Nordijska Mitologija

[You must be registered and logged in to see this image.]



Nordijska mitologija je najbolje očuvana verzija starije Germanske mitologije, koja uključuje i blisko povezanu Anglo-Saksonsku mitologiju.

Nordijska mitologija je grupa verovanja i priča koje dele Severno Germanska plemena. Ona za razliku od današnjih monoteističkih religija nije predstavljena kao istina koju su sveta bića poslala smrtnicima (iako ima priče u kojima normalne osobe saznaju priče od bogova tokom neke božanske posete) i ona nema svetu knjigu. Mitologija se usmeno prenosila u obliku duge poezije. Usmeno prenošenje se nastavilo kroz doba vikinga i naše znanje o njoj se uglavnom bazira na Eddasu i drugim srednjovekovnim tekstovima zapisanim tokom i posle preobraćanja na Hrišćanstvo.

Mitologija se verovanja najduže zadržala u skandinavskom folkloru, i u nekim ruralnim područjima određene tradicije su se održale do danas.Druge su nedavno oživljene u obliku Germanskog neopaganizma.

Veći dio ove mitologije se prenosio usmeno i dosta toga se zaboravilo i promenilo. Ipak deo mitologije je pronađen i zapisan od strane hrišćanskih učenjaka, uglavnom u Eddasu i Heimskringli Snorrija Strlsona.

Prozu ili Raniju Eddu je napisao u ranom 13. veku Snorri Strluson,, koji je bio vodeći pesnik, poglavica i diplomata na Islandu.Poetska Edda je napisana 50 godina posle pisanja Prozne Edde. Ona sadrži 29 dugačkih pesama, od kojih se 11 bavi Germanskim božanstvima, a ostatak legendarnim herojima poput Sigurda Volsunga.



[You must be registered and logged in to see this image.]

U Nordijskoj mitologiji Zemlja je predstavljena kao pljosnati disk. Disk se nalazi na granama svetskog drveta Yggdrasil. Asgard, gde su bogovi živeli je bio u samom centru diska i do njih se moglo samo doći hodanjem preko duge, Bifröst mosta. Divovi su živeli u Jötunheimru ,zemlji divova.

U ovoj mitologiji se javlja i hladno i mračno mesto pod nazivom Niflheim kojim vlada Hel. Prema Proznoj Eddi ovo je mjesto bilo eventualno stanište većine umrlih.
Među druge, drugosvetske zemlje ukljucuje se i Álfheim, dom vilenjaka svetlosti (ljósálfar), Svartálfaheim, zemlja mračnih vilenjaka, Nidavellir, zemlja patuljaka, između Asgarda i Niflheima je Midgard zemlja ljudi.

Kosmologija Nordijske mitologije uključuje i jak element dualnosti : na primer noć i dan imaju svoje vlastite mitološke suprotnosti Dagr/Skinfaxi i Nótt/Hrímfaxi, sunce i vuk koji ga lovi Sol i Skoll, mesec i vuk koji njega lovi Mani i Hati, i potpune suprotnosti Niflheim i Muspell kao poreklo sveta. Ovo se možda odrazilo na dublje metafizičko verovanje u suprotnosti kao osnovu sveta.

Postoje tri "klana" božanstava, Æsiri, Vaniri i Jötnari (u nastavku teksta divovi). Rezlika između Æsira i Vanira je relativna, jer su se oni pomirili, venčavali jedni sa drugima i vladali zajedno posle oduženog rata u kojem su Æsiri na kraju pobedili. Neki bogovi su pripadali obema stranama. Neki veruju da Æsir/Vanir divizija predstavlja Nordijsko izražavanje opste Indo-Evropske divizije božanstava paralelne sa bogovima sa Olimpa i Titanima iz Grčke mitologije.

Æsiri i Vaniri su neprijatelji sa Jötnarima. Oni se mogu porediti sa Titanima i Gigantima Grčke mitologije i generalno se prevode kao "divovi" iako se pojmovi "trolovi" i "demoni" mogu upotrebiti kao alternativa. Ipak Jötnari su predaci Æsira i Æsiri i Vaniri su se venčavali sa njima. Neki divovi su pomenuti u Eddama i predstavljaju sile prirode. Postoje dva glavna tipa divova: ledeni divovi i vatreni divovi. Tu su i vilenjaci i patuljci čije su uloge senovite ali su uglavnom na strani bogova.

Uz njih postoji i puno drugih nadprirodnih stvorenja: gigantski vuk Fenrir i ,Jörmungandr, morska zmija (ili "crv") koji je omotan oko Sveta. Ova dva čudovišta su opisani kao deca Lokija, boga-prevaranta i diva (Hel je njihovo treće dete). Druga stvorenja su Hugin i Munin (razmišljanje i pamćenje), dva gavrana koji obaveštavaju Odina, glavnog boga, šta se dešava na zemlji, i Ratatosk, veverica koja trčkara po granama svetskog stabla (Igrasila), koje je centar stvorenja sveta.

Zajedno sa mnogim drugim politeističkim religijama ovoj mitologiji fali dualizam dobra-zla Srednjo Istočnih tradicija. Ipak, Loki nije primarni neprijatelj bogova, i ako se često opisuje u pričama kao neprijatelj pritagoniste Tora i divovi nisu ni toliko fundamentalno zli već nepristojni i necivilizovani. Dualizam koji ovde postoji nije zlo protiv dobra nego red protiv haosa. Bogovi predstavljaju red i strukturu dok divovi i čudovišta predstavljaju haos i nered.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Poreklo i eventualna sudbina sveta su opisani u Völuspi, jedna on najobimnijih pesama u Poetskoj Eddi. Ovi stihovi sadrže jednu od najživahnijih opisa stvorenja sveta u istoriji religija i eventualno uništenje sveta koje je jednistveno u pridavanju pažnje detajima priče.

U Völuspi, Odin, glavni Nordijski bog, je uzdigao duh mrtve Völve (proročice)i naredio duhu da mu otkrije prošlost i budućnost. Ona se suzdržavala da mu kaže_ "Šta tražiš od mene? Što me iskušavaš?"; ali pošto je već bila mrtva, nije imala razloga da se boji Odina i stalno ga je izazivala: "Da li bi onda više znao?" Ali Odin insistira: ako on želi da ispuni svoju funkciju kao kralj svih bogova, on mora posedovati svo znanje. Kada je proročica otkrila sve tajne prošlosti i budućnosti ona nestaje uz reči: "Ja sad tonem".

U početku je postojao svet leda Niflheim i svet vatre Muspelheim i između njih je bila Ginnungagap, velika rupa ili provalija u kojoj ništa nije živelo . U Ginnungagapu vatra i led su se susretali i vatra iz Muspelheima je podlizivala led i oblikovala diva Ymir i gigantsku kravu, Auðumbla čijim se mlekom hranio Ymir. Krava je lizala led tako preveći prvog boga, Búri, koji je bio Borrov otac, koji je kasnije postao otac prvog Æsira, Odina, i njegove braće Vili i Ve. Ymir je bio hemafrodit i sam je rodio rasu divova. Onda su Borrovi sinovi; Odin, Vili i Ve; ubili Ymira i od njegovog tela je stvoren svet. Od njegove lobanje, Odin, Vili i Ve su napravili nebo i stavili četiri patuljka da ga čuvaju: Austri (Istok), Vestri (Zapad), Sudri (Jug) i Nordri (Sever).

Bogovi su regulisali promenu dana i noći kao i godišnjih doba. Prvi ljudi su bili Ask i Embla (Jasen i Briest), koji su isklesani iz dva stabla kojima su život podarili Odin, Vili i Ve. Odin im je podario život; Vili im je podario razum i mogućnost kretanja; i Ve im dade oblik, govor i čula. Sol je boginja Sunca, Mundilfaijeva kćerka i Glenova žena. Svaki dan ona jaše nebom u njenoj kočiji, koju vuku dva konja Alsvid i Arvak. Ovaj deo pesme se zove Alfrodull, što znači "slava vilenjaka", što je uobičajna metafora za Sunce. Tokom dana Sol trči od Skolla, vuka koji hoće da je proguta. Pomračenje Sunca označava da je Skoll dostigao. Prorečeno je da će je Skoll eventualno uhvatiti i pojesti; ipak, nju će zameniti njena kćerka. Solin brat, Mesec, Mani, je progonjen od Hatija, drugog vuka. Zemlju od pune vrućine Sunca štiti Svalin, koji stoji između zemlje i Sunca. U Nordijskom verovanju Sunce ne isijava svetlost već svetlost isijava iz griva Arvaka i Alsvida.

Proročica opisuje veliko jasenovo drvo Igdrasil i norne (ženski simboli neizbežne sudbine; njihova imena; Urðr (Urd), Verðandandi (Verdandi), i Skuld; predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost), koje pletu vlakna sudbine ispod njega. Ona isto opisuje rat između Æsira i Vanira i Baldrovo ubistvo. Onda ona počinje opisivati budućnost.

Odin


Njegovo ime je povezano sa óðr što znaći "um", "uzbuđenje", "poezija" i njegova uloga poput mnogih u nordijskom panteonu je kompleksna: on je bog mudrosti, rata, borbe i smrti. Odin je takođe nazivan i bogom magije, poezije, proročanstva, pobede i lova.

Odin je kontradiktorno božanstvo. Staronordijski (vikinški) napevi o Odinu ga vežu sa poezijom i inspiracijom, kao i sa besom i ludilom. Odin je žrtvovao jedno od svojih očiju na Mimirovom izvoru kako bi dobio mudrost. Odin daje vrednim pesnicima medovinu inspiracije, koju prave patuljci. Povezan je sa konceptom Divljeg lova, bučnog momenta na nebu, tokom kojeg on vodi grupu ubijenih ratnika.

Zajedno sa ovim, Snotti Sturlusonova Prozna Edda opisuje Odina kako dočekuje velike ubijene ratnike koji su umrli u borbi, u svoju dvoranu, Valhalu, koja doslovno prevedena znači dvorana ubijenih. Ovi pale einherjare, Odin sakuplja i zabavlja kako bi mogli da vrate moć da se bore za bogove i da im pomognu tokom finalne bitke na kraju sveta .

On je isto tako i bog rata pojavljujući se kroz nordijske mitove kao nosioc pobede. U nordijskim sagama on je deluje kao pokretač ratova. Rečeno je da je bio u stanju da započne rat jednostavno šaljući svoje Valkire da utiču na finalni ishod borbe. Valkire su Odinove prelepe radne deve koje bi išle na ratišta i birale i kupile vredne ljude koji su umrli u borbi da dođu i sednu za Odinov sto u Valhalli, jedući i ratujući dok ne dođe vreme da učestvuju u poslednjoj borbi Ragnaroku. Odin bi se isto i pokazivao na ratištu sedeći iznad nordijskog vođe sa dva gavrana na ramenima, Huginom (Misli) i Muninom (Pamćenjem), i po dva vuka na svakoj strani.

Odin je u stanju da menja svoju kožu i oblik kako kod želi. Rečeno je i da putuje Zemljom kao stari čovek sa štapom, jednook, sede brade i da nosi šešir sa širokim obodom, noseći plavi ogrtač. Kaže se da je i doktor, što ukazuje na moguće šamanističko poreklo, jer je bog magije i proročanstva, uobičajenih praksi u kulturama u kojima su šamani prisutni.

Tor

Tor je crvenokosi, bradati bog munje u nordijskoj i germanskoj mitologiji. On je sin Odina i Jörda. Tokom Ragnaroka, Tor i Jörmungandr će ubiti jedan drugoga.

Tor se često pojavljuje u Proznoj Eddi u kojoj je glavni zaplet njegov sukob sa rasom divova. Tor je najmocniji od Nordijskih Bogova. On koristi svoju moć da štiti Asgard i Midgard.

Tor je sin Odina i Jörde (Jord je zemlja). Njegova žena se zove Sif i malo se zna o njoj osim toga da ima zlatnu kosu koju su joj napravili patuljci kada joj ju je Loki ošišao. Tor ima sinove Magni i Modi i sa Sif ima kćerku Þrúðr (izgovara se kao Thurd). Uvod prozne edde isto navodi da ima sina sa Sif pod nazivom Loridi zajedno sa 17 generacija naslednika, ali tekst je namenjen samo da da objašnjenje o tome kako su Aesiri došli da budu obožavani iako nisu bogovi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mjolnir (Mjollnir) označava Torov čarobni čekić.

... stavi jos.. [You must be registered and logged in to see this image.]

Loki

Loki je mitsko stvorenje prevare u Nordijskoj mitologiji, sin divova Farbatija i Laufey. On se slobodno druži sa bogovima dugo vremena, čak i postaje Odinov brat po krvi. Uprkos mnogim istraživanjima lik Lokija ostaje nejasan; nepostoje tragovi njegovog kulta, i njegovo ime se ne spominje u geografskim pojmovima. U mitološkim pojmovima Loki je bog prevare i baksuzluka, u retkim slučajevima se pominje i kao bog vatre. Neki izvori ga pogrešno svrstavaju među Aesire zbog njegovih bliskih odnosa sa Odinom. On je poznat kao div i stoga je neprijatelj nordijskim bogovima i čak ih je nekoliko ubio.

Kvasir


Kvasir je bog u Nordijskoj mitologiji. On je stvoren od pljuvačke svih bogova i tako je postao najmudriji od svih Vanira ali ga Fjalar i Galar, dva brata patuljka, brzo ubijaju u svojoj pećini. Pomešali su njegovu krv sa medom i sačuvali je; krv se pretvorila u magičnu medovinu koja inspiriše pesnike. Kasnije su ubili Gillingira i njegovu ženu.

