od kude su Srbi ...

koje kude..i eto nas...

Најстарије српско порекло
Напред је наведено да су халдејски, асирски и мисирски рукописи и камени споменици једни од најстаријих докумената људске цивилизације, стари преко седам хиљада година и да се у њима помиње име Србин. По неким научним теоријама настанак људских насеља одређује се за разне крајеве у разна времена. По другима сматра се да су прва насеља настала у средњој Азији, одакле су се народи даље временом расељавали. По таквој тврдњи за Србе се сматра да су огранак аријског, или индо-европског соја, коме припадају и романски, келтски и германски народи. За тај доказ узима се исти језик свих словенских народа, произашао из прасрпског језика индо-азијског порекла.
Велики је број научника који Индију сматра српском прапостојбином. Сви се они слажу да су сеобе Срба из Индије започеле пре шест до седам хиљада година и да су трајале око хиљаду година. Један од заговорника српског порекла из Индије је и др. Ненад Ђорђевић, који у својој обимној студији “Историја Срба” доказује да и ми припадамо индо-европском стаблу. Он тврди да Срби од свог постанка носе своје име. Постоји теорија да су се прве сеобе Срба одвијале у правцу кретања сунца, од истока ка западу.
За колевку свих европских народа сматра се Индија, одакле су сеобе за запад започеле пре петнаест хиљада година. Доказ томе су многобројне речи у санскритском језику, истог значења као и на српском, а забележене су пре више од три хиљаде година. Као прва историјска забелешка је реч Сербх што има значење родбине, семена и колена. И у данашњим језицима, индијском и српском има много речи истоветног значења. Ево неких:
аган - огањ; багас - бог; братх - брат; бхала - бела; цхата - чета; дети - дете; див - див; дина - дан; даса - десет; дама - дом; гирја - гора; град - град; искра - искра; када - када; кута - кућа; лип - леп; лот - љут; лагхи - лаки; љубхва - љубав; матр - матер; мала - мали; море - море; мил - мили; набас - небо; нава - нови; параха - прах; прати - против; панца - пет; пена - пена; рабх - роб; роса - роса; са - со; сила - сила; сас - сест; стан - стан; сабха - соба; стала - стол; тата - тата; та - тај; твар - ствар; трасти - трести; транг - траг; тамас - тама; три - три; тријдоса - тринаест; тада - тада; врт - врт; вицур – вече; ватара - ватра; ви - ви; вас - вас; вива - живи.
У санскритском језику имена родбине су потпуно идентична српским, као: тата, нана, брат, прија, сестра, стрина, свекар, свекрва, девер, кум, свастика. Постоји истоветност и многих других речи као: гувно, хлад, стока, говече, јама, апсара, мана, рака, јад, мед, гудити и друге. Има их свакако још. Други доказ порекла Срба везан за Индију су обичаји, који су веома слични код оба народа, на пример: отмица девојке, уношење и палење бадњака, гатања, мотиви на везовима и надгробним споменицима, друштвено и државно уређење и многи други. Чак су код Срба били сачувани и обичаји спаљивања мртвих. Речи жупа и жупан у српском и код Индуса имају значење удружења или задруге, а у санскритском значе повезивање. Енглески писци истицали су истоветност индијских и српских друштвених јединица, општина, које су у оно време биле најдемократскији облик друштва, сачуваних у Србији до данас. Макаров је записао многа имена српских станишта, која су остала до дана данашњег: Индостан, Авганистан, Курдистан, Раџастан и јос многа друга.
Нисадеш, дивни и неприступачни врх, стан богова по индијској религији, био је прва српска постојбина. Цитат из Ритера, на страни 29, гласи: “Са врха Мера (брдо у Индији) пружају се његове гране као Химават, Хенакуташ, Нисадеш, на којима је живео сурови и одевен у одело од коже народ Серба или Срба”. Значи да су Срби првобитно живели на просторима између хималајских и хиндокуских планина, преко шест хиљада година пре Христа. Руски историчар Мороскин истиче да су остали народи били завидни према Србима, који су настањивали област Дунај у Индији. Он такође наводи да су у унутрашњости Индије биле државе Празија, Гангазија и Сарбарска (Српска), а у приморском делу област која се звала Пановска. О постојању те две српске државе нађени су записи код Александра Великог. То указује на могућност да имена Дунава и Паноније носе такође порекло из Индије (или обратно). И у индијским географским картама има имена српског значења: Срба, Собрана, Чарнигор, Белоспор, Ковиље, Житомир, Мала Бара, Бела Зора, Град, Царева, Прамен, Млава, Дрвар, Борац, Загоре, Сивоње, Равнагора, Борје, Дуб, Веселград, Тимок, Сарбату, Србистан, Морава, Драва, Котор, Србаљ и друга. По Мороскину, Срби су зивели у Индији неколико хиљада година пре исељавања у средњу Азију, а забелезена су масовна сељења пре 5.000 година. Из свега произлази да се о пореклу Срба у Индији може говорити као о периоду од око осам хиљада година или још више. Масовна исељавања из Индије проузрокована су појавом куге, која их је бројчано готово преполовила, као и најездом црних народа са југа који, су их немилосрдно пљачкали.
По Мороскину први огранак Срба иселио се из Индије у правцу Месопотамије, око река Еуфрата и Тигра, где су основали своју Нову Сабарску државу, на тлу данашњег Ирака. Тамошњи градови названи су српским именима, а о истима постоје и дан данас нека сведочанства. Долазак Срба у Месопотамију датира око три хиљаде година пре Христа и ту су се задржали најмање око један миленијум. Од тих Срба потомци су се проширили у Малу Азију, а нешто касније одатле су прешли и у Европу. Делимично су се настањивали и у Египту. После смрти фараона Пепија ИИ, ти Срби завладали су подручјем које су населили и та њихова владавина трајала је од 2261. до 2052. године старе ере. Ту теорију заступа и француски египтолог Маспер Гастон, који каже да су Срби из Сарбарске стигли у Африку у три наврата. Гастон своју тврдњу заснива на српским натписима на египатским пирамидама и каменим споменицима. Србе су Египћани називали “краљеви пастира”, а владали су Доњим Египтом. Ово је у потпуној сагласности са изучавањима нашег историчара Стојана Бошковића, који у “Историји света” пише како су Египћани подизали устанке против српских владара у Доњем Египту. Франсис-Мариа Апендини пише да су Срби неко време господарили Сиријом, одакле су нападали Египат. За такозвани “чудесни” период Египта означава се поробљавање од стране неких страних народа и владавине извесног Арсе (име му је писано ћирилицом АПЦА). За тај “чудесни” период Франсиско-Мариа Апендини каже да су то народи дошли иза Каспијског језера, који су најратоборнији народ, а владали су дуго времена Египтом и Сиријом и звали су се Срби.

Први досељеници у Европу задржали су се на Балканском полуострву, док су у мањим групама отишли до Италије па чак и до Спаније, 3000 година пре Христа. Прво српско досељавање на Балкан догодило се око три до четири хиљаде година пре Христа. Шафарик тврди да се ни за један европски народ осим Срба, не може доказати порекло из Индије, а за Србе за то постоји историја. Чак су и у баскијском речнику нађене речи српског назива: гора и гори (оно што гори), као и многе друге. Нађен је чак податак да у језику Баска има 30-40% речи српског значења. Милош Милојевић, у делу где пише о животу Срба у Француској и Данској, где и данас постоје географски топоними српског значења, наводи да је током великих прогона Срба страдало 30 до 60 милиона Срба у Европи. Он такође наводи српска боравишта у Холандији и Белгији и да се је Амстердам некада звао Славенград. А када је др. Олга Луковић-Пјановић дошла у Француску, извесна дама Хермина јој је испричала причу својих родитеља, по којој су Срби владали у Алзасу, што Олга тада није знала. Међутим, касније је то утврдила као истинито и није могла опростити својим професорима историје који је томе нису научили, а још више Српској академији наука која о тим стварима перманентно ћути.
Други огранак Срба из Индије кренуо је према Каспијском мору и планинама Кавказа, где су основали домовину 2.560 година пре Христа и назвали је Сербанија. Ту су се задржали неколико векова, све док их одатле нису потисли нови освајачи.
Трећи српски огранак усмерио се поред китајског царства (Кине), у правцу севера и настанили су се у Сибирији, где су основали државу Сирбидија или Сирбија 3.200 година пре Христа. Од те речи Сирбија постала је данашња реч Сибирија.
Сеобе другог и трећег огранка Срба трајале су такође око хиљаду година, а започеле су готово истодобно са првим огранком, према томе запосели су своје нове постојбине око два до три миленијума пре Христа. Док су се селили успут су претежно ратовали, освајајући нове просторе за сопствени опстанак, али су такође и много страдали. Највише Срба изгинуло је у дуготрајним борбама са Китајцима, Хунима и Монголима.
Дубровчанин Мавро Орбини писао је да су ти Срби, које је он називао Славјанима, пореклом од Јефета, сина Нојева, насељавали две стотине покрајина од Азије преко Европе. Његова књига “Краљевство Словена” (из 1601. године) преведена је на српски тек 1968. године и то без превода првог дела од 248 страница, у којима аутор пише о ранијим српским краљевствима од пре Римског царства. Из закључака Мавра Орбина произлази да је династија Немањића последња средњевековна српска династија. Јован Рајић пише да су странци српско име извели из имена реке Зебрис (или Сербис), која тече између Еуфрата и Тигра. И заиста, та река се и данас тако зове. И данас у персијском језику постоје бројне речи истоветног значења као у српском. Ево неких: бог-бог; земо-земља; зима-зима; жена-жена; березо-брзо; мисљ-мисао; зарја-зора; медо-мед; ноћ-ноћ; паурви-први; два-два; три-три; четвере-четири итд. И у јеврејском и јерменском језику такође постоји доста српских речи, сто су јеврејски историчари узимали за утврђивање свога порекла преко Јефета, сина Нојевог.
Срби су оставили своја имена где год су живели. Ево неких: језеро Србонис у Сирији, Сербетес, место у Мауританији, Сербаница (или Србица) на црноморској обали, Серберион на ушћу реке Дон, Сарбакон на Криму, Сорбхаг у Ирану, Сербка у Индији, Сарбиново у Украини, Сербан-вода у Пољској, Сербиа у Румунији, Сербин у Грчкој, Сарбиодунум на Сардинији, Сарбат река у Турској, у доба када Турци јос нису живели на својим садашњим територијама. За Србе историчари кажу да су живели у читавој Европи и нису имали потребе да се припремају за ратовања. Професор Миомир Јовић утврдио је да се сеоба Срба из Индије одиграла 4.500-4.000 година пре н.е. А Огњен Радуловић, у Трагањима за коренима Срба, наводи да су из своје прапостојбине Индије Срби кренули пре шест хиљада година, усмеривши се у три правца, од којих је једна група након краћег задржавања у Месопотамији стигла и у долине фараона.
Грчки историчар Страбон писао је да су у западној Азији по планинским пределима живели Срби, или Брђани, који су се одликовали русом косом и плавим очима. О истима постоје написи и руског историчара Михаила Ломоносова. Дубровчанин Иван Гундулић певао је о славној Троји:
При мору управ српских страна у пржинах пуста жала
Лежи Троја укопана, од грчкога огња пала.
А Цар Душан постављао је свога намесника у Малој Азији баш у области Троје.
Олга Луковић-Пјановић пише, у другој књизи “Срби народ најстарији”, страна 59, како је “Цхицаго Трибуне” 19. Фебруара 1981. године објавио вест да је откопана кинеска најстарија мумија која је била плава жена, беле расе. Затим је иста вест објављена у Паризу на ТВ. Те вести Олгу су потсетиле на оне које тврде да су Шиптари Илири само зато што су се населили на илирске територије. Према томе, Олга закључује да је “плава кинескиња” могла бити само српкиња.
Постоје бројни записи о српској пропасти у временима нове ере. Ево неких: током силних ратовања са турским и монголским племенима нестала су многа српска насеља у којима су живели вековима. Према грчкој хроници римски цар Јустинијан је у седмом веку насилно преселио многе Србе из предела садашње Старе Србије у Малу Азију и од њих створио одабрану војску од 30.000 коњаника. У борби са Арапима 692. године, две трећине те војске пређе на страну Арапа, а Јустинијан даде налог да се све преостале породице српске покољу. Нешто касније, 762. године, из Македоније се пресели око 250.000 Срба у Малу Азију, а 802. године опет дође до сличне сеобе, након што је грчки цар Комнен покорио Рашку. И коначно, у петнаестом веку када су Турци освојили Босну, султан Сулејман пребацио је 30.000 српске мушке деце у Турску од којих је направио Јањичаре и исве их утрошио у наредним обрачунима са Србима. Латински бискупи су за време синода у Салони прогласили ћирилицу “ђаволим писмом” и забранили њену употребу. Пољска, Ческа и Хрватска одмах су је напустили и отпочела је борба против ћирилице. Ова борба продужена је до данашњих дана, а то је уједно и борба између две цркве, која траје већ вековима. Све су то докази да су Срби вековно бивали изложени страдањима и да су сопственом крвљу плацали високу цену опстанка.

