 12 C. Prštranje bele ribe ili prestanak rada riba grabljivica (jaza, smuda...) na površini vode je znak da je som prišao obali. On tada lovi iz okreta i često lupi repom po površini. Istu radnju će ponoviti i kada se zbog osveženja ili nekog drugog razloga prevrne na površini, ali tada neće biti zainteresovan za varalicu. U svakom slučaju mu je treba ponuditi.

Som se uspešno može loviti stacionarnom dubinskom metodom na razne mamce, gliste, turboke, kedere, rovca i slično. Posebnu draž kod ribolovaca izaziva ribolov na bućku, koji se odvija po letnjim vrućinama. U toku novembra, kada temperatura vode opadne ispod 10 C, som se povlači na najdublja mesta u reci, prestaje da se hrani i ne kreće se sve do marta i prvog otopljenja vode.

Deverika je riba šaranskog roda. Bliski rođaci su joj crnooka deverika (sinjac) i kesega. Pomenute ribe slične su po formi i načinu života, ali je deverika najveći predstavnik ove vrste. To je riba nizijskih voda, jezera, ribnjaka i mrtvaja. Telo joj je široko i pljosnato srebrnasto bele boje sa sivim perajima i žućkastim bokovima. Leđa su joj visoka, analno peraje produženo gotovo do repa, a usta mala i nisko postavljena. Mresti se u maju i junu, kada jedna ženka baci i do pola miliona ikre. Naraste u severnim vodama i do 11kg, ali ovakvi primerci su i tamo retkost, i pravi ribolovački trofej. U našim vodama, prosečna lovna težina je možda nešto veća od jednog kilograma, ali trostruko veći primerci nisu retki. U stvari kod nas deverika i ne raste veća od tri kilograma. Šteta je samo što polna zrelost deverike nastaje prilično kasno – nakon 3-4 godine života. U vreme mresta mužjaci dobijaju pege po telu – mresni osip.
Deverika je jatna riba koja se po pravilu drži jednog mesta sve do polaska na mrest. Kad se takvo mesto pronađe onda je dobar ulov zagarantovan. Treba znati da se deverika uglavnom zadržava na dubokim mestima reka, a u jezerima tamo gde je dno ilovačasto-peskovito i obraslo vodenim rastinjem. Zimu prespava u krtogu kao i ostale ribe šaranskog roda.
Za vreme mresta deverika ne uzima hranu. Inače, intenzivno napada mamce petnaestak dana po bacanju ikre, posle čega interesovanje za hranu posebno opada, a pojačava se nailaskom jeseni. U proleće, s jeseni i odmah posle mresta deverika traga za hranom po ceo dan, a leti rano ujutru, a ponekad i noću.
Lovi se na plovak i dubinski – čekanjem, finim ribolovnim priborom i sitnijim udicama od broja 10-8. Ribolovni konac od 0.20-0.30mm. Treba reagovati „kontriranjem“ čim plovak iz vertikalnog pređe u horizontalni položaj, jer deverika podiže mamac pre gutanja. U dubinskom lovu valja sačekati drugi udarac. Pošto su joj usta mekana trba je pažljivo vući, a primerke prihvatiti meredovom. Prihranjivanje kuvanom pšenicom, koncentratom za ishranu živine, kukuruznim brašnom i skvašenim i izmrvljenim hlebom, poboljšava uslove za ulov.Mamci kao i za krupaticu, ali deverika rado zagrize i koricu hleba na udici pri samom dnu.

Zapamtite, deverika pre gutanja diže mamac u vis, pa plovak iz vertikalnog zauzima vodoravni položaj. Taj trenutak trba iskoristiti za kontriranje nežno, ali oštro i kratko.
Mamci: Mekani valjčići od hleba ili testa, kuvana pšenica, sitan grašak, crvena glista, a ponekad i crvići iz mesa ili masnog sita.

Blizak je rođak šaranu, ali se od njega razlikuje po brojnim karakteristikama. Tipična je riba toplih i mirnih voda.
Gde živi:
Zivi pretezno u stajacim vodama (bare, ritovi, mrtvaje), ali ga ima i u tihim ravnicarskim rekama sa mekanijim dnom i vodenim rastinjem.Vretenastog je oblika gledano s boka. Medutim, telo mu je pljosnato i pokriveno sitnim, gustim i dobro usadenim krljustima.Boja mu je maslinasto zelena, tamno zuta ili smeda sto zavisi od sredine u kojoj zivi.