Div Suttungur, ljut zbog ubistva njegovog oca Gillingira i njegove majke, nosi patuljke na more i stavlja ih na greben kojeg će potopiti visoka plima. Patuljci mole Suttungura da ih poštedi, nudeći mu dragocenu medovinu koju su dobili. Suttungur nosi medovinu svome domu i sakriva je na mesto zvano Hnitbjorg, i stavlja svoju kćerku Gunnold da ga čuva.

Odin jednog dana napušta svoj dom i putuje na određeno mesto gde devet robova prenosi slamu. Pitao ih je da li bi želeli da im naoštri kose i svi su se složili. Odin je onda izvadio belegiju i dobro im naoštrio kose. Toliko su bili zadivljeni kako im kose sada dobro kose da su odma pitali Odina da im proda belegiju. Odin je rekao da bi je prodao samo po velikoj ceni, ali oni su i dalje nastavili. On je bacao belegiju u zrak i robovi su skakali za njom sa tolikom željom da su jedni druge izboli kosama.

Odin je tada tražio prenočište kod gospodara mrtvih robova Baugija, koji je bio Suttungurov brat. Baugi je očajavao zbog mrtvih robova. Odin je slagao da se zove Bolverker i ponudio je da radi umesto mrtvih robova. Zauzvrat je tražio kao platu da se napije Suttungurove medovine.

Baugi je odgovorio da on nema nikakve kontrole nad medovinom, jer je Suttungur insistirao da je zadrži samo za sebe, ali se složio da pođe sa Bloverkerom (Odinom) da je proba dobiti. Odin završava zadatke devet robova preko leta i kada je zima došla on je zatražio obečanu platu. Odputovali su do Suttungurovog doma i kada je Baugi rekao svome bratu o dogovoru Suttungur je odbio da podeli ni kap svoje voljene medovine. Bolverker je predložio Baugiju da bi mogli dobiti medovinu prevarom i ovaj se složio.

Odin je napravio bušilicu zvanu Rati i rekao Baugiju da probuši kroz kamen koji mu smeta da dođe do medovine, kada je rupa bila izbušena, Odin se pretvara u zmiju i prolazi kroz rupu. Baugi, verujući da je prevaren gura bušilicu u rupu za Odinom ali promaši.

Odin je nastavio do mesta gdje je Gunnlod čuvala medovinu i spavao je sa njom tri noći nakon čega je ona pristala da mu da tri gutljaja tog dragocenog pića. Odin je svu medovinu popio sa tri masivna gutljaja i pretvorio se u orla da beži nazad u Asgard. Odin sada daje Suttungurovu medovinu zvanu "Medovina Poezije" Aesirima, Valkirama za oživljavanje mrtvih heroja na njihovom dolasku i svima koji imaju sposobnost da komponuju.

Veceras , 16.jun

u 21:45 na televiziji B92 se pusta prvi deo filma

"Prsten Nibelunga"

( Saga o Nibelunzima )

koji sadrzi dosta Nordijske mitologije,

pa koga zanima....Dobar je film...



" Kada zli Tvin Kings izda svog oca,kralja Ksantene,mladi princ Sigfrid
(Zigfrid) jedva uspeva da sacuva svoj zivot...Spasen od strane ljubaznog kovaca Ejvinda,odgajan je kao krotitelj vatre,potpuno nesvestan svojih
kraljevskih korena.Kada mu bogovi posalju znak njegove sudbine
vode ga do metala koji ce biti njegovo oruzje i do zene koja ce biti njegova ljubav - Brunhilda, kraljica Valkira.
Silom prilika Zigfrid i Brunhilda se razdvajaju i zaklinju na vecnu ljubav..."

Vatra severnog neba,Odin

Duge nordijske noci su bile najveci neprijatelj ljudi, tako mlade i
slabe vrste, koja je, cinilo se, bila osudjena na propast u surovoj
Skandinaviji. Kako ici protiv kandzi dzinovskog medveda, kako se
suprotstaviti zubima velikih macaka, kako uloviti mamuta, velikog
poput planine? Kako preziveti ledeni dah suma i tihu jezu vecne
beline, kad su preci ljudi dosli iz toplih krajeva gde uvek sija
sunce? Mnogo su puta ljudi bili skoro unisteni, mnogo ih je izginulo
na putu do severnih zemalja, a jos vise je svoje kosti ostavilo na
snegu koji se nikad ne topi. Pa ipak, neka sila je vukla narode na
sever, neka iskra je palila pecinske vatre koje su topile gvozdje,
przile meso i davale snagu misicima.

U ocima onih koji su vekovima prezivljavali na najsurovijem od svih
mesta tinjao je plamen koji ce ih jednom uciniti gospodarima
zemalja... Uskoro su pred vatrom pali runasti nosorozi, dzinovski
oriksi, velicanstveni mamuti i macke dugih zuba; covek je bio na vrhu.
Postovao je samo svoju vatru, svog boga, Onog koji pobedjuje zveri,
jednookog, premudrog gospodara - Odina.

Odin, sin Bora i Bestle, poznat je medju narodima i kao Alfadir -
Sveotac, bog bogova, Vodin, Votan, Ig ili Otin. Sa Frig je izrodio
Baldera, Hoda i Helmoda; sa boginjom Jord stvorio je silovitog Tora
gromovnika; a sa dzinovskom Grid postao je otac Vidar. Odin je bog
rata i smrti, mudrosti i poezije. Ono sto ljudi vide kao suprotnost -
zaista je jedno.

Odin je, nabijen na sopstveno koplje, devet dana visio na Igdrasilu -
Drvetu sveta, i tamo je naucio devet Pesama moci i osamnaest Runa.
Odin je onaj koji tera mrtve da govore; on sedi na dva prestola, tronu
Hlidskjalf u dvorani Valaskjalf u Asgardu, sa kojeg uz svoje gavranove
Hugina (znanje) i Munina (secanje) posmatra sve sto se zbiva u svih
devet svetova. Takodje, on je gospodar Valhale, gde mu dovode ubijene
ratnike.

Bog bogova nosi koplje Gungnir, koje nikad ne promasuje metu; prsten
Dropnir, koji svake devete noci radja osam novih prstenova moci; jase
osmonogog zdrepca Sleipnira, a pored njega trce vukovi Freki i Geri,
kojima daje hranu koju ulovi, posto se sam hrani samo vinom.

Ipak, Odin je vecito namrsten i ljutit. Jedino oko koje ima, oko koje
sija poput Sunca, uvek je okrenuto nebesima, a pogled pun neizrecivih
kletvi. Pijuci na Mimirovom bunaru mudrosti, svoje drugo oko je menjao
za Sveznanje, i od tog dana kao najveci teret na dusi nosi saznanje o
svojoj sudbini: vuk Fenrir, kojeg je mnogo puta pobedjivao, uzdici ce
se jos jednom, na dan Ragnaroka (Sumrak bogova) - Poslednje bitke,
i presudice Bogu bogova. Taj crni, zli, uzasni vuk ce preklati grlo
Premudrog, slomiti Kosti sveta, progutati bogove i zdrobiti narode.
Zemljom ce tada zavladati veciti mrak, beskrajna Noc vuka Fenrira.
Zato je Odin namrsten, i kune svoju sudbinu. Divne Valkire, severne
vile koje su ga tako verno sluzile, nece cak stici ni da mu otpevaju
pesmu tuge i oprostaja.

Kraj ce biti od vuka: surov, brz i konacan. Pa ipak, Odin ce, iako
svestan neminovnosti svog poraza, na dan Ragnaroka poslednji put
uzjahati Sleipnira i krenuti na Fenrira silinom kakvu svet vise nikada
nece videti.

Albert Camus
MIT O SIZIFU
(odlomak)

Bogovi su osudili Sizifa da neprestano kotrlja veliki kamen do vrha
jedne planine, odakle se on vraćao uslijed svoje vlastite težine. Oni su
smatrali, s izvjesnim pravom, da nema strašnije kazne od uzaludna i beznadna
rada (...)
Shvatili smo već da je Sizif apsurdan junak. On je to koliko po
svojim strastima toliko i po svojoj muci. Njegov prezir bogova, njegova
mržnja prema smrti i njegova strast za životom donijeli su mu tu neizrecivu
kaznu, gdje se cijelo biće ulaže da se ništa ne dovrši. To je cijena koju
treba platiti za strasti ove zemlje (...)
Ako je ovaj mit tragičan, to je zato što je njegov junak svjestan.
Gdje bi, u stvari, bila njegova muka kad bi ga nada na uspjeh na svakom
koraku podržavala? Radnik danas radi svakog dana u svom životu na istim
zadacima, i ova je sudbina isto toliko apsurdna. Ali je tragična samo u
rijetkim trenucima, kad on postane svjestan. Sizif, proleter bogova, nemoćan
i revoltiran, poznaje čitavu širinu svog bijednog položaja: on na nj misli
silazeći. Pronicljivost koja treba da mu donese muku dovršava u isto vrjeme
njegovu pobjedu. Nema sudbine koja se ne nadmašuje prezirom. Ako se u nekim
danima silaženje obavlja s bolom, ono se isto tako može obaviti i s radošću
(...)
Ostavljam Sizifa u podnožju planine! Svoje se breme uvjek nalazi. No
Sizif uči višoj vjernosti koja negira bogove i podiže kamenje. On također
smatra da je sve dobro. Ovaj svijet odsad bez gospodara ne izgleda mu ni
jalov ni ništavan. Svako zrno ovog kamena, svaki mineralni sjaj ove planine
pune noći, sam za sebe sačinjava jedan svijet. Sama borba da se stigne do
vrha dovoljna je da ispuni ljudsko srce. Sizifa treba da sebi predstavimo
kao sretnog.

BOGOVI I LEGENDE

Severno-germanski (Norveška, Švedska, Danska, Island) bogovi i legende. U ovaj abecedni popis bogova i priča o njima uvršteni su i finski i laponski bogovi zbog njihove geografske povezanosti sa severno-germanskom grupom.

Aegir (Eagor)
Germanski bog okeana, njegova supruga je Ran. Aegir ima devet kćeri koje upravljaju virovima pod njegovom vlašću. Prikazivan je kao starac sa belom kosom i prstima nalik na rakova kliješta. Napušta svoj podvodni dvorac samo iz jednog razloga: potapanje i uništavanje brodova i njihove posade. Vikinzi su mu često kao žrtvu prinosili zarobljenike kako bi ga udobrovoljili.

Aesir
Kolektivno ime za glavnu rasu nordijskih bogova. Uz bogove Aesira potoje i bogovi Vanira. Aesirski bogovi pod vođstvom Odina su: Balder (bog lepote), Bragi (bog rečitosti), Forseti (bog meditacije), Freyr (bog plodnosti, prvobitno je bio iz Vanira), Heimdall (čuvar mosta), Holdr (slepi bog), Loki (bog vatre i saveznik mraznih divova), Njord (bog mora, prvobitno iz Vanira), Thor (bog gromova), Tyr (bog rata), Vili (Odinov brat), Ve (Odinov brat), Vidar (Odinov sin). Boginje Aesira su: Freya (boginja plodnosti), Frigg (Odinova žena), Sif (Thorova žena) i Idun (čuvarka jabuka mladosti). Živeli su u Asgardu.

Agir- Hler
Bog mora, živi na ostrvu Hlesey, vešt s magijom, dolazi se hraniti na Asgard.

Alberich, Andvari
Skandinavski kralj patuljaka koji je ukrao magični prsten Andvarinaut (i ostatak blaga) koji su čuvale rajnske devojke. Nakon što je uhvaćen, bio je prisiljen odreći se svega što poseduje za slobodu. Prokleo je prsten tako da je donosio smrt svima koji su prsten poželeli.

Alfheim
Zemlja vilenjaka, gde žive svetli vilenjaci (tamni žive u podzemlju).

Alfhild
Skandinavska boginja, oblačila se kao ratnik kako bi izbegla udaju za kralja Alfa. Pristala je na udaju tek kad su započeli borbu do smrti i kralj Alf je dokazao da je jak kao i ona.

Alvis
(germanska mitologija) Njegovo ime znači sveznajući, mudar, razborit. Bio je pripadnik rase pautljaka. U zamenu za oružje koje je iskovao za bogove, bila mu je obećana Thrud, Thorova kćer. Thoru se to nije svidelo pa je izazvao Alvisa na test znanja kako bi zaustavio venčanje. Rekao je Alvisu da mora dokazati da njegova velika mudrost nadmašuje njegov nizak rast. Thor je je produžio test do izlaska sunca. Sunčevi zraci su pali na patuljka, a svi patuljci se pretvaraju u kamen dodirnuti sunčevim zracima.

Amma
Velika majka u nordijskoj priči o nastanku sveta, Amma ili baka.

Andhrimnir
Kuvar u Valhalli, ELDHRIMNIR- posuda u kojoj kuva Andhrimnir.

Andlang, Vidblain
Još dva carstva bogova malo dalje od ostalih.

Angerboda
(nordijska mitologija) Ženski zimski div, supruga boga Lokia. Rodila je troje dece: Jormungand (midgardska zmija koja je narasla tako velika da je okružila celu zemlju), Fenrir ili Fenris (vuk Ragnarok) i Hel ili Hella (kraljica smrti).

Arnamentia
Germanska i britanska boginja izvora.

Arvak i Alsvinn
Konji koje vozi Sol (Asyniur) i koji je hlade duvajući joj ispod ramena.

