Vjerujete li u sudbinu?

First topic message reminder :

Vjerujete li u sudbinu?
Teško pitanje ili možda nije. Priznali to ili ne, mi ljudi smo podosta izgubljeni na putu koji se zove život. Imamo toliko pitanja, toliko nepoznanica, hrpa dilema, lažnih uvjerenja, strahova, neznanja, stvaramo greške, ne volimo odluke i bojimo se za ono što će biti sutra. Pa, uopće nam nije lako.

Ako pitamo znanost, samo nas još više ubije u pojam! Ono što je vrijedilo jučer danas baš i ne vrijedi, ono što pretpostavljaju još uvijek ne mogu dokazati, ograničeni smo resursima, našim umovima i tehnologijom. Znanstvenici su zbunjeni, ono što vrijedi u klasičnoj mehanici i Newton-ovom svijetu, ne vrijedi u kvantnoj fizici i svjetovima majsitnijih čestica koje su zapravo valovi. Kako kaotično za naše logične umove, zar ne???

I tako živimo ne znajući ni sami kako. A kada nam se dogodi nešto teško, bolno ili nerazumjevajuće slegnemo ramenima i kažemo: „Eto takva mi je sudbina!“

Mislite li da mi nemamo moć gospodariti našom sudbinom, da nemamo moć uzeti život u svoje ruke i postati odgovorni za svaku situaciju koja nam se događa ili nam se dogodila????

Ili imamo?

Vjerujem u sudbinu...

Verujem i nikad je ne izazivam

Da, specijalno kad je malo uredim :lonac:

Kakva god bila naša sudbina i kakve god bile teškoće kroz koje moramo
proći, nikad se ne smijemo smatrati žrtvom. Sve u svemiru ispunjeno je
svrhom. Jedino s tim stavom možemo naprijed."
"Ljudsko srce ima nezgodnu naviku da sudbinom naziva samo ono što ga satire."
"Veličina čovjeka je u njegovoj odluci da bude jači od svoje sudbine."

"U vašim trenucima odluke oblikuje se vaša sudbina."

"Sudbina miješa karte, a mi igramo."

"Odbaciš
li čin, iz njega će izrasti stav. Odbaciš li stav, iz njega će izrasti
karakter. Odbaciš li karakter iz njega će izrasti sudbina."

"Zajednička nam je sudbina, ali misao pripada pojedincu."

Niko
ne treba misliti da tokom života sve uvijek treba ići lahko, jer
sudbina je promjenljiva i nakon dugog razdoblja zatišja neizbježan je
dolazak ružnog vremena."

"Sitne su i uske duše oni koji tako rado svaki zasluženi jad obilježavaju imenom neumoljive sudbine."

"Sudbina nije stvar slučajnosti, već je stvar izbora; to nije nešto što treba čekati, već nešto što treba postići.


Što god da se desilo,kažemo-sudbina,tako nam je suđeno

Ima li život ikakav smisao ako je sve već određeno sudbinom ?

Što god da se desilo,kažemo-sudbina,tako nam je suđeno

Ima li život ikakav smisao ako je sve već određeno sudbinom ?

Ne verujem da je baš sve zapisano tamo gore,i da ću zbog toga čučati u nekom ćošku,i čekati da se desi nešto navodno predodređeno..
Sudbina je ono,što volimo,želimo...Odluke koje donosimo sami..
Sve ostalo su samo izgovori da se ne moramo truditi za ništa...

Karma, karma,,,,kako saljemo dalje, tako nam i dolazi

AstrinaKomsinica ::

Karma, karma,,,,kako saljemo dalje, tako nam i dolazi [You must be registered and logged in to see this image.]

Misliš dobro se dobrim vraća..loše lošim...?

Mislim da na životnom putu ima mnogo raskrsnica na kojima mi sami odlučujemo gde će nas put dalje odvesti, a ishodišta mogu biti potpuno drugačija u zavisnosti od NAŠEG izbora!

Sudbina utaba staze a do nas je hocemo li ih posuti kamenjem,trnjem,laticama,suzama i kako cemo ih obojiti...a zivot i sudbina nude cijeli spektar duginih boja.

Ako predjem cestu i z`gazi me auto? Kaze se sudbina, a da sam sacekao 1 minut, nebi se desilo, sve je to sudbina. Ona postoji realno dan za danom, netrebamo vjerovati kad postoji. :329340:

Kijara-brm ::

AstrinaKomsinica ::

Karma, karma,,,,kako saljemo dalje, tako nam i dolazi [You must be registered and logged in to see this image.]