Na gubici ima dva brčića. Peraje su u linjaka debele, zaobljene i gotovo crne. Zbog kvaliteta mesa rado je viđen na trpezama, naročito pečen. Mresti se od maja do juna, a ponekad čak i u avgustu. Ženka linjaka baci oko 500.000 komada ikre, koju lepi na vodenom rastinju. Zapaža se, međutim, da ga je sve manje u našim vodama, pogotovo tamo gde živi zajedno sa američkim patuljastim somićem, poznatim među ribolovcima kao „terpan“ ili „cverglan“. Ovaj grabljivac nevelikih razmera, krvni je neprijatelj linjaka, čiju ikru i mlađ neštedimice uništava. Linjak vrlo retko naraste do 5 kilograma. Srednja lovna težina jedva da prelazi 400 grama. Pošto je riba dna to mu je i ishrana prilagođena hrani, koju rijući po mulju obilato nalazi. To su u prvom redu razni crvići, puževi golaći i ritske gliste. Dok linjak rije po dnu na površini vode javljaju se mehurići, koji otkrivaju njegovo prisustvo. Za sportske ribolovce to je najpouzdaniji znak da je linjak u potrazi za hranom.
Tehnika ribolova:
Lovi se od ranog proleća do jeseni. Čim naiđu hladni dani linjak beži u krtog spremajući se da prespava zimu. Pravo vreme za lov linjaka je suton, ali se dobri rezultati postižu i rano ujutru. U vreme velikih žega nerado uzima hranu. Za lov treba koristiti fini ribolovni pribor, sitne udice i lagani plovčić. Udice sa mamcima treba spuštati bliže dnu, ali tako da ne propadnu u mulj. Linjak grize oprezno i sporo, ali zato brzo guta mamac i pruža snažan otpor.

Nije na odmet prihranjivati linjaka za vreme lova kukuruznim brašnom. MAMCI: Ritske i crvene gliste, puževi golaći koji se nađi na drveću potopljenom u vodi, barski crvići, mekani sir i valjčići od hleba. Dobro je ponekad rasporiti glistu po dužini pre stavljanja na udicu. Mislilo se ranije da linjak najradije napada glistice, nova saznanja idu u prilog crviću.
Udice veličine od 12 do 16.

Šaran









Šaran (lat. Cyprinus carpio) je slatkovodna riba sa koštanim skeletom košljoribe i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana.

Latinski naziv: Cyprinus carpio

Lokalni nazivi: krap, krmača, dunavski lisac

Max. dužina: do 120 cm

Max. težina: preko 30 kg

Vreme mresta: od 2. maja do 15. juna



Opis i građaŠaran živi u mirnim i toplijim vodama i može da dostigne dužinu od jednog metra i masu i preko 20 kg. Ima izduženo, oblo telo i krupnu glavu na kojoj su usta okružena sa četiri izraštaja u vidu brkova. Može se obrazovati i izraštaj u obliku cevi kojom šaran usisava hranu sa rečnog dna. Ima jedno leđno peraje koje počinje oštrom žbicom. Leđna strana tela je različito obojena u zavisnosti od staništa na kome živi, dok je trbušna uglavnom svetlija

Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog, tako i sa privrednog aspekta. Od svih riba najčešće se nalazi na našim trpezama - ribnjački šaran – golać - (lat. Cyprinus carpio morpha hungaricus ). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane. Profil divljaka (lat. Cyprinus carpio morpha regina) menja se između 3,5 do 4,5, telo mu prikrivaju velike krljušti, od gore je braon, sa strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute boje. Profil ribnjačkog šarana je 2 do 2,5 kg.

Navike, stanište, rasprostranjenostŠaran obično bira kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu ređe nalazimo. Postoji i tzv. Češki šaran, koji takođe spada u ribnjačke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma leđa. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Često ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti.


Razmnožavanje
Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000 jajašaca koja se razviju za 8 dana.

