TERAJ KERA ; LUTKO MOJA BELA; ILI....

First topic message reminder :

Iz knjige "Teraj kera, lutko moja bela"
u podnaslovu: Vojvodjanski recnik za panonce-pocetnike

Ajavoj! - uzvik zdravo velikog bola
ajzliban- voz, zeleznica; ajzliban je i u pesmu usao, pa se, na primer,
peva: Irizani svaki dan / mole Boga z' ajzliban / da ih vodi sve do
Beca / da prodadu malo kreca
ajzlog - izlog
aldumash - cast za dobro obavljen posao
andrak - vrag, djavo; 'Koji ti je andrak?'
apash - nevaljalac
asna (glagol 'asnirati')- materijalna ili kakva druga korist, hasna:
'Cujes Ciro, dosta si me diro / dosta diro, al' malo asnir'o...'

baba (dugouzlazni) - otac, baæa
bazhdar – oznaka za meru (kad se za nekog kaze da nije bazhdaren, to znaci da u jelu, a narocito u picu nema mere)
begati – bezati, trcati
begesh – kontrabas
bezecovati – rezervisati
bekrija – pijanica, lola
berber – glavoukrasitelj (e gde su ovo iskopali ) za muske
bermet – vrsta karlovackog vina, crvenog s mirisljavim travama (vodite racuna ako ovo pijete, posto ocas posla ‘udari u noge’ )
besne gliste izvoditi – praviti gluposti
becariti se – veseliti se sa svircima, ‘terati kera’
becarusa – zena koja voli tudje muske, ali i meka domaca rakija
bircuz – mala neugledna kafana na cosku, birc, birtija
bostan – zajednicko ime za lubenice i dinje (‘obrati bostan’ – nastradati)
Braca – naziv za deda-strica, treceg po redu, posle Mile i Zlate; tako
se medjusobno oslovljavaju i zdravo dobri drugovi, al’ kad su ozenjeni
i imaju decu
brashnara – devojka za udaju, al’ ne bas dobra prilika
brez – bez, u nedostatku
brezobrazan – bezobrazam
brigesh – briga
brundati – gundjati
bubac – zivinski zeludac, najsladji je kad se skuva u nedeljnoj supi
zutoj k’o dukat... *mmmmmmljaccccc (*prim. potpisnika posta)
bundevara – pita od tanki' kora, punjena struganom bundevom
budzike – zenske gace, debele, s nogavicama koje imaju gumu na krajevima

vagabunda - skitnica, vandrokash
vakela - grdnja, lekcija
vancaga - tupa sekira, ali i nevaljac, hulja, probisvet; 'Necu, makar vancage padale!'
vashka - kera, pas
veker - sat budilnik
viksa - krema za obucu, imalin
vicmaher - duhovit covek, koji zna da napravi shtimung
vurati se - bacati nesto, gurati se

ganc - sasvim, potpuno
gemisht - ono sto je pomesano, najcesce shpricer
glabati - skidati mesto s kostiju zubima; u jednoj pesmi iz Bachke, nova snajka peva: 'Ko me glaba, jos nisam ni slaba!'
glanc udariti - doterati se pred ogledalom do poslednjeg detalja
glacnuti se - podgojiti se, ugojiti se... ali i doterati se
glivajn - crno vino, kuvano, sa secerom, cimetom i limunom, lek protiv nazeba
gomboca - knedla sa sljivama, kajsijama ili pekmezom koleno *mmmmmmljaccccc (*opet prim. potpisnika posta )
gonk - otvoreni hodnik, konk, forauz
goropadan - opasan, naprasit; cesce se upotrebljava u zenskom rodu (khm-khm... )
gospoja - i ona je gospodja, samo mnogo paorskija
grao - siva boja
grenadir-marsh - nasuvo s krompirom
grundirati - premazati temeljnom bojom, ali i oboriti nekog jednim udarcem
gulanfer - skitnica, probisvet
gushchara - losa rakija