Misliš dobro se dobrim vraća..loše lošim...?

Pa ne bas, ali slicno:)
Imas ljudi koji cine dobro s predumisljajem, i onda se aman zacude kad ih nesto poklopi "a ja tako puno dajem, pa zasto meni?!"

A onda imas onih koji su istinski dobri, koji bez razmisljanja cine dobro, kojima zlo nikada ne pada na pamet, koji ne razumiju takve tokove razmisljanja,,,,e takvima se neko golemo zlo malo rjedje desi:) Jer sve, uvijek, se desi za razlog, pa i nesto, nekad sto lici na uzas, kad malo prokontas, mozda ima neki jako vazan razlog.
Primjer
Bas prije nekoliko dana iznenada nam je preminuo jako drag prijatelj. Infarkt. Mlad. I da, za porodicu je uzasno, za prijatelje,,,ali ispostavilo se da je imao zlocudni tumor na zelucu. I da je pozivio jos par godina, umirao bi u najgorim mukama. A osoba koja je bio, nikad u zivotu nije zasluzio nista lose, jedan od najboljih ljudi koje sam ikad poznavala. Mozda ga je Bog, Energija, neka visa sila, sta god, postedilo uzasne patnje. I njega i njegovu obitelj.

Sve se desava za razlog:)

AstrinaKomsinica ::

Kijara-brm ::

AstrinaKomsinica ::

Karma, karma,,,,kako saljemo dalje, tako nam i dolazi [You must be registered and logged in to see this image.]

Misliš dobro se dobrim vraća..loše lošim...?

Pa ne bas, ali slicno:)
Imas ljudi koji cine dobro s predumisljajem, i onda se aman zacude kad ih nesto poklopi "a ja tako puno dajem, pa zasto meni?!"

A onda imas onih koji su istinski dobri, koji bez razmisljanja cine dobro, kojima zlo nikada ne pada na pamet, koji ne razumiju takve tokove razmisljanja,,,,e takvima se neko golemo zlo malo rjedje desi:) Jer sve, uvijek, se desi za razlog, pa i nesto, nekad sto lici na uzas, kad malo prokontas, mozda ima neki jako vazan razlog.
Primjer
Bas prije nekoliko dana iznenada nam je preminuo jako drag prijatelj. Infarkt. Mlad. I da, za porodicu je uzasno, za prijatelje,,,ali ispostavilo se da je imao zlocudni tumor na zelucu. I da je pozivio jos par godina, umirao bi u najgorim mukama. A osoba koja je bio, nikad u zivotu nije zasluzio nista lose, jedan od najboljih ljudi koje sam ikad poznavala. Mozda ga je Bog, Energija, neka visa sila, sta god, postedilo uzasne patnje. I njega i njegovu obitelj.

Sve se desava za razlog:)

Strašno...:(((


Pa ne bas, ali slicno:)
Imas ljudi koji cine dobro s predumisljajem, i onda se aman zacude kad ih nesto poklopi "a ja tako puno dajem, pa zasto meni?!"
Definitivno tačno...

Sto se tice vere u sudbinu...I da i ne...Koliko god se opirala time da se sve u zivotu desava ili zato sto su odredjeni ljudski faktori uticali ili slucajnosti, onde gde njih ima previse ( slucajnosti ), gde dolazi do ``spoja nespojivog`` me nateraju da se zamislim i kad god ne mogu doci do logicnog i racionalnog odgovora, pripisujem to sudbini. Bas zato je i dozivljavam kao neshvatljivu, ali neizbeznu.

Ja verujem...nadam se da ce Tarja jednog dana doci kod mene u goste. :329340:

Kazu da je svoju sudbinu krojimo sami.Mozda i samo mozda.
Duboko verujem da tamo negde postoji neko ili nesto sto nam slaze kockice i nas zivot postaje jedna puzla.
E sad, ako i mi ucestvujemo u slaganju tih kockica da se one bas lepo uklope-tim bolje.

dusica_nesanica ::

Kazu da je svoju sudbinu krojimo sami.Mozda i samo mozda.
Duboko verujem da tamo negde postoji neko ili nesto sto nam slaze kockice i nas zivot postaje jedna puzla.
E sad, ako i mi ucestvujemo u slaganju tih kockica da se one bas lepo uklope-tim bolje.

