TERAJ KERA ; LUTKO MOJA BELA; ILI....

Iz knjige "Teraj kera, lutko moja bela"
u podnaslovu: Vojvodjanski recnik za panonce-pocetnike

Ajavoj! - uzvik zdravo velikog bola
ajzliban- voz, zeleznica; ajzliban je i u pesmu usao, pa se, na primer,
peva: Irizani svaki dan / mole Boga z' ajzliban / da ih vodi sve do
Beca / da prodadu malo kreca
ajzlog - izlog
aldumash - cast za dobro obavljen posao
andrak - vrag, djavo; 'Koji ti je andrak?'
apash - nevaljalac
asna (glagol 'asnirati')- materijalna ili kakva druga korist, hasna:
'Cujes Ciro, dosta si me diro / dosta diro, al' malo asnir'o...'

baba (dugouzlazni) - otac, baæa
bazhdar – oznaka za meru (kad se za nekog kaze da nije bazhdaren, to znaci da u jelu, a narocito u picu nema mere)
begati – bezati, trcati
begesh – kontrabas
bezecovati – rezervisati
bekrija – pijanica, lola
berber – glavoukrasitelj (e gde su ovo iskopali ) za muske
bermet – vrsta karlovackog vina, crvenog s mirisljavim travama (vodite racuna ako ovo pijete, posto ocas posla ‘udari u noge’ )
besne gliste izvoditi – praviti gluposti
becariti se – veseliti se sa svircima, ‘terati kera’
becarusa – zena koja voli tudje muske, ali i meka domaca rakija
bircuz – mala neugledna kafana na cosku, birc, birtija
bostan – zajednicko ime za lubenice i dinje (‘obrati bostan’ – nastradati)
Braca – naziv za deda-strica, treceg po redu, posle Mile i Zlate; tako
se medjusobno oslovljavaju i zdravo dobri drugovi, al’ kad su ozenjeni
i imaju decu
brashnara – devojka za udaju, al’ ne bas dobra prilika
brez – bez, u nedostatku
brezobrazan – bezobrazam
brigesh – briga
brundati – gundjati
bubac – zivinski zeludac, najsladji je kad se skuva u nedeljnoj supi
zutoj k’o dukat... *mmmmmmljaccccc (*prim. potpisnika posta)
bundevara – pita od tanki' kora, punjena struganom bundevom
budzike – zenske gace, debele, s nogavicama koje imaju gumu na krajevima

vagabunda - skitnica, vandrokash
vakela - grdnja, lekcija
vancaga - tupa sekira, ali i nevaljac, hulja, probisvet; 'Necu, makar vancage padale!'
vashka - kera, pas
veker - sat budilnik
viksa - krema za obucu, imalin
vicmaher - duhovit covek, koji zna da napravi shtimung
vurati se - bacati nesto, gurati se

ganc - sasvim, potpuno
gemisht - ono sto je pomesano, najcesce shpricer
glabati - skidati mesto s kostiju zubima; u jednoj pesmi iz Bachke, nova snajka peva: 'Ko me glaba, jos nisam ni slaba!'
glanc udariti - doterati se pred ogledalom do poslednjeg detalja
glacnuti se - podgojiti se, ugojiti se... ali i doterati se
glivajn - crno vino, kuvano, sa secerom, cimetom i limunom, lek protiv nazeba
gomboca - knedla sa sljivama, kajsijama ili pekmezom koleno *mmmmmmljaccccc (*opet prim. potpisnika posta )
gonk - otvoreni hodnik, konk, forauz
goropadan - opasan, naprasit; cesce se upotrebljava u zenskom rodu (khm-khm... )
gospoja - i ona je gospodja, samo mnogo paorskija
grao - siva boja
grenadir-marsh - nasuvo s krompirom
grundirati - premazati temeljnom bojom, ali i oboriti nekog jednim udarcem
gulanfer - skitnica, probisvet
gushchara - losa rakija

danaske - danas, ovog dana
dashta - uzvik u znacenju: Nego sta!
dvared - dva puta
dgunja - dunja, vocka
deklamovati - recitovati, govoriti stihove napamet
denuti se - otici negde
dera - rupa na tarabi kroz koju se provlace macke i kerovi, a ponekad i
svaleri (); pesma kaze: 'Tamo ima jedna dera di prolazi kera...'
dzindzov - momak velik, al' ne mnogo pametan
dibidus - sasvim, potpuno
divaniti - razgovarati
divije - divlje
digod - bilo gde, svugde
dika - momak, djuvegija
dirindziti - naporno raditi
doakati - stati nekom na kraj, pobediti ga
dodjosh - onaj koji nije odavde rodom, arivist, kuferash
domashiti - dohvatiti
dorat - konj mrke boje, mrkov
dospeti - zavrsiti sve poslove, pa sesti i odmoriti se
drvena marija - ukochena osoba
drezhdati - dugo cekati i to uzalud
drechati - plakati, vikati
duduk - nastavak za izlivanje vode na metalnoj kanti, ali i nestrucnjak
dumst - kompot, dunst
dunda - debela zena
dunkl -zagasita, tamna nijansa neke boje
dunster - neznalica
dunja - perjani pokrivac
dustabanlija - onaj ko ima ravne tabane

djilkosh - obesan momak, ali i trgova konjima
djogat - konj bele boje
djuvegija - momak za zenidbu

egal - jednak, ravan
egede - violina
Ejte! - uzvik za dozivanje nekog kome se persira
eksirati - ispiti pice do dna, odjedared, na eks
Eljen! - uzvik u znacenju: Ziveo (madz.)
erlav - krivonog, iskrivljen

zhaket(l)a - kratki kaput, sakov
zhdarknuti - priviriti, kratko baciti pogled
zhdrokati - prekomerno piti ili jesti

zabashuriti - prkiriti, smuvati
zabijachka - klanje svinja, disnoto, svinjokolj
zablesiti se - zagledati se
zabociti se - sagnuti glavo i ne gledati ni levo ni desno
zavrljachiti - baciti
zagrebati - naglo potrcati, nagariti
zadenuti - zakaciti nesto (cvet ili maramicu) u zapuchak ili u kosu
zazjavati - dangubiti, besposliciti
zaintachiti se - uporno traziti
zakeralo - onaj koji stalno nesto zakera, jedivek, glodja, changrizalo
zakovrnuti - uginuti, umreti
zalaufati - zatrcati se. pozuriti
zamindravati - zakerati
zamlata - besposlicar, danguba, zgubidan
zapecak - mesto iza paorske zidane peci na kom, najcesce, prede macak ili deda hrce
zvrndov - neozbiljan i lakomislen deran
zdravo - jako, veoma; vrlo cesto se u Vojvodini moze cuti: 'Zdravo sam bolestan!'
zevzechiti se - glupirati se, bespolsiciti
zejtin - jestivo ulje
zembilj - torba za pijacu, najcesce pletena od rogoza
zepa - velika usta (pogrdna)
zicflajsh - onaj ko ume da 'zagreje stolicu', kaze se da neko ima zicflajsha
zort - strah, prpa
Zuska - Slovakinja, Totica