Asgard
Dom nordijskih bogova, zemlja Aesira. Onaj koji želi stići do Asgarda mora preći most Bifrost (duga). Asgard je bio podeljen u veliki broj odvojenih kraljevstava. Svakim je vladao drugi bog. Valhallom je vladao Odin, Thrudheimom Thor itd. Zidove oko Asgarda je izgradio Hrimthurs, koji je kao platu zatražio ruku Freye, sunce i mesec. Odin je pristao na to ako se zidine izgrade u roku od šest meseci. Hrimthurs je imao magičnog konja Svadifaria koji mu je pomagao u poslu. Na užas Odina i svih bogova, a posebno Freye, Hrimthurs je skoro već sve završio, ostala su mu još dva dana. Loki zavara Svadifaria i odmami ga podalje od njegovog posla. Hrimthurs nije stigao završiti posao bez Svadifaria u zadanom roku stoga mu ništa nije plaćeno.

Askr i Embla
(nordijska mitologija) Prvi čovek i žena, od njih je nastala cela ljudska vrsta. Stvorili su ih Odin i njegova dva brata iz tri debla.

Asyniur
Ženski Aesir, boginja.

Austri, Vestri, Sudri, Nordri
Patuljci postavljeni na 4 strane sveta.

Balder, Baldur
(nordijska mitologija) Balder je bio drugi sin Odina i Frigge. Njegova majka je zatražila zakletvu od svih biljaka, stvorenja, elemenata i metala da mu neće nauditi. Svi su zakletvu položili osim biljke imele koja je smatrala da je premlada i premala da bi mu mogla nauditi. Tako se smatralo da je Balder imun na sve pa bi drugi bogovi iz zabave bacali stvari na njega. Loki, bog prevare, je nagovorio Hoda (Hod,Hoder), slepog boga i Balderovog brata, da baci koplje izrađeno od imele na Baldera. Balder je odveden u Hel i Frigga moli Hellu da joj kaže što se može učiniti kako bi se Balder vratio iz mrtvih. Hella odgovara da će ga vratiti među žive ako će svako živo biće plakati za Balderom. Sva živa bića su žalila, osim starice Thokk, koja je ustvari prerušeni Loki. Baldur tako i dalje čeka u Helu sa svojom suprugom i vratiće se ponovo tek nakon Ragnaroka kako bi pomogao u vladanju novim svetom.

Beowulf
(germanska mitologija) Danski heroj, ubio je dva mitska vodena čudovišta: Grendel (morsko čudovište) i njegovu majku. Izgubio je život u borbi u kojoj je uspeo ubiti zmaja.

Bergelmir
(Germanska mitologija) Bergelmir i njegova žena su jedini snežni divovi koji su uspeli preživeti utapljanje u krvi nakon što su Odin i njegova braća ubili Ymira.

Berserk, Berserker
(nordijska mitologija) Unuk osmorukog Starkaddera i Alfhildee. Uvek se borio divlje bez oružja. Berserk- divlji borac, onaj sa "borbenom groznicom". BERSERKS ili medveđe košulje su u početku bili ljudi koji su se oblačili u medveđe krzno. Kasnije se spominju kao krvožedni vukodlaci koji napadaju i piju krv.

Bestla
(skandinavska mitologija) Majka Odina i njegove braće Vilia i Vea, pripada rasi divova, njen suprug je Bor.

Bifrost
Duga koja, kao most, spaja nebo i zemlju.

Billing
(germanska mitologija) Otac prelepe Rind koja je Odinu rodila sina Valia. Vali je kasnije ubio Hodera osvećujući tako Balderovu smrt.

Bilskirnir hala
Thorova hala u Thurdvangaru, jedna od najvećih zgrada ikad sagrađenih.

Bolverk
Ime koje je Odin dao samom sebi (preubučen u mraznog diva) kada je hteo raditi posao koji su pre obavljali devet nestalih robova, naknada bi bila jedan gutljaj medovine na dan, Suttung je to odbio. (više pod Medovina mudrosti)

Bor
(nordijska mitologija) Sin Buria, suprug Bestle, otac Odina, Vilia i Vea.

Bragi
(nordijska mitologija) Bog poezije i rečitosti, sin Odina i žene diva Gunnlode. Bio je oženjen za Idun (Iduna) čuvarku "jabuka besmrtnosti".

Breidablik
Balderove dveri, niti jedna nečista stvar nije tamo pristupila.

Brono
(nordijska mitologija) Balderov sin, bog dnevne svetlosti.

Brunhild, Brünnehilde, Brynhil
(germanska mitologija) Moćna ženska ratnica, Valkira. Prkosila je Odinu i za kaznu ju je zatvorio unutar prstena vatre i zemlje govoreći da će tamo ostati dok hrabar junak ne dođe da je spasi. Siegfied (Sigurd) ju je oslobodio, zaljubio se u nju i poklonio joj prsten Andvarinut ne znajući za njegovu kletvu. Na kraju Brunhilda saznaje da ju je Sigurd prevario s drugom ženom i ubije se. Nije znala da ga je ustvari začarala Grimhilda. (još o ovoj legendi pod Sigurd, Siegfried)

Buri
(nordijska mitologija) Prvi bog, otac Bora i Odiniv deda. Rođen je iz leda koji je polizala Audhumla (krava).

Bylgja
(nordijska mitologija) Kćer Aegira i Ran.

Dag
(skandinavska mitologija) Boginja dana, njena majka je Nat (boginja noći). Dag leti nebesima na svom konju Skenfaxu, čija griva sjaji tako jako i intenzivno da obasjava nebo i zemlju.

Devet svetova
Devet svetova koje štiti Yggdrasil:
Alfheim ili Ljossalfsheim, dom "svetlih" vilenjaka
Asgard, dom aesirskih bogova
Jotunheim, svet divova
Midgard, dom ljudske vrste
Muspelheim, zemlja vatre
Nidavellir, dom patuljaka
Niflheim, predeo večne hladnoće i beskonačne noći, dom nevrednih mrtvih
Svartalfsheim, dom "tamnih" vilenjaka
Vanaheim, dom Vanira.

Donar
(germanska mitologija) Bog neba i grmljavine.

Draupnir
Samoreplicirajući prsten koji je Odin bacio na Balderovu pogrebnu lomaču.

Edda
(edda - baka, edde - "priče velike bake", reč korišćena kako bi opisala velike priče iz skandinavske mitologije) Patuljačka Edda je prva stvorila potomstvo. Njen suprug je Ai.

Eggther
Čuva zemlju divova.

Einheriar
Pali vojnici u ratovima, Odin ih šalje u Valhallu,Vingolf.

Eir
Pratnja Frigge, Eir je boginja lečenja. Svoju umetnost i znanje o tajnim snagama biljaka, prenosila je samo ženama, jedinim lekarima u drevnoj Skandinaviji.

Eldhrimnir
Posuda u kojoj kuva Andhrimnir- kuvar u Valhali.

Eliudnir
Hellina hala

Elle
(nordijska mitologija) Personifikacija Starog doba (drevnog doba), u obliku starice borila se sa Thorom, pobedila ga i ponizila.

Embla
(nordijska mitologija) Ime prve žene.

Erda
(germanska mitologija) Drevna boginja zemlja.



Farbanti, Farbauti
(nordijska mitologija) Lokijev otac. Div koji prevozi mrtve preko voda podzemnog sveta. Udario je Laufey gromom nakon čega je ona rodila Lokija.

Fengi i Mengi
(Skandinavija) Odgovor na pitanje: "Zašto je more slano?". Jednom davno, u doba Kralja Frodija, živela su dva ženska diva koja su radila u mlinu zvanom Grotti. Fengi i Mengi su bile jedina dva živa bića dovoljno jaka da okreću divovski mlinski kamen koji je magično proizvodio hranu i bogatstva za Frodijeve zemlje. Kralj ih je terao na naporan rad sa odmorom tako malim da bi im bio dovoljan samo da zapevaju pesmu. Jedne noći, ljute i iscrpljene, zapevale su pesmu sa magičnom kletvom koja je prouzrokovala Frodijevu smrt. Zemlja je dobila novog kralja Mysinga koji je naterao Fengi i Mengi da rade iscrpljujuće kao i pre, ali ovaj put na mrvljenju soli. Namrvile su je u tolikim količinama da se celi okean napunio solju.

Fenris, Fenrir
(nordijska mitologija) Fenris je monstruozni vuk, sin boga Lokija koji će progutati Odina kad dođe kraj našem svetu u bitci Ragnarok. Fenrisa će zaklati Odinov sin, Vidar. Kad su ga bogovi pokušali nahraniti ugrizao je ruku Tyru.

Fensallir
Friggina dvojnica.

Fjalar
Petao koji budi i zove divove da se spreme za poslednju bitku.

Fjorgyn
(nordijska mitologija) Majka boga Thora.

Forseti,Forsetti
(nordijska mitologija) Bog pravde i meditacije. Sin Baldera i Nanne.

Franangr
Vodopad gde se Loki skrivao od svih Aesira kao losos.

Frey, Freyr
(nordijska mitologija) sin Niorda i njegove sestre Nerthus, vladar kiše, sunca, bogatstva, stvaranja, bog iz Vanira. Brat blizanac Freye. Bog mira, plodnosti i vremena. Njegova žena je Gerd (Gerda), žena div u koju se zaljubio nakon što ju je krišom promatrao sa Odinove visoke stolice. Dao je svoj mač slugama kao nagradu ako mu dovedu Gerdu. Rezultat toga je da Frey neće imati oružje u bitci Ragnarok i moraće se boriti protiv Surta samo rogom. Frey ima brod, Skidbladnir, koji se može sklopiti i nositi.


Freyja, Freya
(nordijska mitologija) Iz Vanira, boginja ljubavi, seksa, magije, veštičarenja, plodnosti, lepote, ponekad predstavlja i božanstvo bitke i smrti. Sestra bliznakinja boga Freya, kćerka Niorda i njegove sestre Nerthus. Trgovala je seksulanim uslugama (spavajući sa četiri patuljka) kako bi posedovala ogrlicu Brisinga. Kada joj je Loki oteo ogrlicu, započela je rat povratka. Njen otac je Njord, bog plodnosti. Plavokosa, plavooka, prelepa Freya je putovala u kočiji koju su vukle mačke. Ona je vođa Valkyrie ratnica i Idiza (pod imenom Vanadis). Stanovala je u kraljevstvu Folkvang gdje je primala jedan deo ratnika ubijenih u bitci i odnosila njihove duše u njenu dvoranu Sessrumnir. Drugi deo ratnika primao je Odin u drugu dvoranu Valhallu. Prema skandinavskoj mitologiji ima kćerku Hnoss, boginju opčinjenosti. Freya voli muziku, proleće, nosi ogrtač sačinjen od ptičjeg perja, koji omogućava onome koji ga nosi pretvaranje u sokola. Oko vrata nosi ogrlicu Brisinga. Za nordijske narode ta ogrlica je Mlečna staza. U germanskoj mitologiji, Freya je često bila i Frigga, Odinova žena.

Frigg, Frigga, Frija, Fricka
(nordijska mitologija) Boginja neba, kćerka Fjorgyne, boginje zemlje. Frigga je Odinova žena, majka Baldera i Hotha. Zaštitnica je braka i majčinstva. Frigga zna sudbinu svakog bića, ali je nikad ne otkriva. Kao Odinova žena bila je poznata i pod imenom Kraljica nebesa. Središnje je božanstvo Asgarda gde se nalazi i njena dvorana Fensalir ("vodene dvorane").

Fulla (nordijska mitologija) Devica Fulla je Friggin glasnik. Njoj bi se molilo za zagovor kod Frigge. Prikazivana je kao mlada žena sa dugom, gustom kosom koju su joj vezivali u hramu zlatnom trakom. Dobila je prsten od Nanne iz Hela.

Fylgja, Fylgakona
(Island) Fylgja (jednina), Fylgakona (množina)- porodica duhova čuvara (ponekad ih se naziva Haminga). Prema nekim legendama oni su i zloslutni i zaštitnički duhovi.

Gandalf
Moćni vilenjak, pojavljuje se u The Poetic Edda:
Vigg and Gandalf | Vindalf, Thrain,
Thekk and Thorin, | Thror, Vit and Lit,
Nyr and Nyrath,-- | now have I told--br>Regin and Rathsvith-- | the list aright

Garm
(nordijska mitologija) Lovački pas koji stoji pred kućom Hele i reži na hodočasnike iz gornjeg sveta dok mu iz čeljusti kaplje krv. On će ubiti i biti ubijen od Tyra u bitci Ragnarok. Boravio u Gnipahelliru do Ragnaroka.

Gefion, Gefinn, Gefjon
U skandinavskoj mitologiji su postojale dve žene s ovim imenom. Jedna je bila div kojoj je obećano toliko zemlje koliko mogu izorati četiri vola u jednom danu. Tako je začela četiri sina koji su izgledali kao volovi. Kada su sinovi odrasli, dovela ih je natrag u Švedsku, gde su izorali deo te zemlje, odvojili ga i odvukli na novu lokaciju, gde je nastalo ostrvo Zealand. Druga Gefion, boginja, prodala je svoju nevinost za dragulj, ali je i uspela povratiti. Posluživala je Friggu. Sve devojke koje bi umrle kao device odlazile bi Gefjoni. Ona je bila donosilac dobre sreće i prosperiteta.

Geirrod
(nordijska mitologija) Snežni div koji je imao dve kćeri Gjalp i Greip. Thorov neprijatelj. Uhvatio je Lokia (dok je on leteo u obliku jastreba). Loki mu je u zamenu za slobodu obećao da će dovesti Thora u Geirrodov dvorac bez njegovog magičnog pojasa i čekića. Loki je učinio kako je obećao, ali na putu prema Geirrodu zastali su da odmore kod ženskog diva Grid. Ona je Thoru rekla da je sve to zamka i dala mu svoj magični pojas, železne rukavice i magične stvari. Thor je pomoću tih stvari uspeo ubiti Geirroda, njegove kćeri i sve druge snežne divove.

