Vjerujete li u sudbinu?

First topic message reminder :

Vjerujete li u sudbinu?
Teško pitanje ili možda nije. Priznali to ili ne, mi ljudi smo podosta izgubljeni na putu koji se zove život. Imamo toliko pitanja, toliko nepoznanica, hrpa dilema, lažnih uvjerenja, strahova, neznanja, stvaramo greške, ne volimo odluke i bojimo se za ono što će biti sutra. Pa, uopće nam nije lako.

Ako pitamo znanost, samo nas još više ubije u pojam! Ono što je vrijedilo jučer danas baš i ne vrijedi, ono što pretpostavljaju još uvijek ne mogu dokazati, ograničeni smo resursima, našim umovima i tehnologijom. Znanstvenici su zbunjeni, ono što vrijedi u klasičnoj mehanici i Newton-ovom svijetu, ne vrijedi u kvantnoj fizici i svjetovima majsitnijih čestica koje su zapravo valovi. Kako kaotično za naše logične umove, zar ne???

I tako živimo ne znajući ni sami kako. A kada nam se dogodi nešto teško, bolno ili nerazumjevajuće slegnemo ramenima i kažemo: „Eto takva mi je sudbina!“

Mislite li da mi nemamo moć gospodariti našom sudbinom, da nemamo moć uzeti život u svoje ruke i postati odgovorni za svaku situaciju koja nam se događa ili nam se dogodila????

Ili imamo?

Pa ne samo Hare Krišna nego i hrišćanstvo, al' ono prvobitno je govorilo o reinkarnaciji. Ako postoji reinkarnacija, onda svakako ima trunčica nečega u našim životima što možemo nazvati sudbinskim, drugi deo životnog kolača sami mesimo i iz'edamo. Učimo dok smo živi, a živimo dok...? Živimo.

Je li čovek biće nesposobno da se brine samo o sebi, treba li mu tutor?

pesma ::

Dolinac ::

pesma ::

Šta je to sudbina? Reč koja opisuje naše slutnje i neznanje.

Ne, vise je kao put jedan, cesta. Cesta bez raskrsnice tako reci. Nadje se poneki puta semafor pa stojis i razmisljas,ali kad se prebaci na zeleno, ipak kreces dalje istom cestom.

Hočeš reći da nam je sve negde zapisano, ono, idemo kroz život putem koji je za nas neko odabrao ranije? Biramo li išta na tom putu?
Biramo. Dakle, na neki način krojimo svoju sudbinu. A onda, ako verujemo u besmrtnost duše, u inkarnaciju i reainkarnaciju duše u telu, shvatamo da je sudbina u našim rukama, tj. izbor puta je na nama, pratiš put, ali isto tako gledaš i znakove pored puta. Ne mesečariš nego hodaš sasvim svestan i budan - odgovoran za ono što radiš. Gradiš svoj put.

Saobracajne znakove? Pa na mom putu recimo ima posebnih znakova, sad kod tebe i drugih su slicni ali i razliciti. Recimo na mom putu novi asfalt, kod tebe i drugih ima rupa itd.Ili shoder,sljunak. Et kao primjer pisem i mislim.

Uglavnom ima razlika izmedju pojedinaca sto se sudbine tice. Pitanje da li svatko od nas moze da bira svoju sudbinu, mislim da nemoze to nitko.

A recimo ono dijete u Africi koje se rodilo ima sasvim drugu sudbinu nego dijete koje se rodilo u Svicarskoj ili tamo ili vamo.
Sto se tice birnja, ima granica, jer ono sto ja zelim recimo ne uspjeva mi.Glavom kroz zid itd. na silu nemoguce nesto postici, osim ako ti je sudbina to odobrila, onda je moguce.

Kao primjer, htio sam drugaciji zanat da izucim, pokusavao sam na vise nacina i nije mi uspjelo, jer netko je rekao ili mislio NE, nemoze.

Uglavnom kako sam pisao u gornjem postu, za mene je sudbina put jedan koji nema raskrsnica.

Ipak sam sretan da stojim uopce na putu nekome, jer uvjek se mislim neki nemaju sansu da dobiju svoj licni put.

Dolinac ::

A recimo ono dijete u Africi koje se rodilo ima sasvim drugu sudbinu nego dijete koje se rodilo u Svicarskoj ili tamo ili vamo.

Da, to je istina nažalost, ima daleko manje šanse da uspe , u onom oficejlnom smislu,ono da se po merilima ovog sveta obogati, živi u blagostanju. Ali, sve zavisi, o kome se radi, kako i sam kažeš, sve je individualno. Nekome je za sreću potrebno malo, nekome previše(bilo čega).

Citat :

Sto se tice birnja, ima granica, jer ono sto ja zelim recimo ne uspjeva mi.Glavom kroz zid itd. na silu nemoguce nesto postici, osim ako ti je sudbina to odobrila, onda je moguce.

Razumem šta hoćeš reći, i meni se dešavaju takve stvari. Kako to da rešimo? Da obiđemo zid, da nađemo drugi put do ciljja? Učim takav način hodanja kroz život već neko vreme...

Citat :

Kao primjer, htio sam drugaciji zanat da izucim, pokusavao sam na vise nacina i nije mi uspjelo, jer netko je rekao ili mislio NE, nemoze.

I ovo te razumem, ja sam završila tamo nekakav elektrotehnički smer, a Tesla bi me se odrekao kada bi video šta danas radim.  

Citat :

Uglavnom kako sam pisao u gornjem postu, za mene je sudbina put jedan koji nema raskrsnica.

Ako je ima u globalu, onda je takav, a ako je ima samo na raskrsnicama, kada izaberemo smer, pa skrenemo, onda sami sebi biramo i sudbinu.  

Citat :

Ipak sam sretan da stojim uopce na putu nekome, jer uvjek se mislim neki nemaju sansu da dobiju svoj licni put.

Delim tvoju sreću, sretno ti bilo i dalje! :kisic1:

Citat :

Sto se tice birnja, ima granica, jer ono sto ja zelim recimo ne uspjeva mi.Glavom kroz zid itd. na silu nemoguce nesto postici, osim ako ti je sudbina to odobrila, onda je moguce.

Razumem šta hoćeš reći, i meni se dešavaju takve stvari. Kako to da rešimo? Da obiđemo zid, da nađemo drugi put do ciljja? Učim takav način hodanja kroz život već neko vreme...

Trud i strpljena moje iskustvo, onako zamisli vrata su zakljucana, ali kad -tad netko izadje kroz ta vrata. E sad,u tom momentu kad netko izadje kroz vrata..po trcis prije nego se zatvore i udjes. Ali moras biti jako uporan, onda je moguce postici svoj cilj.Moras uvjek biti spremna da ce netko izaci iz njih, prije ili kasnije.

Citat :

Ipak sam sretan da stojim uopce na putu nekome, jer uvjek se mislim neki nemaju sansu da dobiju svoj licni put.