Огранак Срба који се доселио на Балкан пре три до четири хиљаде година, о којима су писали грчки и римски историчари, су директни праоци данасњих Срба. Тај огранак доспео је чак до Шпаније и северних обала Африке. О тим сеобама записе су оставили Чех Пулкова и Еније Силвије, који наводи сеобе Срба у време постојања куле Вавилонске. Француз Моспер писао је о три провале пастира из Мале Азије у Египат и тврди да се ради о Србима. А на египатским пирамидама хијероглифима је записано да су 1.600 година пре Христа у Либију и Мауританију допрли бели народи плавих очију. Египатски извори тврде да су ти народи на њиховим просторима основали своју државу која је постојала седам векова. Др. Олга Луковић-Пјановић даје диван опис ратних заробљеника, чији су ликови уклесани на египатским пирамиадама са “зракастим крунама” на главама, са закључком на основу речи пересет и прст да се ради о Србима (стр. 215-230). Рајић цитира руске летописце, који кажу да су Венди, Срби, помагали Тројанце у борби против Грка, па су се после пораза са својим војводом Антонором преселили из Мале Азије на Јадранску обалу. Наводи даље тврде да су Срби населили Боку, Црну Гору, Далмацију, Албанију, Босну и Херцеговину и све до Венеције јос пре три хиљаде година. Шафарик, касније пише да су ти Венди били једнородни са Вендима из подунавских крајева.
Из предњега произлази да су Срби населили Европу и Балкан истовремено са осталим индо-европским народима: германским, грчким и латинским. Шест стотина година после тројанског рата, Срби су потпуно насељавали Балкан и у то доба македонски цар Александар Велики својом повељом дао им је земље од Јадранског до Балтичког мора за њихову храброст и верност. Наводи се да су и Александар Велики и његов отац Филип такође Срби, пошто у то доба нису још постојали Словени. Хрват Свер наводи да је мајка Александра Великог била илирске крви, а зна се да су странци Србе називали Илирима. То се да тумачити и из песме Ивана Гундулћа “Осман”, где каже:
Од Лесандра Србљанина, од свијех цара, цара славног
Александро то свидочи краљ велики свега свита.
Александар Велики презивао се Карановић, а то презиме изведено је из титуле Каран, која је додељивана код Срба високим достојанственицима и племићима или неком принцу из владарске куће, сроднику краља или цара, приликом његовог постављања на дужност главног заповедника војног или покрајине. Према Деретићу, једино су Срби у време Александра Великог имали војне формације којима је предње тумачење одговарало. Две хиљаде година пре Христова рођења једино је древна држава цара Нина била светско царство, коме је припадала половина савремене Европе, део Азије и Африке - Илирска, Дачка и Карпатска Србија. У античком времену, по Деретићу, држава је била организована друштвена заједница заснована на обичајном праву. За старе Грке каже да у првобитну Европу они нису убрајали ни своју Грцку, Европа је за њих била само Србија и ништа више. Државу је тада оличавао владар, господар, а била је онолика колико је владар успевао да је стави под своју власт и њоме успесно управља.
После распада Римске Империје обновљена је српска држава 461. године, крунисањем Маркелина у Солуну. Маркели, Србин, био је војсковођа Римске Империје који је допринео победи над Атилом, на Каталинским Пољима 451. године. Српску државу учврстио је Осторило Свевладов 490. године и звала се Српска Царевина или Србија. Од тада па до краја 15. века, пуних хиљаду година, Србија постоји као држава без прекида. Деретић цитира Анонимус Ревентаниса који је представио постојање три Србије, истог имена: прва од Јадранског мора до Дунава, звана Илирска Србија, друга од Дунава до Карпата, звана Дачка Србија и трећа од Карпата до Балтичког мора, звана Сарматском Србијом. Било је то два века пре Христа. Римљани су освојили Илирску и један део Дачке Србије, један век после Христа, а део између Тисе и Дунава остао је заувек неосвојен, што иде у прилог тврдњи да никда није прекинута традиција римским освајањем. Цела Сарматска Србија остала је ван домашаја римског царства. Дачка Србија данас се зове Влашка, а Балтичка Србија се зове Пољска. Значи, од успостављања Ниновог царства, око 2015. године старе ере, па до данас, преко четири хиљаде година српска државна традиција није прекинута. Отуда је Србија “вечна”.
Себастијан Долчи и нехотице повезује илирски језик са Србима. А Лаоник Халкокондило у књизи “О Турској”, каже да су истим језиком говорили сви народи од Јонског мора до Венеције, а за Сармате наводи да су живели у данашњој Пољској и потом су се спустили на Дунав, што потврђују и Шафарик и Суровјецки, пишући о распрострањености српског народа. И хрватски писац Динко Златарић у “Електри”, посвети кнезу Зринском, пише о “Великом Александру, краљу српском”. Орфелина о руском цару Петру Великоме, у грамати од 3. Марта 1711. године, записано је да “цар свих Руса позива Србе на устанак против Турака, потсећајући их да се сете својих славних и јуначких предака, у првом реду српског цара Великог Александра Македонског, који је многе цареве победио и многе државе освојио”.

Nemam za sada šta za dodati , nastavi dalje ! Ostaje činjenica da smo se "ukrštali" kroz vekove, a i Turci su za 500 godina ostavili svoj pečat!

bice dalje ....prvo nek malo ostoji... treba detaljno procitati . :)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nikako da "ugrabim" vremena i pročitam onu knjigu "Srbi narod najstariji". Čuo sam da je žena 30 godina sakupljala materijal za knjigu i da ima mnogo neobjavljenih podataka - do tada!

Iranska teorija o poreklu Srba predstavljena je u delu literature koja se bavi poreklom [You must be registered and logged in to see this link.] i srpskog nacionalnog imena, ^{[You must be registered and logged in to see this link.][You must be registered and logged in to see this link.][You must be registered and logged in to see this link.]} a bazirana je na podacima starih autora koji pominju Srbe među [You must be registered and logged in to see this link.] odnosno [You must be registered and logged in to see this link.] plemenima severnog [You must be registered and logged in to see this link.]. ^{[You must be registered and logged in to see this link.][You must be registered and logged in to see this link.]} Prema ovoj teoriji, Srbi su prvobitno bili jedno od sarmatskih (alanskih) plemena, koje je živelo u alanskoj postojbini severno od Kavkaza, odakle se u vreme [You must be registered and logged in to see this link.] najezde preselilo u [You must be registered and logged in to see this link.], gde se vremenom stopilo sa [You must be registered and logged in to see this link.], kojima je dalo svoje ime. ^{[You must be registered and logged in to see this link.]} U delu moderne literature, Srbi koji se pominju na Kavkazu označeni su terminom Stari Srbi, ^{[You must be registered and logged in to see this link.]} da bi se napravila razlika u odnosu na današnje Srbe, ali se kod drugih autora ovaj termin ne koristi.


Mozda nismo najstariji narod, ali neka saznanja, govore da nas je bilo mnogo pre nego sto se misli..

a opet...

О сарматским Србима
О Србима који су населили пределе иза Каспијског мора и ту основали државу Сербанија, Бошковић у својој “Историји света” каже: “Херодот словенска племена између Дона и Дњепра назива другим именима а Птоломеј их назива Антима, Венетима или Србима, као огранцима сарматског народа”. Рус Иловејски сматра да су то све били Срби. А у вези иранских Скита историјски је уврђено да су они у те сарматске крајеве провалили 300 година пре Христа. Како је Херодот живео 450. година пре Христа отуда је логично што је Србе називао Скитима. Прокопије из Цезарије писао је пре четрнаест векова да су између Каспијског и Азовског мора живели Хуно-Сибири. Доказано је да су Хуне потисли Кинези и у тим земљама освојили српске краљевине, те Србе натерали да се одатле селе заједно са Хунима на запад Европе. Прокопије о Хунима пише као о праоцима Мађара. Јоан Томка Саски пише да је у земљи између Кавказа и Дона била земља Сербанија, у којој су се после хиљадугодишњег кретања настанили Срби, на свом путу из Индије. Ти Срби звали су се још и Брђанима, а њихов први старешина звао се Господин и често је под својом контролом имао више стотина хиљада коњаника. Римско-грчки историчар Страбон писао је 70. године пре н.е.: “У западној Азији живе Срби Брђани. Облак, цар Срба, послао је краљу Фарнаку двадесет хиљада коњаника, а Господин, владар Брђана, послао му је двеста хиљада”. Страбон каже да су се ти исти Срби налазили на том простору преко 400 година, све док их Хуни нису протерали у Европу. Грчки историчар Теофан пише: “Прве године владања цара Јустинијана (520. године н.е) сто хиљада Хуна-Сабира преселило се под вођством удовице њиховог вође Римљанима и настанило на Балканском полуострву”. О овој сеоби писао је и Шафарик, наводећи да су Срби иза себе оставили реку Серпу, која утиче у Волгу у московској губернији среза Сербухов. Река Серпа и данас тече кроз земљу Козака, а на западној страни Каспијског мора постоји и данас предео зван Сербанија, са градићем Берђанска. Тамо је 1890-тих година живео Марко Ђурашковић, коме је цар Александар Трећи поклонио имање за стечене заслуге, а његов брат Филип служио је као телохранитељ Краља Николе.
Трећа грана Срба, која се на свом путу од Индије селила уз границе Кине, зауставила се у данашњем Сибиру. Сачувани су подаци о њиховим владаоцима Бану Јанчи, Ранку, Цицану, које су записали Кинези у својој хроници. У Кинеској хроници писало је о цару Танчи, који је имао пет синова, који након очеве смрти изделе земљу и тиме је потпуно ослабе. Кинези су о цару Танчи писали легенде. Доказ да су Срби живели са Кинезима види се из неких речи у кинеском језику које су истоветне са српским. Такве су: мадри - мудри; книг - књига; слон - слон; рај - рај итд. Ова група Срба, која остави име Сирбирији (Сибирији) преко Урала усмерила се даље ка Европи. Али и пре њиховог доласка Срби су се већ били настанили у пределима око Балтичког мора.
Како наводи Сима Лукин-Лазић, већи народи Европе своја порекла су везивали за легенде. Тако су Грке створили њихови Богови на Олимпу, док су Римљани настали од Ромула, кога је отхранила вучица. Срби су, међутим, морали препешачити Азију и Европу и вековно се борити за опстанак. На путу од Кине,преко Сибира, до Европе, за чега им је требало десетине векова, пали су под ропство Хуна. У сваком од тих ратова готово су бивали преполовљени. Србима из Сибирије придружили су се Срби из Сербаније, па су се селећи се на запад једни населили око река Волге, Дона, Дњепра и Дњестра, док су други запосели данашње области Пољске и Галиције. Та група Срба основала је тамошњу државу Белу Србију или Бојку. Процене су да су се та насељавања збила 1.600 до 1.300 година пре Христовог рођења. Бела Србија заузимала је просторе између Карпата и Висле. Они који су живели по хрбатима, између Карпата и данашње Чешке, назваше се Хрвати (од речи хрбати) и касније основаше своју државу Белу Хрватску, али и даље задржаше обичаје и језик српски. Рајић је писао: “ Срби се населише изнад Црнога мора у Сармацији европској и наставаху у Великој Србији”. И данас се северни сарматски Срби зову Бели (Белоруси). По грчком историчару Халкокондилу, Трибали (Илирски Срби) су дошли у ове крајеве иза Дунава, данашњих предела Русије, краја који се зове Сармација и то су остаци српског огранка које се иселило у Илирик. И данас у Галицији живи малоруско племе које себе назива Бојки, исто како су Срби себе звали док су живели у Белој Србији. Валтазар Богишић за малорусе тврди да су најсличнији Србима. Он каже да у тај народ спадају славни донски и запорошки Козаци. А за доказ наводи песму “Девојка Ружици”, која је толико истоветна на српском и украјинском да је оба народа потпуно могу разумети на оба језика.
Трећи огранак Срба, селећи се на запад и север Европе отисао је најдаље, дуж Балтичког мора и реке Лабе, где су пре 3.300 година основали Балтичку Србију, која је допирала чак до Данске. Она племена која су тада запосела данашњу Чешку и Немачку основала су Велику Србију. Створена је пре око 2.700 година. Ти Срби први су се сукобили са Германима и дали им име Немци. Ти Срби, опкољени са свих страна, током времена, ишчезли су готово сасвим изузев малога дела у Саксонској области и то су Лужички Срби, који су и до данас сачували свој језик и име у Источној Немачкој. Пре асимилације Срби су живели у Пруској (Хановер и Бранденбург, тада Бранибор). Рачки је писао да су пре Немаца ту живели Полабски Срби: Љутићи, Ратари и Морачани. Маретић и Рачки, оба Хрвата, наводе Србе Рујанце који су под притиском Немаца најпре иселили у Македонију, а одатле их је цар Јустинијан пребацио у Малу Азију. Ови Рујанци, балтички полабски Срби, били су угледан народ и имали су храм бога Световида у граду Аркони, имали су свога цара и утврђене градове. Немци су их звали Љутице, као храбре и жестоке. Римскогалски писац Вибиус Секвестер наводи да су у његово доба, пре више од петнаест векова, сви полабски Словени називали себе Сербети. У хроници сачуваној у Минхену цитира се да су Срби били тако велико царство да су од њих постали сви словенски народи. Рачки и Маретић се слажу о постанку словенских имена тек у шестом веку нове ере. А Римљани и Грци су још преко две хиљаде година на Балтичком мору нашли народе Венде или Србе. Српски историчар Милош Милојевић каже: “Група Срба која је од китајске империје дошла преко Сибира у Европу настанила се у данашњој Немачкој, Француској, Холандији, а део чак прешао у Енглеску, где су ишчезли међу англосаксонцима, оставивши многа имена река, села и градова чисто српског језичког порекла”. Нађени су трагови да су Срби допрли чак до Шведске, о чему сведочи званична титула шведског краља,

