ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...

First topic message reminder :

Kolumne su gotovo najkvalitetniji deo dnevnih novina -pa hajde da ovde stavljamo one koje nam se učine zanimljivima , nevezano za autora ili temu .

Nedelja... Mihailo Medenica

Smernice za Deda Mraza

Dragi Deda Mraze, za razliku od prethodnih godina, ove ti pišem nešto ranije, koliko da se na vreme spremiš za dolazak u Srbiju. Naime, izdešavalo se mnogo toga za ovih 11 meseci, pa ne bih da te događaji zateknu nespremnog i zbune, jer ovde ludi svašta rade zbunjenima, a i u većini su, uglavnom grupisani u koalicije
Mihailo Medenica

Koalicija je inače politički korektan naziv za tešku dijagnozu - običnom narodu se u sličnim stanjima duha i svesti propisuje obavezna mera zadržavanja i lečenja, a „njima" koalicione terapije: naprednjačke, nazadnjačke, narodnjačke i demokratske, što mu u principu dođe isto oboljenje mozga, samo se leči različitim metodama... mada nema tu trajnog izlečenja.

Dakle, ove godine dolaziš (ako već odlučiš da svratiš) u državu Srbiju na čijem se čelu nalazi „prosrpski" predsednik, šta god mu to značilo?!

Dosad je bio protadićevski (dez)orijentisan, ali se nedavno deklarisao kao „prosrpski", zbog čega će najverovatnije morati ili da se izvini nekom, ili da objasni naciji u kakvom se to bunilu nalazi već dva mandata, ubeđen da mu se kabinet nalazi na Kriptonu, planeti koja je čovečanstvu dala njega i Supermena, s tim što ovaj drugi nije zaboravio da obuče kostim superheroja ispod odela, dok „prosrpski" nikako da ogrne plašt preko bratelke...

Inače, za koji dan njegovu stranku očekuju izbori za nove potpredsednike. Njih petoro. Najozbiljniji kandidati su Petrović, Pajtić, Šutanovac, Đilas i Ekrem Jevrić, ali Gospoda nikako da napusti „Farmu", što će možda dodatno prolongirati izbornu skupštinu u „prosrpskoj" stranci.

Navalio čovek na Vendi, k'o Mićun na dnevnice, pa to ti je...

Druga stvar, ako pušiš - zaboravi! Stupio je na snagu novi zakon, prema kojem smo obavezni da umiremo zdravi.

Dobro, i gladni, goli i bosi, ali aktivno gladan čovek ne ugrožava pasivno sitog, tako da glad još nije zabranjena. Naprotiv, ulaže se u njeno unapređenje, i prema nekim pokazateljima, naredne godine će u toj struci biti zaposleno još nekoliko desetina hiljada ljudi.

Hvala bogu da je broj sitih u opadanju, ne bismo znali kud ćemo sa njima.

Vodi računa šta nosiš u džaku - objavljen je rat tajkunima, a za tebe se pouzdano zna da si pohodio Srbiju i u vreme Miloševića, što ti se beleži i pamti.

Ne poriči, Deda, zna se da si zavidan imetak stekao u tim vremenima, i red je da nešto vratiš narodu.

Naravno, i Ivici onu fotografiju gde ste Sloba, on i ti u diskoteci „Madona", a Iva ti sedi u krilu, zatvorio oči i poželeo za Novu godinu: „Želim da ova izdajnička bagra nikad ne dođe na vlast - ne bih mogao da živim sa njima u istoj državi, a kamoli da vladam! Nemaju oni čoveka za „prosrpskog" predsednika, i tačka! E, da, voleo bih i novo koferče, staro mi se skroz raspalo"...

Usput, čuvaj se lovaca na glave - vitlamo Mladića za 10 miliona evra, pa nije nemoguće da te skembaju i isporuče - i ovako niko ne zna kako dotični danas izgleda.

Biće tebi „ho-ho-ho" u Sheveningenu, kad shvatiš da su te irvasi prodali. I Šainović pokušava da dokaže kako je samo bio dobri baštenski vilenjak, koga su na jednom od kongresa zavele strašne šumske vile...

Nego, kad već pomenuh irvase, der ove godine doleti s kravama, ako je ikako moguće.

U opasnom smo manjku s njima - kažu da smo ih pojeli i da mleka nema zbog naše proždrljivosti, a ne zbog ministra koji je ubeđen da pegazi postoje, i da ih je moguće pomusti kad slete na krovove zgrada...

Kao mali, izdržao je 18 minuta bez vazduha. Rekli su da neće imati posledica, ali...