Delim tvoju sreću, sretno ti bilo i dalje! :kisic1:[/quote]


Hvala! To i ja tebi zelim.

svi mi imamo pocetnu i zavrsnu tacku u zivotu, kao i neke smernice koje bi nas trebale voditi izmedju njih. s obzirom da je zivot ciklican i ima svoje vremenske periode od sedam godina, to bi se moglo tada nazvati kao neke raskrsnice. tada na tim raskrsnicama mi sami imamo pravo izbora hocemo li levo, desno ili u koso. odemo li u neki krivi smer, za koji cemo shvatiti nakon nekog vremena da je krivo tipovan, sudbina nas tada uzima u svoje ruke i nekim krivudavim i duzim, vlaznim i napornim preprekama vodi opet na onaj isti put sa kojeg raskrsca smo se krivo usmerili. tada opet tipujemo na koju stranu da krenemo jer odluka je uvek u nasim rukama ,na tim raskrscima i tada se suprotstavljaju dva nasa najveca rivala,srce i um. o nasim izborima ovisi hocemo li prije ili kasnije stici do raja ili pakla koji su odavno zapisani kao sudbina. na tom nasem zivotnom putovanju desavaju se situacije iz kojih ucimo i koje bi nas trebale sto prije i lakse usmeravati tj sudbinski voditi. u svakom slucaju za zivot moramo biti dobro naoruzani sa ljubavlju, strpljenjem, razumevanjem,postovanjem i uvazavanjem da bi mogli preskociti,preplivati,zaobici, izrovati i minirati sve svrsishodne prepreke.


ako ne ide po planu, ide po sudbini. ako ne ide po sudbini ide po zivcima i na kraju zavrsi se kod psihijatra

Ja mislim ono sto je bilo od nas prije nego smo se rodili, To ce biti od nas i posle smrti,,,a ovo u medjuvremenu mozemo nazvati kako god hocemo, kako kome odgovora,,,
Mozda da se covjek malo vise bavi sopstvenim postojanjem, jer kad bolje razmislim ni ta sudbina da nije mene ne bi mogla da "funkcionise", dakle, jednostavno ne bi postojala za mene jer me nema,,a Ja postojim apsolutno, a sudbina je pitanje za razmatranje,,,
Onda bi sudbinom mogli nazvati i To sto smo se rodili, nebitno gdje i nebitno kad, vec je To sudbina,,
Sudbina moze biti sve a moze biti i nista,,,bitno je baviti se sobom, a sve ostalo dodje i prodje,,,
Sve je sada i ovdje,,,sudbina moze biti tek talas u okeanu,,,mi smo okean,,
Sudbina moze biti cak i stav, a covjek nije stav, covjek je prije sudbine, u rodjenju i u smrti svi smo isti, tu nema podjela, tu moze da zaigra sudbina ili ko zna sta,,,
A moze bit' da se sve dogadja samo od sebe,,,teorija je mnogo, neke sadrze "tezinu" a neke ne,
Po meni najbitnije je da covjek "reaguje" SVJEZE ,,da zivi SVJEZE, da svoju energiju usmjerava tamo gdje ce se ONA Cistiti, ,,pa ce i sudbina (ili covjek) biti dobra-ar,,

Nemorate vjerovati u sudbinu ali mozda sudbina vjeruje u Vas.

Kako bi ovo nazvali vec sudbinom....
U avionu koji se srusio,bilo je 16 ucenika gimnazijalaca koji su izvlacili papirice,ko ce ici,jer ih je trebalo ici 40,a nije bilo mjesta u avionu.
Oni drugi su imali srecu ili ih je sudbina sacuvala...a ovih 16 su bar tada mislili da imaju srecu jer su izvukli ceduljicu da mogu sjesti u avion.

Rekoh negde na prethodnoj strani da verujem da je tamo neko, negde, zacrtao sve nase korake i odredio koliko cemo ih napraviti.
Na neke jasno uticemo sami, ali na dosta ne.

Astra ::

Kako bi ovo nazvali vec sudbinom....
U avionu koji se srusio,bilo je 16 ucenika gimnazijalaca koji su izvlacili papirice,ko ce ici,jer ih je trebalo ici 40,a nije bilo mjesta u avionu.
Oni drugi su imali srecu ili ih je sudbina sacuvala...a ovih 16 su bar tada mislili da imaju srecu jer su izvukli ceduljicu da mogu sjesti u avion.

Rekla bi sudbina.Okrutna sudbina koja je odnela MNOGO ŽIVOTA.
Niko od njih nije znao da se neće vratiti. :((

Prije nego li bih vjerovala u sudbinu,,,vjerujem u Sebe,,,,jer ja sam prije sudbine dosla na ovaj svijet ili nije tako,,???

prije" sebe "netko je odlucio da ce da smisli i posalje tebe :948208144:

to bi otprilike bilo kao u onome vicu kada je decak pitao tatu kao je dosao na svet...............
tata odgovara:  

bio mi te pun k...........  pa sam te poslao u p m

treba verovati u sebe i svoje nesposobnosti a one grade, cine nas i nase sposobnsti.

svima nam je trasa zacrtana ali puno putica vode do njenog kraja.  hocemo li pogoditi onaj pravi ili ne ,pitanje je vremena ali sudbina ce nas ipak dovesti do krajnjeg cilja.


cim se rodimo znamo da cemo i umreti.............kako i na koji nacin ,mozda mozemo ponekada izbeci trenutacno, ali ne i dugorocno.

Čim se rodimo, niš' ne znamo Svemimire,    samo osećamo. Kasnije postanemo svesni smrti, čim prohodamo, počnemo se plašiti pada. U strahu su velike oči, u njih stane puno nade, sa svakim padom u životu naučimo da se podignemo, borimo se za svoje mesto pod suncem, svako na svoj način. Naučili smo kroz patnju sve ono što je bitno, a strah nas je naučio da postoji kraj početka. Kraj puta iz naše perspektive postoji, no  je li on zaista stvaran kraj, pitanje je veliko? Sudbina kao nekakav usud nam je da živimo život o kojem na početku ne znamo ništa, a na kraju, na pragu Smrti, ostajemo bez odgovora, nedorečeni odlazimo Negde. Mislimo da odlazimo.

Verujem u Sudbinu koja veruje u moje životne izbore, meni lično samo uz poverenje i poštovanje(o bilo kome ili čemu da se radi) život ima smisla.

Ako bi sve bilo unapred zapisano, kakav smisao imaju nagle smrti miliona novorođenčadi na ovom svetu?

Život je da se živi. Da se sudbina uzme u svoje ruke, da se iskusi taj bogovski osećaj odlučivanja, kreiranja, razmišljanja, stvaranja.

Hoću da verujem u Slobodu Izbora koja mi daje mogućnost da u svakom trenu mogu promeniti put kojim hodam, gradim svoj Put - svoju tzv. sudbinu.

Mi smo slobodna bića, možemo biti to što jesmo, samo van bilo kakvog kalupa. Ono smo što mislimo: tako onaj koji misli da mu je život u tuđim rukama - život mu je u tuđim rukama. Drugima koji tako ne misle, život je drugačiji. Sve je to stvar percepcije.

