Slovenska mitologija

Naslov: Slovenska mitologija Sre Apr 14, 2010 12:30 pm

Slovenski panteon

Velikom seobom Starih Slovena, naših dalekih predaka, i njihovim doseljavanjem na naše prostore, donesena je jedna posebna kultura i religija. Vremenom se ona stapala sa starosjedilačkim narodima, a nakon primanja hrišćanstva stara vjera je sve više protjerivana i polako tonula u zaborav. Veliki dio raskošne slovenske mitologije je zauvijek zaboravljen. Ipak u svijesti naroda kroz nazive određenih mjesta i gradova, kroz stare legende, priče i pjesme, kroz neke spomenike i rijetke hronike stranih putnika sačuvani su neki tragovi. Ono što danas znamo sakupljeno je pomnim proučavanjem stručnjaka i većim dijelom svodi se na maglovite pretpostavke.
Sva vjera Starih Slovena i njen kult proizašli su iz prirode, što znači da su kao i većina paganskih naroda obožavali Sunce, Mjesec, zvijezde, munje, oblake, vatru... Zna se da su veoma često prinosili žrtve svojim božanstvima, hroničar Prokop Cezarec o tome kaže: "Ne znaju za sudbinu i ne dopuštaju da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. Kada im usled bolesti ili rata pripreti opasnost od smrti, oni se zavetuju, ako se spasu da će odmah prineti bogu žrtvu. I čim se spasu, oni to doista i čine i veruju da su tom ponudom bogu sebi život otkupili. Sem toga oni obožavaju reke, nimfe i druga božanstva i za vreme žrtvovanja oni gataju." Božanstva se nekada javljaju u ljudskom obliku da bi zadovoljili svoje erotske potrebe sa ženama i djevojkama (kao demon Trojan) što je česta pojava u svim mnogobožačkim religijama. Žene im se rado predaju jer se zna da najbolji junaci potiču od bogova, demona, zmajeva i vila.
Od životinja su poštovani vo, pijetao, zmija i vuk, jer se u njih vrlo često pretvaraju ova božanska bića. Geneologija slovenskih božanstava je vrlo neodređena i vrlo je teško obuhvatiti i dokazati. Nebo je bilo povrh svega i bogovi su obitavali na njemu, vjerovatno zato što se ono nije moglo uhvatiti ni dostići. Nebo je sve obuhvatalo i okruživalo, bilo je sveprisutno. Prema svim pronađenim izvorima nije sporno da su imali jedno panslovensko vrhovno božanstvo, međutim, različiti hroničari izdvajaju različite bogove tako da nije baš jasno da li je vladar slovenskog Olimpa bio Svarog, Perun ili Svetovid.

Baba Jaga

U slovenskoj mitologiji baba čarobnica koja živi u šumi, u izbi postavljenoj na kokošije noge. Oko njenog staništa je ograda od ljudskih kostiju i lobanja. Umesto brave postavljene su vilice oštrih zuba, umesto reze koristi se ljudskom nogom, a kao ključ služi ljudska ruka. Baba Jaga grabi junake i proždire ljude, a u peći peče ukradenu decu. Najčešće je zamišljana kao ružna starica ogromnih grudi, slepa ili bolesnih očiju.

Banik

U istočnoslovenskoj mitologiji duh koji boravi u prostorijama namenjenim kupanju. Verovalo se da posle svake tri grupe kupača i sam Banik pristupa kupanju i da ga u tome niko ne sme uznemiravati. Zbog toga su kupači uvek ostavljali malo vode Baniku. Mogao je kupačima da predskaže budućnost. Često su ga posećivali demoni šuma i đavoli.

Belobog

U mitologiji Zapadnih i Baltičkih Slovena bog svetlosti, uspeha i sreće. U usmenom predanju se pominje pod imenom Bjelun. Zamišljan je kao starac sede brade obučen u belo, a pojavljuje se samo danju da bi ljudima činio dobročinstva i pomagao im u svakoj nevolji. Belobogu, kao kreativnoj pozitivnoj snazi, suprotstavljen je Černobog, kao destruktivna sila.

Dažbog

U slovenskoj mitologiji Svarogov sin, bog Sunca, koji daruje blagostanje i sreću. Drevni idol ovog božanstva stajao je na brdu u Kijevu, zajedno sa idolima Peruna, Horsa, Striboga, Semorgla i Mokoši. Verovalo se da je Dažbog rodonačelnik ruskog naroda. U srpskom predanju pominje se pod imenom Dabog ili Dajbog, kao gospodar zemlje, kao protivnik božji, kao "car na zemlji", bog zlata i srebra i zaštitnik kovačke veštine. Pod uticajem hrišćanstva, Dažbog je poistovećen sa satanom, odnosno Dabog postaje đavo i naziva se Daba, Dabo ili Hromi Daba.

Domovoj

U mitologiji Istočnih Slovena kućni duh, često nazivan ded ili gospodar kuće. Zamišljan je u ljudskom liku, najčešće kao omalen dlakavi starac, katkad s rogovima i repom. Mogao je da se preobražava u različite životinje, pre svega u mačku, psa i kravu, a ređe u zmiju i žabu. Najčešće boravi u kući, u uglu iza peći, na tavanu ili u dvorištu. Brine se o blagodeti kuće, posebno o stoci, zbog čega je povezan sa bogom Velesom. Njegova supruga, koja se zove Domovika, boravi u podrumu. Glas Domovoja se u kući često čuje, ali je opasno da ga ukućani vide. Raznim znacima nagoveštava nedaće ili smrt.