danaske - danas, ovog dana
dashta - uzvik u znacenju: Nego sta!
dvared - dva puta
dgunja - dunja, vocka
deklamovati - recitovati, govoriti stihove napamet
denuti se - otici negde
dera - rupa na tarabi kroz koju se provlace macke i kerovi, a ponekad i
svaleri (); pesma kaze: 'Tamo ima jedna dera di prolazi kera...'
dzindzov - momak velik, al' ne mnogo pametan
dibidus - sasvim, potpuno
divaniti - razgovarati
divije - divlje
digod - bilo gde, svugde
dika - momak, djuvegija
dirindziti - naporno raditi
doakati - stati nekom na kraj, pobediti ga
dodjosh - onaj koji nije odavde rodom, arivist, kuferash
domashiti - dohvatiti
dorat - konj mrke boje, mrkov
dospeti - zavrsiti sve poslove, pa sesti i odmoriti se
drvena marija - ukochena osoba
drezhdati - dugo cekati i to uzalud
drechati - plakati, vikati
duduk - nastavak za izlivanje vode na metalnoj kanti, ali i nestrucnjak
dumst - kompot, dunst
dunda - debela zena
dunkl -zagasita, tamna nijansa neke boje
dunster - neznalica
dunja - perjani pokrivac
dustabanlija - onaj ko ima ravne tabane

djilkosh - obesan momak, ali i trgova konjima
djogat - konj bele boje
djuvegija - momak za zenidbu

egal - jednak, ravan
egede - violina
Ejte! - uzvik za dozivanje nekog kome se persira
eksirati - ispiti pice do dna, odjedared, na eks
Eljen! - uzvik u znacenju: Ziveo (madz.)
erlav - krivonog, iskrivljen

zhaket(l)a - kratki kaput, sakov
zhdarknuti - priviriti, kratko baciti pogled
zhdrokati - prekomerno piti ili jesti

zabashuriti - prkiriti, smuvati
zabijachka - klanje svinja, disnoto, svinjokolj
zablesiti se - zagledati se
zabociti se - sagnuti glavo i ne gledati ni levo ni desno
zavrljachiti - baciti
zagrebati - naglo potrcati, nagariti
zadenuti - zakaciti nesto (cvet ili maramicu) u zapuchak ili u kosu
zazjavati - dangubiti, besposliciti
zaintachiti se - uporno traziti
zakeralo - onaj koji stalno nesto zakera, jedivek, glodja, changrizalo
zakovrnuti - uginuti, umreti
zalaufati - zatrcati se. pozuriti
zamindravati - zakerati
zamlata - besposlicar, danguba, zgubidan
zapecak - mesto iza paorske zidane peci na kom, najcesce, prede macak ili deda hrce
zvrndov - neozbiljan i lakomislen deran
zdravo - jako, veoma; vrlo cesto se u Vojvodini moze cuti: 'Zdravo sam bolestan!'
zevzechiti se - glupirati se, bespolsiciti
zejtin - jestivo ulje
zembilj - torba za pijacu, najcesce pletena od rogoza
zepa - velika usta (pogrdna)
zicflajsh - onaj ko ume da 'zagreje stolicu', kaze se da neko ima zicflajsha
zort - strah, prpa
Zuska - Slovakinja, Totica

iberciger - kaput, ogrtach
Idi mi, dodji mi! - neozbiljno, neodgovorno ponasanje
Idi u kilenc! - vrlo blaga psovka, znaci: Idi U Nedodjin! (pocelo je, pocelo )
Idi u ocov! - psovka, jaka
Idi u ochin! - psovka, zdravo jaka
Idi u ochin tochak! - psovka, zdravo jaka, posle nje nema vise divana
Idi u pershun! - blagi prekor (pominjanje pashtrnaka se verovatno racuna u ozbiljnu psovku... hehehhe... dobro, cutacu )
izbubecati - istuci, izdevetati
izgustirati - prestati voleti, kad ti neko ili nesto dosadi
izraubovan - istroshen
ikona - slika na platnu, prikazuje kucnog sveca, visi u prednjoj sobi,
oko nje je shlingeraj, a ispred nje kandilo (i za nju se zadene dukat
iz cesnice... bar je kod nas kuci tako bilo )
irosh - becar, kicosh, zenskarosh (kicoshkaaaaaa... )
iskati - traziti nesto od nekoga
iskezechiti se - iskriviti se, ukezechiti
iskeketiti se - pasti na ledja
istrnjesati - istresti, protresti
ici u frent - ici 'trbuhom za kruhom' po belom svetu, lutati, skitati