Kod sudbine se često upotrebljava i onaj izraz"kurva sudbina" .A poznato je da se u poslovima sa osobama koje imaju takav epitet -nikada ne prolazi dobro .
Ne bih baš voleo da mi je negde sve "utefterisano" ,a da ja nemam nikakvog uticaja ,na kraju ni na svoj život + cela stvar je aposlutno "nepromenljiva" ? No, ipak mislim da su neki susreti apsolutno "sudbinski" -naročito kada nemaju nikakvo logičko objašnjenje -a ipak se dese.

Verujem da postoji knjiga za sve nas,nesto unapred zapisano,kismet,sudbina,usud,ili samo sticaj slucajnih okolnosti.Nesto sto sami mozemo kontrolisati,a opet veliki deo desava se onako kako je -receno-...imam li dokaze za to,nista opipljivo,samo iskustvo.

Ne podcenjujem je ni malo. Ne manipulišem pojmom "sudbina", okrivljujući nju za neke svoje postupke, najčešće propuste, ne uzdižem je na pijedestal zvezde vodilje kroz život, ali je osluškujem a negde i prepoznajem njene tragove.

Ne. Sudbina je jeftin nacin da opravdamo posledice sopstvenih losih procena , postupaka i odluka. Ne priznaje je ni nauka, ni pravoslavna crka, pa ni moja malenkost...

U staroj izreci ''Sta bude-bice'',sadrzana je sva jednostavnost lake mudrosti,od svih odgovora na pitanja o sydbini..I zaista,kakva je uistinu razlika,kad ono sto se dogadja prolasavamo sudbinom ili pukim slucajem..Ishod je tako ocigledno identican..Jer,cini se bas kad zivimo kao da sudbine nema,mi je u potpunosti ispunjavamo,vestacki ubrzavamo ili usporavamo dogadjaje ,kalkulisuci..

Tako ponistavamo i sam  impuls spontanog desavanja,puteve zivota koji ostvaruju nasu sudbinu...A nije bas ni inspirativno znati sve unapred,mozda samo ponesto,da odagnamo strepnje..To je kao kad bi ptici odsekli krila pre nego sto poleti,pa to nazvali njenim urodjenim defektom,greskom prirode.....

[You must be registered and logged in to see this image.]

John Doe ::

sve što iskreno želimo, to nam se i dešava...

Njegoše...brate...

Džaba meni da verujem u nju...ako ona ne veruje u mene, tj. u moje izbore i dela.
"Spisak" uvek postoji. A Vaseljena se već potrudi da stvari nekako posloži...

Ima jedna dosta "izlizana" i korišćena izreka, koja je neverovatno tačna...kakve su ti misli, takav ti je život.
Meni recept tog "ubedjivanja sudbine da veruje u mene" dosta dobro ide od ruke.
Željeno obilazim skoro svakog dana u mislima. Ponekad je potrebno da prodju i godine dok to dođe na red. Ali dođe. I ne zavisi od konkretnih osoba, nego upravo od situacije za koju je potrebno da se "poklopi".

brdjanin ::

..kakve su ti misli, takav ti je život.

Karmica, karmica:)   

AstrinaKomsinica ::

brdjanin ::

..kakve su ti misli, takav ti je život.

Karmica, karmica:)   

A nije TO karma.
Karma je zaslužena prethodnim životom i na nju ne možeš uticati.
Karma je upravo sudbina.

Tipa...ako si u prethodnom životu ubio troje ljudi, morašse još tri puta roditi i umreti na isti način na koji su umrli ljudi od tvoje ruke. Znači propatiti isto.
Ili...ako ti je neko nije dobio šansu, jer ga je neko zlom osujetio, dobiće je ponovo. Jedino što karme nisi svestan...ne znaš da upravo odrađuješ svemirsku ravnotežu.

Karma ,kis*met ,sudbina ...formula kojom objasnimo stvari koje ne umemo da logički objasnimo ,obično uz dodatak volje neke "više sile" ,skoro pa obavezno "božanske" .
U stvari nemamo pojma zašto se neke stvari dešavaju , jer nisu logične ,a čovek je svesno biće kod koga je za očekivati da razmišlja logički . 
"Božija volja" "Sudbina je tako htela" -formule koje su stare hiljadama godina ,dakle ,ništa nismo napredovali u shvatanju neobjašnjivog .
Ispada da su životinje pametnije -one zaista ponešto i "predosete" ,ljudi ,ređe.

brdjanin ::

AstrinaKomsinica ::

brdjanin ::

..kakve su ti misli, takav ti je život.

Karmica, karmica:)   

A nije TO karma.
Karma je zaslužena prethodnim životom i na nju ne možeš uticati.
Karma je upravo sudbina.