Mladjahni danubius sa svojim životnim ulovom

SMUDJ Za neke ribolovce ova riba je simbol prestiza i statusa, za neke druge opsesija, gotovo fetis. Da li zbog svoje gotovo mitoloske lepote, ili zbog kvalitetnog i uku-snog mesa, prema smudju nema ravnodusnih. Ova staklenooka grabljivica je najveca riba u svojoj porodici. Najmnogobrojniji odrasli primerci u nasim vodama imaju telesnu masu od 1,2 do 2,5 kilograma, ali tokom letnjeg i jesenjeg lova nisu retki slucajevi da se hvataju smudjevi i do pet kilograma. Dok brana nije zaprecila Tisu kod Beceja, na ovoj reci cesto su lovljeni smudjevi od sest do deset kilograma, duzine i preko 90 santimetara.
Odakle dolazi i koja podneblja nastanjuje
Prapostojbina ove riblje vrste su reke slivova Crnog, Azovskog i Kaspijskog mora, u kojima ih i danas ima u velikim kolicinama. Medjutim, u Sibiru, na severu Rusije i u zapadnim i jugozapadnim zemljama Evrope smudja ima u malim kolicinama samo u rekama Baltickog sliva, do reke Elbe. Glavno prebivaliste smudja su velike i srednje ravnicarske reke istocne Evrope i Panonskog basena, ukljucujuci i njihove juzne pritoke. Ova riba voli duboku i cistu vodu, koristi kao zaklon kamen, panjeve i potopljena stabla na dnu. Takodje prati jata malih ribica i izbegava zagadjenu vodu kod industrijskih ispusta.
Smudj postaje polno zreo sa tri godine starosti. Pripreme za mrest zapocinju polovinom februara intenzivnim hranjenjem. U ovom periodu njegova glavna hrana je sitna riba, uskog tela. Izbegava siroku deveriku, ali i poput stuke ne oprasta ni svom mladem narastaju. U nasim vodama smudj zapocinje svoj mrest od izlivanja reka, od sredine do kraja marta. Severno od Karpata, ova riba svoju reprodukciju obavlja znatno kasnije, posle opadanja reka, u maju, cak i pocet-kom jiina.
Mrest smudja traje od tri do cetiri nedelje. Prestaje da se hrani, izlazi iz dubine i krece ka travnatim obalama, nikad ne izlazeci na plavne terene. Sam mrest se vrsi na veoma originalan nacin. Smudjevi srednje velicine zive u jatima od sedam do deset primeraka. Kada nagon parenja dostigne kulminacijujz jata se izdvajaju parovi koji krecu u potragu za gnezdom. Smudevi se najradije mreste na mekoj travi , na neznim, koncastim izraslinama korena vrbe,gnezdo mora da bude na tvrdom tlu. Pre nego sto zenka polozi ikru, muzjak svojim grudnim perajima ocisti gnezdo od nanetih trulih grana i mulja. Tada se zenka postavlja glavom na dole, gotovo vertikalno i pocinje da izbacuje ikru. Ona to obavlja veoma smireno, bez snaznih naglih pokreta, vec samo ravnomerno mase repom sa jedne na drugu stranu. Jajasca ostaju u travi. Tada prilazi muzjak, takode tiho i poliva ikru mlecom. Za tihog vremena kada se mresti smudj, sa obale se mogu videti mnogobrojni repovi kako se njisu u sentis ritmu . Zenka srednje velicine izbaci i do 200.000 jajasaca koja su su zute boje i velicine do jednog milimetra. Posto baci ikru zenka se udaljava, odlazi u dublju vodu dok muzjak ostaje da bdi nad nasadom, gotovo bez pokreta, dok oplodjena jajasca ce zazive. Gotovo umrtvljen muzjak reaguje na uljeze koji bi da se oslade njegovim potomstvom i naglim jurisem ga proteruje.Mladj smudja raste veoma brzo i pri povoljnim uslovima, u prvoj godini zivota moze da dostigne 300 grama, a kroz dve godine oko kilogram telesne mase. Mladi smudjevi se hrane i krecu u plicoj vodi nego odrasli i mogu se videti na mestima gde voda nije dublja od nekoliko santimetara.. Jednogodisnji smudj uzima uglavnom crvice, gliste i insekte.Tek u drugoj godini udara na sitniju mladj bandara i manje peseve. Ne tako retko desavalo se da manji smudjevi dodju na ruzu od hleba ili valjak od kukuruznog brasna.