jamura(che) - velika jama ukraj sela ostala od kopanja zemlje za cherpice
jankel - kratku kaput, zhaketLa, sakov
jedared - jednom, jedan put, ali i nekad davno, kadgod
jedivek - zakeralo, osoba koja stalno svemu nalazi primedbe
jednocrev - onaj koji je mrsav; narod kaze: 'Nit je crevat, nit alvatan, nit popashan!'
jezicara - zena torokusha, alapacha; tipican primer je frau Gabrijelica iz 'Pop Cira i pop Spira'
jektika - tuberkuloza, jeftika
Jel? - izraz neverice; Stvarno? (dugacko, uzlazno 'e' obavezno )
jeshan - sklon jelu, koji ima dobar apetit
Ju?! - najcesci uzvik cudjenja u Vojvodini; 'Ju, naopako?!', 'Ju, (ta) nemojte kasti?!'
junfer - nevin(a)
jutroske - jutros, ovog jutra

kabo - kofa, amper
kadar (biti) - moci uciniti nesto
kadgod - nekad davno
kajgana - jelo od izmesanih jaja przenih na mati il' slanini (moze i na ulju, al' nije tako ukusno)
kalashtura - nevaljala, opasna yena
kalner - karner, ukras na zenskoj odeci
kamiltej - caj od kamilice
kanda - izgleda, cini mi se
kandirati - useceriti
kandisati - neprijatno mirisati, bazditi
kantar - vaga
kamdzija - bich
kapidzik - mala i uzana vrata na velikoj kapiji koja se otvaraju posebno
karakondzula - opasna zena, najverovatnije vestica, treba je se cuvati
posebno u vreme 'nekrstenih' dana (od Bozica do Bogojavljenja)
karati - grditi, koriti
karuce - vrsta kocije, al' s federima
kasti - reci, kazati
kvocati - oglasavati se kao kvocka, ali i zanovetati
kvochka - kokoska koja lezi na jajim, ali i dosadna zena koja prica mnogo, i nepotrebno
Keka - starija sestra ili tetka
kenjkav - slab bolesljiv, nezan, razmazen
kera - pas
kera terati - veseliti se, davati sebi na volju, najcesce uz pice i
svirce; pesma kaze: 'Teraj kera, lutko moja bela/teraj kera kad si
zapocela...'
kerebechiti se - izmotavati se
kerefeka - grimasa, izmotancija
keriti se - veseliti se uz pice i svirce; u pesmi se to kaze: 'Kericu se i becaricu se, ima kade i ozenicu se!'
kibicovati - gledati nekoga s erotskim pretenzijama, ali i sa strane posmatrati partiju karata
kibicfenster - izbacen prozor kroz koji se vidi na sve strane i bez otvaranja, gukfenster
kilenc - podsmesljivo: Malo sutra! Malo morgen! Doslovno na madjarskom oznacava broj devet
kirbaj - slavlje, al' veliko
kiriti - vuci decu za usi