iberciger - kaput, ogrtach
Idi mi, dodji mi! - neozbiljno, neodgovorno ponasanje
Idi u kilenc! - vrlo blaga psovka, znaci: Idi U Nedodjin! (pocelo je, pocelo )
Idi u ocov! - psovka, jaka
Idi u ochin! - psovka, zdravo jaka
Idi u ochin tochak! - psovka, zdravo jaka, posle nje nema vise divana
Idi u pershun! - blagi prekor (pominjanje pashtrnaka se verovatno racuna u ozbiljnu psovku... hehehhe... dobro, cutacu )
izbubecati - istuci, izdevetati
izgustirati - prestati voleti, kad ti neko ili nesto dosadi
izraubovan - istroshen
ikona - slika na platnu, prikazuje kucnog sveca, visi u prednjoj sobi,
oko nje je shlingeraj, a ispred nje kandilo (i za nju se zadene dukat
iz cesnice... bar je kod nas kuci tako bilo )
irosh - becar, kicosh, zenskarosh (kicoshkaaaaaa... )
iskati - traziti nesto od nekoga
iskezechiti se - iskriviti se, ukezechiti
iskeketiti se - pasti na ledja
istrnjesati - istresti, protresti
ici u frent - ici 'trbuhom za kruhom' po belom svetu, lutati, skitati


jamura(che) - velika jama ukraj sela ostala od kopanja zemlje za cherpice
jankel - kratku kaput, zhaketLa, sakov
jedared - jednom, jedan put, ali i nekad davno, kadgod
jedivek - zakeralo, osoba koja stalno svemu nalazi primedbe
jednocrev - onaj koji je mrsav; narod kaze: 'Nit je crevat, nit alvatan, nit popashan!'
jezicara - zena torokusha, alapacha; tipican primer je frau Gabrijelica iz 'Pop Cira i pop Spira'
jektika - tuberkuloza, jeftika
Jel? - izraz neverice; Stvarno? (dugacko, uzlazno 'e' obavezno )
jeshan - sklon jelu, koji ima dobar apetit
Ju?! - najcesci uzvik cudjenja u Vojvodini; 'Ju, naopako?!', 'Ju, (ta) nemojte kasti?!'
junfer - nevin(a)
jutroske - jutros, ovog jutra

kabo - kofa, amper
kadar (biti) - moci uciniti nesto
kadgod - nekad davno
kajgana - jelo od izmesanih jaja przenih na mati il' slanini (moze i na ulju, al' nije tako ukusno)
kalashtura - nevaljala, opasna yena
kalner - karner, ukras na zenskoj odeci
kamiltej - caj od kamilice
kanda - izgleda, cini mi se
kandirati - useceriti
kandisati - neprijatno mirisati, bazditi
kantar - vaga
kamdzija - bich
kapidzik - mala i uzana vrata na velikoj kapiji koja se otvaraju posebno
karakondzula - opasna zena, najverovatnije vestica, treba je se cuvati
posebno u vreme 'nekrstenih' dana (od Bozica do Bogojavljenja)
karati - grditi, koriti
karuce - vrsta kocije, al' s federima
kasti - reci, kazati
kvocati - oglasavati se kao kvocka, ali i zanovetati
kvochka - kokoska koja lezi na jajim, ali i dosadna zena koja prica mnogo, i nepotrebno
Keka - starija sestra ili tetka
kenjkav - slab bolesljiv, nezan, razmazen
kera - pas
kera terati - veseliti se, davati sebi na volju, najcesce uz pice i
svirce; pesma kaze: 'Teraj kera, lutko moja bela/teraj kera kad si
zapocela...'
kerebechiti se - izmotavati se
kerefeka - grimasa, izmotancija
keriti se - veseliti se uz pice i svirce; u pesmi se to kaze: 'Kericu se i becaricu se, ima kade i ozenicu se!'
kibicovati - gledati nekoga s erotskim pretenzijama, ali i sa strane posmatrati partiju karata
kibicfenster - izbacen prozor kroz koji se vidi na sve strane i bez otvaranja, gukfenster
kilenc - podsmesljivo: Malo sutra! Malo morgen! Doslovno na madjarskom oznacava broj devet
kirbaj - slavlje, al' veliko
kiriti - vuci decu za usi

kitnikez - poslastica od voca, zele (u moje doba, kitnikez je bio samo od dgunja )
kitorast - ratluk... hahahhaha... prvi put cujem i za ovo... a zato po banjama uz kafu dele i ratluk
kliberiti se - smejati se bez razloga (k'o lud na brasno)
knap - taman, pasent, 'ko saliveno'
kobajagi - nije stvarno, samo tako izgleda
kozhu(v) - kozni prsluki
kolmovati - uvijati, kovrdzati kosu
koljivo - kuvano zito sa orasima i suvim grozdjem, zasladjeno
komina - izmuljano, prevrelo grozdje ili drugo voce od cega se pece rakija
korza - setaliste, korzo
korindjati - pevati prigodne pesme od kuce do kuce, o Bozicu ('ja sam mali jasha, dos'o sa salasha...')
korman - upravljac na biviklu
kotarka - chardak za kukuruz, kotobanja, ambar (cini mi se da je joe negde pomenuo kotarku... )
koh - vrsta poslastice od brasna, jaja i secera, pece se u rerni, pa se prelije zasladjenim mlekom
koshati - probati jelo, ali i stajati (prodajna cena)
krasnopis - lepo pisanje
kreveljiti se - praviti grimase
kredenac - kuhinjski orman, gredenac
kreketati - lezati u apsi, biti u zatvoru, ali se i oglasavati kao zabac
krechiti se (dugo 'e') - siriti noge
kretosh - vrsta alve, slatka masa zute boje koja se topi u ustima i lepi za zube, kupuje se deci na vasaru ili seoskoj slavi
krkache - ledja, krsta; kad neko nekog nosi na ledjima, kaze se da ga nosi 'na krkache'
krljati - lomiti, rusiti
krmacha - svinja zenskog pola, pogrdan izraz za neurednu i neodgovornu zenu
krmeljiv - neumiven, neuredan
krpiguz - vrsta korova, popino prase; koristi se i kad se neko 'zalepi' za nas
krtog - rusvaj, veliki nered, vashar
kubura - nevolja, briga, sekiracija, jed
kuburiti - imati jeda, brige
kujnica - prostorija u ukuci, najcesce sa zasebnim ulazom, iz konka, u
njoj jezidani sporet na kome se kuva, astal i cetiri stolice , ali je
tu obavezno i krevet na kom spavaju momci kad se vrate iz becara ili
dede kad su zdravo matori
kulja - kachamak, mamaljuga
kumrija - vrsta divljeg goluba (mislim da je za nju drugi naziv 'gugutka', ali nisam sigurna)
kumst - umetnost, nesto narocito
kurdjel - daleki predak po muskoj liniji (sesto koleno)
kurisati - udvarati se dami
kurjuk - pletenica od kose
kurmaher - udvarac ( e imamo sasavih izrazaaaaa... )
kurtav - kus, zivotinja odsecenog repa; za ono sto se ne moze dogoditi,
kaze se: 'Kad kurtavoj keri, rep vezes!'kuratlisati se - spasti se
kurshlus - kratak spoj na elektricnoj instalaciji, ali i nesporazum medju ljudima
kusur(a) - ostatak novca, samo vece
kucush ('c' kao 'curka') - mali ker, keric