PS
Upravo ovaj skorašnji događaj, kada se srušio avion sa putnicima i učenicima koji su izabrani na ''lutriji'' da putuju, jeste dobar primer koji pokazuje koliko imamo različitu percepciju kada govorimo o istim stvarima: po nekima je to sve sudbina udesila, a po drugima spoj nesrećnih životnih okolnosti. Sve zavisi kako ko gleda na stvari, svačija smrt u sebi ima nešto nedokučivo, ukoliko to mistično želimo razumeti, postavljamo pitanja na koje nemamo odgovore, i smatramo to sudbinom. ''Čudni su putevi gospodnji'', da, ali ne mora biti da su logični.

predivno pises ti zeno koja
tako si tecna i uvek svoja,
ti si ko izvor, nepresusna cesma,
ma ti si bila i ostaces pesma........


ti me zelis ubediti da deca samo osecaju. prihvacam tu cinjenicu da deca osecaju i reagiraju na podrazaje ali jesmo li sigurni da ne znaju.    jesmo li sigurni da ne znaju plivati,cim se rode ili je to samo osecaj prezivljavanja?  jesmo li sigurni da ne znaju da treba da placu kada su gladni jer tako nam daju do znanja sto zele........
jesmo li sigurni da ne znaju kako im je bilo putovanje iz neke druge dimenzije u ovu koju mi poznajemo i u kojoj nastajemo?
kako dete moze od dve osobe na jednu da se smeje a na drugu da place.......dali je to osecaj ili znanje da je jedna dobra a druga nije........

kaze se da deca nista ne znaju i da ne mogu da se secaju svoje prve godine........ja mogu to demantovati vlastitim secanjem ali obitelj mi i dan dans ne veruje, misle da sam slozio film po pricanju dogadjaja .................kako odrasloj osobi objasniti da gresi ako si dete?

slazem se s tobom da je zivot padanje i dizanje , oci postaju velike a usi jos vece.........misli i dela su nam ponekad gori i od solne kiseline a ponasanje vampirsko.

za mene je sudbina skrojena od nekoliko kontrolnih tocaka kroz koje sigurno moramo proci.  to je ko onaj bonbon kiki.............bilo kuda kiki svuda, tako i te kontrolne tocke.   bilo kuda da krenemo kroz njih moramo proci ,jer ako mi ne krenemo prema njima one ce prema nama.  

i ja verujem u slobodu izbora i zelim imati zivot u svojim rukama, vladati svojim mislima i ciniti najbolje sto mogu za druge i sebe..........

ali pesmo, ti i ja znamo da smo zarobljeni demagogijom, licemerjem i materijalizmom........

koliko puta znamo da smo u pravu i da neke stvari jednostavno nemaju smisla ali nista ne mozemo uciniti da to sprecimo.........jednostavno mozemo samo konstatirati: sudbina

sto se tice ove tragedije to je i vise nego strasno. jednostavno ne poznam reci kojima bih mogao izraziti gadjenje i odvratnost ,prema svima onima ,koji zbog vlastitih interesa i materijalne koristi sudjeluju u svim potkradanjima sigurnosti ljudi bilo gde u svetu i na bilo cemu.    

na zalost ta deca su osvojila u jednom trenu nagradu srece a u drugom trenu nesrecu podarili svojim obiteljima.  kada kazem ovo,nesrecu podarili svojim obiteljima, pod tim mislim da su tuzne obitelji koje su ostale na ovome mestu, ovoj planeti i u ovom vidnom stanju.

mi samo menjamo dimenzije i oblike jer energija je neunistiva............ona samo menja stanja.

mi to vidimo kao smrt ali gde su sva ta deca i svi ti ljudi koji jednog dana ucine zadnji izdisaj?

smeju li se nama sa nekog drugog mesta i ponekada naprave neki stos, da se nama nasmeju, a mi srce vadimo iz pete.

mi jesmo kreatori naseg zivota i puno toga mozemo uciniti da gradimo "svoju sudbinu" ali skica subine vec postoji.

ja to dozivljavama ovako.......bicu slikovit a obe su mi leve ruke za crtanje :948208144:

to bi bilo kao da smo u skoli i drugarica nam kaze ,na likovnom ,da crtamo tematiku zime.
neko ce crtati planine prekrivene snegom, neko belog medveda na ledu , neko sneska belica ali svugde se provlaci tema zime.  deca imaju slobodu da biraju sto ce crtati ali sigurno nitko nece nacrtati saharu,deve, havaje,dvoje zaljubljenih kako secu u kupacima uz more.....

mozda sam otisao sa teme,
ako jesam to je zbog treme.........

Sudbina nema informacije o meni, mislim da me cak i ne poznaje,,,TO su suptilnosti,,,anima fragile,,,
Cak sve i da je "pehar u rukama sudbine" ja ne gubim,,,putevi su beskonacni,, a grijehovi uvijek tek pocinju,,,ne zelim male iskrice, gromovi me pomjeraju,,,a To NIJE sudbina,,,To je prostor zauvjek,,a zauvjek (ne)postoji,,,
Drugi, malo slabiji ljudi vole da se "pune" bilo cime,,i svaki svoj Poraz ili pad nazovu SUDBINOM,,

zasto svesti samo poraze i padove na sudbinu.
promatrajuci verovatnost ,udar groma je manje moguc ali nije iskljucen, pogodi neocekivano.  gromovi pomeraju sve ali zele li svi i dozivljavaju li ta pomeranja sa srecom ili okusom tuge.  grom udari i sve spali (tako biva najcesce i ostane pustos) a iz iskre nastaje vatra koje se samo jos vise rasplamsava i gori...........e sad ona gori koliko ima kerozina :948208144:
i greh i slast nisu strani onima koji ih zele , sloboda izbora.

sudbina je isto stvar izbora, koju sami oblikujemo, ali ono sto nosimo u sebi i sa cime smo vezani za " vecnost iz koje dolazimo i odlazimo" je vec posijalo nase misli ........a one su seme nasih postupaka.

budimo pazljivi sa nasim mislima jer oni su seme nasih postupaka..........posijemo li postupak , ubrati cemo naviku..............posijemo li naviku , ubrati cemo karakter..........posijemo li karakter , ubrati cemo sudbinu.........

ako i preskocimo misli, postupke i naviku.......dolazimo do karaktera.

karakter je urodjena osobina koju sa vremenom mozemo ublazavati ili jacati ali onaj istinski deo ostaje uvek isti.
trebamo li suzdrzavati istinu ako je treba reci ili reci laz ako nije potrebna..................to je karakter

sudbinu menjamo , kao brzine dok vozimo auto , i idemo nekom trasom koju opet sami biramo, ali imamo cilj kamo idemo (sudbina) i nikada nismo sigurni hocemo li ikada stici do cilja (sudbina).

sudbina pozna nas ali mi ne poznamo nju i to je car zivota.  zato i zivimo u ulozi glavnog rezisera i glumca u flmu zvan zivot.  na ovome nivou svesti i na ovoj planti u svemiru mi smo sami sebi sve i sva ona konekcija sa nasim istinskim JA odavno je izgubljena. onaj tko ima jos i malo te konekcije onda ima svoj smiraj i svoje misli pod kontrolom a tako i samog sebe.

postoje ljudi borci koji sve postizu svojim radom i nista ne predaju u ruke "srece"....

postoje ljudi borci koji, i kada nema potreba za bilo kakve borbe , izmisljaju frontove i ratove


   Heraklit
       "Karakter čovjeka je njegova sudbina."