у то време је био заједнички краљ шведски, норвешки и вендски. Рус Гилфердинг и Немац Хелмхолд пишу да су Срби у Балтичкој Србији имали свога цара и то пре више од три хиљаде година, значи тринаест векова пре Христовог рођења. Шафарик указује на порекло садашњих Срба из Велике Србије (Себрани списи И-43), где католички бискуп Дубрава каже: “Срби освојише Горњу и Доњу Лужицу и узеше име Лужичани”. Рајић описује борбе најсевернијих и најзападнијих Срба са Саксонцима, где Саксонцима убисе 53.000 војника, а у другом рату убише данског краља. Прослављени српски војсковођа био је Звјездодраг, а затим Беослав, који је ратовао са Французима. Ти Срби ратовали су и са Карлом Великим и унистили им 32.000 војника. Иза тога, борише се опет са Данцима, где погибе краљ Данске и победише Срби у Јитланду. Тада дође до раздора међу Србима, што их је коштало опстанка као и увек. Једни Срби помагали су Франке, а други Саксонце и Данце. Када су 772. године Срби ратовали заједно са Карлом Великим против Саксонаца, Срби Љутићи продрли су у Бодрићке крајеве и опљачкали их. Карло Велики са војском Срба Бодрића 789. године под вођством кнеза Вучана пређе Лабу у земљу Љутића, све попали и опустоши и присили војводу Љутића на покорност. После кнеза Вучана дође кнез Драшко, а затим кнез Славомир, који су сви били верни Карлу Великом. Године 808. Љутићи ударе на Бодриће и попале им земљу, а 812. Карло Велики заједно са Бодрићима опет покори Љутиће. Током тих дугих борби непотребно су сви искрварили, да би 30 година касније, 840. године сложили Љутиће и Бодриће да заједно ударе на Лудовика и нанесу му велике губитке. Те борбе Срба и Саксонаца настављане су 927., па 937., 955. и 1000. године, непотребно се међусобно униставајући. Ратови су настављани све до краја 12. века, док коначно Немци не настанише српске опустошене земље и преживело становништво германизоваше. За историју остаде само мало острво Лужичких Срба као успомена на старе векове и славе. Немац др. А. Хефнер, поводом серије “Трагање за коренима Срба” пише о потонулом граду Винети, као некада највећем граду Европе, који је био понос лепоте и назива га “Атлантидом севера” и “Словенским Амстердамом”. И сада рибари нерадо бацају мреже у том делу Севернога мора, јер им се чини да из зелених дубина допиру звуци црквених звона и дечији плач, са жагором људи на трговима. Цени се да данас живи свега око 300.000 Лужичких Срба, а Немци их зову Лужичанима или Вендима. Они сами за себе говоре да су Срби. У Горњој Лужици кажу; “Сим Серб - Србин сам”, а у Доњој Лужици кажу: “Сам серпски - ја сам српски”. Имају чак и своју химну “Хишће Сербство незхубљене - српство још није изгубљено”.
Смрћу последњег кнеза Прибислава Срби су изгубили своју слободу 1134. године. У петнаестом веку вароши су им већ постале немачке, а села у 18. веку. Тако је нестао један добар народ, који је ту живео хиљадупетстотина година пре Немаца.
Чехословаци доводе своје прво постојање од краља Сама или Самка, или Свевлада, који је у седмом веку основао Моравско царство. Француски писац Фредегар, савременик Самков, назива Самка српским краљем. Он у својој хроници каже да је сродник Самков, кнез Лужичких Срба, Дерван пресао на страну Свевлада. Од Чешког историчара Полацког остао је запис да се за њихово име чуло тек две
стотине година касније, када су се организовали као народ у деветом веку са моравским царством које је створио њихов владар Светопук.
Разлози српске пропасти, поред војничке, су наивност и доброћудност (болећивост) и хришћанска вера. Срби су дозвољавали Јеврејима и Немцима усељавање у њихове крајеве и трговину, кнезови су их примали на своје дворове што их је коштало асимилације. Срби су од свих словенских народа били најоданији својој вери и свом Богу Световиду. То указује да су Балтички и Балкански Срби истог порекла. Срби су једини словенски народ који верује у кућне заштитнике, свеце и Крсне славе. Српска реч Слава потиче од ведских времена а означава одавање нејвећих почасти свецу заштитнику породице и огњишта. Хиљадугодишњи је обичај да Само Срби Славу Славе. А чини се да и то може бити основ за настанак речи Словен.
Доста је написано и о пореклу Немаца од Пруских Срба, чему се противе неки историчари док други то потенцирају. Славни канцелар Ото Бизмарк често је причао у свом дневнику да његова баба није знала ни једне немачке речи вец само сорабски (српски). У 17. веку Лајбниц је рекао руском цару Петру Великом: “Наше је порекло исто, оба смо Словени”, а за Лајбница ректор Велике Српске школе Нешић каже: “Он је чедо јуначког српског народа, чији је један део пре 12 векова оставио те крајеве и доселио се на Балкан”.

Осам миленијума српског порекла * Др. Симо Јелача


Претежно, српски дужбеници описују српску историју од шестога века, од времена досељавања из прибалтичких земаља на Балкан, као да нас пре тога није ни било. А где су нам онда живели прадедови? Нису ваљда ванземаљци? Тим досељавањем на Балкан Срби су већ имали усавршен језик, изграђен друствени поредак, развијен смисао за државу, са обичајима и културним темељима. Имали су и два, три царства. Па где нам је онда колевка?
Разлози за предње леже, пре свега, у прихватању нордијско историографске и германске Берлинско-Бечке сколе, која је намерно искривила насу историју, чиме нам је учињен фалсификат по коме Срби нису аутохтони народ у Подунављу и на Балкану од свога најранијег почетка. Тиме су нам одузели прошлост и бројне генерације завели, а све у намери потпуног искорењивања Срба. За нас је једино меродавна Аутохтонистичка Школа према којој у новије време имамо два правца, први “Индијски”, по коме се порекло Срба изводи из Индије, а други “Подунавски”, по коме су Срби настањивали Подунавље “од почетка”, одакле су се расељавали по Европи, Малој Азији па цак стигли и до Индије. Зачетник подунавског правца је хроничар XИИ века Нестор Часни Кијевски, а његови велики поборници су наши великани: Олга Луковић-Пјановић, Јован Деретић, Ранка Куић, Милош Милојевић, Сима Лукин-Лазић, Лаза Костић, Павел Шафарик, Илија Живанчевић, Светислав Билбија, Милан Будимир, Драгослав Срејовић и многи други, са непобитним доказима нађеним у Лепенском Виру. Ту су и многи страни аутори: Сипријан Робер, Емил Бирнуф, Адолф Пикте, Ами Буе, Лоренц Суровјецки, Франсис-Мариа Апендини и бројни други.
О застарелом учењу по коме су Срби доселили на Балкан у седмом веку нове ере, овде неће бити детаљног приказа, пошто сви докази иду у прилог тврдњи да је то било последње српско досељавање и то у постојбину својих предака. То су само последице германске историјске школе, теорије која нам је наметнута. Још значајнија је тврдња Јована Деретића да се Срби нису ни доселили из Закарпатја, они су у Подунављу одувек живели. А Пољак Казимир Шулц додаје да су Словени (читај Срби) настањивали Подунавље од најстаријих времена, као Илиро-Трачани. Током римске владавине Срби са севера су дошли да помогну својим сународницима, староседеоцима, ту остали и очували све своје обичаје и језик.
Аутохтонистичку школу прихватили су већ руски и пољски историчари, међу којима су се истакли Адам Мицкијевић и Суровјецки са Павелом Шафариком, кога сматрамо својим пошто је био професор у Новом Саду. Сви они потврђују да су словенски језици заузимали централно место у групи индо-европских језика, а да Словени одувек живе на својим територијама, одакле су вршили утицај и на исток и на запад. На жалост, светска трагедија огледа се у чињеници да западни историчари приликом бројних открића нису узимали у обзир словенско (односно српско) писмо, којим би многе “нејасноће” и “мистерије” биле лако решиве.

Најпростији пример је име владара у Египту по имену Арса (ћирилично писано АПЦА) или именица мост (МОЦТ), што су за Западњаке биле нерешиве загонетке.
Путујући временски уназад стижемо до Индије, одакле нас путеви воде преко пространстава Азије, па преко руских низија и на запад све до Шпаније и Енглеске. Српском историјом бавили су се немачки историчар Леополд Ранке и Чех Јиречек, мађарски гроф Бенџамин Калај, слависти Јан Колар и Павел Шафарик и многи други. Постоје списи грчко-римских писаца Херодота и Плинија, па чак и кинеских и турских, а такође и Хрвата Фрање Рачког, као и српских историчара Јована Рајића, Стојана Новаковића, Симе Лукин-Лазића и многих других, у којима се спомињу Срби.
Српска херојства током векова истакла су нас у прве редове светске историје и давала нам право грађанства међу угледним војничким нацијама. Српска љубав према отаџбини, оданост према слободи и српска херојско-песничка поезија привлачили су пажњу светских духова од Наполеона до Гетеа, од Бајрона до Виктора Игоа. Чак и хладни Енглези гледали су у Србима и Црногорцима хероје достојне Спартанаца. А Србе новије историје, инспирисали су митови њихове царске прошлости Немањића и косовска трагедија. Суседи који су нас одувек мрзели чинили су то претежно из зависти, стремећи за нашим истребљењем.
У уводном делу рада “Досељавање Срба на Балкан и прва држава” неименовани аутор износи следеће: “Научници сматрају да су земље западне и средње Европе насељене од плеистоцена (дилувиј, ледено доба), а да се на Балканском полуострву човек појављује у периоду последње глацијације (пре 40.000 година). На основу налаза у пећинама под Јерининим брдом у селу Градац и у Рисовачи на Венчацу изграђене су слике тадасњег људског живота. Око 25.000 година пре нове ере човек напушта пећине, чиме се завршава прво поглавље историје људске заједнице на територији Србије. Археолошка налазишта у Ђердапу потврдила су да се тамо развила једна од најсложенијих култура праисторије, названа култура Лепенског Вира (7.000-5.500 година пре н.е.). На интернету се налазе подаци о фигуринама нађеним у Лепенском Виру из седмог миленијума старе ере, а испитивања радиоактивним угљеником потврђују старост нађених артикала на око 8.580 година, односно преко 6.500 година пре Христа. Постоји и податак да је колевка Европе у Рајковој Пећини, на Рудној Глави код Мајданпека уз Баљетинску реку. Најстарији људи ове кутуре живели су у насељима, у заједници од две до четири биолошке породице. Неолитска култура на просторима северно и јужно од Саве и Дунава развила се од 5.300 до 3.200 година пре н.е., а најзначајнија налазишта су Старчево и Винча”.

Srbi u proseku imaju 30 odsto slovenskog gena, 21 odsto ilirskog, 18
odsto tevtonskog ili starogermanskog, a naši preci su i Kelti,
Feničani, stari Grci, pa čak i Vikinzi, pokazuje istraživanje
švajcarske kompanije "iGenea" o poreklu naroda na Balkanu.
- Srbi, Hrvati i svi evropski narodi toliko su slični da je nemoguće utvrditi odakle svaki od njih pojedinačno vodi poreklo - izjavio je za 24sata, srpski genetičar dr Goran Brajušković.
-
Ispitivanje porekla obavlja se posmatranjem cele grupe, u ovom slučaju
njoj pripada bela rasa sa prostora evropskog kontinenta. U molekularnoj
antropologiji ne može se prepoznati konkretno praporeklo Srbina, Hrvata
ili Crnogorca, jer svi potičemo od manje grupe ljudi koja je pre oko
100.000 godina migrirala iz podsaharske Afrike prema Aziji, a onda se
jedan deo njih odvojio i nastavio ka Evropi - objašnjava dr Brajušković.

Postoje dve teorije o tome odakle su i kada Srbi došli na područje Balkanskog poluostrva.- Prema
zvaničnoj teoriji naselili smo Balkan u sedmom veku, a iz Azije
migrirali sa Avarima, Hunima i drugim narodima sa kojima smo se
vremenom i mešali - kaže etnolog mr Miroslav Niškanović.
- Druga
teorija, "paranaučna", tvrdi da smo naselili Balkan mnogo ranije, a da
smo pre nove ere živeli u Mesopotamiji, na Peloponezu i u drugim
delovima sveta, tačnije ta teorija poznata je i kao "Srbi narod
najstariji" - dodaje mr Niškanović.
Bivši hrvatski
ministar zdravlja Dragan Primorac tvrdi da su današnji Hrvati potomci
prastanovnika Evrope, a da su više od tri četvrtine hrvatskih muškaraca
potomci starih Evropljana koji su pre 13.000 do 20.000 godina preživeli
ledeno doba. Živeli su na prostoru današnje Hrvatske i Bosne i
Hercegovine, a njihovi preci su nezavisno od neolitskih migracija sa
Bliskog istoka došli na ovo područje. Bilo kakvo individualno
deklarisanje pripadnosti nekom savremenom narodu nema veze sa
genetičkim nasleđem.
- Nauka ne podržava nacionalizam, ali, nažalost, to čine nakaradna tumačenja naučnih podataka - kaže evolucionistkinja dr Biljana Stojković sa Katedre za genetiku i evoluciju na Biološkom fakultetu u Beogradu.
---------
Dakle...imamo naučne teorije ( koje nude i izvesne dokaze ) i "paranaučne " (za kojih nema istorijskih, genetskih , antropoloških ,arheoloških i drugih dokaza ) te je vrlo teško sa sigurnošću tvrditi jedno ili drugo .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Konstantin Porfirogenet"O upravljanju carstvom" ovo pise o Srbima:

»Srbi« na jeziku Bizantinaca je riječ koja označava »robove«, a na tom jeziku obično se riječju »serbula« označava obuću robova, a riječ »tzerboulianous« označava one koji nose jeftinu, siromašnu obuću .