Izrazi koji se mogu čuti samo u Vojvodini .Nešto su izvitoperene reči stranog porekla , nešto autentični vojvodjanski izrazi. Ako i vi znate koji, dodajte.....

da...uglavnom ...skoro sve izraze vetj sam znao..mogu dodati da "berber" je frizer za muske i naravno brijach-nije postojao muski frizer...ima mesta gde samo berber postoji.
Kumrija jeste ime za gugutku
Kulja se kaze u Bachkoj, drugachije je u Banatu, verovatno i u Sremu je treci naziv.
Dragache-kolica za prevoz dzakova i sl.robe-nalik gradjevinskim kolicima .
Kitnikez-zele jeste ali blize kao dzem stegnut..pravi se u modlama(kalupu)i najpre je od dunja
Jendek-shanac(kanal pored puta)
Ba^ba isto kao u bosni Ba^bo..-otac(glavni u kutji)
Kantar-stochna vaga za vetje tezine
shnjur-pertle, konopac...
manila-kudelja, kanap za vezivanje
"ima li shtogod"-da li che biti neshto(unapred se zna da je materijalno-kapitalno)

Ajnpren-supa
Verovatno od nemačke reči "einbrenen" -bukvalno bi bilo "spržiti"
Poprži se malo brašna ,doda voda , malo aleve paprike,malčice masti , peršunovog lista i soli .I naravno, testo preostalo od jučerašnjeg paprikaša ,(juneći ili riblji, koji je smazan) da se ne baci.
Uz to se naprave one pogačice , "buhtle" od praznog kiselog testa -to mu dodje kao dijetalni ručak na brzinu.
Alamunja , vandrokaš , drotoš , djilkoš -sve izrazi za nepouzdanu , neurednu mušku osobu.

Neke reči znam šta znače:-)..zanimljivo jako:))

Deran-dechak, uglavnom za primer....
Ringlov-divlje shljive, shljivcige
ogrozd- nesto sto lichi kao grozdje..
bandar-grgech
shipurika-klip ochiscen od kokuruza...

Evo jednog vojvođanskog obaveštenja na tri jezika (mađarski i engleski -ćirilicom )  :rlol: 
Za nepismene -tu je crtež .

Aj samo da se zapljunem i u ovoj temi onako na brzinu a nastaviću kako mi šta padne na pamet

Šalamada - gusto posejan kukuruz kraj njive, seče se zelen svakodnevno ili svaki drugi dan i nosi kući da se hrani krupna stoka, negde kažu i mišlinger

Kotarka, koš, kotobanja, čardak - spremište za kukuruz

Metar - mera za težinu (100 kg) - kolko meteri žita si navršio? ima on metar žive vage (krupan muškarac), prodao sam bika od šest i po meteri

Mislim Zox da ti mozes jako mnogo doprinijeti ovoj temi....da postane turisticki vodic kroz ravnicu...ahahha
Zanimljivo je citati ne samo rijeci i znacenje,nego i tekstove koji su pisani u tom stilu...hahahah Tvrletove memoare,na primjer.

Astra ovo je tema izmišljena za mene u pravu si. Sve se mislim postaće to moj polublog. Već imam ideju i da fotografski ispratim neke pojmove koje znam.

Vandrokaš ili fandrokaš - uglavnom se podrazumeva skitnica. Ili onaj ko baš ne voli da sedi kod kuće. Ali izvorno ova reč ima drugačije značenje. U XIX veku bio je običaj da kalfe i mladi majstori pre nego se upuste u samostalan posao provedu neko vreme u "vandrovki". To je značilo da se uputi u udaljene krajeve Carstva (misli se na Austrougarsku) i da tamo kod proverenih majstora provedu i po nekoliko godina usavršavajući zanat. Vraćali su se u svoja sela ili varoši donoseći nove alate, tehnike i trendove.  Odatle i to da je današnja Vojvodina (mislim da je slično bilo i u Slavoniji ali me ne držite za reč) bila tehnološki napredna i pratila trendove u zanatstvu, modi i poljoprivredi.

ZoxZoja ::

Astra ovo je tema izmišljena za mene u pravu si. Sve se mislim postaće to moj polublog. Već imam ideju i da fotografski ispratim neke pojmove koje znam.

Vandrokaš ili fandrokaš - uglavnom se podrazumeva skitnica. Ili onaj ko baš ne voli da sedi kod kuće. Ali izvorno ova reč ima drugačije značenje. U XIX veku bio je običaj da kalfe i mladi majstori pre nego se upuste u samostalan posao provedu neko vreme u "vandrovki". To je značilo da se uputi u udaljene krajeve Carstva (misli se na Austrougarsku) i da tamo kod proverenih majstora provedu i po nekoliko godina usavršavajući zanat. Vraćali su se u svoja sela ili varoši donoseći nove alate, tehnike i trendove.  Odatle i to da je današnja Vojvodina (mislim da je slično bilo i u Slavoniji ali me ne držite za reč) bila tehnološki napredna i pratila trendove u zanatstvu, modi i poljoprivredi.

Ovo volim čuti .
Potpuno si u pravu ,"vandrovka" je nešto kao radna knjižica ,u koju su se upisivalo mesto ,vreme provedeno na radu  i "karakteristika" šegrta ,dakle nešto kao CV danas ,i posebno je karakteristično za Apatin bilo "vandrovanje" ribarskih šegrta -bilo da su bili "sa strane" ,bilo da su mladi Apatinci išli negde na "usavršavanje" .Istovremeno je "vandrovka" služila i kao lični identifikacioni dokument ,tipa "lična karta" ,ako te zaustave žandari (panduri)



Vandrovka ribarskog kalfe 1839. godina

Zanimljivo.. sada mi ne pada na pamet ni jedna rec, mnoge su vec navedene ali.. ukoliko se setim, eto me opet!   