Gerd, Gerda
(Skandinavija) Božanstvo svetlosti, najlepša od svih stvorenja, kćer žene diva i smrtnog čoveka. Frey je bio očaran Gerdom i poslao je svoje sluge da je dovedu. Gerd je odbila, ali je Frey uporno slao poklone. Na kraju je čarolija u runama napokon osvojila Gerdu i ona je doputovala u Asgard, dom bogova i tamo živela s Freyom.

Geri i Freki
Geri (orlovski) i Freki (proždrljivi) su Odinovi vukovi koje on hrani hranom sa svojeg stola, a to je vino.

Gestumblindli
Takmičenje, nadmetanje u rešavanju zagonetki sa kraljem Heidrekom Mudrim. Zadnja zagonetka o Odinu kako šapuće Balderu otkriva da je Gestumblindi zapravo Odin.

Gialp
Geirrodova kćer koja je magijom učinila da reka nabuja kad ju je Thor prelazio. On ju je pogodio kamenom i izvukao se na kopno držeći se za oskorušin grm.

Gillahorn
Heimdallova truba, njen zvuk odzvanja celim svetom.

Gilling i njegova žena
Gilling se utopio na moru kad je krenuo ploviti sa patuljcima, a ženu su mu ubili patuljci kad im je dojadilo njeno oplakivanje. SUTTUNG- Gillingov sin, hteo se osvetiti patuljcima, a oni su mu ponudili medovinu. GUNNLOD- Suttungova kćer koja je čuvala medovinu u Hnitbiorgu. (više pod Medovina mudrosti)

Gimle
Najveća i najsvetlija Odinova hala, svetlija i od Sunca, koja nikad neće biti uništena.

Ginnungagap
(nordijska mitologija) Velika otvorena praznina koja je postojala pre nego što je sve stvoreno.

Gioll
(nordijska mitologija) Reka koja je okruživala podzemni svet, Hel.

Gleipnir
Sastojci: zvuk mačkinog hoda, ženska brada, korenje s planine, riblji uzdah, ptičji izmet, medveđi mišići.

Gna
(nord.mitologija) Bila je božanstvo vetra, glasnik nebesa i nebeske kraljice Frigge, poslana od Frigge na razne delove sveta da izvršava njene zadatke, ona jaše na konju Hofvarpniru.

Godar
(Skandinavija) Red sveštenika koji su posluživali skandinavske bogove. Obrede su održavali na otvorenom, ispod drveća, u blizini svetih izvora ili između, na poseban način poređanog, svetog kamenja. Kasnije su korišćeni drveni hramovi, sa oltarima u koje su bile urezbarene slike bogova. Ovde su prinošene životinjske i ljudske žrtve.

Goilveig, Gollveig
(Skandinavija) Moćna veštica, koja je prema legendama ubijena tri **** i preživela (došla je u Asgard i uznemiravala bogove Aesira, spalili su je tri **** i dva **** je ustala iz mrtvih). Zbog njene smrti započeo je rat između Aesira i Vanira. Rat je završen tek dogovorom u kojem je rešeno da Aesiri pošalju Kvasira i Mimnira u Vanir, A Vaniri Freyu, Freyja i Njorda u Aesir.

Gollinkambi
Petao koji je zvao bogove i heroje u rat.

Gondul
(nord.mitologija) Jedna od najslavnijih Valkyria, poslana je na zemlju kako bi dovela duhove slavnih kraljeva koji bi pali u bitci.

Gonlod
(skandinavska mitologija) Majka poezije, žena div koja je posedovala kotao inspiracije koji joj je bog Doin prevarom uzeo. Prema nekim legendama ona je i majka Gragia, boga svih pesnika.

Gotterdammerung
(nord. mitologija) kraj sveta.

Greip i Gialp
Dve Gerriodove kćeri. Gerriod je bacio gomilu rastopljenog železa na Thora, ali ovaj je to uhvatio železnim rukavicama. Sad se Thor stvarno razljutio i železo iz rukavica zavitlao prema Gerriodu, te ubio njega i srušio dvorac.

Grid
Vidarova majka, div, upozorila je Thora na Geirroda, te mu dala oružje i neke sprave za odbranu (čarobni opasač, železni ogrtač, Gridov štap). Prešao je reku Vimur s Lokijem.

Groa
(skandinavska mitologija) Mudra starica, spominje se u eddama kao proročica, isceliteljka, čarobnjak. Više o ovoj čarobnici pod WHETSTONE-BRUS.

Gullfaxi
Konj velikog diva Hrungnira.

Gullinbursti ili Slidrugtanni
Vepar koji vuče Freyovu kočiju.

Gulltopr
(nord. mitologija) Heimdallov konj.

Gungnir
Odinovo koplje.

Hale bogova:
(Germanska mitologija)
Bilskinir - Thorova hala
Breiablikk - Baldurova hala
Fensilar - Friggina hala
Folksvang ili Sessrumnir- Freyina hala
Gladsheim - Odinova hala (Valhalla je u Gladsheimu)
Glitnir - Forsettieva hala
Hel - Hellina hala
Himminbjorg - Heimdalova hala
Landvidi - Vidarova hala
Sokkvabekk - Sagina hala
Thrymheim - Skadina hala
Valaskjalf - Valijeva hala
Vingol - Hala boginja
Ydalir - Ullerova hala

Hati Hrodvitnisson i Skoll
Vukovi koji trče za suncem i mesecom, sinovi Fenrisa.

Heidrun
Koza koja se hrani na krovu Valhalle sa granama drveta Lerad, iz njenog vimena teče medovina koja se puni u burad za Einheriere.

Heimdall, Heimdalr
(nord. mitologija) Poznat kao čuvar bogova, on je čuvao Gjallarhorn- rog u koji će duvati kad se približi kraj sveta- Ragnarok. Do tada rog je zakopan ispod Yggdrasila. Govorilo se da je imao 9 majki. Čuva Bifrost od planinskih divova, treba mu vrlo malo sna, dobro vidi i čuje. U jednom irskom mitu zove se Rigr i smatra se ocem ljudske vrste. HIMINBIORG- mesto gde živi Heimdall.

Hel
(nord. mitologija) Boginja mrtvih, kćerka Lokia i Angerbothe (Angerboda), vlada Niflheimom, pola je crna, pola bela ili pola živa, pola mrtva. Stanovala je ispod jednog od tri korena svetog drveta Yggdrasila i stanuje u svojoj hali, Elvidnir (beda, nevolja) u podzemnom svetu Nilfheima (Helheim), Svetu tame. Odgovorna je za bolesti, epidemije, katastrofe.

Henir
Za vreme razmene taoca menjan za Niorda, (nakon rata Aesira i Vanira).

Hermod
(nord. mitologija) Sin Odina i Frigge, Balderov brat koji je sišao u Hel da pokuša da spasi tj. vrati Baldera. Bio je božanski glasnik, sličan Hermesu i Merkuru.

Hildolf- vuk
Spominje se u Harrbarđsljođi, živi u Ratheyu.

Hlidskjalf
Odinov tron, na kojem sedi, promatra i razume celi svet.

Hlin
(skandinavska mitologija) Boginja utehe, brani ljude od Frigginih čudnih želja, od nasilja, i izbeglištva.

Hnoss
(Skandinavija) Freyina kćerka, boginja opčinjenosti, zaluđenosti.

Hod, Hodr, Hodur
(nord. mitologija) Balderov slepi brat, snažan, Loki ga je na prevaru nagovorio da gađa Baldera imelom koja ga je i ubila.

Hofvarpnir
Konj boginje Gna, putuje po nebu i moru.

Hogni
(nord.mitologija) Hognija i njegovog brata Gunnera je Brynhilda nagovorila da pripreme Sigurdovo ubistvo kako bi osvetili njenu čast. Nasledili su njegovo bogatstvo, uključujući ukleti prsten Andvarinaut. (više pod Brunhild)

Holer, Holler
(nord.mitologija) Bog smrti i razaranja koji donosi bolesti i nesreće. Odvodi ljude u svoje tamnice gde ih muči do smrti.

Hrauthung (Kralj Hrauthung)
Otac Agnar i Geirrota.

Hresvelg, Hresvelgr
(nord.mitologija) Divovski orao koji stvara vetar.

Hrimfaxi
Nottin konj, "mraznogrivi", s njega padaju kapi rose na svet. (više pod Nott)

Hringhorni
Balderov čamac.

Hrungnir
(nord.mitologija) Najjači od svih snežnih divova, imao je kameno srce sa tri šiljka na vrhu, glava i štit su mu takođe bili od kamena, div se nadmetao s Odinom ko ima boljeg konja. Trkali su se do vrata Asgarda i Odin je pobedio. Aesiri su diva pozvali na medovinu i on se napio te počeo pričati kako može napraviti mnogo nemogućih stvari kao npr. Pomeriti Valhallu, spaliti Asgard, ubiti bogove, oteti Freyu...Međutim to je razjarilo Thora (kojeg nije bilo teško razljutiti) pa je pozvao diva na dvoboj i ubio ga. GULLFAXI- konj velikog diva Hrungnira.

Hugi
Nadmetao se s Thijalfijem (Thorov ljudski sluga) u trčanju i uvek ga pobeđivao.

Huginn-misao i Munin-sjećanje
(nord.mitologija) Dva Odinova gavrana koje on šalje svaki dan u svet, vraćaju se i pričaju mu šta se događa u svetu.

Hymir
(nord.mitologia) Hymir je bio morski div, suprug Hrode, koji živi u blizini ruba nebesa. Posedovao je ogromni kotao koji su Aesiri hteli za sebe jer je u njega moglo stati dovoljno piva za sve bogove. Thor je bio zadužen za pribavljanje kotla. U finalnoj bitci protiv bogova, Hymir će upravljati zastrašujućim brodom Naglfarom, koji je u potpunosti napravljen od noktiju mrtvaca. Naglfar će osloboditi poplava koja će prethoditi Ragnaroku nakon čega će se na brod ukrcati divovi sa Hymirom na čelu i zaploviti prema bojnom polju Vigrond. HYMIR- Div s kojim je Thor jednom išao u ribolov, bacio ga je iz čamca.

Hyrrokkin
Divovi koji su uspeli naterati Hringhornija u vodu, a niko drugi to nije mogao.

Iarnvidiur
Divovske žene trollova koje žive u železnim šumama Midgarda, uzgajaju vukove.

Idavoll, Gladsheim, Vingolf
Zgrade na Asgardu koje je sagradio Odin.

Idize
(germanska mitologija) Duhovi predaka, majke-duhovi koje su često bile prikazivane kroz statue ili slike koje su ljudi držali u kućama i kojima su se obraćali za pomoć. Njima zapoveda Freya pod imenom Vanadis. One su imale aktivnu ulogu u zaštiti svoje žive vrste i ponekad davale savete kroz snove.

Idunn, Iduna, Idunnor
(nord.mitologija) Boginja proleća i večne mladosti. Bragijeva žena, čuvar zlatnih jabuka besmrtnosti koje su bogovi jeli kada su hteli obnoviti svoju mladost.

Iord i Rind
Thorova i Valijeva majka, jedna od najstarijih Asynura.

Jabme-akka
(Laponija) Boginja mrtvih koja vlada Jabme-aimom (Jabme-aimo ili Jabmeaimo), kraljevstvom mrtvih.

Jarnsaxa
(skandinavska mitologija) Thorova žena.

Jormungand, Iormungand, Jormun
(nord. mitologija) Veliki zmaj-zmija, nalazi se na dnu okeana i tu okružuje svet svojim repom koji grize na krajevima, sin Lokija i snežne žene diva Angrbode. Živi u potoku tj. strujanju koje kruži zemljom. Poznat je i kao MIDGARDSKA ZMIJA.

Jotunheim
(nord.mitologija) Svet divova (div-Jotun), nalazi se na ivici okeana, daleko na severoistoku. To je jedan od devet svetova koje štiti kosmičko drvo Yggdrasil. Jotunheim, Asgard i Nilfheim imaju zdence u kojima se može pronaći Yggdrasilovo korenje. To su Mimirov zdenac, Hvergelmirov izvor i Urdin zdenac. Bifrost "dugin most" povezuje Asgard i Migard (nebo i zemlju). Ostali svetovi su: Alfheim ili Ljossalfsheim, dom "svetlih" vilenjaka Asgard, dom aesirskih bogova Midgard, dom ljudske vrste Muspelheim, zemlja vatre Nidavellir, dom patuljaka Niflheim, predeo večne hladnoće i beskonačne noći, dom nevrednih mrtvih Svartalfsheim, dom "tamnih" vilenjaka Vanaheim, dom Vanira.

Jotuni
(nord.mitologija) Rasa divova koji su sile razaranja, žive u Jotunheimu. Neki Jotuni kao Skadi, Gerd i Loki su stekli božanski status kroz brak ili krvno bratstvo sa nekim od bogova.

Jumala
(finska mitologija) Drevni bog stvoritelj i vrhovno božanstvo, njegovo sveto drvo je bio hrast.

Jörd
(nord.mitologija) Thorova majka i Odinova ljubavnica.

Kajsa
Švedska boginja vetra.

Kalma
(finska mitologija) Boginja mrtvih, imala je čudovišnu životinju koja je proždirala ljude.

Kara
(skandinavska mitologija) Valkiri, žena heroja Helgia. Kraj priče o njihovoj ljubavi je tragičan jer je Helgi slučajno ubio Karu u bitci.

Kied Kie Jubmed
(Laponija) Gospodar krda. Pre lova žrtvovani su mu sobovi. U Švedskoj ga zovu Storjunka.