kitnikez - poslastica od voca, zele (u moje doba, kitnikez je bio samo od dgunja )
kitorast - ratluk... hahahhaha... prvi put cujem i za ovo... a zato po banjama uz kafu dele i ratluk
kliberiti se - smejati se bez razloga (k'o lud na brasno)
knap - taman, pasent, 'ko saliveno'
kobajagi - nije stvarno, samo tako izgleda
kozhu(v) - kozni prsluki
kolmovati - uvijati, kovrdzati kosu
koljivo - kuvano zito sa orasima i suvim grozdjem, zasladjeno
komina - izmuljano, prevrelo grozdje ili drugo voce od cega se pece rakija
korza - setaliste, korzo
korindjati - pevati prigodne pesme od kuce do kuce, o Bozicu ('ja sam mali jasha, dos'o sa salasha...')
korman - upravljac na biviklu
kotarka - chardak za kukuruz, kotobanja, ambar (cini mi se da je joe negde pomenuo kotarku... )
koh - vrsta poslastice od brasna, jaja i secera, pece se u rerni, pa se prelije zasladjenim mlekom
koshati - probati jelo, ali i stajati (prodajna cena)
krasnopis - lepo pisanje
kreveljiti se - praviti grimase
kredenac - kuhinjski orman, gredenac
kreketati - lezati u apsi, biti u zatvoru, ali se i oglasavati kao zabac
krechiti se (dugo 'e') - siriti noge
kretosh - vrsta alve, slatka masa zute boje koja se topi u ustima i lepi za zube, kupuje se deci na vasaru ili seoskoj slavi
krkache - ledja, krsta; kad neko nekog nosi na ledjima, kaze se da ga nosi 'na krkache'
krljati - lomiti, rusiti
krmacha - svinja zenskog pola, pogrdan izraz za neurednu i neodgovornu zenu
krmeljiv - neumiven, neuredan
krpiguz - vrsta korova, popino prase; koristi se i kad se neko 'zalepi' za nas
krtog - rusvaj, veliki nered, vashar
kubura - nevolja, briga, sekiracija, jed
kuburiti - imati jeda, brige
kujnica - prostorija u ukuci, najcesce sa zasebnim ulazom, iz konka, u
njoj jezidani sporet na kome se kuva, astal i cetiri stolice , ali je
tu obavezno i krevet na kom spavaju momci kad se vrate iz becara ili
dede kad su zdravo matori
kulja - kachamak, mamaljuga
kumrija - vrsta divljeg goluba (mislim da je za nju drugi naziv 'gugutka', ali nisam sigurna)
kumst - umetnost, nesto narocito
kurdjel - daleki predak po muskoj liniji (sesto koleno)
kurisati - udvarati se dami
kurjuk - pletenica od kose
kurmaher - udvarac ( e imamo sasavih izrazaaaaa... )
kurtav - kus, zivotinja odsecenog repa; za ono sto se ne moze dogoditi,
kaze se: 'Kad kurtavoj keri, rep vezes!'kuratlisati se - spasti se
kurshlus - kratak spoj na elektricnoj instalaciji, ali i nesporazum medju ljudima
kusur(a) - ostatak novca, samo vece
kucush ('c' kao 'curka') - mali ker, keric

Izrazi koji se mogu čuti samo u Vojvodini .Nešto su izvitoperene reči stranog porekla , nešto autentični vojvodjanski izrazi. Ako i vi znate koji, dodajte.....

Hvala Zox.Čim mi zavoni još koja reč ,prijavljujem ti na temu:))

Jeste nekad čuli da se za nekog kaže "Gladan je kao suvačarovo pile"? Sigurno jeste ali koliko vas zna šta to u stvari znači.

Suvača je jedan od mlinova ravnice. Radila je na konjski pogon. Tj uprezali su se konji u "krstak" i kretanjem u krug pokretali mehanizam za mlevenje. U Evropi postoje dve. Jedna u Mađaskoj i jedna u Kikindi (Srbija). Za ovu u Kikindi znam da bi sutra mogla da bude puštena u pogon jer je 100% ispravna.

Suvačar je bio čovek koji je radio u suvači. I danas postoje prezimena Suvačarev i Suvočarov kod nas. Suvačar je živeo u kući koja je bila pored suvače i imao normalno domaćinstvo sa životinjama. Naravno da su pilići tj živina imali izobilje hrane od žita koje je prosipano oko suvače i nije ih trebalo posebno hraniti. Otuda i izreka za nekog ko je sit "Gladan ko suvačarevo pile".


Suvača u Kikindi danas

Još od Forumdana koji smo terali tri dana uz čuvenu repliku iz filma "Ivkova slava" - tri dana je gostinsko se spremam da vam napišem kako se slavi kod mene u Banatu i evo jedva uhvatih malo vremena.

Navečerje - veče pre Slave. Kad prođe Večernje (Bogosluženje uveče pred neki veći praznik) navraćaju komšije da čestitaju navečerje. Budu posluženi kafom, rakijom ili sokom.

Slava - prvi dan Slave to svi znate šta je i kako je.

Pojtarije - Drugi dan Slave. Pre podne se ide na groblje i to obično radi neko od starijih žena iz kuće. Već na doručak dolaze komšije i prijatelji. Tokom čitavog dana traje dolazak onih koji nisu bili na Slavi. Uveče se okupe gosti uglavnom mlađih ukućana na večeru.

Dvojtarije - nastavk onog od juče

Trojtarije - još ima onih koji dolaze da čestitaju proteklu Slavu

Doždernica ili doždernjača - E to je dan za one najizdržljivije i tu se obično usvinji i Domaćin koji se prethodnih dana uzdržavao iz poštovanja prema Svecu i gostima.

Postoji i izraz koji karkteriše ove dana posle Slave. Kod nas se to kaže "prati Svecu noge".