Inače, za Mlađu se ne sekiraj, onaj problem je rešio sam.

Prodao je stari stančić, malo pomogla porodica, Keba pazario dve skupe pesme, Dulić mu vratio 300 dinara duga, Tomica zapretio ostavkom ako sva tri člana stranke ne daju po 100 evra, a i loš komšiluk je donekle oborio cenu kvadrata - pa mali konačno kupio stančić o kojem je maštao, kao i o cenzusu.

E, sad Toma nešto zateže - kao, neće kafenisati zajedno, niti pretakati kupus, niti će im se veš sušiti na istom suncu, ali dobro, leći će sve na svoje. Kod političara uvek legne...

To je ona bolest o kojoj sam ti pisao na početku - koalicija, ne bira ni gde ni kad udara, a ima iste posledice k'o šlog. Po narod, razume se!

Eto, to bi ukratko bilo to, za sada.

Pisaću ti još jedared krajem decembra, ko zna šta će se izdešavati.

Možda čak i rekonstruišu Vladu, pa otpuste višak portira?

A možda i obnove Kraljevo pre zime, pa se zemlja grohotom nasmeje 374. put, po Rihterovoj skali...

Mihailo Medenica

Breza ::

Hvala ti Samouka!

Odličan kolumnista.

Odlican tekst; e sad jos jedino da se procita, pa malo promozga, pa primjeni....

Papa, pivo, pička

Objavljeno: June 11th, 2011 | Kategorije: Nacional | 42 komentara| Slaven Hrvatin

Mi Hrvaaaaati smo dobar narod. Samo smo se nekoliko tjedana valjali ulicama i urlikali tražeći pravdu. Vlast, znajući s kim ima posla, rekla je policiji da ne izvlači pendrek jer će se bukači ugasiti i bez pomoći sa strane.

I bi tako. O čemu govore Hrvati dok piju kavu po deset kuna, što izgovaraju u mikrofon mladoj novinarki na cesti? Godinama ponavljaju isto: radimo a ne dobivamo plaću. Bolesni smo a ne možemo dočekati operaciju ili pregled. Djeca su nam diplomirala ali ne dobivaju posao. Hulahopke za bebu staru tri mjeseca koštaju pedeset kuna. Dječje cipelice tristo kuna. Izlet u London na koga po preporuci razrednika odlaze srednjoškolci, ne, nije to maturalno putovanje, samo skok do Londona na nekoliko dana, tri tisuće kuna. Nitko od roditelja ne pita zašto djeca moraju u London, koliku proviziju diže profesor…

Mnogi stari Hrvati imaju stare roditelje, nepokretne i teško bolesne. Starački domovi pucaju po šavovima, ako i uhvatiš krevet cijene se kreću od pet do dvanaest tisuća kuna. Djeca boravak starcima u domu plaćaju u zlatu a vlasnik doma osoblje ne plaća mjesecima. Medicinske sestre, čistačice, terapeuti, da bi riječ rekli.

Čemu se nadaju svi ti hrvatski glupani i glupače? Da će im lova kad-tad sjesti na račun? U Hrvatskoj? Odnosi sa bankama posebna su priča. Te nam institucije obučene u mramor, kamen i željezo preko svih medija nude tisuću mogućnosti kako izaći iz dužničkog pakla u kome ne bismo bili da nismo s njima imali posla.

Ali, kad uđeš u banku zatražiti pomoć čuješ sasvim drugu priču. Ne, ne može odgoda iako ste izgubili posao, ne, ne možete godinu dana plaćati samo kamatu dok malo dođete k sebi zbog skoka švicarca, mi zaista želimo pomoći štedišama koje su u frci osim ako te štediše nisu, poput vas, iznimka.

Ogorčena stranka u tim trenucima urlajući spominje teve emisiju “Potrošački kod”, jedini as koga sirotinja izvlači iz rukava. Novinari te emisije bore se poput lavova za pravdu i istinu i trebali bi biti pravi strah i trepet za sve hrvatske lopine.

Ipak, banke se previše ne uzbuđuju. Sve hrvatske televizije žive od njihovih reklama. Što preostaje Hrvatima? Neki se hvataju pištolja, krenu u banku u kojoj nemaju kredit pa ukradenim novcem plate dug u onoj u kojoj imaju. Drugi prodaju gram marihuane i dobiju pravo na dvogodišnu besplatnu hranu i krov nad glavom. Uz puni pansion Hrvatu ili Hrvatici osiguran je i liječnik do koga može u zatvoru doći brže nego na slobodi, psiholog, psihijatar a, ako ti se smiluju bivši pajdaši i zatvorski čuvari, bez veće frke možeš i do droge.