Hors

Istočnoslovensko božanstvo nejasnih funkcija, verovatno bog Sunca. Njegov drveni idol nalazio se na brdu u Kijevu, pokraj idola Peruna, Dažboga, Striboga, Semorgla i Mokoši. Pretpostavlja se da je lik tog božanstva formiran pod uticajima sa juga.

Jarila (Jarilo)

U slovenskoj mitologiji božanstvo prolećne vegetacije i plodnosti. Zamišljan je kao mladić izuzetne lepote, na belom konju, okićen poljskim cvećem, bosonog i u beloj odeći, sa svežnjem klasja u rukama. Uspomena na to božanstvo sačuvana je u različitim prolećnim obredima, u kojima je glavna ličnost, devojka odevena u belo i ovenčana cvećem, jahala na belom konju. Pravljene su i lutke od slame, koje su nazivane Jarilo.

Jarovit, (Gerovit, Gerovitus)

U slovenskoj mitologiji božanstvo nejasnih funkcija, koje su poštovali Pomeranci, možda istovetno sa Svantovidom. Posebno je poštovan u Havelbergu i Volgastu, gde se u hramu nalazio njegov ogromni štit. Kasniji hroničari poistovećivali su ga sa rimskim Marsom.

Kikimora

U istočnoslovenskoj mitologiji zao kućni duh zamišljan u liku malene žene. Stara se o domaćim životinjama, prvenstveno o živini. Verovalo se da vrednim domaćicama pomaže u poslu, dok lenjivim zagorčava život na različite načine. Neprijateljski je raspoložena prema muškarcima, a noću često uznemirava i decu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kupala

U slovenskoj mitologiji biće povezano s praznovanjem letnjih solsticija, u noći između 23. i 24. juna. to je božanstvo letine, obilja i veselja, a tako je nazivana i lutka od slame ili drveta, odevena u žensku odeću, koja je u svečanoj povorci donošena do reke i bacana uvodu ili u vatru. U ritualnu značajnu ulogu ima kupanje, skakanje preko vatre, pletenje venaca od ivanjskog cveća i bacanje cveća u vodu. Verovalo se da to noći jedini put u godini paprat cveta i da taj cvet ima magičnu moć. On tada može da savlada demone, otkrije mesto na kome je zakopano blago i da podari uspeh ili veliko bogatstvo.

Lada

Lada je stari slovenska boginja leta, ljubavi i lepote. Po verovanju starih Slovena ona živi u drugom svetu zvanom Irij do proleća, kada se budi noseći sa sobom proleće.

Lešij, Lesovik, Lesovoj, Lešak, Lesnik

U slovenskoj mitologiji duh koji gospodari šumama i zverima. Zamišljan je u ljudskom liku kao pastir čije stado čine jeleni, košute i zečevi, koje čuvaju vukovi ili risovi. Njegovi obrazi su plavi, oči zelene i buljave, obrve čupave, a brada duga i zelena. Može biti i zaogrnut zverinjim krznom, a katkad je zamišljan i sa rogovima i kopitama. Neobično je odeven i uvek nosi levu cipelu na desnoj nozi, a kožuh zakopčava na pogrešnoj strani. Verovalo se da nema senke i da mu je krv plava. Kad hoda kroz duboku šumu, glavom dotiče krošnje najvišeg drveća, a kad se kreće po ivici šume ili žbunju, postaje patuljak, često tako malen da se može sakriti i pod jednim listom. Boji se pitomih predela, ali je suvereni gospodar u šumi, gde je uvek spreman da putnike zavede na pogrešan put ili da uplaši lovca. On gospodari vukovima koje jednom godišnje okuplja u šumi da bi odredio plen za narednu godinu. Da bi se čovek zaštitio od njegovih čarolija, najbolje je da odeću obuče naopačke, ali i da ne zaboravi da levu cipelu obuje na desnu nogu.

U Srbiji, u okolini Leskovca, šumski demon naziva se Lesnik.

Marena, Marana, Morena, Maržana, Maržena

U slovenskoj mitologiji boginja zime i smrti. Tim imenom se naziva i lutka od slame koja je korišćena u ritualima vezanim za umiranje i vaskrsenje u prirodi ili u činima za kišu.

Mokoš

U mitologiji Istočnih Slovena boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova, posebno predenja. Njen drevni idol postavi je knez Vladimir na brdu u Kijevu, i to pored idola Peruna i ostalih bogova. Sećanja na tu boginju sačuvana su u Ukrajini sve do sredine 19. veka. Na severu Rusije nazivaju je Mokuša i zamišljaju je kao ženu velike glave i dugih ruku koja obilazi kuće i nadgleda prelje. Njen kult je, sudeći po toponimima, bio rasprostranjen i kod Zapadnih Slovena.

Mora, Mara, Maruha

U slovenskoj mitologiji zli duh koji luta noću, sedi na grudima zaspalih i siše im krv. To može biti sen umrlog ili duša živog, koja u vidu leptira ili neke druge životinje napušta telo da bi mučila ljude. Verovalo se da postaje od ženskog deteta rođenog u krvavoj košuljici ili od devojke koja se povezala s đavolom. Pojavljuje se i u vidu različitih predmeta, na primer dlake i slamke, a može se provući kroz ključaonicu.