- pendzer- prozor
- shor- ulica, sokak
- zavijache -przenice ( ovo svaki put moram da "prevedem" muzu.. hihihihi..)
- coshak- ugao, raskrsnica
- ajnfort- kolski ulaz, kapija
- avlija- dvoriste
- licider - kolacic
- mustra - ima dva znacenja: kalup za krecenje, strikanje, heklanje ali i osoba koja je prefrigana

- dzumbus- haos, nered..
- paor - zemljoradnik
- rinflajsh- kuvano jelo (kuvano pilece meso, krompir, sangarepa.. obavezan deo sremackog nedeljnog rucka)

Lily ::

...
- zavijache -przenice ( ovo svaki put moram da "prevedem" muzu.. hihihihi..) ...

Ovde moram da uložim amandman.

Prženice su suva leba prepržena na plotni (ringli) ili na dužoj viljušci pa direktno na vatri. Namazane belim lukom zvale su se i sirotinjske kobasice.

Zavijače ili pofezne se kod nas u Banatu zovu kvašenice ili moče. Prave se od kriški tvrda leba prvo blago namočena u vodu pa onda uvijena u razmućena jaja i pečena u masti. Luksuzna varijanta je zameniti vodu mlekom. Vrlo česta večera ili "torba".


Kvašenice ili moče

Torba - predmet za nošenje stvari u uobičajenom značenju. Znači još i spakovanu hranu koja se nosi na "radnju" ili na put.

Radnja - prodavnica, dućan ali i odlazak na njivu. U ovom drugom značenju se sve ređe upotrebljava.

Lily ::

-
- rinflajsh- kuvano jelo (kuvano pilece meso, krompir, sangarepa.. obavezan deo sremackog nedeljnog rucka)

ova rijec je germanizam od Rindfleisch sto znaci govedje meso....e sad narod je valjda uz to dodao sve ovo o cemu Lily pise.

Kibicfenster -još jedan (vojvođanski ) germanizam .
Jedan prozor (sa ulice ) je obavezno imao ovaj ,natkriljeni , dodatak ,kao i bočne stranice ,istureno u odnosu na fasadu .
Bukvalni prevod bi bio "prozor za gledanje " tj "osmatranje"  
Funkcija nije baš najjasnija ,ako se uzmu u obzir vojvođanski (baška ,švapski ) običaji da se ne gleda "komšiji preko plota ".
Biće da se nije smatralo damski da se radoznale gospođe i gospođice naginju kroz prozor da bi videle ,a ovo rešenje im daje mogućnost da sa punim dostojanstvom (iza obaveznih muškatli ) otmeno prate šta se dešava "na šoru" .

Baš mi se sviđa ova tema. Malo čitam onaj "rečnik" u prvom postu i da neke termine malo detaljnije objasnim koliko ja znam a možda nekom dam šlagvort kao Daniju za "vandrovku". Nauči ja nešto o ribolovu što nisam ni mislila da ću.

Daklem - VAŠKA.

Vaška je insekt, parazit. Noćna mora majki i školskih vlasti.

Ali vaška je i kera (pas) rase orginal seoski džukac koji danju drema vezan pod slamom a noću čuva avliju od lopova i švalera. Pojam vaška za kere se pojavljuje u starim "rojtanskim" pesmama tj u pesmi Od Bingule Rade se pojavljuju stihovi

Tri je dana pod čardakom spavo
Tri je leba na vaške podavo

Pesma je inače o omiljenoj vojvođanskoj disciplini "ukradi dobre konje". Ima je na You tubu ko hoće da posluša. Ni ja je ne bi znala da nam je zajedno s Jovom Čarugom nije pevao deda-Dančika (deda jednog mog drugara) koji mi je prvi i objasnio tu zabunu oko vašaka.

Takođe je postojalo zanimanje draživaška. Bili su to plaćeni ljudi koji su noću išli selom opremljeni štapovima kojima su udarali po ogradama. Cilj je bio nadražiti vaške tj pse da budu stalno budni i oprezni ali i "besni" da bi bolje čuvali kuću i imanje.

Vaška i draživaška su i oznake karaktera kod ljudi. Vaška je besan, prgav čovek. Od takvog lako mogu da se dobiju i batine. Stevan Sremac je dao u Pop Ćiri i pop Spiri jedan bećarac koji pominje ovu karakternu crtu.

Sad purgeri postali švaleri
Al ne smedu noćom da idedu
Od vašaka paorskih momaka
Vile vuku a purgere tuku
Vile zvreče a purgeri dreče.

Draživaška je čovek koji voli da podbada, da draži baš one za koje zna da će burno reagovati. Mada se još uvek ovaj izraz može čuti za decu koja imaju sklonost da "čačkaju" starije i jače od sebe.

Astra ::

Lily ::

-
- rinflajsh- kuvano jelo (kuvano pilece meso, krompir, sangarepa.. obavezan deo sremackog nedeljnog rucka)

ova rijec je germanizam od Rindfleisch sto znaci govedje meso....e sad narod je valjda uz to dodao sve ovo o cemu Lily pise.

Pola vojvođanskih izraza su iskrivljeni germanizmi. Rinflajš je meso kuvano u supi ili meso od kog se kuvala supa kao i povrće iz nje. Uz baren krompir i sos od paradajza je obavezan deo nedeljskog vojvođanskog ruča (ne samo sremačkog).


Supa i rinflajš

Negde sam pročitala da je ova tradicija obavezne supe za nedeljni ručak jedna od uredbi koje nam je majka-Marija (Marija Terezija) ostavila u amanet. Kako je stanovništvo carstva joj uglavnom bilo poljoprivredno i hranilo se nekvalitetno odnosno uglavnom suvom hranom doneta je uredba da nedeljom za ručak svaka kuća mora da ima supu. Ovim se postiglo to da se bar jedan dan nedeljno jede kašikom što i današnji nutricionisti preporučuju.

:) Zavijace, kazu u Sremu, more bit da je drugojacije u Banatu il' Backoj.. al' u svakom slucaju, kako god ih zvali mnogo ih volem!   

Lily ::

:) Zavijace, kazu u Sremu, more bit da je drugojacije u Banatu il' Backoj.. al' u svakom slucaju, kako god ih zvali mnogo ih volem!   

Nisam ni mislila da te ispravljam Lily nego smo da dopunim tvoj post još nekim detaljem. A moče volem i ja da se ne lažemo.

Zoxy the lokal patriota vojvođanski

Zoxy.. a jos uz nji' i solja bele kave.. ihhaaaaaj.. mljac!   

Daklem,sta je -dera-?Zanima me kako se u kom delu tumaci?   

ZoxZoja ::

Torba - predmet za nošenje stvari u uobičajenom značenju. Znači još i spakovanu hranu koja se nosi na "radnju" ili na put.