Imas pogresnu predodzbu karme:)))))))))
Znam da znas, a stvarno mi se ne da prevodit sad, pa bujrum, se sam:

Karma (Sanskrit: कर्म; IPA: [ˈkarmə] ( listen); Pali: kamma) means action, work or deed;[1] it also refers to the principle of causality where intent and actions of an individual influence the future of that individual.[2] Good intent and good deed contribute to good karma and future happiness, while bad intent and bad deed contribute to bad karma and future suffering.[3][4] Karma is closely associated with the idea of rebirth in some schools of Asian religions.[5] In these schools, karma in the present affects one's future in the current life, as well as the nature and quality of future lives - or, one's saṃsāra.[6]

Kakve su ti misli, takav ti je zivot:)

Bujrumio se

brdjanin ::

Bujrumio se

Je'l sam sad bolje objasnila sta sam mislila?!   

AstrinaKomsinica ::

brdjanin ::

Bujrumio se

Je'l sam sad bolje objasnila sta sam mislila?!   

Ok.   
Davno sam čitao jednu knjigu, sad se ni naslova ne sećam, o karmi. Ono što napisah je ono što mi je ostalo u sećanju. U takvu karmu ne verujem. A u tvoje ne sumnjam.
Na kraju krajeva, svako ima svoje vidjenje "sudbine". Moje je ono o vezi misli i života.
A tu se slažemo.

brdjanin ::

Moje je ono o vezi misli i života.
A tu se slažemo.

  

John Doe ::

... karma je izgovor za životno pušenje... ljudi koji se vade na karmu, nisu svesni da sami prouzrukuju to što im se dešava...

Koji god izraz upotrebili ,sudbine se prisetimo kada nešto ne umemo da objasnimo , nije logično ,potpuno neočekivano -a desi se .
Obično -loše .
Za dobre stvari sudbinu ne pominjemo ,nego sreću .
No, da se sudbina kao filozofski pojam  provlači u svim slojevima društva ,je evidentno .
Intelektualac će reći -loša karma .
Primitivniji će se setiti čim čuje neki od narodnjaka ,tipa "Sudbina je tako htela"
Većina ostalih će jednostavno reći "Jbg" (i možda dodati ,takva sudbina )
Ne verujem u sudbinu ,a ako postoji i nešto mi dobro donosi -nek se već "javi" više ! :zubi3:

Život me do sada naučio, da ne dajem olako nikakve nazive, niti svrstavam nešto što mi se dogodilo ili što se dogadja, u nekakve šeme i već "otrcane" izraze. Postoje momenti koje smo mogli drugačije proživeti, postoje trenuci kada smo nemoćni ili oni, kada smo presrećni, ali - do poslednjeg daha i dana, ne možemo znati šta nas očekuje i kada je momenat za pravljenje "rekapitulacije". Ovim hoću da kažem, da je svaki dan šansa, da ono što smo smatrali sudbinom (zla kob, koja nas je snašla, loša karma), da se promeni, da postane upravo put kojim smo morali proći, da bismo došli do onoga što nas očekuje. 
Ne slažem se sa Johnom, da ljudi sami prouzrokuju svoju lošu karmu, barem ne u svim situacijama.
Često, zaokupljeni tim očajem, pomireni sa navodnom sudbinom, ne zapažamo šanse koje nam se pružaju, niti one male stvari, koje mogu ublažiti našu "zlu kob". Verujem u život, raznolik i "šaren", pre verujem u čuda i u mnogo što-šta, ali ne želim da stavim tačku i "dignem ruke", da izgubim nadu i prepustim se toj i takvoj (kakva god bila) sudbini.

Ne toliko u sudbinu...koliko u izbore koje pravimo.
Naravno...ima tu prste i onaj "odgore" ali on nam samo nudi mogućnosti sa neizvesnim putevima i završecima...ali MI biramo. Mi odredjujemo našu sudbinu.

brdjanin ::

Ne toliko u sudbinu...koliko u izbore koje pravimo.
Naravno...ima tu prste i onaj "odgore" ali on nam samo nudi mogućnosti sa neizvesnim putevima i završecima...ali MI biramo. Mi odredjujemo našu sudbinu.

Kažu, po nekim legendama (često pročitam nešto, pa se ne mogu setiti tačno gde sam pročitala), Andjeli su se žalili Bogu, jer je ljudima dao veliku moć, koju oni nisu dobili, a to je MOĆ IZBORA. Kud god pošli i šta god nam se dešavalo u životu, posedujemo moć, da izaberemo, od barem dva ponudjena "puta". Ako smo "u grču" iz bilo kog razloga (najpre zbog straha, zatim, zbog tudjih saveta, depresije, besa...) tada nismo u stanju da sagledamo sve mogućnosti koje nam se pruže, niti da upotrebimo tu svoju moć izbora, najpre u pravcu dobrog ili lošeg. Pa čak i ako nam se učini da smo napravili veliku grešku, postoji ona izreka "ko zna zašto je to dobro..."