Nav, Navi

U slovenskoj mitologiji oličenje smrti, Carstva mrtvih i gospodara Podzemlja, odnosno demona koji su nastali od duša mrtvorođene i nekrštene dece. U bugarskim predanjima zamišljani su u vidu ptica koje, uz zastrašujuće krike, u tamnim noćima obleću oko kuća i napadaju trudnice, dojilje i decu. Kod Srba i Hrvata nazivaju se nekrštenci ili nevidinčići, a zamišljani su kao velike ptice sa dečjim glavama. To su zli demoni koji napadaju nekrštenu decu i dojilje. Stočari posebno strahuju od nekrštenaca, koji kravama, ovcama i kozama oduzimaju mleko. U Ukrajini i Poljskoj zamišljani su u ljudskom ili životinjskom vidu, a nazivaju se Poterčuk, odnosno Latawiec.

Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...

Naslov: Re: Slovenska mitologija Sre Apr 14, 2010 12:31 pm

Perun

Bog gromovnik, poštovan kod svih slovenskih naroda. Posvećeni su mu planinski vrhovi i izvori, a na žrtvu mu je prinošen bik. Glava njegovog drvenog idola u Kijevu bila je od srebra, a usta od zlata. Zamišljan je kao zreo čovek sa ognjenim kamenom, batinom ili strelama u rukama. Prizivan je prilikom sklapanja ugovora i polaganja zakletvi, odnosno kažnjavao je svakog verolomnika. Ispred njegovog kipa u Novgorodu i danju i noću gorela je vatra od hrastovih drva. Ako bi se nepažnjom slugu ta vatra ugasila, svi bi bili kažnjeni smrću. Od drveća posvećen mu je hrast, a od biljaka - perunika (bogiša), za koju se verovalo da čuva kuću od groma, požara i svake nesreće. O širokoj rasprostranjenosti Perunovog kulta svedoče nazivi mesta, izvora i planina u svim oblastima slovenskog sveta. Posle pokrštavanja, Sloveni su Perunov lik i funkcije preneli na svetog Iliju.

Poludnica

U slovenskoj mitologiji poljski duh zamišljen kao lepa visoka devojka, obučena u bele haljine. Pojavljuje se redovno leti u vreme žetve. Tad hoda po poljima i kad u podne naiđe na čoveka ili ženu u poslu, hvata ih za kosu i obara na zemlju bez milosti.

Porenucije (Porenutius)

Slovensko božanstvo poštovano na ostrvu Rujnu (Rigen). Na jugu ostrva, u Korenici, nalazio se hram tog božanstva sa čudnim kultnim idolom, s četiri lica na glavi i jednim licem na prsima.

Porevit (Porevit)

Slovensko božanstvo poštovano na ostrvu Rujnu (Rigen). Na jugu ostrva u Korenici, nalazio se hram tog božanstva sa kultnom statuom koja je prikazivala Porevita sa pet glava.

Veština upoznavanja volje bogova na osnovu različitih vrsta, znakova. Namere bogova mogu ljudima biti nagoveštene ili spoljašnjim znacima ili neposredno, preko snova ili nadahnuća. U prvu grupu proricanja svrstava se predskazivanje volje bogova na osnovu leta ili glasova ptica (ornitomantija), instinktivnih postupaka (npr. nehotično izgovorene reči), bacanja kocki ili drugih vrsta objekata (kleromantika, astragalomantika), a posebno na osnovu posmatranja utrobe žrtvovanih životinja, vatre na oltaru (epiromantika), nebeskih tela (astrologija) ili vode (hidromantika). Drugu grupu proricanja čini otkrivanje božanske volje preko snova (oniromantika), najčešće onih koji traže ozdravljenje u Asklepijevim svetilištima (inkubacija, ijatromantika), prikazivanjem seni pokojnika (nekromatika) i otkrovenjima dobijenim preko nadahnuća (enthousiasmos).

U najranijim istorijskim epohama, prorokovanja su obavljali nadahnuti pojedinci koji su oglašavali volju ili želje bogova. Kasnije ta vrsta proricanja nije imala značajniju ulogu jer je slobodno prorokovanje nadahnutih pojedinaca bilo zamenjeno proroštvima dobijenim od različitih svešteničkih redova ili zvaničnih proročišta, naročito delfskog (v. Proročišta). Tek posle smrti Aleksandra Velikog, kad je grčko-rimski svet stupio u neposredni kontakt s Orijentom, naglo su postale omiljene sve vrste proricanja, pre svega astrologija. U Rimu su zvanično priznavana jedino prorokovanja koja su obavljali državni magistrati ili sveštenstvo, ali mere koje su preduzimane radi sprečavanja proricanja nezvaničnih lica pokazuju da su sve vrste proricanja bile omiljene. Već od vremena Tiberija nezvanična prorokovanja smatrana su zločinom i kažnjavana su proterivanjem i oduzimanjem imovine. Uprkos toj zabrani, a i kasnijim zabranama, u Rimu su postojali i profesionalci, najčešće stranci s Orijenta, koji su se bavili isključivo astrologijom. Dioklecijan je najstrože zabranjivao ars matematica, tj. astrologiju, ali su tek dolaskom na vlast hrišćanskih imperatora konačno ugušene sve vrste prorokovanja.