Koliko tema za hrvatske medije. Novinarima nikad nije bilo lakše. Još pred samo nekoliko godina morali su ispod omiljenih mostova danima čekati da neko siroče skoči u hladnu vodu da bi skončalo. Već idućeg jutra fotografija bi mu osvanula na naslovnici majčinog omiljenog lista.

Danas se sve promijenilo nagore. Drastično. Toliko se ljudi ubija, svaki je most omiljeni most, novinari ne stižu snimiti sve utopljenike, one koji su si uvalili zlatni šut ili cijev pištolja u usta. A ljudi koji su nekad s velikim užitkom u crnim kronikama gledali mrtvace na obali rijeke danas ne čitaju ni novine koje im se besplatno nude u kafiću. Znaju da već za koji tjedan u njima može osvanuti fotografija njihovog mokrog leša. Ako, poput mene, žive u Primorju ili u blizini duboke rijeke.

Naravno da često na dalekoj pučini plutaju i novinarska tijela. Plaće su sve manje za stalno zaposlene, oni koji imaju ugovor povremeno dobiju pola od onoga što su ugovorili, a novinarima honorarcima sasvim je normalno da rade poput stoke a ne dobiju ni lipe.

I oni šute. Raspadaju se redakcije, ostaju novine koje ne liče ni na što, tiraži padaju jer vlasnici misle da novini ne trebaju novinari nego samo oglašivači. A oglašivačima trebaju novine koje neće pisati kako varaju radnike, koliko zarađuju na lihvarskim kamatama, u kakvoj su sprezi sa političarima i sudstvom.

Ovom bi zemljom vladalo totalno beznađe da nam nije došao papa. Država se smilovala, odriješila praznu kesu i iz nje izvukla četrdesetak milijuna kuna. Previše je ali ljude veseli. Neke. Ne vole baš svi gospodina u dizajnerskoj odori optočenoj zlatom. I nije im se svidio doček.

Mladi su bili odjeveni u dresove na kojima je pisalo Benedikt XVI, mahali su šalovima i drali se kao da su na utakmici Hrvatski dragovoljac – Cibalija. Neki, očito drogirani pop, dirigirao je nekom očito napušenom zboru. Svi su mrdali tijelima i kesili se ali to nimalo nije ličilo na ono što crnci rade u svojoj crkvi kad su posebno nadahnuti iako je organizatoru vjerojatno to bilo na umu.

Zašto nam to rade? Papa je samo čelnik zločinačke organizacije koja dvije tisuće godina ubija, krade, siluje i budalama koje sve to plaćaju obećaje carstvo nebesko. Da smo bili pametni mogli smo ga u nedjelju locirati, uhititi i transferirao u Hag. Bijedne smo kukavice. Svojim gospodarima stalno poručujemo kako nas ne mogu toliko mučiti koliko mi možemo izdržati.

Ili se varam? Možda svi oko mene uživaju u svojim životima upravo onakvima kakvi jesu? U ulici u kojoj živim naletjela sam na tri jumbo plakata, stoje jedan pokraj drugoga. Na jednome je Papa, na drugome se cere dečki sa pivom u ruci, na trećem je gola cura. To je odgovor? Hrvatima za sreću trebaju samo tri p? Papa, pivo, pička.

Objavljeno 7.6.2011. u Nacionalu.

ZLOĆE I POVRĆE

U očekivanju falusa

Da bi horor bio potpun, dvojica bez falusa okružena su dečkima bez falusa kojima falus može skočiti samo ako ih izabere jedan dečko bez falusa kome će narasti falus ako mu se pridruže oni bez falusa. Kužite koja je to strašna frka?

[You must be registered and logged in to see this image.]