Od kude su da su, za svoje greške platili su što bombardovanjem i mnogo čim!! I mislim da se ipak malo preteralo sa prozivanjem samo jedne nacije.
Uz dužno poštovanje svima i ljubavi koju osećam prema svakom čoveku, ovo je bilo malo degute.

Pa još započet post malim slovom o i sa sarkazmom: od kude su?

Svi smo mi pali sa marsa čini mi se.

Samouka ::

I mislim da se ipak malo preteralo sa prozivanjem samo jedne nacije.
Uz dužno poštovanje svima i ljubavi koju osećam prema svakom čoveku, ovo je bilo malo degute.

Ne radi se o prozivanju -nego o tendenciji da se forsira jedan profil tema (obično i od istih autora ) Ja ne želim da ih ignorišem ,a niti da ostavim bez odgovora .U stvarima za koje nisam stručan da tumačim-koristim mišljenje ipak stručnih i intelektualno priznatih autoriteta .

Kao što sam i sada izdvojio reči jednog našeg svetski priznatog genetičara -upravo zato da se ne da šansa raznim zloupotrebama istorije i mitologije u dnevnopolitičke svrhe .Mislim da je to dovoljno ,iako će neko i dalje radije da sluša i potvrdjuje ono što je pričala pokojna Milja Vujanović , recimo.

Srbi, Hrvati i svi evropski narodi toliko su slični da je nemoguće utvrditi odakle svaki od njih pojedinačno vodi poreklo - izjavio je za 24 sata, srpski genetičar dr Goran Brajušković.

Samouka ::

Konstantin Porfirogenet"O upravljanju carstvom" ovo pise o Srbima:

»Srbi« na jeziku Bizantinaca je riječ koja označava »robove«, a na tom jeziku obično se riječju »serbula« označava obuću robova, a riječ »tzerboulianous« označava one koji nose jeftinu, siromašnu obuću .

Od kude su da su, za svoje greške platili su što bombardovanjem i mnogo čim!! I mislim da se ipak malo preteralo sa prozivanjem samo jedne nacije.
Uz dužno poštovanje svima i ljubavi koju osećam prema svakom čoveku, ovo je bilo malo degute.

Pa još započet post malim slovom o i sa sarkazmom: od kude su?

Svi smo mi pali sa marsa čini mi se.

Sad nose jeftinu Kinesku obucu..ne samo Srbi vec ceo svet :eee:
sad smo svi robovi..

ebiga ja sam ne pismeni Srbin pa pocinjem malim slovom...
Sarkazam to nesto na leba se maze i ovo degute neko francusko jelo..

ps.boldovano crveno ostalo jedno slovo crno..nije lepo za oko..

Danubius ::

Srbi u proseku imaju 30 odsto slovenskog gena, 21 odsto ilirskog, 18
odsto tevtonskog ili starogermanskog, a naši preci su i Kelti,
Feničani, stari Grci, pa čak i Vikinzi, pokazuje istraživanje
švajcarske kompanije "iGenea" o poreklu naroda na Balkanu.
- Srbi, Hrvati i svi evropski narodi toliko su slični da je nemoguće utvrditi odakle svaki od njih pojedinačno vodi poreklo - izjavio je za 24sata, srpski genetičar dr Goran Brajušković.
-
Ispitivanje porekla obavlja se posmatranjem cele grupe, u ovom slučaju
njoj pripada bela rasa sa prostora evropskog kontinenta. U molekularnoj
antropologiji ne može se prepoznati konkretno praporeklo Srbina, Hrvata
ili Crnogorca, jer svi potičemo od manje grupe ljudi koja je pre oko
100.000 godina migrirala iz podsaharske Afrike prema Aziji, a onda se
jedan deo njih odvojio i nastavio ka Evropi - objašnjava dr Brajušković.

Postoje dve teorije o tome odakle su i kada Srbi došli na područje Balkanskog poluostrva.- Prema
zvaničnoj teoriji naselili smo Balkan u sedmom veku, a iz Azije
migrirali sa Avarima, Hunima i drugim narodima sa kojima smo se
vremenom i mešali - kaže etnolog mr Miroslav Niškanović.
- Druga
teorija, "paranaučna", tvrdi da smo naselili Balkan mnogo ranije, a da
smo pre nove ere živeli u Mesopotamiji, na Peloponezu i u drugim
delovima sveta, tačnije ta teorija poznata je i kao "Srbi narod
najstariji" - dodaje mr Niškanović.
Bivši hrvatski
ministar zdravlja Dragan Primorac tvrdi da su današnji Hrvati potomci
prastanovnika Evrope, a da su više od tri četvrtine hrvatskih muškaraca
potomci starih Evropljana koji su pre 13.000 do 20.000 godina preživeli
ledeno doba. Živeli su na prostoru današnje Hrvatske i Bosne i
Hercegovine, a njihovi preci su nezavisno od neolitskih migracija sa
Bliskog istoka došli na ovo područje. Bilo kakvo individualno
deklarisanje pripadnosti nekom savremenom narodu nema veze sa
genetičkim nasleđem.
- Nauka ne podržava nacionalizam, ali, nažalost, to čine nakaradna tumačenja naučnih podataka - kaže evolucionistkinja dr Biljana Stojković sa Katedre za genetiku i evoluciju na Biološkom fakultetu u Beogradu.
---------
Dakle...imamo naučne teorije ( koje nude i izvesne dokaze ) i "paranaučne " (za kojih nema istorijskih, genetskih , antropoloških ,arheoloških i drugih dokaza ) te je vrlo teško sa sigurnošću tvrditi jedno ili drugo .

da sve sto blic napise ...sve je tacno.. :eee:

a to sto Makedonci imaju vise gena Antickih Grka od samih Grka...nikom nista :eee:

ali da ne sirimu temu kome se ne svidja nek ne cita i nek ne polemise. :eee:



GENETIČKO POREKLO BALKANSKIH NARODA: *Podaci iz rubrike "Statistika" kompanije "iGenea"


[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

Подунавље, прва српска постојбина
Милош Милојевић пише да су Срби од искона живели на својим садашњим земљама, од Италије или Средоземног мора до Грчке и од Јадранског до Црног мора, ту су имали своје свештенство и уређену црквену управу у лицу својих архиепископа са седиштем, између првог и четвртог века н.е. у Сирмијуму, другој римској престоници, данашњој Сремској Митровици. У четвртом веку, под навалом Хуна, повукли су се у Звечан, на Косово, где су такође створили Косовску Митровицу. По Милојевићевим налазима српска црква старија је од римске и грчке.
Зна се да су Срби у прастара времена били монотеисти (веровали су у једнога бога), док је многобоштво настало касније у Грчкој. Према Веселину Чајкановићу српска религија претежно је индо-европска и у њој има највише елемената из индо-европских времена. Казимир Шулц наводи писмо апостола Павла, према коме је он (апостол Павле) проповедао “Христово Јеванђеље”, Христову веру код Срба, од Јерусалема до Италије.
Драшко Шћекић у својој књизи “Сораби - истина о српству од исконе” износи да су Срби на нашим данашњим просторима живели више од 7.500 година. Он такође тврди да су Срби званично почели да броје године од 5508. године пре Христа, према чему се наводи да је деспот Стефан Ђурађ Бранковић погинуо 6935. године и да је кнез Лазар погинуо на Косову 6893. године. Према томе, аутор овога текста писе ово године 7511. у Канади. Шћекић такође наводи да су Месопотамци почели бројати године 3.200 а Египцани 3.000 година пре Христа, Римљани од 743. године пре н.е. (година стварања Рима), Грци од 776. године пре нове ере, од првих олимпијских игара. Према томе Срби су почели мерити време давно пре свих. Према том српском календару Цар Душан је прокламовао свој Законик на празник Вазнесења, 21. Маја 6857. године. Душанов Законик има готово световни карактер, базиран на хиљадугодишњим традицијама српског народа, које се налазе у Ведама, а оне носе печат непролазне мудрости изван времена и простора. Сви данашњи словенски народи били су уједињени под именом Срби, говорили су заједничким језиком, из кога се касније развило 12 различитих говора. Шћекић такође приказује, кад је реч о праколевци српства, Индији, да је тамо настала прва Србија, под именом Сарбарска. Одатле су око 4.500 година пре Христа започеле прве сеобе и то у три правца: прва у правцу рајске земље Месопотамије, друга ка средњој Азији, а трећа ка северној Азији, данашњој Русији, где је створена племенска држава названа Сирбидија, Сирбирија или Сирбија - Сибир. Ово је у сагласности и са другим ауторима који ће у даљем тексту бити приказани.
У време краља Милутина (1282. до 1321.) на српском двору јело се златним виљушкама и кашикама, а у Европи је виљушка први пут уведена у XВИ веку, у време Хенрика ИИИ и то је доживљено као изузетан догађај.
У трагањима за српским коренима Огњен Радуловић наводи да је Балканско полуострво био први насељени регион из кога су касније насељавани остали делови Европе. Срби се овде нису доселили, већ су ту живели од свога почетка и одатле су се расељавали. Подунавље је колевка европске, па и светске цивилизације. Према томе, садашњи становници Балкана су потомци племена Рашана, који су ту живели од најстаријих времена. Историју Трибала, тринаест векова пре Христа, Херодот смешта у Поморавље, како каже западно од реке Исткар, где из илирске земље река Ангро тече на север и улива се у Асткар. То према садашњем стању одговара сливу западне и велике Мораве и Дунава. У књизи “Цивилизација Германа и Викинга” издатој 1976. године у Швајцарској, Патрик Лут (Патрицк Лоутх) писе да су 2.000 година пре Христа у Скандинавске просторе дошли народи из Подунавских равница. За многе истразиваче остали су “мистериозан” народ. Други Швајцарац Јуџин Питар (Еугене Питтард) каже да су ти “мистериозни” народи населили и обале Норвешке и Шкотске, а сматрали су их припадницима динарске расе, били су високог стаса и лепи. По Питару кретали су се од Венеције, преко Централне Европе и Немачке, до Шведске и Норвешке, а друга грана прешла је мореуз Кале и настанила британска острва. Све су то били наши претци, Срби.
Обелиск из Ксантоса садржи натпис уклесан у камену, који претставља збирку закона старих Срба. Овај законик старији је неколико векова од Мојсијевог. Према Птоломејевој “Азијској и Европској Сарматији и делу Индије” у Грчкој на острву Халкидики једно место, на коме је персијски цар Ксеркс превео 1,700.000 војника у петом веку пре Христа, још увек се зове Превлака. Сензацију у свету изазвао је руски историчар Јуриј Мирољубов 1954. године када је почео да објављује преводе “Велесове књиге”, која претставља храстове дашчице на којима је урезана словенска хроника од 650 година пре Христовог рођења. Светислав Билбија први је дешифровао етрурско писмо, приметивши да етрурска слова потсећају на слова Вукове ћирилице. Када их је почео читати с’десна у лево, успео је да склапа речи које су имале исти корен као многе речи у савременом српском језику. Претходно су се многи западни научници безуспешно мучили да дешифрују етрурски језик, упорно одбијајући да за то употребе словенски, дакле српски. Тако је нађен кључ за етрурску браву. Билбија је затим нашао да се ћирилица развила из клинастог писма Низана, народа у литератури забележени као Хити из Мале Азије, који су 2.000 година пре Христа у области Ликији подигли град Срб. Упоредивши записе са обелиска из Ксантоса са знацима Вукове ћирилице Билбија је прочитао све споменике етрурског народа и тиме утврдио да сви ти народи потичу из Подунавља, са подручја на коме данас живе Срби. Познато је да су Етрурци пре Латина живели у данашњој Италији и себе су називали Рашанима. Опште је прихваћено тумачење научника да реч Рас означава сој, расу, припадност племену које говори истим језиком. Ми данас знамо да су Рашани били житељи Немањине државе и још постоје рушевине града Рас. Према томе говорити о Етрурцима, значи говорити о Рашанима који су живели на подручју винчанске културе, северозападно од Прокупља.
Коментаришући истраживања професора Деретића, Огњен Радуловић наводи да су Римљани преласком Јадранског мора, кренули у освајачке походе и наишли на Илире, а касније и на Трачане, народе који су насељавали те области. Илири су заправо били Венети или Венди - српски народ, а Римљани су им дали име Илири према тадасњем владару који се звао Илија, који је владао у подручју данашње Херцеговине и дела Црне Горе. И на острву Рабу постојао је град Сарба. За Трачане се наводи да су били врло жилав народ, а по бројности одмах иза Индуса.
Према истраживањима др. Милорада Стојића, Трибали су насељавали области целог српског Подунавља, комплетно Поморавље, доњу Посавину, део Колубаре, источну Србију, северозападну Бугарску и простирали се на југ до Скопља. Континуитет Трибала на овим подручјима траје од тринаестог века пре нове ере, па до другог века после Христа. Имали су уређену државно-правну територију, што сведочи њихов грб, који се појављује после пропасти средњовековне српске државе. Српска држава Немањића имала је свој грб: на црвеном штиту двоглави бели орао, а грб Трибалије се јавља од седамнаестог до осамнаестог века као грб Шумадије. У новије време бројни истраживачи сматрају да су Илири и Сармати, односно Словени јединствен етнос. Херодот је тврдио да су Венети и Илири исти народ, а Птоломеј да Венети чине део Сарматије. Милан Будимир описује појаве Венета на обалама Атлантика, Балтика, у Алпима, у долини реке По, на Балкану (Далмација, Тесалија, ушће Дунава) и у северној Анадолији. Нас књижевник Милош Црњански навео је имена на десетине географским појмова у Британији који одговарају називима на тлу наше земље. Анонимни аутор из седмог века писао је да су постојале три Србије: једна до Грчке, друга у Дачији, а трећа у Сарматији. Целокупну ову област освојили су Римљани, под својим именом Илирик. Управни центар био им је у Сирмијуму, где владавина “илирских и дачких царева” траје од 248. до 392. године нове ере.