U "moj kraj" se ne kaže "torba" nego "pinkla" .
Pinkla ,oštro gledajući ,u srpskom jeziku bi bila "zavežljaj" ili "bošča" .
U bačko -paorskom dijalektu(nemački, mađarski ,srpski odsek)  "pinkla" je i onda kada se radi o korpi punoj hrane prekrivenoj belom tkaninom ,dakle ,kada i nije "zavežljaj" ,a pod "pinkla" se podrazumeva,pored "ambalaže"  i sav sadržaj .
Vadi pinkle -to znači i ,serviraj hranu ,dodaj pribor za jelo .

Lakota ::

Daklem,sta je -dera-?Zanima me kako se u kom delu tumaci?   

"Dera "je drvena ograda (taraba)  .
Iza dere laju kere . 
Tačnije ,mislim ,da se radi o prolazu između taraba ,rupi u tarabi ,bilo da ima onu simboličnu "kapijicu" ili je prolaz nastao tako što su otkinute 2-3 daske .
Nisam siguran -taraba ili nešto oko tarabe jeste .

Zar pinkle nije stvari bilo koje vrste? Ono - "Kupi svoje pinkle i idi odakle si došao!"

Dera je rupa na tarabi tj ogradi ili kako bi mi u Banatu rekli prošću. Može da bude samo prolaz koji kere koriste i onda kad krenu nestajati pilići počinje potraga prema kom komšiji u bašći imaš deru da se zakrpi. Isto tako može da bude i namerno napravljen prolaz do komšije s kojim se dobro živiš. Obično je nešto imprgovizovano, nalonjena neka stara vrata, tarabice (vratanca skuckana od leca tj letvica)...

Negde sam na forumu pročitala ujdurme i Banatske šore. 

značenje? i hvala:)

Ujdurma - smicalica, podvala, šala na nečiji račun dobro smišljena i izvedena.

Banatske šore igra slična američkom bejzbolu. Igrali je dečaci čobančići dok su na ledinama čuvali ovce. O njoj pisao i Mihajlo Idvorski Pupin u svojoj biografiji "Od pašnjaka do naučenjaka". Svake godine se u Tomaševcu (selo kraj Zrenjanina) organizuje prvenstvo u Šorama.

Brisa, brica, britva - kratak nož na rasklapanje, preteča noža skakavca.

Za brisu je vezana jedna zanimljiva pričica kako je nastala. Tamo kad je majka-Mara rešila da joj Srbi graničari kao takvi predstavljaju teret za budžet jer se granica s Turskom pomerila na jug i da je vreme da se isti počnu baviti produktivnim zanimanjima kao što su zemljoradnja i stočarstvo došlo je do demilitarizacije ili razvojačenja Vojne krajine. To isto razvojačenje je značilo da i da nije dozvoljeno posedovanje nikakvog 'ladnog ili vatrenog oružja. Za 'ladno oružje (noževi) je propisano da ne sme biti duže od pedlja. Neko od dovitljivih Banaćana je doakao mudroj Carici i napravio prorez u dršci noža u koje je sečivo upadalo okrećući se oko osovinice.


Današnje brise uglavnom imaju plastičnu dršku dok su orginalne bille drvene

Brisa se nosila o pojasu u kožnoj futroli zvanoj i pataška. Bez nje se nije išlo ni u Crkvu ni u svatove a kamo li na radnju ili za ovcama.


Pataška s brisom o pojasu mog komšije deda-Mileta

Inače brisa se kaže i za oštru, rečitu i slobodnu mlađu žensku osobu.

Brisa se kaže i za tek začet klip kukuruza. "Kukuruz pušta brise"


*majka-Mara ili majka-Marija - Carica Marija Terezija, upotrebljava se i kao sinonim za Austro-Ugarsku carevinu bez obzira na koji period iste se priča.

Jeste,i kod nas se za deru smatra interni prolaz izmedju dobrih komsija..a znamo li sta je unterciger?Dani,nosis li ih   

".. duge gace, za igranje
vito telo, za gledanje..."

.. kad zaladi i zaduva 'ladan severac- nema tog frajera koj' ne pozeli utercinger!   
Jel tako tajo?!    

Jel znate vi šta je to ŠTANICLA?

E to vam je papirna vrećica u koju se nekad pakovao šećer, brašno ili voće. Danas me jedna ženica podsetila na ovaj skoro zaboravljeni izraz pa da ga podelim sa vama da se ne zaboravi opet. Čak sam uzela jednu malu u koju pakuju nakit i slične džidže da vam je i pokažem.

Kirbaj ili Kirvaj (kako se gde izgovara ili čuje izgovoreno) - u osnovnom značenju vašar. Ali onaj deo gde je muzika i zabava. Taj izraz se koristio i da označi zabavu kao takvu. Na primer: Pravli bećari noćas kirvaj kod Makse u kafani.

Često se moglo čuti da mame pitaju decu: Ko je napravio ovaj kirvaj po sobi? U značenju vašar tj nered. Ili u zapovednom obliku: Sredi taj kirbaj po sobi!!!

.. bio kirbaj u Sidu, 19-og avgusta, na Preobrazenje! Pamtim to kao veliku zabavu iz detinjstva.

Lily ::

.. bio kirbaj u Sidu, 19-og avgusta, na Preobrazenje! Pamtim to kao veliku zabavu iz detinjstva.

Baš taj deo Slave sa sve liciderima, ringišpildžijama i onim čikom što gura kolica s ledom u kom su flašice klakera se u raznim krajevima Vojvodine različito zovu ... kirbaj/kirvaj buč ili kram.


Svilene bombone


Ringišpil


"Streljana" - ovde su momci silne novce ostavljali pokušavajući da upucaju ružu ili nešto slično

Evo najtipičnijih slika da se potsetiš Lily

Eeeee daaa!!!! Hvala ti!
Fali samo onaj cika sa automobilima u "areni".. oduvek sam volela da soferiram!

Da se danas malo pozabavimo rodbinskim odnosima i nazivima za srodstva koje važe u Vojvodini. Ograničavam se na Banat tj na Dištrikt mi a ostali Panonci nek dodaju neku dopunu ako imaju.

Tašta/tast ili punica/punac se u Banatu kaže Baba i Starac. Svi ste čuli onaj bećarac

Daće, daće, daće
Baba zetu gaće
a kad vidi Baba hulju
daće zetu i košulju.

Ovde se pod Baba ne misli na staramajku nego na taštu. Gaće koje se pominju nisu donji veš nego deo stare paorske nošnje. Mladi neženjeni momci su nosili ovakvu nošnju.


Obratiti pažnju na vez na čakširama koji je u obliku cveta lale što je karakteristika samo za Banat.



Ovakva nošnja je u stvari više bila letnja radna odeća i u raznim varijantama se nalazi kod svih Panonaca.


I danas postoji običaj da tašta tj Baba daruje zeta košuljom kad joj izvede ćerku iz kuće. Nekad je to bilo par metara tankog platna od kog se šila košulja i vezivao se zetu preko ramena. Danas je to obično "kupovna" košulja koju Baba da upakovanu zetu.