Kolga
(nord.mitologija) Kćer germanskog boga okeana Aegira i Ran.

Kornjunfer
(germanska mitologija) Boginja žita.


Kvasir
(nordijska mitologija) Smatrali su ga najmudrijim od svih ljudi. Bio je učitelj, znao je odgovore na sva pitanja. Fjalar i Galar su ga ubili kad im je dosadilo učenje i ulili njegovu krv u magični kotao. Izmešali su krv sa medom i stvorili medovinu koja je davala mudrost (u nekim mitovima dar pesništva) onome ko je popije. (više o ovoj legendi u priči o Medovini mudrosti).

Laga
(nordijska mitologija) Boginja izvora i zdenaca, Odinova prijateljica.

Leib-Olmai
(Laponija) Bog medveda, lovci su mu se morali pomoliti kad bi išli u lov na medvede kako bi im on dopustio da ubiju medveda.

Lemminkäinen
(finska mitologija) Želeo je devojku iz Pohjole u Kalevali. Pokušao je ubiti Tuonijevog labuda (Tuoni- bog mrtvih), ali ga je rastrgao Tuonijev sin. Njegova majka, koja je znala tajne magije, sastavila je ponovo njegovo telo i vratila ga među žive.

Leyding, Dromi
Prva dva hranitelja vuka Fenriza.

Linda
(finska mitologija) Boginja ptica, često pretstavljana kao boginja u obliku labuda, njen suprug je Kalev.

Ljothatal
Popis čarolija u Havamali.

Loddfafnir
Pevač lutalica koji je ispevavao pesme i tvrdio da ih je dobio od Odina.

Lofn
Vrlo draga i simpatična, uslišava molitve, njoj se obraća u slučajevima sklapanja saveza.

Lofn, Lufn
(nordijska mitologija) Boginja popuštanja i zabranjene ljubavi.

Logi
Nadmetao se s Lokijem ko će pojesti više mesa i pobedio ga je.

Loki, Lopt, Loki Laufeyiarson
(nordijska mitologija) Bog vatre i haosa, jedan od Aesira (glavnih bogova), često je on uzrok razmirica među bogovima. Loki je ponekad prijatelj bogovima koji su se divili njegovim pametnim planovima, kada bi im pomagao. Loki je umiljat i lep, zlog karaktera, tvrdoglave naravi, prepreden i varalica. On je bio odgovoran za smrt Baldera, Odinovog sina. Imao je sposobnost menjanja oblika i pola. Sa Angrbodom je imao kćer Helu, boginju smrti, Jörmungand (zla zmija, koja je bila Thorov smrtni neprijatelj) i vuka Fenriza. Sa drugom ženom Sigyn imao je sinove Valia i Narvia.

Lorelei
Mlada Devica Nemačke koja se bacila u reku zbog nevernog ljubavnika i pretvorila se u sirenu, stvorenje koje hipnotičkim melodijama privlači ribare i donosi im propast.

Luonnotar
(finska mitologija) Boginja i tvorac svega, majka Väinämöinena.

Lyngvi
Ostrvo na jezeru Amsvartnir gde je Fenriz probao Gleipnir.

Maan-emo
(finska mitologija) Boginja zemlje, njen suprug je Ukko, bog groma, ona vlada plodnošću žene.

Madder-Akka
(Laponija) Madder- Akka (boginja stvaralac) i Madder- Atcha (bog stvoritelj) – Tvorci ljudske vrste. Njihove tri kćeri su: Sarakka (pomagala ženama prilikom porođaja), Juksakka (menjala pol nakon određenog broja rođenja) i Uksakka (štitila novorođeno dete).

Magni
(nordijska mitologija) Sin Thora i snežne žene diva Jarnsaxe, Modijev brat. Magni i Modi će naslediti Mjollnir (Thorov magični čekić) posle Ragnaroka.

Mani
(skandinavska mitologija) Mani- Mesec, lepi dečak vozač mesečeve kočije koju vuku konji, sin Mundilfoeri, njegova sestra je Sol (Sunce), prati ga vuk Hati koji će, kada za to dođe vreme, proždreti Mania i Sol.

Marjatta
(finska mitologija) Boginja devica, u kojoj se, nakon što ona proguta brusnicu, začne Sunce, jedna od likova Kalevale.

MEDOVINA MUDROSTI
(nordijska mitologija) Zli patuljak Fialar je sa svojim bratom Galarom ubio mudrog čoveka Kvasira kako bi stekao Kvasirove magične moći. Izmešali su njegovu krv sa medom u kotlu. Ta medovina je donosila mudrost onome koji je ispije. Ali medovinu je oteo Suttung, snežni div koji se svima hvalio da je medovina njegova. To hvalisanje je došlo i do Odina koji je odlučio otići u Jotunheim (zemlju snežnih divova) i oteti medovinu za sebe. Maskirao se u snežnog diva Bolverka i nagovorio Baugia (drugog snežnog diva) da iskopa tunel kroz planinu do mesta na kojem je Suttung čuvao medovinu pod stražom svoje kćeri Gunnlod. Odin je Baugiu dao svrdlo Rati da dubi rupu, međutim Baugi ga je pokušao prevariti pa ga je Odin zgnječio. Zatim je dunuo u rupu i izbušio je do kraja. Tada se Odin pretvorio u zmiju i provukao kroz tunel. Pre nego što je došao do Gunnlod pretvorio se u prelepog snežnog diva i tri dana i noći bio Gunnlodin strastveni ljubavnik. Dopustila mu je da popije svu medovinu. Tada se Odin pretvorio u orla, odleteo kući u Asgard i ispljunuo medovinu u prazne posude. Prema drugoj legendi Odin je spavao 9 noći sa Gunnlod i pio medovinu, a onda je pobegao i u begu pred Suttungom sipao medovinu po celom svetu. Deo izgubljene tj. prolivene medovine dobili su ljudi.

Metsarhatija
(finska mitologija) Šumska boginja.

Midgard
(skandinavska mitologija) Svet ljudi, dom prvog čoveka i žene od kojih je nastao celi ljudski rod. Nalazi se između Niflheima (predeo večne hladnoće i beskonačne noći) i Muspellheima, (zemlja vatre). Dugin most Bifrost ga spaja sa Asgardom (dom bogova).

Mimir
(nord.mitologija) Smatra se najmudrijim od Aesira, bog znanja i mudrosti. Nakon rata bogova, poslan je u Vanir. Tamo su mu odsekli glavu i vratili je Aesirima. Odin je premazao glavu magičnim biljkama kako bi je sačuvao zauvek, izgovarao je nad njom magične reči kojima joj je vratio moć govora. Sve to kako bi uvek imao na raspolaganju Mimirove mudre savete. Mimir je živeo kraj Yggdrasila i čuvao Zdenac mudrosti. Dopustio je Odinu da pije iz njega, a cena je bila jedno Odinovo oko, zato Odina često prikazuju kao jednookog boga.

Mimirov izvor, Mimirov zdenac
Izvor mudrosti i inteligencije, nalazi se kraj Yggdrasila. Odin se dobrovoljno odrekao jednog oka da može popiti kap iz tog izvora.

Modgud
(nordijska mitologia) Heline podanice, device koje su čuvale Gioll most (zlatom popločen most koji vodi u podzemni svet), razgovarale su s Hermodom kad je sišao u Hel po Baldera.

Mokkuralfi
(nordijska mitologija) čovek kog su napravili divovi. Napravili su ga od gline, devet milja dugačkog i tri milje širokog. Srce su mu stavili od kobile. Pojavljuje se u priči o Torovoj bitci sa Hrungnirom. Nakon što je Thor ubio Hrungnira iz magle je izronio Mokkuralfi, koji je bio toliko golem da ga Thor nije mogao obuhvatiti pogledom. Priča kaže da se Thor umokrio od straha kad ga je ugledao. Thorov ljudski sluga Thialfi nije bio toliko uplašen pa je napao diva svojom sekirom.

Moongarm
Spominje se kao najstrašniji vuk koji će jednog dana biti uzgojen, hraniće se ljudskom krvlju i prskati nebo s njom.


Muspelheim, Muspell
(skandinavska mitologija) svet vatre, plamena, vatrena zemlja na jugu gde su div Bergelmer i njegova žena uhvatili leteće iskre i bacili ih na nebo gde su posle od njih nastale zvezde. U Domu sjaja na jugu Niflheima vlada Surt držeći u ruci svoj plamteći mač i tu žive sinovi Muspella, vatreni divovi. (više pod Surtr, Surt)

Möull
(skandinavska mitologija) Boginja snega i leda.

Naglfari
Najveća od ovaca, pripada Muspellu, napravljena od noktiju mrtvih ljudi.

Nanna
(nordijska mitologija) Balderova žena koja je umrla od tuge za njim na njegovoj sahrani. Bacila se na njegovu lomaču i pridružila mu se u Helu gde čekaju kraj Ragnaroka kada će zajedno izaći iz Hela i vladati Midgardom.

Narfi
Ubio ga njegov brat Vali koji je pretvoren u vuka, njegovom utrobom su uspeli pretvoriti Lokija u kamen. (više pod Sigyn)

Nastrand
(nordijska mitologija) Najgore područje Hela. Nastrandovi krovovi i vrata su prekriveni otrovnim zmijama i kroz to područje su morali proći ubice i krivokletnici.

Nidhogg, Nithogg
(nordijska mitologija) Zmaj koji drži i jede korenje Yggdrasila, zmije su zajedno sa Nidhoggom ispod Yggdrasila.

Niflheim
(skandinavska mitologija) Svet mrtvih.

Niord, Njöord, Niordhr,Njorthr
(nord.mitologija) Bog vetra i mora, živi na Noatunu uz morsku obalu, reguliše i kontroliše vetar, upravlja morem i vatrom, sa svojom sestrom Nerthus je imao sina Freya i kćer Freyu. Bio je zaštitnik brodova. Njegova žena Skadi živi u planinama jer joj galebovi uznemiruju san.

Nithavellir
Svet patuljaka.

Norne
(nordijska mitologija) Božanska bića koja oblikuju sudbinu svake osobe i boga, ali je ne stvaraju. One pletu mrežu Wyrda i ponekad ih nazivaju Wyrd sestrama. Te boginje sudbine su tri sestre: Urd (najstarija, boginja prošlosti, sudbine), Verdandi (srednja sestra, boginja sadašnjosti, potrebe) i Skud (najmlađa, boginja budućnosti). One se mogu povezati sa Suđenicama / Suđaje u srpskoj mitologiji i legendama.

Nott
(nordijska mitologija) Boginja noći, kćer Narvi. Bila je udavana tri **** i sa svakim mužem je imala po jedno dete. Njen prvi muž bio je Naglfari. U tom braku rodio joj se sin Audr (Udr). Njen drugi muž Annar je otac Jorda. Treći muž Dellingr je personifikacija ponoći. Sa Dellingrom je imala sina Dagura (Dan). Njoj i njenom sinu bogovi su dali kočije s konjskom zapregom i postavili ih na nebo da obleću zemlju svaka dva poludana. Nottinu kočiju je vukao konj Hrimfaxi ("mraznogrivi", "mrazne grive") koji u ranu zoru pokriva zemlju rosom (kapi iz njegovih zapenjenih usta).

Odin, Odhinn, Woden, Wodan, Woutan
Glavni i najstariji bog u nordijskoj mitologiji, bog mudrosti, pesništva, magije, runa, okultnog i rata. Pripadao je aesirskim bogovima. Njegov otac je Bor, majka Bestla, ima braću Vilia i Vea. Nazivali su ga i Sve- otac jer je on otac svih bogova. Suprug Frigge sa kojom je imao sinove Baldura, Hodura i Hermoda. Sa Rind je ima sinove Valia i Vidara, sa Jord Thora. Postoji priča kako je Odin stekao mudrost. Obesio se na veliko svetsko drvo Yggdrasil na devet dana i noći i proboden je kopljem. To je bila duhovna smrt u kojoj je žrtvovao sebe samom sebi. Obešen na drvo shvatio je značenje runa koje su kasnije Vikinzi koristili kao abecedu, a koristile su se i u magiji i proricanju. Određenim obredima, runama su se mogli vratiti mrtvi u svet živih. U drugoj priči žrtvovao je jedno oko kako bi pio iz Mimirovog zdenca mudrosti. Odin je sa svog prestola (Hlidskialf) mogao videti sve. Imao je dva gavrana Huginna ili Huninna (Misao) i Muninna (Sećanje) koji su svaki dan odlazili iz Odinove tvrđave kako bi skupljali novosti po svetu i donosili vesti Odinu. Osim gavrana imao je i dva vuka: Freki i Geri. Njegova najveća blaga su Sleipnir (osmonogi konj), Gunger (koplje koje nikad ne promaši) i Draupnir (prsten koji stvara osam novih identičnih prstenova svaku osmu noć). Odinova dvorana je Gladsheim (Valhalla se nalazi u Gladsheimu).