Auror@ ::

postoji ona izreka "ko zna zašto je to dobro..."

Iako je prilično "potrošena" ta izreka je vrlo istinita i to dvojako. Ako bude stvarno "dobro" onda sjajno. Ako ne...imamo dobru utehu...da će JEDNOM biti.
Ali je u svakom slučaju DOBRO jer sve što nam se dešava nas čini iskusnijim.

"Jedini način da ne grešimo je da steknemo iskustvo. I jedini način da steknemo iskustvo je da...grešimo!"

Kola su uletela u oblak para na Pančevačkom mostu koji je krio NAJNEVEROVATNIJU beogradsku priču!
Autor: Nina Gavrilović 26.11.2014. - 20:00 Komentara (5)blic
Neugledni „jugo“ vukao se Pančevačkim mostom 25. jula oko pola jedan ujutru kada je imao čeoni sudar sa sudbinom.


Na njegovu šoferku zalepila se jedna novčanica. Pa još jedna. Još dve. Bračni par u kolima je vozio kroz oblak para! Ni oni, a ni motor koji im je išao u susret nisu sanjali da su upravo postali glavni akteri neverovatne priče.

Jedan Borčanac je ranije tog dana teška srca seo na motor koji je krenuo da
preda prijatelju. Upravo mu ga je prodao jer su mu trebale pare za put u Italiju. Strpao je ratu u torbicu i upalio mašinu.

Na drugom kraju grada očajni bračni par takođe je dao gas. Zadubljeni u svoje muke krenuli su iz bolnice. Potpuno nesvesni kakvu im zvrčku sudbina sprema, motor i „jugo“ su se mimoišli na Pančevačkom mostu.

Lidija Savić je već počela da brine za rođaka kada joj je u pola jedan ujutru zazvonio telefon.



„Rođak mi je rekao da ide da odveze motor, samo da bi me kasnije okrenuo u gluvo doba noći. Nije znao za sebe! Rekao mi je da mu se tokom vožnje otvorila torbica i da su mu se dokumenta zajedno sa ratom za motor od dve hiljade evra razleteli na sred Pančevačkog mosta", priseća se Lidija koja je te večeri sa prijateljicom krenula da pomogne bratu.

„Podelili smo se u dve grupe. Drugarica i ja smo češljale jednu, rođak i drug suprotnu stranu mosta ne bi li našli novac. Idemo mi tako, kola jure oko nas, a mi tražimo. Prvo smo našle vozačku, sto metara ispred saobraćajnu, ali od para ni traga, kad ide ti moj rođak nama u susret i drži novčanicu od 50 evra. Samo nju je našao, a kada se onako nervozan sagao da pokupi nešto i ona mu je ispala! Tutnuo mi je besno u ruke i rekao ’evo tebi, vidiš da mi nije suđeno“, priseća se Lidija para koje je skoro zaboravila.

Motorista je u očaju shvatio da je ostao bez novca!
Baksuz je u očaju shvatio da je ostao bez novca! | Foto: Shutterstock (ilustracija)

A onda je mesec i po dana kasnije otišla kod frizera, u salon u kome joj radi prijateljica koja je znala šta se desilo one baksuzne noći na mostu. Njih dve su baš razgovarale, kada se ubacila komšinica koja se frizirala pored.

„Samo je odjednom počela da priča: nećete verovati šta mi se desilo pre neku nedelju. Ćerkici je pozlilo i muž i ja smo je hitno odvezli u bolnicu. U kreditima smo, jedva sklapamo kraj sa krajem. Još nam je samo to falilo. Vozimo sa mislima na svojoj muci i razmišljamo od čega ćemo teško bolesnom detetu platiti lekove kad nam se na šoferku zalepe pare! I to ne jedna novčanica, oblak para“, prepričava Lidija koja je iskolačenih očiju slušala obrt sudbine.

"Komšinica je ispričala da su ona i muž ukupno skupili oko 138.000 dinara. Rekla je da ih je Bog pogledao, a meni izlete - e, baš te pogledao, to su moje pare. Ženica mi je tad rekla da su pare već potrošili i da ne zna kako da mi vrati", otkriva za "24 sata" Lidija koja joj se samo nasmešila.