Starac tj tast je manje pominjan u pesmama ali ga ima u poslovicama pa se tako zetovi imaju običaj da kažu:

Ko nema Starca nema ni magarca. - sve u značenju besplatne radne snage kad god ti zatreba.

Šogori - to su muževi od dve sestre. Ili bolje rečeno šogor je svastikin muž. Ovo srodstvo postoji i kao kolokvijalni izraz za momke koji su se zabavljali sa istom devojkom. Isto se za devojke koje se su zabavljale sa istim momkom kaže "One su šogorice" mada to srodstvo ne postoji i u redovnom rodbinskom.

Šurak ili od milošte Šura je ženin brat - negde to nazivaju i pašenog.

Šurnjaja - šurakova žena ili ženina snajka.

Zaova - muževa sestra

Alvaluk i aldumaš

Aldumaš ili alvaluk su sinonimi koji označavaju čast koju neko plaća zbog nečeg. Uspešne prodaje ili kupovine, rođenje deteta, prinove u avliji tipa "dođite na alvaluk oprasila nam se krmača" ... Postoje i tumačenja da aldumaš plaća prodavac a alvaluk kupac ili onaj ko se nečim "ponovio".

Vrlo česta situacija je bila na vašarima gde se trgovalo za veće svote (kupoprodaja krupne stoke, čopora ovaca ili tako nečeg) da prodavac "popusti" cenu taman toliko da i on i kupac plate čast svima zbog uspešne trgovine. Ne platiti alvaluk ili odbiti isti se smatra nekulturom u ovim oblastima. Čaki oni koji ne piju će u takvim situacijama makar prineti čašu ustima "sreće radi".

Vidim ja da sam uzurpirala ovu temu al' to je jače od mene. Daklem danas ćemo da divanimo o tome kako se u Vojvodini zove otac.

Do pre pedesetak godina retko ili bolje rečeno niko oca nije oslovljavao sa tata. Uglavnom su deca oca oslovljavala sa Baba (ne izgovor kao staramajka nego ono kako u Bosni izgovaraju Babo ali sa A na kraju reči). U slučaju da je "baba" već bilo zauzeto onda su deca automatski svog oca zvala onako kako ga je zvao i ostatak familije. Moj otac i njegova braća su svog oca zvali Bata recimo, a mama svog Bača.

Ava
Ata
Baba
Baca
Braca
Bracika
Bacika
Bača
Bačika
Bata
Lala
Čiča
Čika

Ako se setim još nekog dodaću. Uostalom vojvođanska sekcija Foruma nek pripomogne malo. Vrlo često je ovaj porodični nadimak u kombinaciji sa porodičnim, takozvanim špicnamenom bio jedino merodavno ime i prezime za selo. Ono kršteno su koristile poreske i vojne vlasti. Već džandari su znali da će nekog teško naći po krštenom mu imenu već su znali i sve seoske nadimke.

Evo još malo pa će i sezona a pitanje je znate li vi šta je to PAPRIKAŠ? Naravno da ne znate jer ćete pomisliti na ono jelo od mesa i krompira. To je samo jedno značenje ali ima i jedno drugo manje poznato.

U mom kraju Paprikaš je jelo ali i dešavanje. Kad dođe sezona svinjokolja onda su dve najčešće reči DISNATOR ili PAPRIKAŠ. To je bio jedan od poslednjih poslova u kasnu jesen kad se već svi poljoprivredni radovi završe. Danima ranije su se obaveštavale komšije i najbliži rođaci koji su trebali da dođu i pomognu. Bio je to težak ali i lep posao u kom je učestvovala cela familija.


Prljenje svinje na slami. Danas izuzetno retko.

Kad se sve završi onda nastupa druženje do kasno u noć. Redovan jelovnik je bio: kisela paradajz čorba sa sitnim mesom, onda paprikaš kuvan od "otpadaka" mesa i iznutrica (inače teško i kalorično jelo), zatim kiseli kupus ribanac u koji se obično ubacivalo "malo od nadeva", zatim čisto meso pečeno "na vodi" tj bez dodavanja ikakve masnoće i na kraju "da se košta" narezan "nadev". Kao slatkiš bi na kraju domaćice poslužile kiflice sa salom filovane pekmezom od kajsija. Druženje bi znalo da potraje do dubolo u noć uz priču i pesmu. Pa posle par dana kod sledećeg i tako dok svi ne spreme meso za zimu.

"Bili smo kod Arsini sinoć naPaprikaš. Deran im je baš dobar nadev napravio." - ovo je bilo često obaveštavanje zainteresovanih o dešavanjima.

*nadev - masa za kobasice, krvavice, majuške (džigernjače) ali i sami ovi ukusni proizvodi

Mislim da Sremci ovaj običaj nazivaju još i zabijačke. Molim dopuniti moj post ako sam nešto zaboravila.

ZoxZoja ::

"Bili smo kod Arsini sinoć naPaprikaš. Deran im je baš dobar nadev napravio."

Džigernjača (krvavica )  se "u moj kraj" zove "hurka" .
Što se paprikaša i klanja svinja tiče (ne shvati pogrešno )imamo posebne teme "Paprikaši -braća po ljutoj paprici " i "Svinjocid" di se u sitna crevca otom divani (što ne znači da ne možeš i ovdi nastavit*)
Opet ,krvavica koju prave ,da se tako izrazim ,novonaseljeni stanovnici Vojvodine (1945 pa do danas ) uopšte ne sadrži krv?
(na ogromno zgražanje malobrojnijih starosedeoca )
Krv ne stave ,ali se stavi pirinač i još koješta ,pa jedva i crvene aleve paprike ,soli i bibera u krvavici ima .
Tako i u tvoj kraj?

Znam za obe teme al mi nekako bilo najzgodnije da ovde udenem i disnator i paprikaš, prljenje, nadev, krvavice i majuške ... sve su to lokalizmi koji ovde baš pašu.

Što se paprikaša ovog disnatorskog tiče recept nema šanse da skuckam jer to je sistem udinstaj crni luk a majstor sPolja samo pošalje pola vangle sitneži koja se posle dinsta i kad je gotova začini ljutom paprikom. Jede se samo s hlebom a poseban kompliment kuvarici je kad poslednjim komadom hleba omažeš tanjir. Postoji danas običaj da se ta "sitnež" stavi u zamrzivač i da se kasnije kuva ali nikad nije tako ukusan kao kad je disnator.

Ima i ovde pokušaja tj bilo ih je da se dotična "pirindžara" pravi ali je posle par godina taj ružni običaj iskorenjen jer nadev treba da jedu ljudi a ne da se baca Ficku jer "niNašta ne liči".