Nisam mislila da ovako brzo dopunjavam ovu temu ali po Kijarinoj želji evo jedne starinske reči koju sam čuvala u rezervi.

Narukovati

Starinski vojvođanski izraz za momke koji su regrutovani odnosno koji si otišli u vojsku. Za takv se govorilo - Narukovali su. I danas se od starih ali baš starih ljudi može čuti kad pričaju o soldačiji da kažu "Kad sam ja narukovao ..." Ili da babe kažu "Ja sam dve godine bila sama jer sam se udala pre nego što mi je muž narukovao".

Ali kao i mnogo dugih izraza i ovaj ima i svoje drugo značenje sem ovog izvornog. Kad žena ostavi muža pa krene priča o tome po selu onda se kaže "Ona Perina narukovala" ili "Ljubina snajka prekjuče narukovala" ... Pre neki dan je moj brat ovaj izraz upotrebio u priči o mladom kolegi kog je trebao da obučava na poslu. "Onaj moj narukovao pre večere već". Trebalo je videti začuđene oči njegove starije ćerke koja nije shvatila ovu rečenicu pa smo morali detaljno da joj objašnjavamo pravo ali i preneseno značenje.

Dakle dragi Forumaši kako je bilo to kad ste vi narukovali? Ali pišite na nekoj soldatskoj temi.

Edit: Slučajno na radiju čula ovu pesmu na temu narukovanja al sa ženske strane. Anđelka Govedarović



P.S. Izgleda da Sremci istu pojavu odlaska u soldate zovu "rukovanje".

Štafir i miraz

Ovih dana toliko sam puta čula da se brkaju ova dva izraza da sam zube istupila objašnjavajući šta je šta.

Štafir

Štafir je devojačka sprema koju čine stvari za svakodnevnu upotrebu. Najsiromašnija devojka će u svom štafiru imati 2 velika perjana jastuka, vuneni jorgan (prošireni ili bračni), bar jedan ćilim i 6 peškira. Što je kuća iz koje je devojka boljestojeća to je sadržaj štafira bio bogatiji. Štafir su zajedno spremale sve žene iz kuće za svaku od udavača. Često uz pomoć rodbine i komšiluka kad se čijalo perje recimo. Ćilime za štafir su obično tkale starije i iskusnije žene iz familije. Karakteristično je recimo za moj kraj da su se ćilimi uvek tkali po tri komada istih šara. Dva za krevete i jedan za sto. Moja pretpostavka je da je ovaj na stolu bio iz praktičnih razloga jer je nameštaj često bio grub pa da se stoljnjaci ne cepaju na grubo otesanom drvetu. Često su se tkale i "sedalice" za stolice sa istim motivom. Peškiri su bili ili jednostavni, beli od kudeljnog platna ili od tankog takozvanog srpskog platna bogato izveženi na ivicama. Ovi veženi su više bili ukras koji se stavljao na Ikonu ili oko ogledala.


Ilustracija iz lokalnog Etno muzeja

Devojka je mogla da ostane bez štafira pri udaji u dva slučaja. Ako uskoči pa roditelji odbiju da joj isti daju. Ili ako bi se mlađa sestra udala pre starije. Postojo je običaj da tad mlađa mora da traži blagoslov od starije i ako ga ne dobije nema udaje. Ili je po zahtevu starije sestre morala da plati "otkup" jer se udaje pre nje. To je najčešće bilo da da svoj štafir. Komšinica baba-Dara mi je ispričala da je ona ovako morala da uradi jer se udala pre starije sestre. Čak ni roditelji nisu mogli da utiču na ovo. Isti običaj postoji i kad su dva brata u pitanju da mlađi mora da traži blagoslov od starijeg ali nema naznaka o "otkupu" prava na ženidbu. Znam da neki i danas poštuju ovaj običaj ali više simbolično i da sestra/brat koji treba da budu "preskočeni" traže simbolične otkupe tipa 100 dinara ili čokolada. Da se običaj ispoštuje. Ovaj običaj ne važi u odnosu brat-sestra nego samo među decom istog pola.