PJER ::

ali da ne sirimu temu kome se ne svidja nek ne cita i nek ne polemise. :eee:

Ne širimo i ne polemišemo ....samo ima i drugačijih mišljenja od ovih "nacionalno-naučnih" autora i više drugih izvora -ili su "Larus" "Enciklopedia Britanica" i "Meyers" nenadležni kao zlonamerni ?

--------------


Napisano pod: Srbi,Nebeski narod,zajebali i amebe — spooky86 @ 01:52

Imala sam free popodne pa sam otišla do svoje majke i njene majke tj. moje babe.

Nakon razdraganog druženja dve seniorke i mog juniora i nakon dezintegrisanja svakog postojećeg cveta u bašti, počinje baba sa pričom “Kako je na poslu?“

Ok mi je na poslu, radim u knjižari, naravno da mi je ok, imam posao za početak, mission impossible u Srbiji.

Baba: „Eej, pa je l’ bi ti onda mogla da prodaš Draškove knjige tamo?“ (Draško je rođeni brat mog pokojnog rođenog dede, dakle deda stric, valjda, gubim se malo sa tim rodbinskim vezama)

Ja: “Napisao je knjigu? Kakvu?“

Baba: “Ih, pa nije mu ovo prva. Nego je l’ možeš?“

J: “Baba, ja sam samo prodavac u knjižari, ne mogu ja tek tako da uglavim to tamo.“

B: “Aha, evo ti onda da pročitaš, daću ti MOJ primerak.“

TROJANCI… ANTIČKI SRBI

TAKO SE KNJIGA ZOVE ŽIVOTA MI!

Otvaram knjigu, biram nasumično stranice, poenta knjige je da su:

SRBI NASTALI I PRE AMEBA I PRE BIČARA PROTOZOE SU NJESRA SRBI SU ZAKON

Ja (čitam na glas) : Spomenuću pre svega Getea koji je sa posebnim žarom učio naš jezik jer je tek onda , kako on kaže, mogao pravilno razumeti i Homerovu Ilijadu jer je Ilijada pre svega ispevana na našem starom srpskom jeziku, pelaškom jeziku, pa tek onda prevedena na grčki jezik“

WHAAAAAAAAAAAAAT???!!!

Okrećem drugu stranu i čitam da je Martin Luter bio poreklom Srbin iz plemena Ljutića:

Ja: “Pa je l’ on normalan?!“

Baba: „Pa proveravao je on to, sakupljao informacije…“

Ja: „Od koga majke ti, od istoričara na LSD-ju??? Ljudi u Kovinu (ludnica) ne veruju u ovakve gluposti!“

Moj deda-stric nas u svojim istrživanjima i spisima obaveštava:

- Srbi su Trojanci

-živeli u Indiji sa Indijcima pa su sanskrit i srpski isti

-vladali Egiptom od 1730-1580 pne

-Ilijada je napisana na ostrvu Kos kod Dalmacije

-mitološke priče o Argonautima i Amazonkama preuzete su od srpskih pesnika

-malo je poznato da je Isus imao kćer i dva sina, a posle se drugi put oženio. Jedan od ta dva sina je začetnik loze Nemanjića

JA DALJE NE MOGU DA LISTAM JER JE SVAKA STRANICA GLUPOST!

ON JE NA KRAJU DOŠAO DO DOKAZA DA SU SRBI STAROSEDEOCI EVROPE, INDIJANCI!

Pa jbt, šta koristiš čoveče??

Vidite šta se događa kad neko ode u penziju a misli da je vanserijski pametan…

------------------

ps Nije namera da se ismeje ili degradira nečije mišljenje ili pogled na nacionalnu istoriju -nego da se spreči iznošenje kojekavih nebuloza kao istorijske činjenice .
Nije ovaj tekst sa nečijeg bloga podsmevanje -nego me je podsetio na desetine knjiga ,izmedju ostalog i izvesnog gospodina Rajića (mog sugradjanina , inače vojno lice u penziji ) koji ima isto tako par sa istim lajtmotivom ....
Slučajno znam ponešto o svom gradu ,pa ne mogu zarad "trenutka" prihvatiti da su "srpski vitezovi pili pivo i održavali turnire " na mestu zvanom Ritterteich (što je gospodin slobodno preveo u "Viteška bara " i izneo taj toponim kao krunski dokaz svoje tvrdnje .....iako Srba nije bilo na tim prostorima sve negde do XVII veka ,a Ritterteich je lokalni naziv koji je dobio ime po prezimenu gradskog svinjara (Ritter ) , koji je na toj bari napasao i kupao svinje ,i potiče sa početka XIX veka.
Druga isto tako blistava tvrdnja je "da je pronadjena kamena kruna koja je "stajala verovatno nad ulaznom kapijom Despotovog grada " -a radi se o parčetu kamene plastike koja stane na dlan-i koju sam lično ja našao,a dotični gospodin je preuzeo sliku iz knjige moga kuma -zanemarujući tekst koji lepo kaže da je odneto na arheološku analizu ,da se nije mogla utvrditi starost niti se oblik krune slaže sa bilo kojim postojećim uzorkom, najmanje sa srpskim krunama, već se radi verovatno o slobodnoj kreaciji lokanog zanatlije na nekoj figurini)

Činjenica da je u jednom trenutku u toku milenijuma postojanja Apatina on i na papiru bio posed despota Stefana (kao što je imao "posede" na pola Balkana ,dobijenih od Ugarskog kralja) , za dotičnog gospodina je sasvim dovoljno da zamisli i srpski srednjovekovni grad ,i zamkove i vitezove .....iako ih nikada nije bilo ,u čemu se potpuno slažu SRPSKI i drugi arheolozi,antropolozi,istoričari,etnolozi......svako.
Cela Vojvodina nije imala par hiljada stanovnika , bila je pustara ,i živelo se u zemunicama -čak ni nisu pronadjeni nikakvi tragovi Slovena od praistorije do XX veka -samo Avara, Sarmata ,Huna, Rimljana itd....ali za to gospodin autor ne haje .
Ne trebaju njemu nikakvi dokazi -on ima svoju teoriju , zasnovanu ni na čemu .
Čak su na krilima vladajuće SPS i Radikala ,a na njegovu inicijativu bila upriličena manifestacija "Despotovi dani" u Apatinu , koja je propala ,jer na tako nešto nisu hteli da dodju ni takvi kao što je akademik Kosta Čavoški -i njima je bilo bez veze ,a vladika Irinej Bački je otvoreno odbio preko medija.

Ako koga zanima -dotični autor,dakle bivši oficir JNA se javlja i kao autor drugih "istorijskih dela ", recimo o Kosovskom boju, zločinima Hrvata kroz istoriju,tekstova o Heroju Mladiću i sličnim temama ,može se naći na , (gle slučajnosti ), sajtu srpskinacionalisti.com ,a gospodin je i član ,(gle slučajnosti )Srpske Radikalne Stranke (ako nije prešao kod Tome ) i naravno...kršten u svojoj 50 toj godini i sada veliki i istaknuti vernik SPC .(donator ) Da ne kažem da je jedan od 330 potpisnika PROTIV "Deklaracije o Srebrenici " koju je donela Skupština Srbije ?
Malčice odgovara "obrascu pisaca" koji pišu "knjige "tipa "Srbi..pa naj ovo ili ono...." zar ne-a pri tome nemaju ni osnovno obrazovanje koje bi im dalo neki integritet da pišu o temama koje su predmet izučavanja mnogih priznatih intelektualaca (od struke i javnosti ) i institucija ?

-----------

Koga zanima, evo kompletne biografije i knjige "Srbi narod najstariji" Olge Luković Pjanović -ja sam je pročitao odavno ,pa sami donesite svoje zaključke .

[You must be registered and logged in to see this link.]

Lijepo je procitati i nauciti jos ponesto iz istorije...dok ne postane "same old, same old".
Ljudska tragedija (komedija - stari Grci) je oduvijek lezala bas u tome; nemogucnosti razumijevanja da mi ne definisemo istoriju, nego ona nas.
Kako ono rece neko "ko zna razumijet ce"?!

Danubius ::

Srbi u proseku imaju 30 odsto slovenskog gena, 21 odsto ilirskog, 18
odsto tevtonskog ili starogermanskog, a naši preci su i Kelti,
Feničani, stari Grci, pa čak i Vikinzi, pokazuje istraživanje
švajcarske kompanije "iGenea" o poreklu naroda na Balkanu.
- Srbi, Hrvati i svi evropski narodi toliko su slični da je nemoguće utvrditi odakle svaki od njih pojedinačno vodi poreklo - izjavio je za 24sata, srpski genetičar dr Goran Brajušković.
-
Ispitivanje porekla obavlja se posmatranjem cele grupe, u ovom slučaju
njoj pripada bela rasa sa prostora evropskog kontinenta. U molekularnoj
antropologiji ne može se prepoznati konkretno praporeklo Srbina, Hrvata
ili Crnogorca, jer svi potičemo od manje grupe ljudi koja je pre oko
100.000 godina migrirala iz podsaharske Afrike prema Aziji, a onda se
jedan deo njih odvojio i nastavio ka Evropi - objašnjava dr Brajušković.

Postoje dve teorije o tome odakle su i kada Srbi došli na područje Balkanskog poluostrva.- Prema
zvaničnoj teoriji naselili smo Balkan u sedmom veku, a iz Azije
migrirali sa Avarima, Hunima i drugim narodima sa kojima smo se
vremenom i mešali - kaže etnolog mr Miroslav Niškanović.
- Druga
teorija, "paranaučna", tvrdi da smo naselili Balkan mnogo ranije, a da
smo pre nove ere živeli u Mesopotamiji, na Peloponezu i u drugim
delovima sveta, tačnije ta teorija poznata je i kao "Srbi narod
najstariji" - dodaje mr Niškanović.
Bivši hrvatski
ministar zdravlja Dragan Primorac tvrdi da su današnji Hrvati potomci
prastanovnika Evrope, a da su više od tri četvrtine hrvatskih muškaraca
potomci starih Evropljana koji su pre 13.000 do 20.000 godina preživeli
ledeno doba. Živeli su na prostoru današnje Hrvatske i Bosne i
Hercegovine, a njihovi preci su nezavisno od neolitskih migracija sa
Bliskog istoka došli na ovo područje. Bilo kakvo individualno
deklarisanje pripadnosti nekom savremenom narodu nema veze sa
genetičkim nasleđem.
- Nauka ne podržava nacionalizam, ali, nažalost, to čine nakaradna tumačenja naučnih podataka - kaže evolucionistkinja dr Biljana Stojković sa Katedre za genetiku i evoluciju na Biološkom fakultetu u Beogradu.
---------
Dakle...imamo naučne teorije ( koje nude i izvesne dokaze ) i "paranaučne " (za kojih nema istorijskih, genetskih , antropoloških ,arheoloških i drugih dokaza ) te je vrlo teško sa sigurnošću tvrditi jedno ili drugo .

To su sve teorije, pravih dokaza nema. Narod je hodao po svijetu ne samo radi klime, nego vise i zbog hrane.To jest, klima okay, hrana okay.
Nema velike razlike izmedju tih navedenih naroda, svi oni jedu i piju i kuhaju sa vodom. :329340:

Svi smo mi crnci porijeklom, pa vi kako hocete:)))

Ja mislim da smo mi svi pogani. A žalosno je što se svi kurče kao da je baš njihova nacionalnost Bogom dana. A neznaju da im to ništa previše ne znači niti će značiti jer postoji podjela na samo dobre i loše ljude.
A podrijetlo ko će li ga znati :329340: Vidiš da i ovi naučenjaci ni sami neznaju hihi baš mi drago zbog tog :)

Laura22 ::

Ja mislim da smo mi svi pogani. A žalosno je što se svi kurče kao da je baš njihova nacionalnost Bogom dana. A neznaju da im to ništa previše ne znači niti će značiti jer postoji podjela na samo dobre i loše ljude.
A podrijetlo ko će li ga znati :329340: Vidiš da i ovi naučenjaci ni sami neznaju hihi baš mi drago zbog tog :)

Amen sister, neka bar neko misli k'o ja:))

neiskusan ::

Nikako da "ugrabim" vremena i pročitam onu knjigu "Srbi narod najstariji". Čuo sam da je žena 30 godina sakupljala materijal za knjigu i da ima mnogo neobjavljenih podataka - do tada!