PATULJCI
Nidavellir- svet patuljaka, patuljci su na početku bili crvi kojima su bogovi dali izgled i inteligenciju. U četiri ćoška sveta bili su postavljeni patuljci Austri, Vestri, Sudri, Nordri.
MODSOGNIR, DURIN, NYI, NIDI, NORDRI, SUDRI, AUSTRI, THOROR, FROSTI, VESTRI, BIFUR, BOFR, DVALIN, NAR, ORI, ONAR, FILI, KILI, FUNDIN, VALI, ALF, LIT, DAIN, THEKK, THROIN, NVR, VITR, NVRAD samo su neki od miliona patuljaka.
Patuljci su bili spretni rudari, snalažljivi sa alatom i smišljali su najbolje izume. Sinovi patuljka Ivaldia su napravilii brod Skidbladnir za boga Freyra i magično koplje Gungnir za Odina. Braća Brokk i Eiti su napravili Thorov magični čekić Mjollnir.
LIT- patuljak kojeg je Thor bacio na pogrebnu lomaču kad mu se našao na putu.
FIALAR I GALAR- Zli patuljci koji su ubili mudrog čoveka Kvasira kako bi stekli Kvasirove magične moći. Izmešali su njegovu krv sa medom u kotlu. Ta medovina je donosila mudrost onome koji je ispije. (više pod Medovina mudrosti)
Alberich, Andvari- skandinavski kralj patuljaka koji je ukrao magični prsten Andvarinaut (i ostatak blaga) koji su čuvale rajnske devojke. (više pod Alberich)

FINSKI MITOVI I LEGENDE ili ''You strike first son of the North'' - DREVNA FINSKA BOŽANSTVA
JUMALA-UKO
(jumala-fin.-bog-)
Jumala Uko je vrhovni bog, otac neba. Po njegovoj božanskoj zapovesti, jedna divlja patka ili orao odleteo je na Ilmatar. Kružila je po nebu 7 vekova i koristeći krilo kao gnezdo, snela sedam jaja iz kojih se izlegao svet sa ostrvima, planinama i kontinentima. Jumala Uko je odvojio nebo od vode i stvorio tri lepe devojke koje su rasule svoje mleko po svemiru.

ILMATAR
Ilmatar je devičanska kći atmosfere. Umorna od usamljenog kruženja vazduhom, sletela je na dno okeana, gde je ostala 700 godina i za to vreme stvorila nebo i zemlju od sedam jaja divlje patke. Na kraju tog dugog perioda muka, bez ičije pomoći, rodila je sina Vainemoinena.

JUNACI KALEVALE



Vainemoinen, jedan od trojice junaka Kalevale ili Finske, bio je sin mora i Ilmatar, devičanske kćeri atmosfere. Veinamoinen je bio veliki pevač i jednom ga je pozvao na takmičenje Joukahainen, sa Laplanda, brat lepe Aino, kojom se Veinamoinen hteo oženiti. Joukahainen je tvrdio da je prisustvovao stvaranju sveta i da je video kako zemlja dobija svoj oblik, kako se sunce i mesec postavljaju na svoja mesta, a nebo izvija u luk. Veinemoinen nije verovao u ta pretvaranja i otvoreno je nazvao Joukahainena lažovom. Razgnevnjen, Joukahainen je izazvao Vainemoinena da se bori s njim, no umesto borbe, Vainemoinen poče pevati pesmu takve snage i lepote od čega se Joukahainenove sanke raspadnu, a on se nađe do grla u živom pesku. Kad je glupi izazivač video da mu je život u opasnosti, spasio se u poslednjem trenutku pristavši da mu se sestra uda za Vainemoinena. Aino nije nikako zanimala udaja, i zato nije želela da se uda za Vainemoinena, mnogo starijeg od sebe. U nameri da pobegne, otplivala je do obližnje stene i utopila se kad se stena pod njom smrvila, a ona je pala u pobesnelo more.
Dok je tonula, krv joj se pretvorila u vodu, meso u ribu, rebra u vrbe, a kosa u morsku travu. Njena smrt je toliko ražalostila prirodu da je bilo teško odlučiti ko će obavestiti njene roditelje o tom nesretnom događaju. Medved, vuk i lisica nisu hteli da izvrše taj neprijatni zadatak, a kako su i ostali članovi životinjskog sveta odbili da to učine, pristao je zec da odnese tu vest, jer su mu kćeri mora zapretile da će ga živog ispeći ako ne posluša njihova naređenja. Kad je mati doznala za smrt svoje kćeri, iz očiju su joj potekla tri potoka suza i stvorila vodopade između kojih su se pojavile tri stenovite planine. Na vrhovima tih planina nikle su breze, a na njima su se smestile kukavice koje uvek i večno pevaju o tuzi i ljubavi.

Pošto ga je Aino odbila, Vainemoinen otputuje u Pohjolu, hladnu severnu zemlju, da bi je zaboravio i da bi pronašao sebi drugu nevestu. Joukahainen, lažljivi Laponac, pokuša ga je ubiti otrovnom strelom, no umesto njega ubije mu konja. Mada Vainemoinen nije bio ranjen, ostao je u vodi osam godina dok ga nije spasio neki zahvalni orao. Kukavice, orlovi i ostali stanovnici ptičjeg carstva voleli su Vainemoinena zato što nije obarao breze u šumi, govoreći da ptice moraju imati mesto gde će savijati svoja gnezda. Vainemoinen je uzjahao orla koji ga je odneo u Pohjolu. Tamo ga je lepo dočekala Louhi, ružna stara veštica, mati Devojke sa Severa. Na zahtev svoje kćeri, ona ga je pozvala u kuću i ugostila. Pristala je da mu da konja koji će ga odvesti kući i ruku svoje kćeri pod uslovom da joj napravi Sampo, čudotvorni mlin, iz kojeg će izlaziti bogatstvo i hrana u izobilju. Vainemoinen joj je odgovorio da ne može napraviti Sampo, ali joj obeća da će joj ga napraviti njegov brat Ilmarinen, veliki kovač. Louhi mu nabavi sanke i konja i kaže mu da će bezbrižno putovati ako bude gledao samo ispred sebe. Na putu Vainemoinen zaboravi na upozorenje i pogleda u nebo da bi tamo video lepu kćer Louhinu kako prede. Zamolio ju je da mu bude žena, ali ona mu zada neke teške zadatke da dokaže svoju čarobnu moć; tek posle bi mogla da pomišlja o udaji za njega. Vainemoinen izvrši sve zadatke, ali Devojka sa Severa ga opet odbije. Kad je stigao u Kalevalu, Vainemoinen natera Ilmarinena da iskuje Sampo, obećavši mu ruku Devojke sa Severa. Ilmarinen pristane i napravi čarobni mlin za četiri dana. Kad je završio posao, zahtevao je ruku Louhine kćeri. Ali devojka ga odbije i on se vrati sam. Lemminkainen je treći junak koji se hteo oženiti sa devojkom iz Pohjole. Louhi pristane, ali pod uslovom da Lemminkainen ubije svog Labuda iz Tuonele samo jednom strelom. Lemminkainen pođe i nađe labuda u podmuklim vodama Tuone, reke koja je tekla između zemlje živih i zemlje mrtvih. Baš kad je hteo odapeti strelu, jedan slepi pastir kome se Lemminkainen pre podsmehivao baci vodenu zmiju na njega. Zmija ga ugrize i on padne u reku koja ga odnese u divlje vode Tuone, gde je isečen na komadiće i bačen na dno reke. Kad je Lemminkainenova majka saznala za sudbinu svog sina, naručila je da joj Ilmarinen napravi grabulje dugačke 947 kilometara. Njima je pročešljala reku da bi pronašla delove tela svoga sina. Uspela je sve pronaći i povratila je u život svog sina pevanjem magijskih pesama. Opet je Lemminkainen hteo ubiti Labuda, no mati ga odvrati i on ode kući.
Ilmarinen ponovo ode u Pohjolu i ovoga **** uspe dobiti Devojku sa Severa. Poveo ju je sa sobom u Kalevalu, ali se pokazalo da je ona okrutna i prevrtljiva. Jednom Ilmarineovom pastiru poslala je hleb u koji je stavila kamen. Kad ga je ovaj pokušao iseći, slomio je nož. Besan, on se pretvori u čopor divljih zveri i one je proždru.

Ilmarinen i Vainemoinen se sete da je zemlja Pohjola sa čarobnim mlinom Sampom srećna i da bi trebala pripasti njima kako bi i Kalevala bila srećna. Zajedno sa Lemminkainenom krenu u Severnu zemlju da je pokore. Vainomoinen ubije putem divovsku štuku i od njenih kostiju napravi kantele, divnu harfu na kojoj je samo on mogao svirati, a dok je svirao, cela priroda uzbuđeno ga je slušala . Kad je svirao, ljudi su plakali, pa i on sam. Njegove suze pale su u more i od njih su postali prvi biseri. Kantele su se pokazale korisnima u borbi za Sampo, jer je njegova svirka oduševila čak i Louhi i njene ljude pa su ratnici iz Kalevale uspeli uzeti Sampo. Louhi se pretvorila u orla i dala se u poteru da uzme Sampo. Kad ga je otela, isklizne joj iz ruku i padne na dno mora gde je i ostao. Vainemoinen primeti kako delovi iskidanog poklopca plivaju na površini ka obali, pa je znao da će Kalevala imati neke koristi od Sampa.
Osvetoljubiva Louhi ukrade od Vainemoinena sunce, mesec i vatru, i u svim kućama Kalevale zavlada zima i mrak. Iz svoje kuće na nebu Jumala Uko baci munje da vidi šta se događa. Munja udari o zemlju i padne u more gde je proguta gladna štuka. Čudno previjanje te štuke koja je imala vatrenu loptu u stomaku privuče pažnju druge štuke i ona je proguta. Kad je Vainemoinen pronašao mesto gde je pala munja počne pažljivo pecati dok mu se prava štuka ne uhvati za udicu. On raspori štuku, ščepa munju i opekavši se dobro, zatvori je u jedan brest. Tako je vatra vraćena u zemlju. Kasnije je Vanmoinen, u obliku štuke, došao u Louhinu jazbinu, pobedio njene sinove, našao sunce i mesec i uništio gnezdo zmija koje su ih čuvale. Kako su godine prolazile, Vainemoinen je sve više slabio i približavalo se vreme da ga zameni neki drugi junak. Dogodilo se jednog dana da je mlada devojka Marjata pojela brusnicu, i ubrzo posle toga rodila dete. Njena gnevna mati je izbaci iz kuće i Marjata se morala poroditi u štali. Vainemoinen je prorekao da će to dete biti ratnik doba koje dolazi. Sagradio je sebi brod od bakra, otplovio na zapad pevajući lepe pesme, i niko ga više nije video.

Борис Над



ГРАД БОГОВА



Одломак из дела:
„Неми богови“, Београд, „Жагор“, 2008.



Негде у неодређеној и далекој области (коју неки смештају на Север а други на Исток), постоји град који надилази све што су људи икад створили. Изнад града је кула са које се види свака од земаља настањена људима, па чак и мрачне и нељудске области које означавају сам крај света. У његовом средишту је поље које служи боговима за игру. Али изнад њега је дворана са дванаест престола, од којих најузвишеније припада најмоћнијем међу боговима. Његово име значи „Један“; он је отац богова и људи. Док седи за трпезом на његовим раменима почивају два гаврана; они му говоре све шта се дешава у свету.
Бројни су замкови који окружују ову дворану. Изнад неких хуче ледени таласи, други су опет подигнути на небу или, пак, на обали мора. Ту је и огромна капија испод које је гај с лишћем од црвеног злата. Он, међутим, води у једну другу и још пространију дворану у којој се по читаве дане одвијају гозбе на којима се госте храбри ратници. То су ратници погинули у боју; најмоћнији међу боговима је и Отац Палих Ратника. Они се госте месом једног вепра којег увек има у озбиљу, скуваном у чаробном котлу. Отац богова не једе вепровину већ једино пије вино; својим месом он храни два прождрљива вука који га увек и свуда прате.
То је Асгард, Град богова - град којег су градили и џинови и богови. Немогуће је описати сва чуда и драгоцености које он садржи. Одмах до Одина је непобедиви, снажни Тор, који, својим гвозедним рукавицама и смртоносним Мјолниром – маљем или чекићем, који се увек враћа у руке оног ко га је бацио – брани пребивалиште богова. Његов посед зове се Трудван-гар или Трудхајм, што значи „Поље снаге“. Богиња Идун у својој шкрињи чува златне јабуке захваљујући којима богови не старе. На јужном крају неба налази се дворац Гимли, „сјајнији од сунца“, који ће остати ту да стоји и када се читав свет сруши. Ту је и јелен који сваког дана брсти лишће Светог јасена, Дрвета Света, (корење тог дрвета допире до мрачног подземља), а са чијих рогова се слива роса из које извиру све реке у Валхали. Али на самом крају неба, уз мост Бифрост, у једном дворцу столује Хејмдал, чувар богова, који ће затрубити у свој чудесни рог кад наступи битка за крај света.
Опис Асгарда, са свим његовим фантастичним појединостима, углавном дугујемо Снорију Струлусону, Исланђанину који је, између година 1222. и 1225. записао Еду, комплекс митова и веровања народа старе Скандинавије. У ствари, та веровања су била заједничка племенима и народима читавог германског говорног подручја или, можда, још и шире од тога. Треба рећи да је научни свет дуго одбацивао Еду као плод маште њеног аутора – барем до открића још старијег рукописа, кога је, такође на Исланду, четири века после смрти Стурлусона (1643. године), пронашао исландски епископ Свејсон. (Ова књига добија назив Старија Еда, за разлику од Млађе, Стурлусонове, и бива сместа уврштена у едски циклус, који најзад постаје предмет озбиљних проучавања.)
Еда садржи и повест Аса, једну врсту генеалогије богова, као и податке о њиховим сеобама те о земљама кроз које су прошли. Стурлусонова прича почиње у областима које се пружају северно од Црног мора. То море „одваја трећину света: она према истоку зове се Азија, а ову, према западу, неки називају Европом а неки Енејом. Северно од Црног мора налази се Велика или Ледена Шведска“ (за разлику од Шведске у Скандинавији. Велика Шведска или Свитјод, или Светија, значи једноставно Света или Светла земља). То је позорница будућих великих догађаја. Кроз ту Шведску, читамо даље у Стурлусоновом спису Земаљски круг, тече река Танаис која се раније звала Танаквисл или Ванаквисл (а то је река Дон која се улива у Црно море).
Предео око ушћа Дона, тврди писац, звао се Земља Вана или Станиште Вана (супарника а касније и савезника богова Аса. Између њих почео је први рат на свету. Од Вана Аси уче магијске вештине: Вани су старији и мудрији богови од Аса). И даље: „Земља у Азији источно од Танаквисла зове се Земљом Аса или Стаништем Аса“, њена престоница је Асгард а „тамо је владао онај који се звао Один. Тамо се налазио велики храм.“ И такође: „Према древном обичају, тамо се налазило дванаест свештеника. Они су били задужени за жртвене обреде...“ (Сага о Инглинзима, II).
Повест коју садржи Млађа Еда је изванредно прецизна, не само у географском, већ, исто тако, и у погледу хронологије. Один напушта своју земљу зато што је знао да ће, према пророчанству, његови потомци насељавати северни део света. У Асгарду оставља своја два брата. Његов син звао се Скјелд и владао је Данском, а његов унук звао се Фроди и владао је у доба императора Августа, „када је рођен Христ“. Догађаји о којима је реч падају у I век нове ере.
Одина, тврди стара хроника, пут води преко земље Сакса. У Вестфалији за владара поставља свог сина Белдега или Балдера. Он сам преко Данске стиже у Шведску (ону у Скандинавији), којом је дотад владао извесни Гјулви. Али Гјулви, поражен мудрошћу и лепотом Аса, предаје Одину кнежевску власт а сам се запућује у Асгард; на овај пут креће „у тајности, прерушен у старца“. Коначно, после исцрпљујућег путовања, проналази „високи дворац чији је кров био прекривен позлаћеним штитовима“. У њему затиче мноштво одличника који се, баш као и они у митској Валхали, госте за трпезом или се боре под оружјем.
Одинова славна и дуга владавина окончава се на следећи начин: у својој новој домовини он умире од болести. Пре смрти рекао је својим поданицима да се враћа у пребивалиште богова, читамо у Саги о Инглинзима, обећавши да ће убудуће тамо примати своје пријатеље. Швеђанима се после своје смрти јављао пред велике битке, „некима дарујући победу а неке призивајући себи“. Његово тело спаљено је на ломачи, што „беше сјајан призор“. Престо је оставио Њерду из Ноатуна, који опет беше Ван... Један Њердов потомак, Свејгдир, поновиће подвиг Гјулвија, и запутиће се поново ка Земљи Турака и Великој Шведској, како би нашао пребивалиште старог Одина. Путовање је трајало читавих пет година. У Свитјоду, у Великој Шведској, затиче мноштво саплеменика и жени се женом која се зове Вана (само њено име говори нам да је припадала божанском роду Вана, а Вани, Вјатичи су, као што је познато, или Словени или преци Словена).
Да ли су богови очеви људима или су људи очеви боговима? Стварају ли људи богове или су, напротив, богови створили људе, као своје сапутнике, помоћнике и саборце? Повест о Одину и његовом роду коју смо управо изнели без сумње је тачна. Она може представљати и сећање на обоготворене владаре или претке, али то, ни у ком случају, не доводи у питање култ, веровање у божанску природу Оца богова и људи.