Ubiće me Astra što sam i ovu priču zbrzala ovde umesto da pošteno skuckam blog :baba:

Ako sam promašila da je za ovu temu,neka neko makne.Šta znače reči andrak i andrmolje?(to sam čula od mame i tate,a nikad nisam pitala šta to znači)

Koji ti je andrak sa pa si se razgoropadila? -Koji ti je đavo pa si ljuta i vičeš? Šta te je spopalo pa si se razbesnela?

Andrmolje obično se misli na odeću i to žensku.

Poreklo reči meni nepoznatao. A često se obe reči upotrebljavaju a i ja ih koristim ponekad.

Hvala Zox.Čim mi zavoni još koja reč ,prijavljujem ti na temu:))

Jeste nekad čuli da se za nekog kaže "Gladan je kao suvačarovo pile"? Sigurno jeste ali koliko vas zna šta to u stvari znači.

Suvača je jedan od mlinova ravnice. Radila je na konjski pogon. Tj uprezali su se konji u "krstak" i kretanjem u krug pokretali mehanizam za mlevenje. U Evropi postoje dve. Jedna u Mađaskoj i jedna u Kikindi (Srbija). Za ovu u Kikindi znam da bi sutra mogla da bude puštena u pogon jer je 100% ispravna.

Suvačar je bio čovek koji je radio u suvači. I danas postoje prezimena Suvačarev i Suvočarov kod nas. Suvačar je živeo u kući koja je bila pored suvače i imao normalno domaćinstvo sa životinjama. Naravno da su pilići tj živina imali izobilje hrane od žita koje je prosipano oko suvače i nije ih trebalo posebno hraniti. Otuda i izreka za nekog ko je sit "Gladan ko suvačarevo pile".


Suvača u Kikindi danas

Još od Forumdana koji smo terali tri dana uz čuvenu repliku iz filma "Ivkova slava" - tri dana je gostinsko se spremam da vam napišem kako se slavi kod mene u Banatu i evo jedva uhvatih malo vremena.

Navečerje - veče pre Slave. Kad prođe Večernje (Bogosluženje uveče pred neki veći praznik) navraćaju komšije da čestitaju navečerje. Budu posluženi kafom, rakijom ili sokom.

Slava - prvi dan Slave to svi znate šta je i kako je.

Pojtarije - Drugi dan Slave. Pre podne se ide na groblje i to obično radi neko od starijih žena iz kuće. Već na doručak dolaze komšije i prijatelji. Tokom čitavog dana traje dolazak onih koji nisu bili na Slavi. Uveče se okupe gosti uglavnom mlađih ukućana na večeru.

Dvojtarije - nastavk onog od juče

Trojtarije - još ima onih koji dolaze da čestitaju proteklu Slavu

Doždernica ili doždernjača - E to je dan za one najizdržljivije i tu se obično usvinji i Domaćin koji se prethodnih dana uzdržavao iz poštovanja prema Svecu i gostima.

Postoji i izraz koji karkteriše ove dana posle Slave. Kod nas se to kaže "prati Svecu noge".

Nisam mislila da ovako brzo dopunjavam ovu temu ali po Kijarinoj želji evo jedne starinske reči koju sam čuvala u rezervi.

Narukovati

Starinski vojvođanski izraz za momke koji su regrutovani odnosno koji si otišli u vojsku. Za takv se govorilo - Narukovali su. I danas se od starih ali baš starih ljudi može čuti kad pričaju o soldačiji da kažu "Kad sam ja narukovao ..." Ili da babe kažu "Ja sam dve godine bila sama jer sam se udala pre nego što mi je muž narukovao".

Ali kao i mnogo dugih izraza i ovaj ima i svoje drugo značenje sem ovog izvornog. Kad žena ostavi muža pa krene priča o tome po selu onda se kaže "Ona Perina narukovala" ili "Ljubina snajka prekjuče narukovala" ... Pre neki dan je moj brat ovaj izraz upotrebio u priči o mladom kolegi kog je trebao da obučava na poslu. "Onaj moj narukovao pre večere već". Trebalo je videti začuđene oči njegove starije ćerke koja nije shvatila ovu rečenicu pa smo morali detaljno da joj objašnjavamo pravo ali i preneseno značenje.

Dakle dragi Forumaši kako je bilo to kad ste vi narukovali? Ali pišite na nekoj soldatskoj temi.

Edit: Slučajno na radiju čula ovu pesmu na temu narukovanja al sa ženske strane. Anđelka Govedarović



P.S. Izgleda da Sremci istu pojavu odlaska u soldate zovu "rukovanje".

Štafir i miraz

Ovih dana toliko sam puta čula da se brkaju ova dva izraza da sam zube istupila objašnjavajući šta je šta.

Štafir

Štafir je devojačka sprema koju čine stvari za svakodnevnu upotrebu. Najsiromašnija devojka će u svom štafiru imati 2 velika perjana jastuka, vuneni jorgan (prošireni ili bračni), bar jedan ćilim i 6 peškira. Što je kuća iz koje je devojka boljestojeća to je sadržaj štafira bio bogatiji. Štafir su zajedno spremale sve žene iz kuće za svaku od udavača. Često uz pomoć rodbine i komšiluka kad se čijalo perje recimo. Ćilime za štafir su obično tkale starije i iskusnije žene iz familije. Karakteristično je recimo za moj kraj da su se ćilimi uvek tkali po tri komada istih šara. Dva za krevete i jedan za sto. Moja pretpostavka je da je ovaj na stolu bio iz praktičnih razloga jer je nameštaj često bio grub pa da se stoljnjaci ne cepaju na grubo otesanom drvetu. Često su se tkale i "sedalice" za stolice sa istim motivom. Peškiri su bili ili jednostavni, beli od kudeljnog platna ili od tankog takozvanog srpskog platna bogato izveženi na ivicama. Ovi veženi su više bili ukras koji se stavljao na Ikonu ili oko ogledala.


Ilustracija iz lokalnog Etno muzeja

Devojka je mogla da ostane bez štafira pri udaji u dva slučaja. Ako uskoči pa roditelji odbiju da joj isti daju. Ili ako bi se mlađa sestra udala pre starije. Postojo je običaj da tad mlađa mora da traži blagoslov od starije i ako ga ne dobije nema udaje. Ili je po zahtevu starije sestre morala da plati "otkup" jer se udaje pre nje. To je najčešće bilo da da svoj štafir. Komšinica baba-Dara mi je ispričala da je ona ovako morala da uradi jer se udala pre starije sestre. Čak ni roditelji nisu mogli da utiču na ovo. Isti običaj postoji i kad su dva brata u pitanju da mlađi mora da traži blagoslov od starijeg ali nema naznaka o "otkupu" prava na ženidbu. Znam da neki i danas poštuju ovaj običaj ali više simbolično i da sestra/brat koji treba da budu "preskočeni" traže simbolične otkupe tipa 100 dinara ili čokolada. Da se običaj ispoštuje. Ovaj običaj ne važi u odnosu brat-sestra nego samo među decom istog pola.