Miraz

Miraz je ono što roditelji daju od nepokretnosti ili pokretnog imanja udatoj ćerki. Najčešće je bilo da joj se kupi ili od roditeljskog imanja da par jutara (lanaca) zemlje. Ako je familija bila bogatija postojala je mogućnost da dobije i neke druge stvari kao što su suvača, vetrenjača, vinograd ili tako nešto ali to su bili ređi slučajevi. Zemlja koju je žena dobila u miraz se uvek "pisala" na njeno ime i to joj je bilo neko osiguranje ako dođe do neke nevolje tj razvoda. Ovakav običaj se pokazao više nego dobar kad je došlo do konfiskacije zemlje posle rata. "Ženska" zemlja nije dirana pa su mnoge familije bukvalno preživele zahvaljujući tome.

Kad je udata ćerka dobila miraz smatralo se da je "izmirena" i da više ne polaže nikakvo pravo na nasleđe roditeljskog imanja. Ono je ostajalo bratu koji je ostao u kući sa roditeljima.

Devojka koja je "nosila" dosta jutara (lanaca) zemlje u miraz zvala se miraždžika.

Tal

Tal ili deo je bio onaj deo imanja koji je deobom roditeljskog imanja pripadao deci. Ako bi devojka  bila jedinica ili jedna od više devojaka (bez muških naslednika) a iz dobrostojeće kuće sa dosta zemlje za nju se govorilo da je "taloškinja". Jer je imala pravo (običajno) da deli roditeljsko imanje.

Novac tj dukati su bili ili deo nakita (ako su nanizani) ili kao miraz i pripadali su ženi. Interesantna je činjenica da se 99 dukata smatralo nakitom a ako se pojavio stoti plaćao se porez državi na imetak. Ovo je podatak za Austro-Ugarsku carevinu.

šlafrok--------mislim da beše spavaćica,
nahtrekla--
pripinjaca-stipaljka

Lakota ::

šlafrok--------mislim da beše spavaćica,

Šlafrok je domaća, kućna haljina, ogrtač. Danas poznatija po slatkišu Jabuke u šlafroku.

Otisnuti

Jedna fina starinska reč koja se skoro već izgubila iz upotrebe.  Retko ko čak i iz neke srednje generacije joj zna značenje.

Otisnuti u stvari znači gurnuti nekog.  Slučajno ili namerno. Tako da padne ako je moguće. 

Ovu reč ne bi ni ja znala da mi nije jedne pričice vezane za mog oca i njegovu babu tj moju prababa-Katu.  Prvo da napravim neophodan uvod da bi priču razumeli.

Nekad nije bilo novaca da bi se momci momčili kako bi voleli. Pa su se jelte snalazili kako su znali i umeli. A to je značilo ukrasti i prodati žita il' kukuruza toliko da Baba ne primeti i da kuća ne štetuje baš mnogo. Sad nekad je bilo lakše ukrasti  neg ' prodati.  Moralo se čekati da u kući ne budu ni Baba ni Mama koji bi ograjsali na raspikuću ko što je i red. Sad Baba bi viko i prasko a ispod brkova bi se smešk'o i u sebi mislio „Otac ga dečiji ta isti sam ja taki bijo“.

Tako jednom ostanu kod kuće moj otac i baba mu Kata. Šta je baba tumarala po avliji i tražila ne znam al verovatno „Ta di ona graorka nosi jaja otac je kokošiji“.  Tako je nabasala i na kukuruz skriven u zadnjoj kupi tamo u vr' avlije. I kao svaka prava domaćica ga pokupila u suknjerac pa pravac kuća. Tu je srela i potencijalnog krivca.

Dijalog njih dvoje:

- Baba šta ti je to?
- Našla sam u kupu pa nosim natrag
- Baba vrati to di si našla
- Ti si to tamo metio. Vidićeš ti tvog  Boga kad ti Vesa dođe sa salaša
- Baba ako te otisnem s tih basanaka nećeš ti nikom mene reći
- Niko, dete, ta ne bi me valjda otisno?
- A jel bi ti mene kazala Bati?
- Neću, Niko dete
- Onda nosi to di si našla i ne čačkaj po avliji di ti mesto nije

Tako je moj otac zadržao svoj pošteno sakriven kukuruz, baba Kata se više nije trpala di joj mesto nije a meni  ostala jedna fina pričica i starinska reč u amanet.



Jedina slika gde smo moja prambaba - Kata i ja.

"REDUŠA  znači -domaćica ili kuvarica u superlativu ,znači dobra i vredna žena u smislu održavanja kuće i rada u kuhinji . 