Dakle, ako s paznjom procitamo moj post tj sa razumijevanjem,,Heraklit je zapravo mislio isto sto i ja,,,
KARAKTER COVJEKA JE NJEGOVA SUDBINA,,,

Ja se nadovezujem sada,,i dodajem da se karakter mijenja,,,nije covjekov IZVOR, nije korijen iako tako mnogi MISLE,,ja tvrdim da tako uopste nije,,
Postoje ljudi koji stalno nesto rade, i postoje oni koji stalno nesto miruju,,,postoje oni koji brbljaju i oni koji cute,,,i da sve obrnemo,, staticno u "tom stanju" nece biti ni jedni ni drugi,,,,jer stvar se mijenja,,tece,,,plovi, davi se,,,roni,,,,a gdje je tu sudbina???
Sjedi TAMO na vr' brda i neke konce mrda,, :rlol:
Paradoks,,ali sudbina je onda Isus,,,sudjen svima kroz razlicite forme,,spreman da oprasta, i da SUD(bina)I,,,Sudbina je onda Egoista,,,a egoista je Bog,,,umislio da sve moze,,,pa jadni ljudi trce da se mole, i sudbinu svoju da kroje,,,da je kroje putem Boga,,,
Ps,,Nisam ateista,,,opet paradoks,,ali nisam,,,

menjamo misli , menjamo sudbinu ali koren ostaje .............

slazemo se u istome da karakter postaje sudbina i da je on promenjiv ali ne i izmenjiv.
mi mozemo promeniti interijer, exterijer ali koren, kostur je uvek isti.
nas nitko i nista ne moze promeniti u srzi ali moze u nekim segmentima.
sve moze da trci i da se mrci, da roni i goni ali bit se ne menja................a u celoj prici vazna je bit olitiga nit.

zena ode kod lekara i napravi liposukciju, izgleda vizuelno mladja 20 godina ali bit je da ima koliko ima godina.
zavaravanje protivnika ne moze prevariti i nas same.

karakter je promenjiv ali ne i izmenjiv.

sudbina je sve samo ne trk u crkvu na nekakve kolektivne radnicke sastanke i ispiranje mozga........

ti kao i ja imas pravo na svoje stavove i misljenja.

mozes li biti iskrena prema sebi i meni i reci koliko je tvoj karakter promenjen sve ove godine i koliko je gromova udarilo u tebe ( sva sreca pa si ih prezivela, mene da je puknuo i jedam mislim da bih ostao pokosen).  oprosti na ovom direktnom pitanju ali naprosto me teras da te pitam.

moj karakter se manjao sa godinama i postajao je sve tolerantniji i blazi .........covekolikiji....

svaki atom ,bilo koga od nas, je stvoren sa nekom vizijom nekoga ili necega.  zovemo li mi to sudbina, zivot, sreca ili nesreca..................svedeno je na isto.

ovo malo sto se dopisujem sa tobom otkriva mi tebe kao buntovnika bez razloga i sa razlogom.

vidim da si zena sa stavom i karakterom koja ne odstupa od zadanog cilja.  " ne" shvacas kao izazov a ne kao kraj price.  to je u tvome karakteru.......tvojoj sudbini.

i da zivis milion godina tvoja borba bi uvek bila ista.  obracam ti se izravno i nadam se da se ne ljutis zbog toga.

cenim postene igrace a ti spadas u tu kategoriju.

svi mi smo duse koje su samostalno odlucile uci u necije telo.    prije toga videli smo donekle scenario zivota i prihvatili njegove dobre i lose strane da se dignemo stepenik vise i tako napredujemo.  svaki novi zivot je nadogradnja i nas level vise.  postoje ljudi u davnim civilizacijama a i danas, koji mogu u par sekundi da ti kazu scenario zivota. hocemo li mi verovati ili ne u to to je nasa stvar ali scenarij je odavno napisan. glumci imaju pravo inspiracije na zadanu temu i slobodu nekog skeca ali nema skretanja sa teme.

osetim po pisanju tvoju energiju, oseti se na kilometre, jaka je...............buntovna.........

to znaci da si u proslom stanju bila slaba pa sada pokazujes snagu ...........razumem te
sudbina si ti u svome korenu...........kao i svako od nas..........mi samo slikamo na postavljenom platnu koje je omedjeno duzinom i sirinom.............

Ne moze nas niko promijeniti ni u segmentima ako govorimo o istoj stvari,,(kostur, srz, IZVOR,,),,,
Bit se ne mijenja,,cak i ako tece,,(forma ima tu "ulogu"),,,To je ono,,,uzmi kofu vode Iz rijeke, ma uzmi pet, deset,,,uzmi koliko hoces,,,nece se nista osjetiti,,sta ce se u sustini desiti,,NISTA,,,

Eee pa sad ,,ako bih izgledala 20 godina mladje kako navodis,,da ti budem iskrena na tu "prevaru" se uopste ne bih bunila,,,ne bih se cak ni osecala tako kako kazes,,da varam sebe,,,vidi cuda,,osjeca la bih se mnogo bolje,,,a ne znam razlog,,, :rlol:
Uopste ne mislim da ima veze SAD To kako mi i sta mi postajemo,,,svako na svoj nacin je nesto i neko,,,vec sam htjela reci To da se COVJEK prosto mijenja, pa se tako i njegov Zivot mijenja,,,
Bitno je cemu dajemo vaznost,,,a sto se cilja a tice,,i sto se mene tice on i ne postoji,,vec cilj mi je sam put,,
Pitas me,,koliko je moj karakter promijenjen kroz godine,,ako sam dobro shvatila sustinu pitanja,,,pa mnogo,,,uvijek,,,i sad se To dogadja,,,
Sa 10 godina sam bila jedna licnost, sa 20 druga, sa 30 treca,,kuku meni zar ima dalje,, :rlol: ,,salu na stranu sa 40 sam opet neko drugi,,,ma ja cu sjutra biti neko treci,,,ali ne u onom negativnom smislu,,klasicnom za shvatiti,,,vec jednostavno..teces,,dises,,,ucis svaki dan ponesto,,makar bilo sto,,,Ali stvari se prosto mijenjaju,,,
Na kraju, ne mogu da zakljucim sta je sudbina,,i dal' sam To ja,,,ali da STVAR bude zanimljivija,,uopste nije vazno kako cu nazvati sve te gromove, iskrice,,oluje,,vazno je da PJEVAJU,,,i vazno je da sve tece,,mirise, zubori,,,pa cak i ako smrdi ponekad nesto,,i To je vazno,,,prosto,,proci ce...
Sve je film na Platnu ne, ili ne..??
Ponekad se brinem za sebe,,,doduse ne tako cesto,, :rlol:

ima jedan vic u kome je zena i sudbinu prevarila...........
dozivela saobracajnu pa je imala klinicku smrt i rece joj tada visa sila: ti ces se oporaviti i ziveces jos 50 godina, do svoje 100-te.     i stvarno, oporavi se ona , te iskoristi prednosti bolnice , da se pomladi, utegne,prolepsa............
nakon kompletnog oporavka i tretmana ,izlazi ona iz bolnice, i prelazi preko ceste.   u tom trenu neki ludjak u kamionu predje preko nje i ona opet zavrsi kod te vise sile.     pa kaze ona : zasto ste me opet tu doveli, rekli ste da cu ziveti jos 50 godina..........a na to ce visa sila: upsssssssss  nismo te prepoznali..........