Tko su političari? To su lopovi kojima izborna pobjeda daje pravo da nekažnjeno kradu i varaju. Ne idem na izbore, ali znam kako to izgleda, vidjela sam na teveu. Uđeš u zadružni dom, nekim ljudima nešto pokažeš, onda oni tebi daju listić, sakriješ se iza velike krpe da te ne bi netko vidio, ali ne upotrijebiš papirić nego zaokružiš voljeni broj. Možda su glasači sretni ljudi, njima se jednom u četiri godine nešto dešava. Dobitnici piju pivo, pjevaju veselu pjesmicu Mi smo Njegovi, On je naš, brišu suze radosnice s ljubičastih lica. Gubitnicima je strašno. U nedjelju uvečer na svojim ekranima gledaju sretnu njušku mrskoga vođe, porculan u ustima pobjednički blista, iza širokih leđa talasaju se baloni gadne boje, i još gospodin pokazuje palčinu. Do ovih izbora bila sam mirna žena. Moji nikad neće izgubiti, njihovi nikad neće pobijediti. Treba samo izdržati predizbornu frku. Ne kažem da je bilo lako. U moj je grad ušetala političarka iz Zagreba. Stala je nasred Korza, u ruci je držala pletenu košaricu, u košarici slatkiši i voće. Mi prolaznici bili smo bolesna bakica. To nije ugodan osjećaj. Ženkica je dijelila darove i vučji se smiješila. Strašno je kad Crvenkapica proguta vuka. Uznemiravali su me i mužjaci. Urlali su kroz megafone i obećavali mi veću mirovinu, rano otkrivanje raka u sisi i crijevima, otvarali su ceste i tunele i grlili se s radnicima Bosancima, Turcima i Rumunjima koji su glumili Hrvate pod šljemovima. U predizborno vrijeme čitava Hrvatska pleše. Plešu dječica u vrtićima, plešu starci u staračkim domovima dok opušteno kakaju u pelene, plešu šarene manjine u svojim novookrečenim kulturnim domovima, vesele se Srbi, Romi, Česi, Mađari i ratni zločinci jer svi oni mogu birati i biti birani.
Bila sam uvjerena da će frka trajati mjesec dana, a onda ćemo saznati tko je pobjednik. A to može biti samo jedan. Ili visoki, jaki gospodin koga javna televizija otvoreno naziva najvećim Titom poslije Tita, ili onaj drugi, mlađi, kome će javna televizija javno pušiti tek kad pobijedi. Jedva sam čekala da ugledam uobičajenu frku: pijani podanici velikoga vođe tule, krhki teve voditelj svršava, kamermani viču, mjesta, mjesta, teve reporterke se vlaže dok mikrofone guraju u usta mokrom Mužjaku. I željela sam, ah, toliko sam željela, ugledati bilo čiju uzdignutu palčinu koja će preko noći isključiti sve megafone, zaustaviti šarene autobuse, zaključati ustanove u kojima u smradu i besparici skapavaju stari i maleni. Palac, palac hoću, neću mamografiju, neću rektoskopiju, palac, palac mi dajte, vrištalo je moje tijelo u nedjeljnoj noći. Uzalud. Toliko je dana prošlo, tresem se od užasa. Nigdje Vođe, nigdje palca. Što sam bogu skrivila? A onda sam shvatila, ja uopće ne znam što to znači kad ti pobjednik na izborima pokaže palac. Pitala sam okolo, nitko pojma nije imao. Srećom, jučer mi je jedan euforični manjinac, siguran da će ovih dana postati ministar kulture, obrazovanja i športa, poklonio knjigu “Rečnik simbola“ autora Alena Gerbrana i Žana Ševalijea, Izdavačka kuća Stylos iz Beograda. Nemojte mene pitati zašto Srbi Ševalije pišu Ševalije. Da li su tu knjigu preveli Hrvati? Ako jesu, zašto je nigdje nema?

U toj knjizi piše da je palac “falusni simbol“. Ne znate što je to “falusni simbol“? Čitajte sa mnom: “Simbolika falusa ima značajnu ulogu u jevrejskom predanju, kao uostalom i u svim drevnim predanjima. On je, kao nekakav stub, istovremeno temelj i mesto ravnoteže između neba i zemlje. Zbog povezanosti mikrokosmosa sa makrokosmosom, zemaljskom delovanju pravednika je pandan kosmička energija. Prisutnost ili odsutnost pravednika na zemaljskom nivou učvrstiće ili poljuljati temelje između neba i zemlje. Isto tako se falus ukruti ili opusti, u zavisnosti od toga da li ima ili nema energije. A život počiva na falusu, kao svet na stubu. Prema Galenovom mišljenju, koje će prevladavati tokom celog srednjeg veka, seme potiče iz mozga i spušta se leđnom moždinom. Zbog toga falus simbolizuje istok, Levant, mistični istok, mesto i izvor života, topline, svetla. Naziva se i sedmim čovekovim udom: on je centar oko kojeg se granaju noge, ruke, kičma kroz koju teče seme, i glava u kojoj nastaje seme. Prema Seferu Jeriru, falus nema samo stvaralačku funkciju nego i funkciju uravnotežavanja na planu struktura čoveka i poretka sveta. Upravo zbog toga se taj sedmi ud, činilac ravnoteže u strukturi i dinamizmu čoveka, povezuje sa sedmim danom stvaranja, danom odmora, te sa pravednikom koji ima ulogu da podupire i uravnotežava svet. Falus u različitim predstavama prikazuje stvaralačku snagu i poštuje se kao izvor života.“