Rujevit (Rugievithus)

U baltičko-slovenskoj mitologiji bog rata, poistovećen sa rimskim Marsom. Posebno je poštovan na ostrvu Rujnu (Rugen), gde se u Korenici nalazilo njegovo veliko svetilište. Tu je bio postavljen njegov kultni kip natprirodne veličine, istesan od hrastovine. Kip je prikazivao Rujevita sa sedam glava kako u desnoj ruci drži mač dok su mu sedam drugih mačeva visili o pojasu.

Rusalke

U mitologiji Istočnih Slovena demonska bića zamišljana u liku dugokosih lepih mladih devojaka, koje u noćima mladog Meseca igraju na proplancima, ovenčane zelenim vencima. Neprijateljski su raspoložene prema ljudima. Često mame prolaznike, zadaju im različite zagonetke ili ih ubijaju glasnim smehom. To su, u stvari, duše umrlih devojaka, prvenstveno utopljenica ili onih koje su umrle nasilnom smrću. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode, hodaju po polju ili se penju na drveće. Opasno je da se te nedelje bilo ko kupa u reci ili jezeru, jer ga rusalke mogu odvući u dubinu. Razni običaji pokazuju da su rusalke tesno povezane sa vodom i rastinjem, ali i sa svetom mrtvih.

Simargl

Božanstvo Istočnih Slovena, nejasnih funkcija. Nije utvrđeno da li je u pitanju jedno (Simargl) ili dva božanstva (Sim, Regl).

Stribog

U istočnoslovenskoj mitologiji bog zime i mraza. Svi vetrovi smatrani su njegovim unucima. Njegova kultna drvena statua pominje se među kipovima koji su stajali na bregu u Kijevu.

Svarog, Svarožić

U slovenskoj mitologiji bog neba, Dažbogov otac, Sunca i vatre. Pod imenom Svarožić poštovan je prvenstveno kao bog vatre i zaštitnik domaćeg ognjišta. Kod Baltičkih Slovena, u hramu boga Radgosta u Retri, nalazio se kip Zuarasicija, Svarožića, i to u oklopu i sa šlemom na glavi. Može se pretpostaviti da su tog Zuarasicija Sloveni oko Labe poštovali kao boga rata.

Svetovid

Veliko slovensko božanstvo na ostrvu Rujnu (Rigen), bog rata i zaštitnik plodnih njiva. Središte njegovog kulta bilo je Arkona. U centru grada nalazio se drveni hram posvećen tom božanstvu, ukrašen obojenim drvorezom, sa dvostrukom ogradom. Spoljna ograda bila je pokrivena crvenim krovom, dok se unutrašnja sastojala iz zastora i četiri stožera. U hramu je bio postavljen idol natprirodne veličine sa četiri vrata i četiri glave. U desnoj ruci držao je rog izrađen od raznih vrsta metala, koji je svake godine sveštenik punio pićem i na osnovu isparenja predskazivao rodnu ili nerodnu godinu. U levoj ruci, spuštenoj niz telo, nalazio se luk. Pokraj idola postavljena je uzda, sedlo i drugi atributi, posebno džinovski mač, sa kanijom i balčakom od srebra.

Jedanput godišnje, u vreme žetve, prinošene su žrtve ispred hrama i svetkovan je veliki praznik, koji se završavao velikom gozbom. Sveštenik je tada pred narodom proricao obilje ili oskudicu u narednoj godini i prizivao Svetovida da otadžbini podari slavu, a podanicima bogatstvo. Zatim je ispred idola stavljan visok kolač premazan medom, iza koga je stajao sveštenik i pitao narod da li ga vidi. Prisutni su odgovarali da ga vide, a on je tada izražavao želju da ga dogodine ne vide, kako bi naredne godine žetva bila obilnija. Svi su bili obavezni da daruju svetilište, koje je bilo čuveno proročište. Sve što se dobije kradom ili oružjem pripadalo je svetilištu, kao i darovi koji su stizali iz celog slovenskog sveta i iz susednih krajeva.

U svetilištu je čuvan beli konj, za koga se verovalo da pripada Svetovidu. Niko nije smeo da ga dodirne, a jedino je sveštenik mogao da ga napasa i oprema. Verovalo se da sam bog, jašući na njemu, predvodi svoj narod u borbama sa neprijateljima. Taj konj je korišćen i za gatanje: pred polazak u rat, sveštenici su ispred hrama postavljali koplja, a zatim je izvođen osedlan konj da preko njih pređe. Ako bi pri preskakanju pošao desnom nogom, smatralo se da će ishod biti povoljan, a ako bi krenuo levom, to je značilo d se rat mora odložiti. Svetovidovo svetilište u Arkoni razoreno je 1168. godine. Arheološki je istraženo 1921. godine. Posle pokrštenja Baltičkih Slovena, funkcije Svetovidove prenesene su na svetog Vida.