"Rekoh joj da ako je za zdravlje – neka je! Mi smo računali da te pare
nemamo i samo se nadali da ih je pokupio neki dobar čovek. I ja sam majka. Rekla sam joj neka ti je ćerkica živa i zdrava, ne vraćaj ništa", priča žena.

Nije svejedno bilo ni frizerki koja se zatekla pred susretom dve sudbine.

"Lidiji se u očima videlo da je zapanjena. Napetost je mogla da se opipa. Ne znam kako bih ja reagovala da se ta situacija meni desila, da li bih tražila pare nazad", priča frizerka Marijana V. koja je prisustvovala neverovatnom susretu, ali u prijateljicu nikada nije sumnjala.

"Uvek sam verovala da postoji neka pravda, a onda sam tome prisustvovala. Poznajem ljude koji su pronašli novac, to je divna porodica. Bračni par za primer koji brine o bolesnom detetu, a ceo kraj ih poštuje. Znala sam da će Lidija postupiti kao veliki čovek u vremenu u kome ima malo ovako lepih gestova", priča Marijana za "24 sata".

Čak je i baksuzni rođak koji je ostao bez dve hiljade evra blagonaklono reagovao.

"Od svih ljudi koji su mogli da nađu taj novac, našli su ga baš oni kojima je bio najpotrebniji. Drago mi je što je ispalo tako i ne žalim. Računali smo da te pare nikada nećemo videti i samo se nadali da su otišle u dobre ruke", priča dobročinitelj koji je želeo da ostane anoniman.

Pančevačkim mostom dnevno prođe na hiljade vozila. Neka su ugazila novčanice rasute po kolovozu. Neke su odletele u Dunav. Ali te noći u srcu Beograda rasejano je nešto mnogo vrednije od evra – ljudskost. A ona je neprocenjiva. Pa ma kako se menjao kurs.

Šta je to sudbina? Reč koja opisuje naše slutnje i neznanje.

pesma ::

Šta je to sudbina? Reč koja opisuje naše slutnje i neznanje.

Ne, vise je kao put jedan, cesta. Cesta bez raskrsnice tako reci. Nadje se poneki puta semafor pa stojis i razmisljas,ali kad se prebaci na zeleno, ipak kreces dalje istom cestom.

Sama reč "sudbina" zvuči zlokobno ,i pominje se najčešće kada se dogode veoma ružne stvari .
Više je se bojimo -nego što joj se nadamo ,mada ima i lepih raspleta ,recimo rečenica :
" A onda se desio sudbinski susret....." nekih ljubavnika ,recimo ,to je lep sudbinski obrt.
Možda nije najukusnije ,ali ....danas je u Nišu preminuo jedan pacijent  -koji ima 100 godina .
Dakle ,preživeo je sve ratove i nesreće koje su zadesile ovu zemlju ,pa i epidemije ,saobraćaj,ceo jedan vek  -i onda sa 100 godina ga "pokosi grip" .
I šta ljudi kažu ?
Sudbina (je tako htela)

Pa taj sa 100 vec bio jednom nogom u grobu samo trebalo nesto da ga pogura....sudbina bi bila da se ozenio...ahahahahah

Astra ::

Pa taj sa 100 vec bio jednom nogom u grobu samo trebalo nesto da ga pogura....sudbina bi bila da se ozenio...ahahahahah

Da znaš.Vidiš da je prošao sve ratove i elementarne nepogode.
 Naopako da se još oženio.  :D

Dolinac ::

pesma ::

Šta je to sudbina? Reč koja opisuje naše slutnje i neznanje.

Ne, vise je kao put jedan, cesta. Cesta bez raskrsnice tako reci. Nadje se poneki puta semafor pa stojis i razmisljas,ali kad se prebaci na zeleno, ipak kreces dalje istom cestom.

Hočeš reći da nam je sve negde zapisano, ono, idemo kroz život putem koji je za nas neko odabrao ranije? Biramo li išta na tom putu?
Biramo. Dakle, na neki način krojimo svoju sudbinu. A onda, ako verujemo u besmrtnost duše, u inkarnaciju i reainkarnaciju duše u telu, shvatamo da je sudbina u našim rukama, tj. izbor puta je na nama, pratiš put, ali isto tako gledaš i znakove pored puta. Ne mesečariš nego hodaš sasvim svestan i budan - odgovoran za ono što radiš. Gradiš svoj put.

Pa ne samo Hare Krišna nego i hrišćanstvo, al' ono prvobitno je govorilo o reinkarnaciji. Ako postoji reinkarnacija, onda svakako ima trunčica nečega u našim životima što možemo nazvati sudbinskim, drugi deo životnog kolača sami mesimo i iz'edamo. Učimo dok smo živi, a živimo dok...? Živimo.