* * *



Следећи слово древне хронике, руски истражувач Владимир Шчербаков поверовао је да је пронашао митски Асгард. Он га је пронашао управо на оном месту на које летопис о Асима упире прстом. То је Ниса, древна престоница Партије - супарнице Рима на Истоку и, поред Рима, највеће и најпространије царства оног доба.
Сиромаштво извора за историју парћанских веровања, како примећује Шчербаков, поражавајуће је. Али овде нам прискаче у помоћ археолошка реконструкција парћанске престонице и њених култних места. Не задржавајући се на свим архитектонским подударностима између митског Асгарда и древне Нисе (Старе Нисе, али ситуација са култним местима у Новој Ниси готово је идентична), поменимо да се овде налази веома тачна „копија“ Валхале: то је загонетни Округли храм. Обриси његових зидова су квадратни али унутар њих постоји једна кружна дворана, чија висина износи целих дванаест метара. На другом нивоу ове дворане налазили су се ступови и обојени глинени кипови смештени у нишама. То су кипови богова, или обоготворених предака, ако се хоће. Стари Парти неговали су култ предака:
„Обоготворени преци, Аси, овде су примали гарду и друге ратнике. То су били њихови кипови који су овде, као и у другим храмовима, стварали ефекат њиховог присуства.“
Исти истраживач примећује један наизглед споредан детаљ: Один је, како се наводи у Еди, учествовао на гозбама заједно са својим ратницима. Али он на њима никад није јео, било му је довољно и само вино. Његово присуство, другим речима, било је симболично, а не стварно.
Читав низ веома сложених и очигледних подударности можда још не доказује да је у опису Асгарда из скандинавских митова заиста сачувано сећање на стварни Асгард – боравиште богова у старој Ниси, престоници Парте. Али оне потрвђују истоветност веровања просторно толико удаљених народа, и то веровања која су, како указује Еда, поникла у областима изнад Црног мора, која су права Станишта Аса и Вана.
Кинеске хронике из доба династије Тан називале су парћанску државу именом Анси.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Песма о Нибелунзима
(Песма о Нибелунзима, предговор, Београд 1973, СКЗ)

Песма о Нибелунзима, дело непознатог аустријског песника, настала је почетком XIII века на баварско-аустријском језичком подручју. Према времену кад је испевана и песниковом ставу према збивањима и личностима у њој, она иде међу велика књижевна дела витешког доба Хоенштауфоваца, оног у коме се јављају највећи песници и дела немачке средњовековне књижевности. То је време цветања поезије која је поникла у новом друштвеном, политичком и културном слоју, витештву.

Овај јуначки еп непознатог писца типичан је за старогерманску херојску поезију, далеко карактеристичнији од дела других савремених песника, Валтера, Хартмана, Волфрама и Готфрида. Он је то на првом месту због става својих јунака према животу. Док у Илијади делују богови од којих јунаци зависе - они дарују победе, досуђују поразе, јунаци моле и добијају њихову помоћ, јунацима влада судбина, свет изнад и изван њих ограничава њихово деловање - германски јунаци имају у себи нечег гигантског. На њима се не види и не осећа деловање света који је изнад њих и изван њих, они сами решавају своју судбину.

Непознати песник Песме о Нибелунзима није једини стваралац радње, нити духовни отац највећег броја личности које ваја у ликове. Црпео је из старијих јуначких песама, сага сама већ у првом стиху каже: "Старе нам повести причају о многим чудним стварима, о славним јунацима..." Песник дочарава људе и догађаје из далеких времена Сеобе народа. Његови јунаци нису, у основи, хоенштауфовски витезови, они само носе њихове витешке одоре, попут библијских ликова на српским фрескама, које је мајстор представио у одећи својих државотвораца.

По својој грађи, Песма о Нибелунзима спада у широки круг дела старогерманске поезије о Нибелунзима, дела која су по форми различита, по времену и месту настанка на великом растојању - од првих јуначких песама из VI века, до последњег епа, Песме о Нибелунзима, с почетка XIII века.

Песма о Нибелунзима је последњи слој стално рађене и преслојаване фреске, Саге о Нибелунзима. Кад тај слој погледамо и кад га упознамо у појединостима, открићемо многе пукотине и напрслине због којих нећемо моћи да га у целини разумемо док не погледамо старији слој који испод њега пробија, који је још мање целовит, других је боја и изражаја; испод њега је још један старији слој, и тако до последњег, најстаријег, до првих скица Саге о Нибелунзима. Овакав метод посматрања најбоље ће показати шта су и како су поједини анонимни мајстори стварали од исте грађе, шта су и зашто мењали, дограђивали, обнављали; како су развијали догађаје, вајали ликове према личностима које делају. Тек после оваквог поступка бићемо у могућности да разумемо завршне потезе последњег мајстора с почетка XIII века.

Унутрашњи слојеви (део I)

Садржај Песме о Нибелунзима, најкраће изражен, у основи је историја жене Кримхилде; тако је према некима и називана Das Buch von Kriemhilden (Књига о Кримхилди). Песма говори о томе како се Кримхилда, бургундска принцеза, сестра краља Гунтера који је владао у Вормсу, удала за Сигфрида, сина низоземског краља; како је после срећног живота, доживела судбину да јој Хаген, бургундски вазал њеног брата Гунтера, убије мужа; како је Кримхилда припремала освету и како је извела; у освети је страдао не само Хаген него и сви Бургунђани који су с њим били у завери и помагали му; како је, на крају, и она сама примила заслужену казну. Бринхилда, жена краља Гунтера, и Ецел, други Кримхилдин муж, долазе до изражаја само у једном делу епа. Ове личности не суделују у догађајима као Кримхилда, Гунтер и Хаген од почетка до краја. Певање I приказује младу Кримхилду, последње певање, XXXIX, завршава се њеном смрћу. Нема ниједне епизоде која, непосредно или посредно, не говори о њеној судбини (Colleville-Tonnelat, 8).

Средњовековна епска поезија познаје многе јунаке који се заљубе у принцезу само на основу гласова о њеној лепоти. Такав је овде јунак Сигфрид, такав је и Гунтер. То је тема минесанга - љубавне дворске и ритерске поезије; љубав према госпи коју јунак још није видео, али за коју зна да је пуна врлина, да је њена лепота одраз унутрашње врлине. Сигфрид се потпуно понаша према оном кодексу дворске љубави који је описан код песника минесанга - стрпљив је и проводи целу годину на бургундском двору, а да Кримхилду и не види; кад, најзад, долази с њом у додир, не усуђује се да говори, довољно му је да је гледа и да јој се диви из даљине, сматра себе недостојним њене лепоте и врлина. Тек посредовањем пријатеља Сигфрид се ослобађа уздржљивости и колебања.

Песнику је циљ (1-V певање) да покаже како се рађа љубав, племенита и чиста. Будући Кримхилдин муж појављује се као идеални витез, непоколебљив са оружјем у руци, али у исто време способан за нежности и поштовање жене. Читалац осећа како веза између њих постаје све јача, иако они за то време уопште не изговарају реч љубав.

Чини се, на први поглед, да је песник у уводном делу дао сувише места и значаја једној, у основи споредној епизоди, рату са Саксонцима (IV певање). Читава ова епизода, изгледа, пре свега, предуга. Јасно је, међутим, шта песник жели да постигне овом епизодом. Требало је на очигледном примеру показати Сигфридову храброст, јер њега Бургуђани не познају. Једини Хаген зна понешто о њему, и то неодређено, о његовим младалачким, у ствари необичним подвизима, оним који спадају у чудновате приче. Требало је, дакле, показати да Сигфрид није само пркосни, необуздани путујући витез, који изазива на двобој (110. строфа и сл.), него и јунак спреман да помогне пријатељу и да тиме оправда своју жељу да добије бургундску принцезу за жену. Песник користи ову ратну епизоду и за то да Кримхилда боље упозна Сигфрида. И, на крају, песник врло вешто, у овој епизоди, ставља Сигфрида, одмах по његовом доласку на бургундски двор, испред Хагена. То је у песниковом плану првог дела епа од великог значаја. Певање IV (172-180) јасно каже да је у овом рату Хаген био само scarmeister, заповедник, вероватно само над својим витезовима. Главни носилац борбе је Сигфрид. Он иде у извидницу, он савлађује оба краља, а Хагена оставља за то време у позадини. Хаген је морао осетити да га је овај дошљак на двору потиснуо. Већ у овој епизоди треба тражити прве клице Хагенове мржње према Сигфриду. Хаген није уклонио Сигфрида да би осветио увреду коју је Кримхилда - тобоже због кривице неопрезног Сигфрида - нанела краљици Бринхилди. Он ту само привидно наступа као први вазал и заштитник краљичиног угледа на двору својих господара. Хаген уклања Сигфрида на првом месту као свог ривала, који је по јунаштву и угледу преузео његово место на двору.

Опис ове ратне епизоде је конвенционалан и ни по чему се не разликује од многих сличних описа таквих епизода у песмама оног времена. Међутим, читалац и слушалац из песниковог времена волео је овакве описе и ратне слике; понегде је видео и себе, онаквог какав би желео да буде.

Песник у овом уводном делу није могао да избегне извесна напуштања стварности, захвате у свет прича и маште, у чаробњаштво. Те су приче познате његовој публици, везане уз Бринхилду и Сигфрида у сагама, и публика је то очекивала. То је, на првом месту, оно што је саопштио преко Хагена:

1. Требало је да Сигфрид буде власник чаробног нибелуншког блага како би оно, касније, послужило као један од основних мотива Кримхилдине освете;

2. Да освоји чаробни плашт како би, невидљив у њему, пружио Гунтеру помоћ да савлада Бринхилду на Исланду;

3. Да буде рањив само на једном месту, јер га Хаген, без преваре, у чему му је и Кримхилда несвесно помогла, иначе не би могао убити.

Стога је Сигфрид савладао змаја, окупао се у његовој запаљеној и истопљеној маси и само на месту где му је између плећа пао лист остао рањив. Све је то било већ садржано у ранијим сагама, далеко опширније, и забављало је песникову публику. Зато је ова прича остала и даље функционална, била је потребна за развијање радње. У највећој мери функционално је остало и нибелуншко благо, јер је послужило песнику као мост између две различите и невезане саге од којих је створио целину.