sve se menja, dal pre il posle..........iz jedne faze u drugu,trecu i tako postepeno se menjamo, letimo il padamo............rusimo il gradimo.........zato i postojimo i to je smisao ovoga delica svemira .......

menjamo se sopstvenim delima i mislima, privlaceci razne pozitivne ili negativne sile u nas zivot da bi se smejali, bili sretni..........il nesto drugo..........slucajno?
nekada iznenadimo sami sebe nekim postupkom i kazemo da ni sami ne znamo zasto smo to ucinili......ali jesmo.........slucajno?
za mene je to vise od slucajnosti........


plovimo rekom koja tece ........pustimo  glas neka se cuje ........munje i gromovi ko rafalna paljba neka gadjaju i pogadjaju....... berimo cvece ,a ponekada ako se i stane u govance, to samo znaci da nismo jedini koji kakimo.........opusteno i bez presinga odigrajmo ulogu u filmu a hoce li biti na platnu ili zidu, samo za nasu licnu upotrebu.....kao da je to i bitno ......sve sto nam se cini veliko.........ponekada je tako sitno............



lako je pevati onima koji imaju glas a sto oni koji nemaju..........ti mogu na plej-bek , uvek postoji resenje, zar  ne?

"Sudbina " svih nas je da se rodimo, živimo i na kraju -umremo .
Nema čuda ,ni nepoznanica . E sad ...da li je sudbina da se neko rodi na nekom finom mestu ,pa ceo život uživa ,ili se neko drugi zlopati ,ili je to stvar sreće ,zaista je teško reći .
Svi od sudbine očekujemo neki preokret na bolje ,a šta da kažu oni koji su živeli lepo i normalno, pa ih neki sudbinski događaj "baci" na drugi kraj sveta ,ili preko noći ostanu bez svega ,ili se nađu na mestu gde nikako nisu  trebali biti ,pa im se to  odrazi na zdravlje i život ?
Često se u pesmama pominje "okrutna sudbina" ili "kurva sudbina" ,pa se ja ne bih previše ni pouzdavao ni nadao u neki fenomenalni obrt .
Ce sera -sera .

Danubius ::

Često se u pesmama pominje "okrutna sudbina" ili "kurva sudbina" ,pa se ja ne bih previše ni pouzdavao ni nadao u neki fenomenalni obrt .

Svašta se dešava u Univerzumu koji se stalno menja, sve je pokret, promena, izazov, sve se obrće, kreće... Svako od nas je puzla, delić, vibracija, nalazimo se unutra priče koja je beskonačna. Sitni šareni predmeti, kamenčići, perle, staklena zrnca ili šareni papirići - sve smo to mi ponekada/stalno.  Ograničeno gledamo kroz jedan (subjektivan) kraj cevi, dok svetlost ulazi na drugi kraj, odbijajući se od ogledala/iluzije, kojima smo okruženi, koje reprodukujemo. Kaleidoskop koji se zove život.

Mi smo boja, zvuk i svetlost - kao i sve oko nas - to što smo se otuđili i umislili da sve znamo i trebamo znati pre nego osetiti, nas limitira. Zarobljenici smo sopstvenih misli.

''Većina pitanja i stavova filozofije počiva na tome što mi ne razumemo logiku našeg jezika. I zato nije čudnovato što najdublji problemi zapravo nisu nikakvi problemi... ''(Ludvig Vitgenštajn, Tractatus logico-philosophicus).

Za sve što nam se događa, tražimo logična objašnjenja - tako se završava svaka mogućnost da osetimo dubinu sopstvenog bića (a tim i Univerzuma) na pravi način. Ne trebaju nam objašnjenja za sve, intuicija i instinktivno reagovanje često puta odlučuju o kretanju u našem životu - to je ''alat'' kojim kreiramo našu ''sudbinu''.

Citat :

Ce sera -sera .

Biće šta bude, opustiti se i uživati neopterećeno je oslobađajuće, ali nažalost to ne umemo iz prve, teza o apsolutnoj slobodi duha biva suprotstavljena njegovim ograničenim mogućnostima da se ''izrazi“ u materijalnom svetu - ograničeni smo našom limitiranom logičnom percepcijom.

Kroz život učimo da uhvatimo ritam i zaigramo svoju  igru, svesni talasa koji dolazi da nas podigne i spusti, tabanamo po amplitudama. Gore-dole, levo-desno, napred-nazad, prema sticaju okolnosti,  našim željama i mogućnostima - u svemu tome je energija koja nas pokreće u raznim smerovima.

Gledamo u bombastičnu disko kuglu ove planete dok se okreće, koliko nas može ispratiti njen ritam, igrajući na životnom podijumu, i otpevati : ''I can play this game.'' :ples3:

verovali ili ne Sudbina svakako nas čeka

montoya ::

verovali ili ne Sudbina svakako nas čeka

Zašto i kako si u to siguran?
Kako možeš govoriti u ime svih?
Kako može da te čeka nešto tako bitno, kad se sve oko nas i u nama kreće i menja?
Može samo da te prati, nadgleda ili bude deo tebe, ništa u svemiru ne stoji i ne čeka nikoga. Kretanje je život.

Status Quo su izmislili ljudi da mogu tražiti tajm aut kad ih zaboli glava od suvišnih razmišljanja. [You must be registered and logged in to see this image.]

ali mi smo samo ljudi koji imaju potrebu da glume bogove i robove, da zelimo moci i nemamo granice niti u cemu osim u ogranicenosti nase same ogranicenosti.

sve ono sto nosimo u sebi pogubismo po putu......kao deca nisu nam trebale naocale da bi videli a sada ih menjamo u razne boje i oblike ali sleplji nikada nismo bili.

nas je problem sto zivot i sve vezano za njega ne prihvacamo kao dar , kao slobodno igraliste za sve razlicitosti koje nas spajaju i zive,nego sve jednostavno zakompliciramo i u svemu trazimo razum i logiku.

sudbina je sloboda moje slobode da me sudbinski vodi za ruku ili da me vuce.
hocu li koracati ili klecati sa poderanim kolenima ovisi o njoj i meni.

ma koliko bili stari,sami ili u coporu,musko ili zensko, manje ili vise obrazovano, sporije ili brze razmisljali...........osim sto imamo svoje bioloske roditelje isto tako oduvek smo necije dete a da toga nismo ni svesni.

pesma ::

montoya ::

verovali ili ne Sudbina svakako nas čeka

Zašto i kako si u to siguran?
Kako možeš govoriti u ime svih?
Kako može da te čeka nešto tako bitno, kad se sve oko nas i u nama kreće i menja?

Dobro, tebe samo izuzimam od "svih".