Je li čovek biće nesposobno da se brine samo o sebi, treba li mu tutor?

pesma ::

Dolinac ::

pesma ::

Šta je to sudbina? Reč koja opisuje naše slutnje i neznanje.

Ne, vise je kao put jedan, cesta. Cesta bez raskrsnice tako reci. Nadje se poneki puta semafor pa stojis i razmisljas,ali kad se prebaci na zeleno, ipak kreces dalje istom cestom.

Hočeš reći da nam je sve negde zapisano, ono, idemo kroz život putem koji je za nas neko odabrao ranije? Biramo li išta na tom putu?
Biramo. Dakle, na neki način krojimo svoju sudbinu. A onda, ako verujemo u besmrtnost duše, u inkarnaciju i reainkarnaciju duše u telu, shvatamo da je sudbina u našim rukama, tj. izbor puta je na nama, pratiš put, ali isto tako gledaš i znakove pored puta. Ne mesečariš nego hodaš sasvim svestan i budan - odgovoran za ono što radiš. Gradiš svoj put.

Saobracajne znakove? Pa na mom putu recimo ima posebnih znakova, sad kod tebe i drugih su slicni ali i razliciti. Recimo na mom putu novi asfalt, kod tebe i drugih ima rupa itd.Ili shoder,sljunak. Et kao primjer pisem i mislim.

Uglavnom ima razlika izmedju pojedinaca sto se sudbine tice. Pitanje da li svatko od nas moze da bira svoju sudbinu, mislim da nemoze to nitko.

A recimo ono dijete u Africi koje se rodilo ima sasvim drugu sudbinu nego dijete koje se rodilo u Svicarskoj ili tamo ili vamo.
Sto se tice birnja, ima granica, jer ono sto ja zelim recimo ne uspjeva mi.Glavom kroz zid itd. na silu nemoguce nesto postici, osim ako ti je sudbina to odobrila, onda je moguce.

Kao primjer, htio sam drugaciji zanat da izucim, pokusavao sam na vise nacina i nije mi uspjelo, jer netko je rekao ili mislio NE, nemoze.

Uglavnom kako sam pisao u gornjem postu, za mene je sudbina put jedan koji nema raskrsnica.

Ipak sam sretan da stojim uopce na putu nekome, jer uvjek se mislim neki nemaju sansu da dobiju svoj licni put.

Dolinac ::

A recimo ono dijete u Africi koje se rodilo ima sasvim drugu sudbinu nego dijete koje se rodilo u Svicarskoj ili tamo ili vamo.

Da, to je istina nažalost, ima daleko manje šanse da uspe , u onom oficejlnom smislu,ono da se po merilima ovog sveta obogati, živi u blagostanju. Ali, sve zavisi, o kome se radi, kako i sam kažeš, sve je individualno. Nekome je za sreću potrebno malo, nekome previše(bilo čega).

Citat :

Sto se tice birnja, ima granica, jer ono sto ja zelim recimo ne uspjeva mi.Glavom kroz zid itd. na silu nemoguce nesto postici, osim ako ti je sudbina to odobrila, onda je moguce.

Razumem šta hoćeš reći, i meni se dešavaju takve stvari. Kako to da rešimo? Da obiđemo zid, da nađemo drugi put do ciljja? Učim takav način hodanja kroz život već neko vreme...

Citat :

Kao primjer, htio sam drugaciji zanat da izucim, pokusavao sam na vise nacina i nije mi uspjelo, jer netko je rekao ili mislio NE, nemoze.

I ovo te razumem, ja sam završila tamo nekakav elektrotehnički smer, a Tesla bi me se odrekao kada bi video šta danas radim.  

Citat :

Uglavnom kako sam pisao u gornjem postu, za mene je sudbina put jedan koji nema raskrsnica.

Ako je ima u globalu, onda je takav, a ako je ima samo na raskrsnicama, kada izaberemo smer, pa skrenemo, onda sami sebi biramo i sudbinu.  

Citat :

Ipak sam sretan da stojim uopce na putu nekome, jer uvjek se mislim neki nemaju sansu da dobiju svoj licni put.

Delim tvoju sreću, sretno ti bilo i dalje! :kisic1:

Citat :

Sto se tice birnja, ima granica, jer ono sto ja zelim recimo ne uspjeva mi.Glavom kroz zid itd. na silu nemoguce nesto postici, osim ako ti je sudbina to odobrila, onda je moguce.