Još ovakvih starih vojvođanskih izraza možete naći u SREMSKI SLOVAR  

A evo i pesmice Čika Jove Zmaja ,aporpo "reduše" . 


'Reduša' ili 'O mišu'
Reduša je nešto vrlo ljuta.
Bježite joj s puta.
Viče, praska, spuje, kara!
I ovako progovara:
'Eto viš', taj prokleti miš, 
evo opet nove štete, gle'te, gle'te!
Ta to je strahota od tog malog skota!
Gdje osjeti malo jela, hladna, vrela,
tamo skoči da brk umoči.
Ta kolko je mali, poklopce strovali,
progrize mi vreće, pojede mi svijeće,
po ormaru šeta - brava mu ne smeta.
Al počekaj malo, sad mi je na um palo.
Ne bojiš se vike, ne bojiš se psovke,
a da vidim hoćeš li se bojat mišolovke!

Ko na lakih krili po dućani zađe,
pa za časak tili mišolovku nađe.
Trči kući bez obzira, u nju tura komad sira,
pa se smije vraškoj spravi,
u sred sobe na zemlju je stavi.
I vrata zabravi.

Al' evo ti miše da sir omiriše,
već mu čudno zazubice rastu,
brci mu se smiješe, sad će da se omaste!
Uši ćuli, kuša sreću,
pa premišlja: Hoću - Neću.
To je bilo noću, 
svaka duša spava, 
sad je zgoda prava!
Pa se zguri, pa zažmuri,
glavu turi da projuri
kroz te žice nesretnice.
A kad stiže siru bliže od miline sav se topi
a klopka se - sklopi.
'Jao, jao, jao! 
sad sam u zlo pao, 
jao, jao, jao!
sada sam propao!'

Pođe desno, nema kuda.
Pođe lijevo - žica svuda,
lijevo, desno, svud je žica
svud je žica nesretnica!
Tu je plako, tu je ciko,
al mu pomoć neda nitko.
A kad jutro svanu, otvori se soba
a reduša na bijelome danu vidi svoga roba,
pa mu veli: 'a gle mijo, gdje si se to skrijo? 
a da nisi tako lakom bio, još ne bi dolijo.'

Ajmo sad ispravke.
Reduša je žena koja ostaje u kući da sprema ručak dok su svi ostali iz zadruge na njivi. Živelo se u mnogočlanim porodicamma, zadrugama, pa je baba, kad sedne u čelo astala za večeru i svi ostali ukućani posedaju, određivao ko će sutra na njivu , a ko na drugi poso. Neki od sinova ostaje kod svinja, a jedna snaja u kujni da kuva za sve ukućane i da pospremi kuću. Oastali svi na kopanje. Jedna zanimljivost, nije smela da jede ništa posle doručka dok svi ne dođu sa njive, pa se dosetljive žene snalazile. Stavi neko jaje u pasulj dok se kuva pa ga pojede tako da se ne primeti, jer ko je brojao jaja, a i ko zna koliko će kokoške danas sneti jaja.

Kotobanja je za kuruze, ambar za žito. Kotobanja je od letava, a ambar od dasaka da zrno ne može da iscuri.
99 dukata nosi da se vide, a stoti u džepu da ne plati porez. Naravno svi znaju i pričaju o tom u džepu.
Dera, pogledati film Pop Ćira i pop Spira za objašnjenje.
Za kalašturu sam bio ubeđen da je to kurva na ciganskom, možda nisam u pravu.
Kibicfenster, ne bi prevodio sa nemačkog, nego bih rekao kako je meni moja mama objasnila kakav je to neobičan prozor koji smo videli u jednoj ulici u Zemunu. Taj prozor se nameštao u devojačkoj sobi kada devojčica stasa za udaju. Udavača zaliva muškatle i posmatra prolaznike, bogami i oni nju. Sve to bez izvirivanja, jer je izvirivanje i zveranje nepristojno. Tako da su one dve saksije sa strane najbitnije za zalivanje i njima se najveća pažnja i vreme posvećuju.
Reklja je sako.
Kujnica je često odvojena zgrada i zove se kućerak, i tu se kuva leti jer se ložila furuna ili šporet pa bi bila nesnosna vrućina u kući.
Kumrija jeste gugutka ili grlica.