..A mozda nadjes ovu- OSAM MILENIJUMA SRPSKOG POREKLA



Jedan deo iz knjige :

U vreme kralja Milutina (1282. do 1321.) na srpskom dvoru jelo se zlatnim viljuškama i kašikama, a u Evropi je viljuška prvi put uvedena u XVI veku, u vreme Henrika III i to je doživljeno kao izuzetan događaj.

Aleksandar Veliki poklonio je srpskim plemenima mnogo zemlje u Srednjoj Evropi u znak zahvalnosti za ratne zasluge, nazivajući te nove zemljoposednike Panovi (gospodari). Smatrao ih je velikomoćnim i najčuvenijim narodom, koga je nazvao Slavan. Na samrti je izrazio želju da svi narodi od Jadranskog do Hladnog mora žive po zakonima "Slavnih". Tako je kažu, odlučio umirući pobednik u belom gradu Aleksandriji. Dr. Deretić navodi da je iza Aleksandra Velikog ostalo zapisano da je neki veliki vojskovođa, pre njega, preduzeo pohod sa Helmskog (Balkanskog) poluostrva iz Srbije na istok sve do Indije. Bilo je to nešto preko 2000 godina pre Hrista, a taj veliki vojskovođa zvao se Nino Belov, koji se u "Svetom pismu" spominje kao Nebrod. Cilj mu je bio Indija. Krenuli su iz današnjeg Niša, prešli Malu Aziju i stigli do Indije. U starim zapisima zabeleženo je da je to prvi prodor Arijevaca, a ime su dobili po bogu Aronu, čiji su tragovi kulta pronađeni na današnjim predelima Kosmeta. Skorašnja otkrića potvrdila su da su Sloveni (Srbi), kao Arijevci okupirali iranske visoravni i oblasti Inda i Ganga. Njihovi običaji ostali su očuvani u Vedama. Prema tome, Sloveni su se dokazali kao nosioci Arijanizma, dok sami Indusi smatraju da su im Vede podarili bogovi. Nina Belova nazivali su i bogom Bak. On nije bio samo osvajač, već i graditelj, a svoju ljubav prema graditeljstvu preneo je i na svoju ženu Semiramu, koja je bila očarana gradnjom Vavilona i naredila je da se taj grad dovrši po njenim zamislima, kojom prilikom je sagrađen most dug 900 m za ulaz do centralne kule, na čijem vrhu je sagrađena opservatorija. Posle Nina Belova, novi vojskovođa Serbo Makeridov, po uzoru na Nina, izveo je drugi pohod Arijevaca na istok, a on se u svetom pismu spominje kao Asur i neki ga otuda smatraju osnivačem Asirskog carstva. Prema tome, Aleksandar Veliki je bio treći osvajač dalekih svetova i išao je "utabanim stazama" tek 335. do 332. godine pre Hrista. Aleksandar nalazi Srbe između reka Inda i Dželama, koji su tu ostali od Nina Belova i živeli u dva grada, od kojih se jedan zvao Serbija. Aleksandar taj grad dograđuje i ulepšava i naziva ga Aleksandrija Serbijska.

Grčki istoričar Herodot govorio je da su Srbi posle Indusa najveći narod na svetu. Herodot je Srbe svrstavao u Tračane, dok su ih drugi svrstavali u Skite, Sarmate, Gote, Hune, Avare i Vende, a neki su ih nazivali Sklav i Slavin. Češki istoričar Šafarik, koji je bio profesor u Novom Sadu, doslovno kaže: "Ime Srbin je najstarije i duboko ukorenjeno među svim Slovenima". Nemački i ruski istoričari prihvatili su uglavnom Herodotovo tumačenje da su Srbi Tračani. Njihovo tumačenje za to je sledeće: "…među Srbima od pamtiveka živelo je veliko pleme nazivano Raščani ili Rasi, a to ime potiče iz Indije od reči Raška, sto označava rujnu crvenu boju, koju su Srbi od uvek voleli." Otuda su iskonski Raščani Crveni Srbi. Ti Srbi u vreme Herodota su živeli u Maloj Aziji i na Balkanu u Trakiji. Po njima je i nazvana oblast Stara Raška u Trakiji pored reke Marice i novija Raška, Nemanjina prva Srbija. I danas postoji rečica Raška, koja se uliva u Maricu kao i ruševine grada Ras. Jovan Rajić navodi kako je mađarski istoričar Istvanfi, Despota Đurđa Brankovića nazivao Đorđem Tračaninom, a grčki istoričar Laonik Halkokondil kaze da su Srbi Ilirci, došli iz zemalja iza Dunava i tvrdi da su Srbi najstariji i najveći narod na svetu (podrazumevajući pod tim imenom sve Slovene). U Minhenu se nalazi originalna nemačka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno piše: "Srbi predstavljaju tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizašli svi slovenski narodi" (Hormayers Archiv, st. 282-283). Hrvatski istoričar Maretić, pišući o rimskom istoričaru Pliniju, koji je živeo u Hristovo doba, navodi da su Srbi živeli oko Dona, a Vendi uz Vislu. U to doba Srbe su uglavnom nazivali Tračanima, Tribalima, Vendima i Antima. Prokopije iz Cezareje, gotski pisac Jornand i Arapin El Bakr' tvrde da su Srbi nastanjivali veliki deo Azije, ceo Balkan i još pre Hrista dopirali do Rima. Dr. Rački u svojoj "Povjesti Slovena" (st. 6 i 7) navodi: "U početku Sloveni su se nazivali domaćim imenom Srbi, tj. rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom zvali su ih i Grci i Rimljani još od sedmog veka pre Hrista". Sve ovo potvrđuje da su Srbi najstariji slovenski narod i da je ime Srbin hiljadama godina starije od imena Sloven. Ime Sloven javlja se prvi put u petom veku (491. g.) nove ere, sa rimskim osvajanjem. Pomerajući se na Zapad Evrope, Srbi su se sukobili sa Germanima. U to doba sva srpska plemena međusobno su se razumevala i počeli su se zvati Slovenima, a one koje nisu razumeli nazvali su Nemci, jer su im delovali nemo. Kako su se do tada svi Sloveni nazivali Srbima i hiljadama godina sačuvali to ime, otuda su svakako oni bili kičma i srž svih slovenskih naroda. Češki istoričar Jan Dobrovolski, u "Jahrbuch 1827" kaže: "Istovetnost imena lužičkih i balkanskih Srba nije slučajna, ona potiče iz prastarih vremena kada su se srpskim imenom nazivali svi Sloveni". A Pavel Šafarik u knjizi "Slovenske starožitnosti" piše: "Ime Srb duboko je ukorenjeno među svim Slovenima i moglo je samo u svojoj pradomovini dobiti svoj pravi značaj". Rus Veltman u svojoj istoriji potvrđuje da je u drevnim vremenima ime Srbin bilo zajedničko svim Slovenima". Takođe, nemački etnolog Zering piše: "Prvo opšte ime svih Slovena bilo je Srbli, sto je značilo ujedinjeni", a mađarski grof Kalaj u svojoj istoriji pisao je: "Po ispitivanjima najboljih naučnika svi slovenski narodi u prastaro doba nazivali su se Srbi". On takođe navodi da se od šestog veka pojavljuje ime Slavi, dok su svi Sloveni živeli zajedno i nazivali se sabraćom. Interesantno je pisanje češkog viteza Dalimila, od pre 850 godina, kada on navodi "Srbove nastaniše na Balkanu, uz more pa se razgranaše sve do Rima". Slovenac Krek tvrdio je da je prvo ime svih Slovena bilo Srbin. Nema, međutim, pisanih dokumenata o cepanju tog jedinstvenog naroda u sadašnje slovenske narode. Tek po neko dodiruje tu temu. Tako, ima tvrdnji da su cepanja nastala na početku nove ere, a i takvih koja pominju da je do toga došlo sedam-osam stotina godina pre toga. Franjo Rački piše "Širenjem svoje vlasti ka severu i istoku Rimljani počeše dobijati tačnije vesti o Srbima, koje su oni kao i Grci nazivali Vendima, iz baltičkih krajeva od kojih su kupovali ćilibar od sedmoga veka stare ere". Rimski istoričar Aleksandar Giljferding pisao je: "Baltički Vendi imali su bogate i velike gradove, prosvetu, državno i versko uređenje i trgovinu koja je zadivila savremenike". Pošto su živeli na ogromnim prostranstvima, a vezivao ih je zajednički jezik, a ne političko jedinstvo, to je cepanje Srba moglo nastupiti par hiljada godina pre Hristova rođenja, usled prenaseljenosti i potrebe za novim prostorima. Prema predanju i nepobitnim podacima Srbi su pre dve hiljade šest stotina godina imali naprednu i prosvećenu državu na Baltičkom moru. A njihovo doseljavanje iz Indije na Baltik usledilo je preko hiljadu godina pre toga.

Margumski natpis – za epigrafičare nepoznat, za Stanišu više nije tajna!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sibila_ ::

Margumski natpis – za epigrafičare nepoznat, za Stanišu više nije tajna!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Znao sam ja odmah to, zapravo sumljo u to da Srbi poticu iz danasnje Indije. Po pjevanju sam to prepozno. :329340: 
Samo nekontam, izgubili su svoju prirodnu boju, valjda od rakije. :zubi3: 

Dolinac ::

Znao sam ja odmah to, zapravo sumljo u to da Srbi poticu iz danasnje Indije. Po pjevanju sam to prepozno. :329340:  

Ono što jes jes... :329340: 
i Iran je na Zapadu od Indije.
Pa kad su krenuli na putovanje Persijanci odoše zapadnije i oko Gvozda se naseliše Perse.  :rlol: :rlol:

Srbi su potomci Noinog sina

NAUČNIK SA HARVARDA, Kljosov: SRBI SU ARIJEVCI, POTIČU OD NOINOG SINA!

Zaključak studije ovog američkog naučnika ruskog porekla o Srbima kao “ najstarijem narodu “ zdušno su podržali mediji u Srbiji , iako geografski prikaz rasprostranjenosti ‘ dinaridskog gena ‘ u Evropi pokazuje da se najgušća koncentracija ovog gena nalazi na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine .

Ti Praslaveni dinarskih gena , koji su na Balkanu živeli još pre 12.000 godina , prema studijama Kljosova , nakon dvestotinak generacija dolaze na ravnicu istočne Evrope i tamo se pre 4.500 godina pojavljuje genetički predak današnjih Rusa i Ukrajinaca .

A znači zato se ja osećam mnogo starije nego što jesam

Od nikude...Autohtoni narod na Balkanu...

Cojle je u pravu. Srbi su iznikli iz zemlje ovde a boga mi i tamo, onde, tude, svuda. Kano deteline sa čet'r' lista - četiri ocila naša sveta imamo. Sav svet bi bio srbska rajska bašta, da se sa zapada ne stuštiše na našu mirisnu livadu smrdljivi nomadi, pogaziše cvetove, a malo su igrali i onu igru ''voli me, ne voli me'' sa našim listićima, ostasmo puste gole grančice na svetskoj vetrometini, al' svoji na svome. Iz Svašta Nešto atavirasmo zaboravnom metodom u Niko Ništa. Pozaboravljasmo svoje božansko poreklo i prvi ljudski koren u zemlji, te kako su nam najbliži rođaci papučice i amebe. Sve u nama ubi' pusta crvena kuga komunizma što ne mari za ove bitne nebeskosrbske stvari. A onda, ne može to tako više, iznenada, posle vekova i vekova lažne istorije dogodio nam se kvaziistoričar Deretić(sam srbski bog ga poslao) plus još po koja pseudoistoričarka - dovoljno za jedan dugometražni crtani flim, komediju do plakanja. Danas nam je sve moguće tvrditi jer je Jovanovo Lupetanje nekima zamenilo Sveto Pismo - nije ni čudo, svi okolo nas srbskih cvetića imaju svoje Deretiće, a mi volimo da vodimo kolo na Balkanu sa svojijem Jovom...

PS

Česi su inače Navaho indijanci, a Slovaci Eskimi, Nemci Gologuzani, svi nastaše od nas prostom deobom ćelija.

''God forbid you Deretić took a birth certificate for analysis''
kletva među Englezima

Blago tebi zemljo Srbijo kad imaš ovakva blaga u sebi.