Da li možeš sve u životu da planiraš i da ti se to sve desi???
Da li ti se nekad nešto ružno desilo a da to nisi želela ili planirala?
Kad dođeš do tog odgovora biće ti sve jasnije- upravo to ti je sudbina koliko god ti zvućalo drugačije.... :smtzle:

Ništa veliko ne planiram, zato ne tražim objašnjenja baš za sve što mi se događa. Ponekada se samo prepustim, prebrodim nevolju(toliko ih je bilo, da sam naučila lekciju).  Nevolje se dešavaju svima, ništa specijalno to nije. Traženje logičkih odgovora za sve što nam se događa je pogrešan način percipiranja stvarnosti. Tako se opterećujemo nečim što ne razumemo dovoljno, a samim tim nismo ni kompetentni da to ''nešto'' objašnjavamo rečima i ograničenom logikom.

Jedini zakon života je da zakona nema. Sve je igra, dakle slučajnosti, koje mi zarobljeni u svojim mislima bezuspešno klasiramo i nadevamo im imena, lepimo etikete, slažemo prema sopstvenim željama... U haosu bez smisla tražimo smisao, bavimo se periferijom. Suština nam izmiče. Pitanja su bitna, ne odgovori, put je važniji od cilja. A put je pun iznenađenja. Zato je život prelep.

pesma ::

Traženje logičkih odgovora za sve što nam se događa je pogrešan način percipiranja stvarnosti. Tako se opterećujemo nečim što ne razumemo dovoljno, a samim tim nismo ni kompetentni da to ''nešto'' objašnjavamo rečima i ograničenom logikom.

Jedini zakon života je da zakona nema. Sve je igra, dakle slučajnosti, koje mi zarobljeni u svojim mislima bezuspešno klasiramo i nadevamo im imena, lepimo etikete, slažemo prema sopstvenim željama... U haosu bez smisla tražimo smisao, bavimo se periferijom. Suština nam izmiče. Pitanja su bitna, ne odgovori, put je važniji od cilja. A put je pun iznenađenja. Zato je život prelep.

Ovo si lepo filozofski postovala, ali suštine nema. Reč "Sudbina" se koristi upravo za dešavanja koje nekontrolišemo i neznamo. Upravo odgovori su bitniji  neko sama pitanja. Sa odgovorima jasnije ćemo shvatiti suštinu življenja. Svako od nas je samo prolazna jedinka kroz vreme koje prolazi beskonačno.Život jeste lep ako se ne ograničavaš bavljenjem tuđih misli, suština je  doživeti što više lepih trenutaka.

Evo suštine: Ako postoji sudbina, ne postoji sloboda. Kako su oba ova pojma u našim glavama(a jesu), ako sam ono što su moje misli, oslobođam se verovanja u fatalnu sudbinsku predodređenost.

 Umesto što sebi u glavu trpamo informacije, bilo bi bolje da ih se oslobađamo. Znam da je mnogo lakše živeti tako što pokušavamo realno objasniti neobjašnjivo, ali nas to drži zarobljene u okvirima koji nam brane da budemo slobodni. Da iskusimo ono što jesmo.

Biram Slobodu jer mogu da je izaberem.

Što se tiče važnosti pitanja i odgovora, filozofski gledano, pitanja su uvek bitnija. Odgovori uvek otvaraju nova pitanja,  a prava pitanja su bit filozofije.

pesma ::

Biram Slobodu jer mogu da je izaberem.

izaberi po svojoj meri ali ne dalje od sudbine..... :rlol:

montoya ::

pesma ::

montoya ::

verovali ili ne Sudbina svakako nas čeka

Zašto i kako si u to siguran?
Kako možeš govoriti u ime svih?
Kako može da te čeka nešto tako bitno, kad se sve oko nas i u nama kreće i menja?

Dobro, tebe samo izuzimam od "svih".

Da li možeš sve u životu da planiraš i da ti se to sve desi???
Da li ti se nekad nešto ružno desilo a da to nisi želela ili planirala?
Kad dođeš do tog odgovora biće ti sve jasnije- upravo to ti je sudbina koliko god ti zvućalo drugačije.... :smtzle:

Mont,,ne mozes sve da planiras, ali tvrdim da mnooogo toga imas moc da uradis bas onako kako zelis,,,potreban je rizik, i biti oslobodjen od straha, od neuspjeha, od povratne situacije, reakcije kako god,,,
Odgovora nema, u tome je bit,,,pa tako do njega se i ne moze doci,,,mozemo samo vjecno nesto da se pitamo,,,zasto je To tako, zasto bas meni,,,a svima je zapravo,,,kad te odgovori vise ne budu zanimali u onom pravom smislu zna ces da si jaci i od sudbine,, :kkkk: :948208144:

Hahah tek sad vidim tj citam post posle,,,ja i Pesma smo fakticki isto kazale,,,heheh, moja srodna dusa,,definitivno,, :kisic1:

Marea ::

..... zasto bas meni,,,a svima je zapravo,,,kad te odgovori vise ne budu zanimali u onom pravom smislu zna ces da si jaci i od sudbine,, :kkkk: :948208144:

.....i ako budeš imala sreće možeš reći "jača sam od sudbine", dok tako ide, ali na kraju svi vide da se nekad samo smeši a nekad o nekom ogreši.....

Citat :

ja i Pesma smo fakticki isto kazale,,,heheh, moja srodna dusa,,definitivno,, kisic1

:kisic1:

Kada bi sudbina postojala, onda bi trebalo zaboraviti na pojam lična odgovornost. Kako neko može biti odgovoran za bilo šta što učini, ako je u rukama neke nama nepoznate sile(sudbine) koja upravlja njegovim životom?

Pojam pravda i istina bi takođe bili obesmišljeni, čemu bi služili, kada se na drugom mestu o svemu bitnom unapred odlučilo?

Sam pojam slobode bi bio obesmišljen, sloboda je usko vezana uz ljubav. Samim verovanjem u tamo nekakvu unapred skrojenu sudbinu, život bi se totalno obesmislio, čemu život, ako ga živimo kao marionete, igračke neke Fortune Res Fatum?

Mislim da postoji nekakva predodređenost za nešto(u samim genima) u svima nama ponaosob, ali svako od nas upravlja svojom ''sudbinom''-svojim životom, a slučajnosti koje nam se događaju(sreća, nesreća...) su sastavni deo života. Živimo i sakupljamo vlastita iskustva, gradimo svoj put, dakle, sudbina je u našim rukama najvećim delom. Kako smo društvena bića(a i da nismo), interaktivno smo na više nivoa povezani sa okolinom, i sasvim normalno je da iz naše perspektive ne možemo kontrolisati sve aspekte sopstvenog života, koji u nekoj meri zavisi od odluka drugih oko nas, kao što životi tih drugih u nekoj meri zavise od naših odluka. Tu je izazov, kocka je bačena. Previše smo opsednuti kontrolom.