Triglav (Triglaus, Trigelawus, Triglous, Tryglaw)

U mitologiji Baltičkih Slovena troglavo božanstvo, verovatno bog rata ili vegetacije. Središte njegovog kulta nalazilo se u Štetinu i Brandenburgu. U Štetinu, koji je bio okružen trima brdima, na središnjem i najvećem nalazio se hram posvećen Triglavu. U njemu je bila postavljena kultna statua boga sa tri glave i zlatnim povezom preko očiju i usta. Verovalo se da tri glave simbolišu vlast boga nad tri posebna carstva: nebom, zemljom i paklom, a da zlatni povez preko očiju pokazuje da bog ne želi da vidi grehe smrtnika ili sazna za njih. Pri hramu je čuvan konj vranac, sa sedlom od zlata i srebra, koji je korišćen za gatanje pred ratne pohode. Na zemlju je tada polagano devet novih kopalja, na razmaku od jednog lakta, a zatim je zauzdani i osedlani konj tri puta prelazio u oba smera. Ratni pohod bi bio preduziman samo ako Troglavov konj pri prelaženju ne bi dotakao ni jedno koplje.
Oton Bamberški porušio je svetilište u Štetinu i tri glave odsečene sa Triglavove kultne statue poslao papi u Rim. Kultne statue Triglava koje su se nalazile u ostalim mestima bile su posrebrene ili pozlaćene.

Trojan

U ruskim i južnoslovenskim predanjima demon ili božanstvo povezano sa rimskim imperatorom Trajanom. U narodnim pričama opisan je kao biće sa tri glave, sa kozjim ili magarećim ušima, koje se plaši sunca i kreće se samo noću. Verovalo se da dan provodi u svom zamku na planini, a da noću jaše do svojih dragana. Rusija je smatrana Trajanovom zemljom. Kad ga je jednom prilikom Sunce stiglo na putu, pokušao je da se sakrije ispod plasta sena, ali su volovi prevrnuli plast, tako da su ga Sunčevi zraci dohvatili i spržili.

Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...

Naslov: Re: Slovenska mitologija Sre Apr 14, 2010 12:32 pm

Vampir

U slovenskim predanjima, posebno na Balkanu i u Ukrajini, duh umrlog ili leš koji je zao duh ili đavo oživeo. U gluvo doba noći vampir izlazi iz groba da bi ljudima i životinjama isisao krv. Južnoslovenski narodi su verovali da je dlakav kao pas, da ima krvave oči i zube i da iz usta bljuje vatru, ili da je bez kostiju, samo mešina ispunjena krvlju. Zločinci i grešnici posle smrti postaju vampiri, a pravednici - jedino ako preko njihovih leševa pređe neka od nečistih životinja (mačka, pas, miš, kokoška). Najčešće su vampiri starije osobe, i to muškarci. Vampir se može preobražavati u različite životinje ili biti nevidljiv. Njegovo približavanje najpre osećaju psi, konji i volovi. Najčešće se javljaju na grobljima, raskršćima, po vodenicama ili u kućama svojih najbližih.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Protiv vampira nema sigurnog sredstva. Smatra se da ih odbija krst naslikan katranom na vratima kuće i staje, gvožđe, beli luk, zvuk zvona ili šiljati predmeti stavljeni pod jastuk. Najvažnije je preduzeti mere da se pokojnik ne povampiri. Radi toga se mrtvacu zaseca koža, presecaju mu se tetive ispod kolena ili zabada glogovo trnje pod nokte kako mu đavo ne bi mogao odrati kožu i naduti je, to jest preobraziti ga u vampira. U meso ispod jezika takođe se zabada trn da bi vampiru onemogućio sisanje krvi, ili se telo sahranjuje licem prema zemlji ili se pokojniku oko vrata stavlja srp. Vampir se pronalazi i uništava na različite načine. Najčešće se na groblje odvodi crni ždrebac bez belege i, čim se primeti da zazire od nekog groba, smatra se da u njemu počiva vampir. Grob se zatim raskopava, a leš se probada glogovim kocem, spaljuje ili baca u vodu ili u kreč. Katkad se oko grobova posipao pepeo da bi se otkrile stope vampira. I dete rođeno od vampira ima sposobnosti da ga pronađe i ubije. Najljućim neprijateljem vampira neki smatraju četvorookog, tj. psa koji iznad svakog oka ima po jedan uvojak. U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva i drugim nazivima: vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najčešće - upir.

Veles

U slovenskoj mitologiji božanstvo nejasnih funkcija, možda bog obilja i zaštitnik domaćih životinja. Tragovi Volosovog kulta sačuvani su kod Istočnih i Severnih Slovena. U vreme širenja hrišćanstva asimilovan je i zamenjen hrišćanskim zaštitnikom stada, svetim Vlasijem. U Novgorodu je hram sv. Vlasija podignut na mestu na kome se ranije nalazio Volosov idol. Običaj kod Istočnih Slovena da pregršt nepožnjevenog klasja koje se ostavlja kao dar božanstvu nazivaju Volosovom bradom pokazuje da je Volos poštovan u svojstvu boga vegetacije. U poznim tekstovima označen je kao zli duh i demon, odnosno povezivan je sa Podzemljem i đavolom.

Vesna

Vesna je boginja proleća u staroj slovenskoj religiji.
Reč "vesna" na ruskom jeziku znači proleće.
U srpskom jeziku se ova reč često koristi kao žensko ime.