Miraz

Miraz je ono što roditelji daju od nepokretnosti ili pokretnog imanja udatoj ćerki. Najčešće je bilo da joj se kupi ili od roditeljskog imanja da par jutara (lanaca) zemlje. Ako je familija bila bogatija postojala je mogućnost da dobije i neke druge stvari kao što su suvača, vetrenjača, vinograd ili tako nešto ali to su bili ređi slučajevi. Zemlja koju je žena dobila u miraz se uvek "pisala" na njeno ime i to joj je bilo neko osiguranje ako dođe do neke nevolje tj razvoda. Ovakav običaj se pokazao više nego dobar kad je došlo do konfiskacije zemlje posle rata. "Ženska" zemlja nije dirana pa su mnoge familije bukvalno preživele zahvaljujući tome.

Kad je udata ćerka dobila miraz smatralo se da je "izmirena" i da više ne polaže nikakvo pravo na nasleđe roditeljskog imanja. Ono je ostajalo bratu koji je ostao u kući sa roditeljima.

Devojka koja je "nosila" dosta jutara (lanaca) zemlje u miraz zvala se miraždžika.

Tal

Tal ili deo je bio onaj deo imanja koji je deobom roditeljskog imanja pripadao deci. Ako bi devojka  bila jedinica ili jedna od više devojaka (bez muških naslednika) a iz dobrostojeće kuće sa dosta zemlje za nju se govorilo da je "taloškinja". Jer je imala pravo (običajno) da deli roditeljsko imanje.

Novac tj dukati su bili ili deo nakita (ako su nanizani) ili kao miraz i pripadali su ženi. Interesantna je činjenica da se 99 dukata smatralo nakitom a ako se pojavio stoti plaćao se porez državi na imetak. Ovo je podatak za Austro-Ugarsku carevinu.

šlafrok--------mislim da beše spavaćica,
nahtrekla--
pripinjaca-stipaljka

Lakota ::

šlafrok--------mislim da beše spavaćica,

Šlafrok je domaća, kućna haljina, ogrtač. Danas poznatija po slatkišu Jabuke u šlafroku.

Otisnuti

Jedna fina starinska reč koja se skoro već izgubila iz upotrebe.  Retko ko čak i iz neke srednje generacije joj zna značenje.

Otisnuti u stvari znači gurnuti nekog.  Slučajno ili namerno. Tako da padne ako je moguće. 

Ovu reč ne bi ni ja znala da mi nije jedne pričice vezane za mog oca i njegovu babu tj moju prababa-Katu.  Prvo da napravim neophodan uvod da bi priču razumeli.

Nekad nije bilo novaca da bi se momci momčili kako bi voleli. Pa su se jelte snalazili kako su znali i umeli. A to je značilo ukrasti i prodati žita il' kukuruza toliko da Baba ne primeti i da kuća ne štetuje baš mnogo. Sad nekad je bilo lakše ukrasti  neg ' prodati.  Moralo se čekati da u kući ne budu ni Baba ni Mama koji bi ograjsali na raspikuću ko što je i red. Sad Baba bi viko i prasko a ispod brkova bi se smešk'o i u sebi mislio „Otac ga dečiji ta isti sam ja taki bijo“.

Tako jednom ostanu kod kuće moj otac i baba mu Kata. Šta je baba tumarala po avliji i tražila ne znam al verovatno „Ta di ona graorka nosi jaja otac je kokošiji“.  Tako je nabasala i na kukuruz skriven u zadnjoj kupi tamo u vr' avlije. I kao svaka prava domaćica ga pokupila u suknjerac pa pravac kuća. Tu je srela i potencijalnog krivca.

Dijalog njih dvoje:

- Baba šta ti je to?
- Našla sam u kupu pa nosim natrag
- Baba vrati to di si našla
- Ti si to tamo metio. Vidićeš ti tvog  Boga kad ti Vesa dođe sa salaša
- Baba ako te otisnem s tih basanaka nećeš ti nikom mene reći
- Niko, dete, ta ne bi me valjda otisno?
- A jel bi ti mene kazala Bati?
- Neću, Niko dete
- Onda nosi to di si našla i ne čačkaj po avliji di ti mesto nije

Tako je moj otac zadržao svoj pošteno sakriven kukuruz, baba Kata se više nije trpala di joj mesto nije a meni  ostala jedna fina pričica i starinska reč u amanet.



Jedina slika gde smo moja prambaba - Kata i ja.

"REDUŠA  znači -domaćica ili kuvarica u superlativu ,znači dobra i vredna žena u smislu održavanja kuće i rada u kuhinji . 

Još ovakvih starih vojvođanskih izraza možete naći u SREMSKI SLOVAR  

A evo i pesmice Čika Jove Zmaja ,aporpo "reduše" . 


'Reduša' ili 'O mišu'
Reduša je nešto vrlo ljuta.
Bježite joj s puta.
Viče, praska, spuje, kara!
I ovako progovara:
'Eto viš', taj prokleti miš, 
evo opet nove štete, gle'te, gle'te!
Ta to je strahota od tog malog skota!
Gdje osjeti malo jela, hladna, vrela,
tamo skoči da brk umoči.
Ta kolko je mali, poklopce strovali,
progrize mi vreće, pojede mi svijeće,
po ormaru šeta - brava mu ne smeta.
Al počekaj malo, sad mi je na um palo.
Ne bojiš se vike, ne bojiš se psovke,
a da vidim hoćeš li se bojat mišolovke!

Ko na lakih krili po dućani zađe,
pa za časak tili mišolovku nađe.
Trči kući bez obzira, u nju tura komad sira,
pa se smije vraškoj spravi,
u sred sobe na zemlju je stavi.
I vrata zabravi.

Al' evo ti miše da sir omiriše,
već mu čudno zazubice rastu,
brci mu se smiješe, sad će da se omaste!
Uši ćuli, kuša sreću,
pa premišlja: Hoću - Neću.
To je bilo noću, 
svaka duša spava, 
sad je zgoda prava!
Pa se zguri, pa zažmuri,
glavu turi da projuri
kroz te žice nesretnice.
A kad stiže siru bliže od miline sav se topi
a klopka se - sklopi.
'Jao, jao, jao! 
sad sam u zlo pao, 
jao, jao, jao!
sada sam propao!'

Pođe desno, nema kuda.
Pođe lijevo - žica svuda,
lijevo, desno, svud je žica
svud je žica nesretnica!
Tu je plako, tu je ciko,
al mu pomoć neda nitko.
A kad jutro svanu, otvori se soba
a reduša na bijelome danu vidi svoga roba,
pa mu veli: 'a gle mijo, gdje si se to skrijo? 
a da nisi tako lakom bio, još ne bi dolijo.'