Ja bih to formulisala ovako....put nam je dat,a na nama je da probamo i stranputice i precice,nizbrdice i uzbrdice...bukvalno,meni je sudbina odredila da zivim u Ch iako ja to nisam ni zeljela ni isla tim pravcem na mom zivotnom putu,kao sto je sudbina odredila Afrikancu da bas bude tamo gdje je...sudbina nekome da mogucnost da bira,a nekome ni to.
Mi smo skloni za sve lose okrtiviti sudbinu ,za nase neuspjehe,nasu tromost da nesto napravimo.Ako te sudbina posadila u Srbiji,nisi drvo da imas korijen....pokusaj da to promjenis i ne smatraj da je sudbina zacrtala svaki tvoj pokret.

pesma ::

.....i sasvim normalno je da iz naše perspektive ne možemo kontrolisati sve aspekte sopstvenog života, koji u nekoj meri zavisi od odluka drugih oko nas, kao što životi tih drugih u nekoj meri zavise od naših odluka. Tu je izazov, kocka je bačena. Previše smo opsednuti kontrolom.

Tako je, upravo pošto nešto nemožemo kontrolisati ili nezavisi od nas to je "Sudbina" , a pošto već svi znamo da nemožemo a time zbog lične bezbednosti smo opsednuti (kako ko i u kojoj meri).....

Mozemo je zvati kako hocemo,mozda i pravilo koje se ne da objasniti,splet okolnosti..ali eto,sta je odredilo da bas taj mali spermatozoid stigne tamo gde treba i rodimo se takvi kakvi jesmo...

Necu da verujem u sudbinu. Verovati u nju bi znacilo da nemam kontrolu nad svojim zivotom.

boban111 ::

Necu da verujem u sudbinu. Verovati u nju bi znacilo da nemam kontrolu nad svojim zivotom.

A imas li ju?

Ako muskarac ima zenu pokraj sebe ima i kontrolu. Zena-sudbinia ili obrnuto,hahahah.

Vjerovo to netko ili nevjerao :rlol:

Dolinac ::

Vjerovo to netko ili nevjerao :rlol:

Jess valla , ako imaš sumnju svaka bi ti upravo tad dalla....

naravno kada nosite mobitele sa sobom i u autu imate GPS..........izbacite to iz zivota i onda nema kontrole...........

treba biti malo sirov olitiga zaostao.......

Mozemo i ovako samo reci..tacno je..

Kad govorimo o sudbini ,mi odricemo svoju odgovornost ...

Lakota ::

Mozemo  je zvati kako hocemo,mozda i pravilo koje se ne da objasniti,splet okolnosti..ali eto,sta  je odredilo da bas taj mali spermatozoid stigne  tamo gde treba i rodimo  se takvi kakvi jesmo...

È da, ovo je meni definitivno najvece cudo,,,a covjek na To slabo obraca paznju,,tih milion maih "punoglavaca" i "zakacih" se bas ti,,,

I kad se se vec ZAKACIO onda komanduj sojim zivotom,,, :kkkk:

Astra ::

boban111 ::

Necu da verujem u sudbinu. Verovati u nju bi znacilo da nemam kontrolu nad svojim zivotom.

A imas li ju?

Nisam rekao da negiram sudbinu samo da necu da verujem u nju.
Stvar licnog izbora. Da, rekao bih da ipak imam kontrolu nad svojim zivotom. Nekad umesto prekim putem krenem zaobilaznicom, ali stizem na zacrtani cilj.

Marea ::

Lakota ::

Mozemo  je zvati kako hocemo,mozda i pravilo koje se ne da objasniti,splet okolnosti..ali eto,sta  je odredilo da bas taj mali spermatozoid stigne  tamo gde treba i rodimo  se takvi kakvi jesmo...

È da, ovo je meni definitivno najvece cudo,,,a covjek na To slabo obraca paznju,,tih milion maih "punoglavaca" i "zakacih" se bas ti,,,

Niko niš' nije odredio, u tome je čar. Taj mali punoglavac je slučajno stigao na cilj prvi. Nije to trka formule jedan da imaš ljude koji ti šteluju gume, da brže od drugih odvozaš krug.

Prvo pravilo u životu je da nema pravila. Ne mora svako zašto da dobije svoj poklopac zato. Sad još samo da se na to naviknemo i ne kočimo po putu, ne turiramo mozak za svašta...

taj mali punoglvac je imao svoju srecnu zvezdu koja ga je spasila od svih cudesa koja su ga mogla zadesiti po putu.....e sad da li je to sloboda njegovog izbora......... ili je sreca........ ili splet sretnih okolnosti....

mogao je doziveti sok da se susretne sa crnom rupom koja se zove karijes........
mogao je biti izbacen negde uz cestu.........
mogao je zavrsiti u skeptickoj jami.........
mogao je biti spor pa nikako stici do cilja........
mogao je biti neplivac pa se utopiti.......

bas je sreckovic taj mali punoglavac............nije li:cincin:

Da ne citiram sve iznad....samo konstatacija na osnovu prethodnih postova.

Svako od nas ima razlog da bude ponosan,jer ako nikad kasnije,bar je u tom datom momentu stvaranja bio najbrzi.

Definitiv je proslost + sadasnjost = Sudbina

A buducnost? Sudbina koja jos nije pisana.

verujem samo u pun tanjir..... :smtzle:

Svemimir ::

bas je sreckovic taj mali punoglavac............nije li

Xexe, sve zavisi od percepcije. Parcijalno gledano, on je srećnik, globalno gledano, nebitan je, on ili neko drugi, život se nastavlja, sve je povezano, uzrok i posledica, akcija reakcija... Idemo!

Hajdemo na lice mesta, da pogledamo, ko to šalje spermiće u boj... :



Život je paradoks.

[You must be registered and logged in to see this image.]

pesma ::

Xexe, sve zavisi od percepcije. Parcijalno gledano, on je srećnik, globalno gledano, nebitan je, on ili neko drugi, život se nastavlja, sve je povezano, uzrok i posledica, akcija reakcija... Idemo!

zamisli da je neki spermic bio puno brzi od tvoga,
kako bi ti sad mogla biti pesma i dio zivota svoga,
tko bi ovde pisao sebe , dizao bunu i forum na noge,
bio slican tebi znao povest i vraco se u rimske toge......................

zivot da zivi netko mesto tebe , zamisli se ko musko,
il mozda da si lasta, mali misic beli, usko dugousko,
globalno je nebitno al parcijalno jako bitno,
preskocila si sve prepreke i na cilj stigla tako hitno.........

sad mi jos reci da od punoglavca inata nemas,
tvoja je sudba bila da se u boj mlada spremas,
pa kada si unistila svu ostalu bracu po putu,
dosla si tu na forum da sad vodis bitku ljutu......

globalno gledano bitan je zivot ..........u prevodu opstanak vrste jer cela se priroda bori za to.....opstanak, prezivljavanje i nastavak loze................ pa makar i vinove :948208144:

dusa ulazi u telo nakon par meseci od zaceca, pa si do tada u pravu.........nebitno je koji je spermic prvi a koji drugi jer matrica u njega ulazi naknadno.............
e onda pocinje da se prikazuje matrix ............sa ili bez rezisera ali predstava je pocela..........tko voli nek izvoli.....dobro se vezite jer cesta zivota je predvidivo nepredvidiva......
znamo put , otprilike.........signali su nad nama ali previse gledamo u pod jer se bojimo visina......
biramo kako cemo uci u zavoj sa manje ili vise gasa i neka sila nas nekada izbaci sa ceste a ne znamo zasto.........nije bilo leda,sve suho a mi na drvetu.......
zasto bas ja........ali zar je to bitno......... jer pitanja su ponekada stvarno suvisna i toliko su sitna da uopce nisu bitna.

ako i sada u sudbu dvojis,
ja sam sretan sto postojis,
nije bitno tko ti stvori bice,
i cesta u nebu jednom se dice..........