Vile

U južnoslovenskoj mitologiji ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se rađaju iz rose, nekog cveća, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mogu se preobražavati u različite životinje, prvenstveno u labuda, sokola, konja ili vuka. Često jašu na konju ili jelenu, odlaze u lov, a još češće igraju u kolu. Zaljubljuju se u junake, koje pomažu i savetima i delima, a katkad su njihove posestrime. Naklonjene su i devojkama, koje od njih mnogu izmoliti lepotu ili zaštitu. Vile osobito vešto vidaju rane zadobijene u bojevima, i to različitim biljem. Raspolažu i sposobnošću proricanja.

Vile teško praštaju uvrede i svojim strelama ili pogledom usmrćuju one koji ih povrede. Potčinjavaju se samo onima kojima pođe za rukom da im otmu odeću, a ako im neko oduzme krila, preobražavaju se u obične žene.

Mogu imati kozje, konjske ili magareće noge.

Vođanoj

U slovenskoj mitologiji zao vodeni duh, koji živi u jezerima, barama i virovitim rekama, i to najčešće pokraj vodenica. Pojavljuje se u različitim vidovima: kao čovek sa kandžama i dugim repom, pokriven travom i mahovinom, kao starac zelene kose i brade ili kao riba pokrivena muljem. Danju se odmara u raskošnoj palati ispod vode, a svečeri izlazi i napada kupače koji se zateknu na reci posle zalaska sunca. Neprijateljski je raspoložen prema ljudima, posebno muškarcima, koje odvlači u vodu da bi ih oženio svojim kćerima ili da bi ih učinio svojim slugama. Često oštećuje vodenice, ribarske mreže i mostove. Da bi ga umilostivili, vodeničari i ribari prinose mu različite žrtve - petla, kokošku ili ovcu. Žrtvovan mu je i uhranjeni konj, koji je s kamenom oko vrata bacan u vodu.

Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...

Naslov: Re: Slovenska mitologija Uto Jun 15, 2010 3:31 pm

Slovenska Mitoloska bica

Avet,Azdaha,Ala
Alkonost - legendarna ptica
Balacko - Troglavi div
Banik - Kucni duh
Belobog - Bog dana i svetlosti
Besomar - Bozanstvo grozote i odvratnosti
Bes - zli duh koji se uvlaci u coveka ili zivotinju i tera ih da pobesne
Bukavac
Vampir
Veles
Vesna - Boginja proleca
Vilenjak
Vodenjak - Duh koji boravi u vodama
Vukodlak
Vila
Vestica
Danica - Olicenje zore
Dazbog - Olicenje Sunca
Devana - Boginja lova
Domovik - Kucni zastitnik
Drekavac - mitol. Juznih Slovena
Dukljan - Demon inspirisan carom Dioklecijanom
Zar-ptica
Ziva - Boginja zivota
Zarovit - Slovenski Bog rata
Zduhac
Zmaj
Zmijski Car
Zora - Boginja jutra i lepote
Jarilo - Bog prolecnog Sunca,vegetacije i plodnosti
Karakondzula - Nocni demon u narodnom verovanju Balk. Slovena
Karevit
Kikimora - nevidljivi zenski duh
Kupala - Boginja vode,magije i lekovitog bilja
Lada - Boginja leta
Lesnik
Mokos (sh) - Boginja koja daje i oduzima zivot
Mora - Nocni duh koji napada muskarce i uzima snagu
Morana - Boginja smrti
Navi - Duhovi umrle dece koja su se udavila ili umrla nekrstena
Nezit - Demon fizickih bolesti
Nocnica
Ovinik
Osenja - Avet u obliku devojke u belom
Ozvenja - Boginja odjeka
Patuljak
Perun - Bog neba i groma
Poljevik - Duhovi polja koji se pojavljuju kao patuljci
Poludnica - Poljski duh zamisljen kao lepa,visoka,devojka u belom
Porvata
Porenut
Porevit - Bog leta
Psoglav - Antropomorfno stvorenje s' psecom glavom
Radgost - Bog gostoprimstva
Rarog
Raskovnik
Rujevit - Bog jeseni
Rusalka - Vodena vila
Samodiva - Sumska vila
Svarog - Bog neba
Svetovid - Vrhovno bozanstvo sa cetiri glave
Svetlana - Bozanstvo svetla i radosti
Simargl - Bozanstvo zime
Stribog - Bog vetra i oluje
Sudjenice ( Sudjaje)- mitska bica koja odredjuju sudbinu novorodj. deteta - Mojre u grckoj mit.
Trkacki Konjanik - Posrednik izmedju sveta zivih i Bogova
Todorac - Pola covek pola konj
Triglav - troglavi Bog
Trojan - Demon povezan sa rimskim imperatorom Trajanom
Hors - Bozanstvo zimskog Sunca
Cikavac
Crnobog -Bog noci i mraka
Cuma (c- cekic) - Personifikacija kuge u srpskom narodnom verovanju
Sisiga (sh)
Sumska majka

Naslov: Re: Slovenska mitologija Ned Mar 20, 2016 2:39 am

U ranu zoru proleće na naše rame sleće radujmo mu se kao što se raduju ptice i cveće. Srećan dolazak proleća i svim Vesnama koje dobiše ime po boginji proleća Vesni

Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih božanstava i zato je bila među narodom omiljena. O toj činjenici svedoči i to da je naročito kod Srba često žensko ime Vesna. Ljudi su davali ćerkama to ime verujući da će njihove ćerke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput proleća. Da je Vesna svetlo božanstvo govori i to da na staroindijskom reč vas znači biti svetao, jasan, svetlost. A upravo ta reč se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova činjenica govori takodje o tome da je Vesna bila božanstvo još dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se doselili u Evropu. Naime, Vesna je bila uzor ženama. Bila je lepa i moćna, oko sebe je širila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da dođe proleće.
Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha.

Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu pobedu je narod obeležavao u svojim običajima. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obračunu između Morene i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu. U običajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Morenom. Naravno, nikad Vesnina pobeda nije konačna, već se ciklično sve ponavlja svake godine. Borba između Vesne i Morene pokazuje da Vesna ima osobine koja su česte među smrtnicima, netrpeljivost prema drugim ženama, ljubomoru i težnju ka moći.

Trag o savezu Vesne i naroda može se naći i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima je takođe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morena nameravala uzimati duše i nanositi patnje. Naime, verovalo se da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje i usklađuje prirodu da bude harmonična, a time krepi i um i srce ljudi. Ovime je Vesna donosila slogu i ljubav.

Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčićima. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan čedrdeset mučenika, 23. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti.

U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom srećom na proleće, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srećna ptica, čak poistovećivana sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik proleća. Lastavice nikad nisu lovljene, čak su porodice smatrale srećom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Obrede posvećene Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posvećene Vesni, a bile su ukrašene lišćem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kiše, koji nije priređivan samo u čast Vesne, već i mnogih drugih bogova.

Vesnu su Sloveni doživljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okićenu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukrašena cvetnim zvonima. Imala je krupne oči. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac.

Bića posvećena Vesni su bila laste, kukavice i rode. Praznici koja su u bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Slovenska mitologija Čet Feb 23, 2017 6:43 pm

Сварог

Сварог је отац и створитељ богова, и једно од највиших божанстава старих Срба. Он је праотац земље и свакога рода и плода. У сну је створио овај свијет, који је повјерио Перуну и осталим боговима на чување и управљање. Његово буђење означиће крај свијета. Први људи били су нијеми и без живота, те је једном Сварог удахнуо живот, другом његова жена Вида. Од храста коме је Сварог удахнуо живот настаде мушкарац, а од липе којој је Вида удахнула живот настаде млада жена. Сварог је исковао прву бурму за брачни пар и постао тиме заштитиник брака. Научио је људе како да обрађују челик. Сварога су звали и Вишњи или Свевишњи, а данас тако Срби називају Хришћанског бога. Код Срба на Балкану још у VI вијеку постојало је лично име Сварун. Сварог је поштован и као бог Сунца, чувар ватре и заштитник ковача. Међутим, улоге бога Сунца и бога ватре преузимају његови синови. Даждбог постаје бог Сунца, а Сварожић бог ватре и огњишта. Дан посвећен Сварогу је био уторак. Најзначајнији празник посвећен овом божанству је падао вјероватно на 22. децембар (доба зимског суноврата). Касније су многи обичаји везани за соларни култ, који је приписиван Сварогу, почели да се практикују у доба Божића. Римљани су у оквиру Сатурналија славили празник посвећен непобједивом Сунцу и тај датум је узет за дан Божића. Сами обреди који се практикују на Бадњи дан и Божић код Срба и појединих других словенских народа, показују колико су ови празници блиски соларном култу. Вјеровало се да 24. децембра старо Сунце- Колед, умире, а 25 децембра рађа се младо Сунце- Сварожић које је требало ојачати, па се практикује низ радњи, попут паљења бадњака, како би се ојачало младо Сунце и тражило од њега да донесе плодност у следећој години. Сварогово култно мјесто било је огњиште и уз њега су се често вршили обреди посвећени Сварогу. Од животиња представљао га је најчешће орао, који је тако често приказиван кроз Српску историју, као обиљежје Срба (и других народа Словенских коријена). Од биљака било му је посвећено прије свега жито, које данас посипамо у кућама за вријеме Бадњег дана и Божића. У Сварога су се Словени често клели и та ријеч је морала бити испуњена. Алтернативна имена су му: Род и Усуд.

[You must be registered and logged in to see this image.]

I onda se zapitajmo odakle nam RODoljublje, poRODica, ROD(đ)ak ... Sad znam i zašto nas Srbe žito prati od rođenja do smrti. Odatle znači običaj da kad posmrtna povorka izlazi iz kuće posipa se žitom. Stari Bogovi žive u nama kroz tradiciju samo još da shvatimo koliko.

Naslov: Re: Slovenska mitologija Čet Mar 02, 2017 11:31 pm

Voda

Вода како данас тако и код старих Словена је изазивала дивљење, приписујући јој неријетко чудотворна дејства. Данас у хришћанству се сматра да освештана водица има љековите моћи. У времену прије хришћанства код Словена, водица се сматрала чудотворном ако се над њом спроведе посебни ритуал.
Виле су чувари воде, па када се човјек напије воде на неком необичном извору, он треба да баци у воду новчић а о оближњи грм закачи дио одјеће или конац. Тиме се приноси жртва води, тј. њеној чуварици- вили.
Неначета вода се сматра љековитом, а налази се у пећинама, и Сунце је није огријало. Неначета вода је и када се из бунара или извора, прије изласка Сунца, захвати вода која се некоришћена унесе у кућу. Таква водица се користи за умивање укућана уочи посебног празника (данас Божића), умивања дјеце ради заштите од урока...
Од неначете воде, посебним ритуалима прави се аџијазма, која се сматра светом, којом се убијају вампири, јер је за њих шкодљива док за људе је љековита. Београдска капела Свете Петке налази се на извору чудотворне воде, коју народ назива аџијазма, и сматра се да она лијечи очне болести.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Slovenska mitologija Ned Mar 05, 2017 10:01 pm