Све ово је песник, види се, тешка срца убацио у свој еп; све је концентрисао у певање III, у Хагенову причу; сумарно је, кратко, уклопљено доста невешто, тако да прекида приповедање које већ тече (86-100. строфа).

Када се читају строфе 618, 622, изненађује Бринхилдино узбуђење у часу када гледа Кримхилду која се управо верила и седи поред Сигфрида. Бринхилда горко плаче што је Кримхилда, удајом за краљевог вазала, понижена. А кад јој Гунтер каже да је Сигфрид, као и он, краљ и да ће јој то другом приликом објаснити, Бринхилда то не прихвата, хоће због тога чак да га напусти: "Најрадије бих побегла, само да знам куда" (622).

Овде је реч о једној пукотини на слици - пукотини испод које избија старији слој саге о Бринхилди и Сигфриду. Према старим сагама, прва жена коју је Сигфрид упознао била је Бринхилда, а не Кримхилда (Heusler). После ноћи проведене с Бринхилдом, Сигфрид је кренуо у даље пустоловине, али је сматрао Бринхилду својом женом и обећао јој да ће се вратити. Чаробни напитак помогао је Кримхилди да Сигфрид заборави Бринхилду и да се њоме ожени. Напуштена, Бринхилда се удала за Гунтера, али није заборавила Сигфрида. Творцу Песме о Нибелунзима није пошло за руком да избрише све трагове ранијих сага, и зато је разумљиво Бринхилдино јадиковање када види Сигфрида с другом женом; повређена је у свом поносу и љубави.

Сигфрид је добро обавештен о Исланду: "Ја ћу вам то рећи: у овом је двору обичај да нико од странаца не носи у њему оружја", каже он Хагену (407). Он познаје Бринхилду:

"Оштрина твога ока изабрала је врло добро; то је племенита Бринхилда ", рекао је Гунтеру кад су били надомак Исенштајна (393). Бринхилда мисли да је Сигфрид просац: "Дајте ми моју опрему! Ако је храбри Сигфрид дошао у ову земљу да проси моју љубав, то ће га стати живота; не бојим се њега толико, да би му постала жена" (416). Да је Сигфрид већ био на Исланду потврђује и један витез из Бринхилдине пратње: "Морам заиста рећи, госпо, да ниједног од њих нисам до сада видео, сем што је један од њих сличан јунаку Сигфриду" (411). Бринхилдине речи (416) говоре о увређеној, напуштеној жени.

Сигфридова помоћ Гунтеру, кад, у ноћи, савлађује Бринхилду као жену и предаје је њему укроћену, није, у Песми о Нибелунзима, описана без наговештаја Сигфридовог потпуног тријумфа над Бринхилдом, тако да се може претпоставити да је он, вероватно, преварио краља Гунтера. Веома погођен у свом мушком поносу због неуспеха у првој брачној ноћи, Гунтер је изјавио да не мари ако Сигфрид и убије Бринхилду: "...иначе пристајем на то; ради с њом што те воља, макар је и убио, не бих ништа марио" (655), али је нагласио: "...само да ти не обљубиш моју драгу жену" ("ane daz du iht triutest - unter der Bedingung, da Du nicht selbst mit meiner lieben Frau schflast" - Brakkert, I 145).

Када је Сигфрид почео љубавну игру с Бринхилдом, Гунтеру је "и мило и жао било" (665), али се песник одмах исправља - певао је ово почетком XVIII века, вероватно по поруџбини свога мецене, епископа пасавскаг - па вели: "Гунтер је добро знао, иако га Сигфрида није видео, да међу њима није дошло до присније везе" ("daz keinlicher dinge von in da niht geschach - da es zwischen ihnen zu keinerlei Vertaulichkeiten kam (667) - Brackert, 1. с.). Међутим, оно што песник даље каже није далеко од сцене дефлорисања: "притисну је јунак уз кревет, да је из свег гласа јаукнула; велики јој бол зададе Сигфридова снага" (676); и даље: "...Сигфрид се тако жестоко бранио, да јој стадоше пуцати кости по целом телу" (677).

Ово доводи до питања Сигфридовог лика. Он је за песника идеал храброг јунака и витеза. Остало је, међутим, на Сигфридовом карактеру неколико тамних мрља. Да би добио Кримхилду за жену, Сигфрид је пристао да учини неколико противуслуга њеном брату Гунтеру: помогао му је на Исланду, али је том приликом преварио Бринхилду на начин који није достојан једног витеза; помогао је Гунтеру и у брачној ноћи, и поново преварио Бринхилду. Бринхилда је тако потпуно обманута, тешко повређена; прво, што Гунтер није онакав јунак за каквог се издавао на Исланду, друго, што није ни ваљан мушкарац. Сигфрид је, чини се по свему, преварио у поменутој брачној ноћи и Гунтера. И, најзад, Сигфрид је учинио сраман преступ кад је тајну те ноћи одао својој жени. Што је друго могла мислити Кримхилда кад јој је Сигфрид предао трофеје, Бинхилдин накит, него управо оно што је јавно рекла.

Два пријатеља, Гунтер и Сигфрид, извукли су се, као мушкарци, из шкрипца, који је за Гунтера био веома тежак чим је затражио пуну и законом прописану заклетву. Ал, и овде је и песник једним симболом одао право стање ствари: "...тада се ова два добра витеза шеретски погледаше" (861).

Свађа између две краљице би се слегла, то би средили мужеви, Гунтер и Сигфрид: "Припрети ти својој жени, и ја ћу својој", каже Сигфрид (862). Сигфрид је Кримхилду, види се после, за ту свађу доиста и казнио. Јер, Кримхилда каже Хагену, кајући се што се тако понела према Бринхилди: "...кајала сам се после због тога... и он ме је... сву премлатио" (894). Хаген, међутим, користи ову ситуацију да се реши Сигфрида. Он званично, у интересу двора, у договору с Гунтером и његовом браћом - од чега се, иако не у свему, једино млади Гиселхер изузео - уклања Сигфрида. Хаген спроводи свој план врло лукаво, опрезно и поступно: убија Сигфрида, мири Кримхилду с Гунтером како би нибелуншко благо дошло у Вормс, одузима Кримхилди то благо, а тиме и сваку могућност да се освети, изолује је од осталог двора: за њу су сазидали засебну зграду (1101,1102), у којој је, са својом пратњом, од тада тужно живела.

Пошто је Кримхилду, како не би могла да се свети за Сигфридову смрт, изоловао у Вормсу, Хаген је наставио да спречава сваки њен наступ. Хаген то спроводи и даље, уколико је то у његовој моћи. Он се жестоко противи њеној удаји за Ецела. Кад она ипак, уз пристанак браће, полази за Ецела, Хаген јој не дозвољава да понесе оно што је преостало од њеног блага. Гернот мора да употреби своју краљевску власт да се благо преда Кримхилди: "Са пуном краљевском влашћу стави он кључ у врата; све Кримхилдино злато изнесу напоље, око тридесет хиљада марака, или још и више" (1277).

Хаген се свим силама противио да Бургунђани пођу на свечаност на коју су их позвали Ецел и Кримхилда. Када су му Гунтер и његова браћа рекли да они немају разлога да се плаше Кримхилде, и да је само он тај који јој је зло учинио, па ако се боји нека не иде, Хаген је, разуме се, пошао, јер се такав јунак не боји никога. Али, он им одмах саветује, знајући шта их чека, да поведу јаку наоружану пратњу. Поред тога, задржава Ецелове гласнике на двору све до часа док се Бургунђани нису спремили с војском. Пустио је гласнике да се што касније врате у хунску земљу како би Кримхилди остало што мање времена за припремање освете.

Унутрашњи слојеви (део II)

За други део Песме о Нибелунзима песнику је послужила као узор јединственија сага о Бургунђанима (Нибелунзима). Овде није морао да води рачуна о чудовишним, ванљудским елементима. Могао је да опише једну чисто људску трагедију.

Сцена о воденим вилама приликом прелаза Дунава (1533-1549) не утиче на ток догађаја. Њоме песник само наглашава једну од црта Хагеновог карактера; он је јунак који увек пркоси судбини: иако зна да га чека смрт, ниједног тренутка не помишља да се врати. Ова сцена била је потребна песнику и због тога да у лику свештеника, краљевог капелана (1574-1580), назначио присуство цркве и у оваквим ратним походима - јер такав је био пут Хунима - и да, с друге стране, у вајању Хагеновог лика, истакне његов пркос према сваком човеку и ауторитету, па и црквеном. Песник је уједно показао колико краљ Гунтер зависи од свог првог вазала, јер се Хаген не осврће на Гернотове протесте да не мучи јадног свештеника. Ово је једино место у Песми о Нибелунзима које показује интервенцију бога, пошто се капелан, као свештено лице, Божијом помоћи спасава из набујале реке, иако не зна да плива (1579).

У овом делу песник је вештим развијањем догађаја и све већим ангажовањем главних личности показао како Кримхилда настоји да победи и уништи не само Хагена него и своју браћу која су му дозволила да са Сигфридом уништи и њену животну срећу.

Овде људе не поражава судбина - они својим поступцима сами намећу фатални исход догађаја. Бургунђани и Хуни живе у пријатељским односима. У Ецеловој многонародној држави главну реч као вазали имају германски витезови, који га цене и воле, као што су господар Дитрих, старина Хилдебранд и племенити маркгроф Ридегер. Они код њега уживају већи углед и од његовог брата Бледела. Кримхилда је та која их нагони на борбу и покољ. Али, ни она у прво време није мислила да изазове борбу до истребљења. Њен је циљ освета и понижење Хагена. Држање амелуншких витезова, Дитриха, Хилденбранда, маркгрофа Ридегера, па и самог Ецела, који сви одбијају да јој помогну у освети, приморава је да импровизује хазардне нападе на Бургунђане, да наговори Ецеловог брата Бледела да побије сву краљеву ненаоружану пратњу за столом, да жртвује и рођено дете, подмећући га под мач разјареног Хагена и да, на крају, оствари борбу до истребљења.

У певањима ХХ-ХХVI Кримхилда мирно у себи припрема планове за освету док сви око ње живе у савршеном задовољству. Овако незадовољну Кримхилду песник показује већ на свадби у Бечу (1352-1374). На раскошној свадбеној свечаности, која је трајала седамнаест дана, Ецел и његови вазали и витезови потрошили су све што су имали, многи су витезови остали и без одела (1370), Ецел је само свирачима и певачима Вербелу и Свемелу дао "више од хиљаду марака" (1374), Кримхилда се сетила Сигфрида: "очи јој се напунише сузама, али то брзо прикри да нико није приметио" (1371).

У току развијања радње читалац осећа како око Кримхилде атмосфера постаје све бурнија. Олуја се у десет последњих певања стално појачава - да се на крају сручи на домаћина Ецела и његове госте, Бургунђане. Осећа се како се трагедија, која настаје из конфликта Кримхилда-Хаген, преноси и на удаљеније личности и појачава сукобом Бургунђани-Хуни.

Описи окршаја, двобоја и борби у другом делу Песме о Нибелунзима нису монотони, нису конструисани по истој шеми, не личе ни издалека на споменуту ратну епизоду из првог дела, на рат са Саксонцима. Такав утисак оставља већ окршај бургундске заштитнице с Баварцима, када су прешли Дунав (YYVI). Више од седам стотина Бавараца, касно у ноћ, у мраку, напада бургундску заштитницу: "Са обе стране пута и одмах иза себе зачуше топот коња" (1601); двобој Гелфрат-Хаген с једне, и Елсе-Данкварт, с друге стране. Сходно песниковој намери да стално истиче свог љубимца, јунака Данкварта, Хагену је у борби на ногама отпао велики део штита; пошто рањени Елсе побегне, Данкварт прискаче брату Хагену у помоћ и убија Гелфрата.

Детаљно су насликане само три појединачне витешке борбе: у XXXV певању Иринг-Хаген, у XXXVII певању Ридегер-Гернот и у XXXIX певању Дитрих-Хаген-Гунтер. Уместо да понавља овакве двобоје и битке између других витезова, што би сигурно водило монотонији, песник је веома успело преузео из саге епизоду о паљењу свечане дворане у којој су Бургунђани затворени и из које им Кримхилда не дозвољава да изађу (XXXVI). Сцене ужаса, као што је ова о пожару, сцене витешке отмености, племенитости и доброте, као што је она о Ридегеру (XXXVII), у којој борци једни друге убијају без мржње, довољне су да Песму о Нибелунзима ставе испред свих других ратних епопеја средњовековне немачке литературе (Colleville - Tonnelat, 26).

Песник је настојао да своје личности задржи у времену Сеобе народа. Али то му није увек полазило за руком. Његови јунаци не само да носе одоре витезова његова времена, него су и помало бледи кад се упореде са варварским савременицима Меровинга. Одузео им је, у основи, грубост и учинио их галантним витезовима с лепим понашањем у борбама и у кругу дама на двору. Оставио је, истина, Хагенову неосећајност; Хилдебранд, коме је част преча од крви и који стога у старој саги чак убија сина, остао је у Песми крут и хладнокрван: срамота што је мач који држи жена подигнут над најбољим јунаком, Хагеном (иако му је овај смртни непријатељ), за њега је важнија од краљевске круне Кримхилдине; према старој саги, он Кримхилду "расеца на двоје".

Песникове личности, међутим, и у његовом времену губе углађеност кад их понесе срџба, завист или мржња. Већ Бринхилда у првом делу епа, а поготово Хаген и Кримхилда у експлозији инстинкта, престају да буду припадници једног доба и постају типови људи изван времена.

Кад су у питању протагонисти радње, чији се животни интереси сукобљавају, укрштају и одводе их заувек с позорнице, песник је, помогнут старим сагама, остварио неколико веома успелих ликова.