Citat :

zasto bas ja........ali zar je to bitno......... jer pitanja su ponekada stvarno suvisna i toliko su sitna da uopce nisu bitna.

Pitanja su sve što imamo. Odgovori nisu konačni. Sve je to igra.

Mi nismo samo spermić,  samo jajna ćelija,  od ta dva dela jednog nastali smo kada se rodila svest, kada je zaiskrila namera da budemo, sve je nastalo u Jednom, odjednom, da traje. Sve teče, sve živi, sve se manifestuje na bezbroj načina. Naš Svet je sklop svih mogućnosti, igra slučajnosti, dok u besmislu tražimo smisao, živimo apsurdno, okruženi paradoksima, crtamo granice, plašimo se nepoznate tišine jer smo zarobljeni u sopstvenim logičkim mentalnim projekcijama - u buci naših misli.

Sudbina je neki nužni red, neko već brine da na svoj čas smrti ne zakasnimo, da stignemo prvi? Kad se rađamo, suđaje nam ispredaju sudbinu?
Nekom je bitno da sve bude po njegovom, a radi se o nama?
Tabula rasa u nama, ili smo iznutra u početku već ispisani, zacrtane su naše mape glavnih kretanja?'Ebeš planove onda, jer ako ti nije namenjeno, džaba krečiš.

Toliko brige u životu koji je nepredvidljiv događaj sam po sebi. Toliko straha. Toliko želje za kontrolom.

Khm, idem baciti pasulj, posavetovati se sa tri astrologa šta da radim u životu jer zvezde znaju bolje od mene šta mi je činiti, dati nekome da mi pogleda u soc od kafe na dnu šolje, pa u dlan, u snove, u oči, u auru, u stopalo ... Tamo se vidi šta mi je zapisano, može li se eskivirati sudba kleta? Može li se živeti bez praznoverja?

Jednostavno za sve što ne valja u životu okriviš hudu sudbu. sudbina je tako htela da odem iz rodnog sela, nek' me ne zaborave sve ovce sa Morave...  

''Nova mora ćeš otkriti tek kad stekneš dovoljno hrabrosti da iz vida izgubiš obalu“, hrabri mogu sve, čak i da žive bez konačnih odgovora na svako pitanje. Bez sudbine za vratom, bez opterećenja prepušteni životu u sadašnjosti. Sutra je novi dan. Sutra ne postoji.

Svemimire, sve u svemu, drago mi je što postojiš, znam da se ne bojiš... :kisic1:

u igri paradoksa mi zivimo i gradimo nase iluzije............igramo se coveka na zemlji i prkosimo sami sebi...
ono istinsko sto imamo ne vidimo a potrebe za vlascu i kontrolom nemaju granica.........
strah je nas pokretac i najveci neprijatelj koji cini sve da nas odvoji od izvora...........od osecaja...........od ljubavi........
strah da budem slab cini me jakim da unistavam sve ,a mrznja prema gubitku tela tera me da volim ovaj zivot.

uhvacen sam u vrzino kolo gde zelim kontrolu nad svojim umom bez granica..........nad svojim telom koje je prolazno........nad svojim zivotom koji ja imam u svojim rukama ,a neko mi ga je ipak poklonio.

jesam li ga dobio na poklon ili sam sam odlucio da ga zivim????????

ja sam taj spermic koji je bio najbrzi i najjaci..........prevario svoju bracu i uletio da se pravim vazan i pretvorim u nekog diva ,koji ce kasnije unistiti sav zivot oko sebe jer se hranim tudjim zivotima......

bojimo se ljubavi a ona je jedini izvor zivota, jedini pokretac i jedini smiraj...........

svi smo na putu prema sebi ,a kako i na koji nacin doci do sebe............e to je inspiracija na zadanu temu.....

u zvezdama je zapisno da cemo ziveti i da cemo se vratiti na svoj pocetak.............

moj pocetak je da volim i osecam............koga.........tebe ili sebe.............ma svi smo mi jedno :948208144:

Citat :

u zvezdama je zapisno da cemo ziveti i da cemo se vratiti na svoj pocetak

Svako od nas je zvezda,

[You must be registered and logged in to see this image.]


dakle, u nama je sve. Gradimo svet u kojem živimo, imamo slobodu izbora, volju i želju gradimo sami, sve je u nama, i na nama. Sve se prožima u Jedno. Jedno je sve. Ne moram da znam, dovoljno je da osetim, tako najbolje razumem. :heart1:


A sada idem, zove me moje testo...

pesma ::

Svako od nas je zvezda,

rekao je tako jedan mislioc za svaku zenu i coveka.............

znanost atomska a etika prasumska..........

mi gradimo svoje puteve i svi smo jedno...............nepobitna istina

je li je istina ono sto vidimo ili ono sto osecamo...........

vidim da me ne vidis a znam da me osecas...............

u celom haosu svemira koji ima svoj smisao u neredu...................koji ima svoje konstelacije i konstatacije koje su nama sreca ili sloboda....................je li to volja ili put........

nije vazno ....................jer deluje snazno


nijie bitno............... jer za nas je i krupno sitno

ne postavljam pitanja koja ce me muciti i nedati mi mira...............ne zivim u svetu ljudi koji bi rat digli do svemira..............

onoga casa kada srce postane veliko i preplavi telo ..............tada ce sve biti sivo a ne crno i belo

vazan je osecaj..............on daje ritam a ritam je vibracija ...........vibracija to samo mi...........to sam ja i to si ti.............svi mi.........

zato si ti pesma............imas ritam...........imas vibraciju koja mi prija.......i kada je promenis osetim je..........a ono sto osecam to i zivim........o ovome ili nekom drugom obliku...........nije bitno...............

Imamo potpunu slobodu biti ono sto zelimo  (mi smo univerzum) u skladu sa nasom matricom…….a jednog dana kada I promenimo formu ( smrt tela ne znaci prekid naseg vibriranja)……..idemo …………prateci zov svoje svrhe (sudbine)…..

i naravno ..........rasprava nije zavrsila dok se svi ne sloze sa mnom

Šta reći na ovo ?????

VRAĆALI SE SA LETOVANJA KOBNA IGRA SUDBINE JE ODVELA U SMRT: Instistirala je da sedne baš na moje mesto i poginula
----
"Pre nego što smo krenuli za Beograd, gospođa koja je sedela pored mene insistirala je da zamenimo mesta, ubeđujući me da ga je ona rezervisala. Da se ne bismo prepirale, izašla sam joj u susret i premestila se", kaže putnica N.B. koja je prošla sa lakšim povredama.
-----
Ona je jedina poginula (inače ima  61 povređenih,od toga 17 dece  ) 
Nesrećna žena je imala 35 godina ,ima ćerkicu i bila je i sa majkom (obe povređene ,ali su preživele ) 


[You must be registered and logged in to see this image.]



Sudbina ? E      ti takvu "sudbinu" .