Рожанице или Суђенице су женски демони судбине, обично младе и јављају се само једном у животу сваке особе, али је њихов утицај од пресудне важности за сваку особу. Треће ноћи по рођењу дјетета оне му одређују судбину, (како ће живјети, како ће умријети) коју ниједна сила не може промијенити. У нашем народу се и данас каже "Тако му је суђено". Судбину дјетета предлаже најстарија, која жели што бржу смрт, друга тражи да дијете живи али са физичким недостацима, док је трећа најмлађа и најплеменитија, и она дјетету предсказује дуг живот и срећу. Обично се прихвати одлука којом све три буду задовољне. Ишчекујући Суђенице, у кући је све спремно, дарови требају да их орасположе и донесу благонаклоност у прорицању судбине. Уколико није све спремљено, судбина дјетета може поћи лошим путем и на томе се односи пословица "Није трећу ноћ дочуван". Током цијеле вечери мајка дјетета треба да је будна, јер једино она је у стању да понекад чује или види Суђенице. Што досуде те ноћи остаје у трајни аманет.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Slovenska mitologija Sub Apr 01, 2017 10:03 am

Стрибог

Стрибог је у српској митологији бог водених и ваздушних струјања као и рјечних токова. Сви вјетрови сматрају се његовим унуцима. Најстарије пронађено његово помињање је у Несторовој хроници (названа тако по монаху) из XI вијека. Вјеровало се да Стрибогови унуци (вјетрови) се јављају да помогну онима који су у невољи. У Босни се сачувало када вјетар јако зафијуче, да се каже "Прођи с Богом путниче". Код Срба се сачувала у народној пјесми легенда о старом Стрибогу и његовим унуцима, у овом случају се односи на Југ Богдана и девет браће Југовића, који могу бити персонификација Стрибога и његових унука. То се може довести у истој вези јер назив Југо се односи код Срба на вјетар, који траје девет дана. Друго име које је могуће било назив за овог бога је "Погода" што је иначе име за бога времена, док за невријеме Срби кажу непогода. Ово име је први пут забиљежио пољски хроничар Јан Длугош крајем XV вијека. Српски културолог Сретен Петровић доводи још једно име за овог бога и то Подзвижда, а за ту тврдњу наводи трагове у једном дијелу Србије, гдје се каже умјесто пиштаљка дзвиждаљка, док опет неки крајеви Србије јасно пиштаљком називају играчку у коју се дува да би се произвео звук, а на истом простору се користи и дзвиждадол који се односи на долину кроз коју дувају снажни вјетрови.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Slovenska mitologija Čet Apr 20, 2017 12:25 pm

Петао

Петао игра нарочиту улогу у српској митологији. Мрвама које се покупе са трпезе Бадње вечери, па заједно са кукурузом и преосталим зрневљем жита које је од сламе отпало - ујутру се, на Божић, хране кокоши, дакле и петлови. Добар део ових обичаја повезан је са житним демоном сагледаним у лику птице са два противречна лика: доброћудни - кога репрезентују домаћа носна кокош и петао, и злоћудни и дивљи - у облику гаврана или вране, које знају да упропасте летину када у јату навале на поља у време сазревања жита и кукуруза. Пред децом не ваља чак ни поменути птице као што су гавран, сова, кукавица и друге. Ове птице се често пореде и са ђаволом и вештицом, управо због своје црне боје и злослутног карактера. С друге стране "Бели петао" се тумачи као атрибут соларних божанстава, пре свих: Перуна, Дажбога, Световида и Триглава, којима се приносио као жртва. Петлови који не певају у устаљено време зову се кривци, и то су најчешће петлови црне боје. Ови петлови, с обзиром на то да су везани за хтонски свет, помињу се и у народној приповеци Мајка оживела сина: "Иди кући, запали три свеће, па кад оне догоре и запевају петли кривци, тада ће ти син доћи". У Хомољу се верује и да црни петао може предсказати ко ће се повампирити, и то тако што се петао однесе на гробље и у ономе гробу на коме је преспавао налази се вампир. У Разгоји (врањски округ) се сматра да кад петао запева на кућном прагу, доћи ће гости, а кад кокошка пропева, неко ће из те куће умрети. Петао или Кокот, како га још називају, има тројаке улоге: вечерња, поноћна и јутарња. Први и други певци оглашавају ноћ, а трећи зору, па се верује да „лошотије“ (нечастиви, караконџуле) беже кад петлови запевају. Петао у митологији може постати змај.

Птица је времена, према којој се рачуна колико ноћ краћа или дан напредује: Од Божића до св. Саве, дан одужа колико певац може да скочи с кућног прага. Ова пророчка улога Петла и птица уопште код Срба и других Словена аналогна је и оном римском обичају харуспиција (читања из понашања птица), друидском галском петлу и гаврановима нордијског бога Одина.

[You must be registered and logged in to see this image.]

» Rimska mitologija
» IRSKA mitologija
» INDIJANSKA mitologija