Razumem šta hoćeš reći, i meni se dešavaju takve stvari. Kako to da rešimo? Da obiđemo zid, da nađemo drugi put do ciljja? Učim takav način hodanja kroz život već neko vreme...

Trud i strpljena moje iskustvo, onako zamisli vrata su zakljucana, ali kad -tad netko izadje kroz ta vrata. E sad,u tom momentu kad netko izadje kroz vrata..po trcis prije nego se zatvore i udjes. Ali moras biti jako uporan, onda je moguce postici svoj cilj.Moras uvjek biti spremna da ce netko izaci iz njih, prije ili kasnije.

Citat :

Ipak sam sretan da stojim uopce na putu nekome, jer uvjek se mislim neki nemaju sansu da dobiju svoj licni put.

Delim tvoju sreću, sretno ti bilo i dalje! :kisic1:[/quote]


Hvala! To i ja tebi zelim.

svi mi imamo pocetnu i zavrsnu tacku u zivotu, kao i neke smernice koje bi nas trebale voditi izmedju njih. s obzirom da je zivot ciklican i ima svoje vremenske periode od sedam godina, to bi se moglo tada nazvati kao neke raskrsnice. tada na tim raskrsnicama mi sami imamo pravo izbora hocemo li levo, desno ili u koso. odemo li u neki krivi smer, za koji cemo shvatiti nakon nekog vremena da je krivo tipovan, sudbina nas tada uzima u svoje ruke i nekim krivudavim i duzim, vlaznim i napornim preprekama vodi opet na onaj isti put sa kojeg raskrsca smo se krivo usmerili. tada opet tipujemo na koju stranu da krenemo jer odluka je uvek u nasim rukama ,na tim raskrscima i tada se suprotstavljaju dva nasa najveca rivala,srce i um. o nasim izborima ovisi hocemo li prije ili kasnije stici do raja ili pakla koji su odavno zapisani kao sudbina. na tom nasem zivotnom putovanju desavaju se situacije iz kojih ucimo i koje bi nas trebale sto prije i lakse usmeravati tj sudbinski voditi. u svakom slucaju za zivot moramo biti dobro naoruzani sa ljubavlju, strpljenjem, razumevanjem,postovanjem i uvazavanjem da bi mogli preskociti,preplivati,zaobici, izrovati i minirati sve svrsishodne prepreke.


ako ne ide po planu, ide po sudbini. ako ne ide po sudbini ide po zivcima i na kraju zavrsi se kod psihijatra

Ja mislim ono sto je bilo od nas prije nego smo se rodili, To ce biti od nas i posle smrti,,,a ovo u medjuvremenu mozemo nazvati kako god hocemo, kako kome odgovora,,,
Mozda da se covjek malo vise bavi sopstvenim postojanjem, jer kad bolje razmislim ni ta sudbina da nije mene ne bi mogla da "funkcionise", dakle, jednostavno ne bi postojala za mene jer me nema,,a Ja postojim apsolutno, a sudbina je pitanje za razmatranje,,,
Onda bi sudbinom mogli nazvati i To sto smo se rodili, nebitno gdje i nebitno kad, vec je To sudbina,,
Sudbina moze biti sve a moze biti i nista,,,bitno je baviti se sobom, a sve ostalo dodje i prodje,,,
Sve je sada i ovdje,,,sudbina moze biti tek talas u okeanu,,,mi smo okean,,
Sudbina moze biti cak i stav, a covjek nije stav, covjek je prije sudbine, u rodjenju i u smrti svi smo isti, tu nema podjela, tu moze da zaigra sudbina ili ko zna sta,,,
A moze bit' da se sve dogadja samo od sebe,,,teorija je mnogo, neke sadrze "tezinu" a neke ne,
Po meni najbitnije je da covjek "reaguje" SVJEZE ,,da zivi SVJEZE, da svoju energiju usmjerava tamo gdje ce se ONA Cistiti, ,,pa ce i sudbina (ili covjek) biti dobra-ar,,

Nemorate vjerovati u sudbinu ali mozda sudbina vjeruje u Vas.

Kako bi ovo nazvali vec sudbinom....
U avionu koji se srusio,bilo je 16 ucenika gimnazijalaca koji su izvlacili papirice,ko ce ici,jer ih je trebalo ici 40,a nije bilo mjesta u avionu.
Oni drugi su imali srecu ili ih je sudbina sacuvala...a ovih 16 su bar tada mislili da imaju srecu jer su izvukli ceduljicu da mogu sjesti u avion.