U ovoj temi je jedino sporno od koje polazne tačke krenuti :
-od gomile tekstova (pa i knjiga ) koje su objavljivali razni jasno deklarisani "ultranacionalni" autori i klerikalni elementi ,a to pronalazilo jako plodno tlo u vreme "nacionalnog osveštenja " ,tj u 90 tima ,ili ćemo krenuti od realnijih edicija zasnovanih na istorijskim ,antropološkim ,etnološkim i drugim ,naučno dokazanim ,činjenicama .
Ja lično nekako više preferiram ovu drugu opciju ,pre svega ,zbog materijalnih dokaza ,nego široku paletu "autora " od pokojne Milje Vujanović do Derete ,Čavoškog , Tarabića ,Velimira Nikolajevića i ostalih sličnih kojima ,pre svega ,istorografija i etnologija nije ni specijalnost .
Nekako mi se nikada nije primilo ono da su Srbi bili prastanovnici Islanda ,ili da je Berlin dobio ime po staroslovenskoj reči " brlog" ,ili da smo u stvari pobedili u Kosovskom boju ,niti mislim da smo "nebeski narod" ,još manje "izabrani" .
Mitovi i dokazano falsifikovani delovi istorije nisu ozbiljna osnova za priču o jednom narodu ,a kada se uzmu u obzir i činjenice savremene genetike ,svi smo toliko genetski izmešani kroz vekove ,da je teško uopšte i utvrditi ko je odakle došao ,ko je koga porobio i "preinačio" u "svoje ".
No ,tvrdnje tipa da smo i na Nojevoj barci kormilarili ,ili dinosauruse lovili psujući im mater (na srpskom ) stvarno ne piju vodu ,kod nikoga objektivnog ,i imalo obrazovanog ,ko je pročitao nešto više od "Trećeg Oka" ili statuta "Dveri" .
To zaista ide u perverziju ,samo što nismo još čitali da je Ramzes II u stvari bio Radoslav II ,a hijeroglifi preteča ćirilice .
No ,naravno ...to ne treba biti razlog za svađu ni na ovoj ,ni na sličnim temama (što se zna desiti ,kada se iskopa neka od "nacionalnih" ) i nadam se da se to neće desiti ,jer neke stvari jasno pišu u Pravilniku koji nije suviše dugačak da se ne bi moglo upamtiti onih par rečenica .
(ovo zbog onih koji možda ne znaju da je na ovom forumu svaka sloboda govora dozvoljena ,ali i da ovde nema vera ,nacija i nametanja ili isticanja svega što iz toga proizilazi (moguće kao razlog loše atmosfere i vređanja nekog drugog )
Ovde ima samo jedna vera i nacija -forumaš ,i svi smo isti,svejedno ko odakle dolazi i kakvim se smatra .

Danubius ::

U ovoj temi je jedino sporno od koje polazne tačke krenuti :
-od gomile tekstova (pa i knjiga ) koje su objavljivali razni jasno deklarisani "ultranacionalni" autori i klerikalni elementi ,a to pronalazilo jako plodno tlo u vreme "nacionalnog osveštenja " ,tj u 90 tima ,ili ćemo krenuti od realnijih edicija zasnovanih na istorijskim ,antropološkim ,etnološkim i drugim ,naučno dokazanim ,činjenicama .
Ja lično nekako više preferiram ovu drugu opciju ,pre svega ,zbog materijalnih dokaza ,nego široku paletu "autora " od Velimira Nikolajevića

Od svih pomenutih ultranacionalni autora i klerikalni elemenata čuvam bogate zbirke rukopisa i sabranih dela. Ako bi moga pomoći da upotpunim kolekciju i delima tog "Velimira Nikolajevića".
Ko to beše?

cojle ::

Od svih pomenutih ultranacionalni autora i klerikalni elemenata čuvam bogate zbirke rukopisa i sabranih dela. Ako bi moga pomoći da upotpunim kolekciju i delima tog "Velimira Nikolajevića".
Ko to beše?

E jbg ...lapsus scribe (a i mentis ) sa posla sam , vidiš da sam permutirao .
Dakle ,ispravka ,vladike Nikolaja Velimirovića.
Onaj što je  bio ideolog Ljotićevog "Zbora" i što je mrzeo Jevreje (i naširoko pisao o tome,a i podržao genocid nad njima ) ,dakle ,nadahnuti i dokazani ultranacionalista/klerikalac  i antisemita .
Onaj što ga Hitler odlikovao još 1934 .
Onaj što je napisao "Priču o vuku i jagnjetu" i slične antisemtiske tekstove (nije Protokol sionskih mudraca ,ni "Mein Kampf" ,ali je blizu )
Taj vrli mrzilac Evrope i zapada je svoje zemaljske dane od 1946 proveo u mrskoj Americi ,gde je i sahranjen u Libertsvilu ,Pensilvanija ,iako ga komunisti nisu progonili ni zbog "Zbora" ni zbog toga što je držao opelo Ljotiću i blagosiljao javno ljotićevce i četnike ,nego je emigrirao samovoljno -e zato ga jesu ispljuvali ,zbog "pristupanja imperijalistima" ,više nego zbog "saradnje sa okupatorom " .
Njegovi današnji "sledbenici" su recimo ,Irinej Bulović  i Amfilohije Radović (što se i vidi iz njihovih stavova i delovanja)
"Dveri " i "Obraz " doduše nisu "Zbor " ...ali su na tom putu (pročitati njihove "statute" )
E na tog sam mislio ,izvinjavam se zbog permutacije imena .
Ovo nije spam teme -samo potrebno objašnjenje .

Danubius ::

E jbg ...lapsus scribe (a i mentis ) sa posla sam , vidiš da sam permutirao .
Dakle ,ispravka ,vladike Nikolaja Velimirovića.

E na tog sam mislio ,izvinjavam se zbog permutacije imena .
Ovo nije spam teme -samo potrebno objašnjenje .

Šta moš, mutacije s godinama.
A ostalo, nadam se da je sve u redu...

[quote="Danubius"]

cojle ::

Dakle ,ispravka ,vladike Nikolaja Velimirovića.
Onaj što je  bio ideolog Ljotićevog "Zbora" i što je mrzeo Jevreje (i naširoko pisao o tome,a i podržao genocid nad njima ) ,dakle ,nadahnuti i dokazani ultranacionalista/klerikalac  i antisemita .
Onaj što ga Hitler odlikovao još 1934 .
Onaj što je napisao "Priču o vuku i jagnjetu" i slične antisemtiske tekstove (nije Protokol sionskih mudraca ,ni "Mein Kampf" ,ali je blizu )
Taj vrli mrzilac Evrope i zapada je svoje zemaljske dane od 1946 proveo u mrskoj Americi ,gde je i sahranjen u Libertsvilu ,Pensilvanija ,iako ga komunisti nisu progonili ni zbog "Zbora" ni zbog toga što je držao opelo Ljotiću i blagosiljao javno ljotićevce i četnike ,nego je emigrirao samovoljno -e zato ga jesu ispljuvali ,zbog "pristupanja imperijalistima" ,više nego zbog "saradnje sa okupatorom " .
Njegovi današnji "sledbenici" su recimo ,Irinej Bulović  i Amfilohije Radović (što se i vidi iz njihovih stavova i delovanja)
"Dveri " i "Obraz " doduše nisu "Zbor " ...ali su na tom putu (pročitati njihove "statute" )
E na tog sam mislio ,izvinjavam se zbog permutacije imena .
Ovo nije spam teme -samo potrebno objašnjenje .

Ako je sve ovo tačno što ovde piše za vladiku Velimirovića, onda je vladika potpuno bio u pravu, jer kako danas stvati stoje Jevreji su u mnogome umešani u stvaranju novog svetskog poretka,čak šta više,njihova zamisao je novi svetski poredak...Što se naših komunista tiče, o njima je sve rekla ISTORIJA.

Čiča ::

Blago tebi  zemljo Srbijo kad imaš ovakva blaga u sebi.

Da, da, Deretić nam je itekako falio u našim malim, sitnim, neispunjenim životima, ovaj dokoni penzioner željan navelikosrbske pažnje tako lepo pričaaaaaa.... Bajke. Nedokazane izmišljotine. Širok dijapazon nebuloza bez ijednog relevantnog argumenta.  

Analiza Deretićevih dela ne zavređuje pažnju sa aspekta istorijske nauke, ali je zanimljivo posmatrati  tu patološku pojavu  iz psihološkog i sociološkog ugla. Jasno je da su Deretić, Pjanovićka, Dragoljub Antić i mnogi drugi, u potpunosti operisani od kritičkog metodološkog istraživanja, ali su nam trebali.

Fenomen nacionalističke pseudistorije se može posmatrati u kontekstu krize identiteta i izraženim kompleksima kod pojedinaca, koji stvaraju sopstvenu fiktivnu istoriju o sopstvenom narodu kao najpametnijem, najstarijem i najboljem. Balkan vrvi od ovih pseudoistoričara.

Danubius ::

Nekako mi se nikada nije primilo ono da su Srbi bili prastanovnici Islanda ,ili da je Berlin dobio ime po staroslovenskoj reči " brlog" ,ili da smo u stvari pobedili u Kosovskom boju ,niti mislim da smo "nebeski narod" ,još manje "izabrani" .

Kako ti nije jasno da su Jovina Lupetanja zamenila jevrejske priče Starog zaveta?
Jednostavno nam je trebao neki naš zavet - Kosovski zavet - kako to lepo zvuči.

Svako ima pravo na svoje mišljenje koje treba ispoštovati,svidelo se to nekome ili ne. Možemo mi ovde pisati šta nam je volja i podsmevati se svakome, ali ne zaboravimo da je svaka teorija održiva dok ima svoje sledbenike. Mene kao jedinku interesuju argumenti kojih nema. Pogotovo ne itorijskih argumenata, jer je istorija Balkana šuplja nekih 400-500 godina. Nešto tu nedostaje. A šta, ostaje da se ispita. Ne kažem da će Jovan Deretić doći do istine, ali isto tako ne tvrdim da je istorija koju smo učili o doalsku Slovena na Balkan tačna. Bilo je tu mnogo naroda koji su prošli Balkanom. Recimo Kelti, pa Iliri koji su naprasno nestali.Navodo asimilovani od strane Slovena. Da li su asimilovani, to je već pitanje. Dakle, ima tu mterijla za raspravku, i tu treba biti veoma oprezan.

Čiča ::

Možemo mi ovde pisati šta nam je volja i podsmevati se svakome, ali ne zaboravimo da je svaka teorija održiva dok ima svoje sledbenike.

Nažalost istinito.




Istorija se isto tako ne može kreirati po sopstvenom ukusu i izmaštanim željama, istoričari najčečće pišući istoriju polaze od subjektivnih stavova na koje utiče okruženje, vreme i društvo čiji su deo, stoga se veliki broj podataka uvek pre definitivnog prihvatanja mora izložiti oštroj kritici i detaljnoj proveri. Isto tako je istina da ogroman broj pitanja i dalje ostaje otvoren, ali prilikom interpretacije prošlosti se upravo zbog toga konslutuju svi raspoloživi podaci koji se temeljno analiziraju iznošenjem argumenata za i protiv određene predpostavke. Upravo ovo poslednje kod Deretića u potpunosti izostaje. Deretic prilikom interpretacije u potpunosti lažira arheološke dokaze ili ih često uopšte i ne pominje!
Deretić i slični autori ne pružaju nikakav argument izuzev same priče, čak iako pokaže neki dokaz, on ga ponovo interpretira kako njemu odgovara, tako npr. vazu minojske kulture sa Krita, čiji oblik podseća na opanak on smatra ključnim dokazom za boravak Srba na Kritu pre 4000 godina!! Alo mozgu falsifikatora koji zanemaruje realnost i sledi svoju bajku. Deretić je fantastično smešan lik, ko se prima na njegove pričice ima smisla za humor, mora mu se priznati.

Citat :

Nešto tu nedostaje. A šta, ostaje da se ispita.

Šta nedostaje?
Starosedeoci Balkana su Tračanska plemena.

To što Deretić sam nacrta neke karte pa ih onda predstavi kao izvor ''stranih stručnjaka'' samo govori kojem se sloju čitalaca, slušalaca obraća - onom koje ne poznaje istoriju uopšte, a podložno je tim spektakularnim pričama o Serbima izniklim iz zemlje, palim sa neba - iz sasvim prozaičnih nacionalističkih razloga. Čovek mlati praznu slamu o nekakvom izmišljenom srpskom kralju Zvonimiru, Car Krepimir, dinastija Ostrivojevića????!!!
Gde su mu dokazi i izvori?
Nadam se da ima ljudi koji sem Deretićevog blebetanja slušaju sopstveni glas razuma i traže nezavisne dokaze(činjenice koje mogu potkrepiti iz više izvora to što tvrdi).
Ili puno tražim, da oni koji Deretića smatraju istoričarem kritički razmišljaju?
Ko puno sluša šta Deretić priča ubrzo se sludi načisto i umisli svašta.
Khm, šta to beše logika?

Je li Yeti po mitohondrijskoj DNK srbin? Čekamo da Deretić izvuče ispod debelog snega neku mapu sa Himalaja....

Da li srpski grb sa 4 slova 'S' predstavlja četiri srpska plemena koja su nakon Potopa krenula u četiri pravca?

Američki naučnici Volter Pitman i Villijam Rajan otkrili su da je pre više od 5.500 godina p.n.e. Crno more bilo slatkovodno jezero na oko 50 metara ispod današnjeg nivoa. Ova činjenica navodi na to da su četiri ogromne reke (Don, Dnjepar, Dnjestar i Dunav) imale jedno ušće. Ni na jednom drugom mestu na planeti četiri velike reke ne ulivaju se na tako malom prostoru, praktično na jednom mestu.

Upravo ova otkrića navode na pretpostavku da se na ušću tih reka nalazila drevna civilizacija i grad Atlantida, jer je još u antičko doba Platon u svojim spisima naveo da je Atlantida potonula u more, kao i da je bila okružena sa 4 velike reke. Na ušću ove četiri reke zaista je postojala civilizacija. Ali to nije bila Atlantida (Atlantida je jedan sasvim drugačiji i mnogo stariji grad).

Ušće četiri reke je ustvari kolevka Srba.
Razlog zašto se mešaju Atlantida i zemlja Srba (po nekima Slovena) leži u tome što su pred ovom drevnom poplavom izbegli Srbi nosili sa sobom dva predanja: jedno o gradu Atlantidi i drugo o svojoj kolevci sa ušća četiri reke koju je progutalo more.

Od njih su za ove predaje čuli egipatski sveštenici, a od njih antički Grci koji su ih i zapisali. Srbi i danas za delove svog naroda koji žive van matične zemlje kažu da su u ‘rasejanju’. Dakle, povlačeći se pred nadolazećim morem, sasvim logično, narod se kretao uzvodno dolinama ove četiri reke. Oni Srbi koji su krenuli uzvodno dolinama reka Don i Dnjepar, kasnije su osnovali državu koja se i danas zove Rasija (Rusija. Izgovara se Rasija).

Oni Srbi koji su se povlačili uzvodno uz Dnjestar do danas su zadržali ime Srbi, sa odrednicom Lužički. Mišljenje je da su se i današnja Češka, Moravska zvale Srbija.

One su simbolično predstavljene i na srpskom grbu – krst sa četiri ‘C’ (četiri srpska plemena koja su krenula u četiri pravca)

Oni Srbi koji su se povukli na zapad uz Dunav do dana današnjeg se zovu Srbima. Prva država koju su osnovali zvala se Rasija ili Ras, odnosno Raška, a sebe su nazivali Rasjanim Srbima, odnosno Rašanima (Rasen). Srbi koji su se povukli na istok prema Kavkazu i Kaspijskom jezeru nazvani su sarmatski Srbi ili stari Srbi. Prva država koju su osnovali zvala se Serbonija (ili Sorabija), a narod je nazvan Sorabi, ili beli Sorabi, dok su se južni (balkanski) Srbi nazivali crvenim Sorabima. A naziv regije Moravske i balkanske reke Morave imaju isto poreklo. Možda su imena data prema postojećim regijama, rekama itd u toj prapostojbini, pa su isto tako „ponesena“ kao i naziv regije Raške, čiji naziv je prvobitno korišćen negde kod Crnog mora to jest Kavkaza za jednu planinu ispod koje je jedno srpsko pleme živelo.

Malo severnije, u području reke Dnjestar, 5.400 godine p.n.e. iznenada se pojavljuje veoma razvijena Tripoljska civilizacija. Bukvalno na stotine gradova (do danas je otkriveno oko 2000 naselja koja pripadaju toj kulturi) pojavilo se oko 5.400 g.p.n.e. na području današnje Ukrajine, Moldavije i Rumunije, odnosno širem području reke Dnjestar.

Arheolozi tvrde da je to bila izrazito napredna civilizacija, da su pronađeni ostaci monumentalnih građevina, da su posedovali znanja iz metalurgije, proizvodnje keramike, tkanja itd. Zanimljivo je da su živeli u urbanim sredinama, gradovima, koji su po pravilu bili kružnog oblika i okruženi vodom (što odgovara opisu Atlantide). U istom periodu, uzvodno uz reku Dunav, na području današnje Srbije i Rumunije, pojavljuje se takođe izrazito napredna Vinčanska civilizacija. Vinča je bila urbana sredina a stanovništvo je takođe izuzetno dobro poznavalo metalurške procese, procese proizvodnje keramike, tkanja itd. Zanimljivo je da najstariji ikad pronađeni trag pismenosti pripada ovoj kulturi.

U tom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola lako ćete pronaći skoro sva slova današnjeg tzv. ćiriličnog pisma odnosno Srbice. Najznačajnija, međutim, činjenica koja dokazuje da je ušće četiri reke kolevka Srba, proizlazi upravo iz vinčanskog pisma. Nacionalni simbol Srba iz Dunavske Srbije je krst sa četiri ocila (ćirilična slova ‘s’), i nalazi se u vinčanskom pismu. Dakle, sve ove kulture (Vinčanska i Taničlanska) su proizašle iz srpske kulture koja se raselila s potonule domovine. Iako je ovo nacionalni simbol Srba, potpuno je izbledelo sećanje na to šta on, u stvari, predstavlja. Zagovaratelji ove ideje utvrđuju da ovo predstavlja centar sveta kojeg okružuju četiri reke. Tako su Srbi (Sorabi) s pravom svoju kolevku smatrali centrom sveta. To je bila najrazvijenija, najstarija, zapravo jedina civilizacija tog doba.

Dodajmo tome i Srpsku pravoslavnu crkvu koja je nedavno slavila 7523. Srpsku novu godinu. Srbi i srpska pravoslavna crkva pamte jedan davni potop koji je zadesio njihove pretke, a preživeli koji su započeli novu civilizaciju, računaju vreme od tog potopa kao svoj novi početak.

Napredna tehnologija koju je ovaj narod posedovao svedoči tome da je isti došao sa neba. Pisac Miloš Grozdanović u svojoj knjizi ‘Srbi jesu narod najstariji‘ navodi da Sora znači ‘s neba‘ a Bi ‘narod‘ na sanskritu. Stoga Sorabi (Srbi) u prevodu znači narod s neba (nebeski narod), iliti vanzemaljski narod.

Ahil, Zevs, Artemida na svojim odeždama imaju ocila, videli to od Srba, ili su i oni Srbi, kao i Atlantida što je srpska, kako čitamo u gornjem tekstu(postu)?

''Vinčansko pismo'' sadrži takođe ocila, i ima veze sa Srbima?

Bilbijina metoda čitanja etrurskog pisma je izrodila more pseudoistoričara, to je sasvim očigledno. Pareidolia kod nekih ljudi je zaista izražena, kod kvaziistoričara najviše. C-14 hronologija potpuno ruši tvrdnje ovih kvaziarheologa koji su ''otkrili'' i opet će ''otkriti'' još ko zna koliko ''carevih novih odela'' i servirati ih onima koji žude za izmišljenom tradicijom. Samo ih slušajte.

„U svakom slučaju, priča o vezi navodnog naziva za Etrurce Rasena sa Rašanima ima otprilike onoliko smisla kao kad bismo na osnovu stiha narodne pesme o Marku Kraljeviću ’Ostavi se, Marko, četovanja’ tvrdili da su Srbi već u 14. veku znali za Internet.” - Mišljenje profesora Aleksandra Lome, kada je reč o kombinacijama u kojima se dovode u nekakvu vezu Etrurci i Rašani.

„Rgnem ti ga majci“ i atlanđansko poreklo Srba – od Milića od Mačve.

O slatka lingvistiko, slatka i ćaknuta...

Mislim da je puno vaznije kuda idu srbi, a ne od kuda su. Lijepo je kad se cuje ili vidi od kud jedno pleme potice, no najvaznije je gdje ce zavrsiti i ostati.

Povijest se uvjek pisalo olovkom, e sad koliko su pisci bili lojalni u ono doba, to mislim stoji na drugom papiru.

Jeste naravno najvažnije gde idu Srbi, a idu u pakao EU. Sreća, pa će tog pakla nestati, a Srbi neće uspeti da sa svojim "vođom" tamo i stići.
Stvarno je glupo vraćati se toliko daleko u istoriju, ili bolje rečeno u praistoriju.
Jer to je isto kada se govori o košarci, spominjati Radivoja Koraća, koga bi danas svaki klinac na času fizičkog dobio u basketu.
Čovečanstvo se razvija, odlika Srba je pravoslavlje i izbor da se ostane na toj liniji. I to je samo bitno za Srpski narod, jer je prouzrokovalo sve trijumfe i poraze. Tu je ključ svega.
Postoji parabola stepena razvoja svakog naroda, pa mnogo stari narodi su u padu i ne piše im se baš sjajna budućnost. Tako da je optimističkije za same Srbe ako bi se ispostavilo da su malo mlađi, i da nisu još dostigli vrhunac svog nacionalnog razvoja.
Poreklo nije bitno, jer istorijska zbivanja uslovlajju mešanja i kombinacije.
Čak da se sve to dokaže, ko će dokazati koji je procenat tih gena danas u svakog od nas. Jer je činjenica da su ovde živeli Iliri, Kelti, Cincari, Vlasi, Dračani, danas ih nema, a nisu izumrli prosto od nekog naiconalnog virusa, već su se pretopili na današnje postojeće nacije.
Pa onda tek Turci, njihovih 500 godina karanja po Srbiji i slično.

debilko ::

Čak da se sve to dokaže, ko će dokazati koji je procenat tih gena danas u svakog od nas. Jer je činjenica da su ovde živeli Iliri, Kelti, Cincari, Vlasi, Dračani, danas ih nema, a nisu izumrli prosto od nekog naiconalnog virusa, već su se pretopili na današnje postojeće nacije.
Pa onda tek Turci, njihovih 500 godina karanja po Srbiji i slično.

Danas se to dokazuje ne znam tačno kako se zvaše -genomima ? Čak su i jako zanimljivi rezultati ,u odnosu na današnje rase i kontinente ,ispada da su migracije bile puno veće nego što se moglo i zamisliti . Pa ispada da su oni sa Aljaske praporeklom sa Urala ,a neki drugi današnji "arijevski belci" iz Mongolije ili Afrike .
Cincari i Vlasi postoje i danas i to sa veoma jakim etničkim identitetom .Možda ih brojčano nema toliko da bi se mogli zvati narodom u pravom smislu ,ali ne da postoje ,nego i u Srbiji imaju i svoje političke partije .Cela negotinska Krajina su Vlasi i Cincari ,čak imaju i svoje "podgrupe" (Carani, Munćani, Bufani itd)
Slatkicass i Silvy su "Vlajne" recimo . Bebi Blye ,(koja je ranije dolazilana forum)  je Cincarka (imamo mislim temu na forumu pod "etničke grupe" ,pa da ne tupim ovde ,i ne nabrajam poznate Vlahe i Cincare iz Srbije kroz istoriju ) Ipak da kažem par imena koja svi znamo -Maja Odžaklijevska ,Toše Proeski, Kaliopi Bukle ,Izvorinka Milošević, ,Taško Načić ,Toma Fila ...ono što verovatno niste znali ,cincrasko poreklo ima  i Irinej Bulović ,episkop bački (iako je rođen u Stanišiću ,u Vojvodini )

A po samoj temi ....u protekle dve decenije smo se naslušali takvih budalaština " od kude " ,i što je još gore ,koješta je štampano i politički zloupotrebljeno ,da se uopšte  ne može čuti glas naših istaknutih istoričara , etnologa ,geneteričara , akademika koji bezuspešno pokušavaju  zaustaviti ovu mešavinu mitomanije i ordtodoksnih izmišljotina koja je štetna po svako ozbiljnu analizu porekla Srba kao nacije .
Zbog takvih kvazi-intelektualaca se već sprdaju sa nama (a i mi sami ,što je bar duhovito)

Ovakva mitomanska istorija nije samo naša specijalnost. Nema naroda i države koja nema svoje "Deretiće". Samo dok smo mi bili mladi nije bilo ni neta a ni novine nisu bile tablidne kao danas. Možda je i bilo tih koji su proučavali, da je tako nazivemo, alternativnu istoriju ali nisu imali široku popularnost kao danas. Ili su to bili ozbiljnu, školovani, istoričari ili arheolozi koji su svoja otkrića ili dokumente probali da protumače na drugi način. Na šta imaju svako pravo jer cilj nauke je istina i ništa nije zacementirano da se u to ne sme sumnjati. Inače bi još uvek Zemlja bila centar svemira. I ravna ploča.

Za one koji su zaboravili setite se Salinasa Prajsa i Homerove slepe publike. Tip koji je tamo sredinom osamdesetih tvrdio da se Odisej smucao po Boki kotorskoj. Pa bar jednom godišnje nađu Atlantidu negde. Teorija o naseljavanju Amerike ima bar desetak pa nikom ne leti glava jer tvrdi da su Egipćani malo preplovljavali Atlantik. Možda i jesu ko ga zna. Meni zanimljivo da pročitam, vidim neku lepu ilustraciju ...

Dakle ove tekstove od kude su Srbi probajte da čitate kao zanimljivo štivo ako ništa drugo bar da malo pobegnete od svakodnevnih briga.

Naravno da se treba šaliti oko ovoga ''odakle su...'' jer svi imaju svoje ''Deretiće''... Hrvati , Albanci, ma samo ih treba čuti, ludo burazere, stižu Jovu u lupetaniju...

Citat :

Danas se to dokazuje ne znam tačno kako se zvaše -genomima ? Čak su i jako zanimljivi rezultati ,u odnosu na današnje rase i kontinente ,ispada da su migracije bile puno veće nego što se moglo i zamisliti . Pa ispada da su oni sa Aljaske praporeklom sa Urala ,a neki drugi današnji "arijevski belci" iz Mongolije ili Afrike .

Da, genetički marekeri i ti fazoni naučni, to sve govori o besmislenim pričama ''čistih rasa i naroda''...

Ako bismo bili bukvalisti(stanovnici praBIH ) narod koji živi na teritoriji sadašnje Srbije je jednom trećinom potekao od Slovena, jednom petinom od Ilira, a drugom od Germana, dok u genima sadrži još i sedminu Kelta, desetinu Feničana, dvadesetinu Helena i pedeseti deo Vikinga. Ovu nacionalnu mešavinu dobila je neka švajcarska kompanija koja, na osnovu istraživanja prisutnosti genetičkih markera poteklih od drevnih naroda, pokušava da dešifruje poreklo stanovnika u različitim delovima Evrope.

Jbt, kako čist genetski mat'r'jal, idealan za jednog velikog nacioJnalistu...