Mislite da je ovaj citat predugačak, nejasan i da sam mogla i bez njega? Ne slažem se s vama. Vi morate znati kolika me želja lomila dok sam one tužne nedjelje čekala ukazanje muškarca koji će mi nakon toliko muka kroz koje smo prošli proteklih tjedana pokazati palac i unijeti mir u izbezumljenu dušu i drhtavo tijelo. Na svoj užas, ugledala sam d v a muškarca. Uzalud su moje oči tražile kvrgu među nogama jednoga od njih. Da bi horor bio potpun, ona dvojica bez falusa okružena su dečkima bez falusa kojima falus može skočiti samo ako ih izabere jedan dečko bez falusa kome će narasti falus ako mu se pridruže oni bez falusa. Kužite koja je to strašna frka? Oni koji preko televizije prodaju čeličnu tavu u kojoj možete istovremeno ispeći sedam hljepčića uvijek kažu, ali to nije sve. I nije. O tome kojem će se od dvojice hrvatskih najmoćnijih muškaraca ukrutiti falus odlučuje treći koji je u ovoj priči trebao biti bez falusa, ali on ipak, samo za potrebe ovih izbora, sjedi u svom dvorcu s kolcem među nogama. I razmišlja. I razmišlja. Nesretna sam. Očajna. Dokle ovako? Baš nemamo sreće, mi građani. Od hrvatskih političara ni kurac ne možemo dobiti u obećanom roku.


Vedrana Rudan - Nacional


A nešto ni mi nemamo konja za trku. :rlol:

Književnica i kolumnistikinja Vedrana Rudan napisala je u svojoj poslednjoj kolumni otvoreno pismo papi Benediktu XVI. Prenosimo vam kolumnu u celosti.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Popularna književnica poznata je po svom britkom jeziku, a tokom svoje karijere nije se plašila da izgovori sve ono što joj okupira misli Hrabro i upečatljivo, Vedrana Rudan je i ovoga puta napsiala šta joj je na srcu.

Prenosimo vam kolumnu sa njenog bloga ”Kako umreti bez stresa” u celosti.

Dragi Papa!

Ne bih Vas gnjavila da nisam dobila otkaz. Bilo je ovako. U petak u 21.30 zazvonio mi je mobilni. Urednik Nacionala. ?! Smrzla sam se. Znala sam šta me čeka ali zašto ovaj put? Nije bio precizan, rekao je da mi se zahvaljuje na saradnji, da je većinski vlasnik Nacionala gospodin Harald von Seefried “konzervativan”, nešto o “vređanju verskih osećanja” ili tome slično, njemu je žao, pa me lepo pozdravio.

Danas je ponedeljak. Tri dana i tri noći ne spavam, ne jedem, vrtim u glavi svoje tekstove, a onda shvatim, gospodin Harald von Seefried je gospodar moga života vrlo kratko…Jes! Zadnji tekst. Tu leži problem. Vi ne čitate Nacional zato moram citirati samu sebe. “Papa je samo čelnik zločinačke organizacije koja dve hiljade godina ubija, krade, siluje i budalama koje sve to plaćaju obećava carstvo nebesko.” I još sam dodala da bi Vas trebalo strpati u Haag.

Doduše, za Index sam bila preciznija, rekla sam da biste tamo trebali odsesti u lošijoj ćeliji od one u kojoj je Mladić jer su i Vaši zločini veći. Mislila sam na zapovednu odgovornost, nisam čula da ste nekoga lično ubili, opljačkali hrvatski budžet ili silovali dečaka u Bostonu. To su činili i čine Vaši momci.

Gde sam pogrišila? Da li Katolička crkva krade, vara, laže, manipuliše, obmanjuje… Imate milione koje ne nameravate udeliti sirotinji kojoj obećavate platu, socijalno i zdravstveno tek kad umre od gladi. Sveti Oče, na nogama nosite crvene prada cipele kakve sam i ja nameravala sebi da kupim ako poživim i ostanem da radim u Nacionalu.

A vidite me danas! I mene cipele na nebu čekaju. Sveti Oče, što je moj greh moj preveliki greh? Setite se koliko su Vaši velečasni širom sveta potucali nevine dečice, koliko je ljudi pobijeno u krstaškim ratovima, koliko su neke pape imale dečurlije… A naši popovi, to možda ne znate, u ovoj sirotoj zemlji u kojoj stotine hiljada ljudi ostaje bez posla, grade dvere od oniksa, na Trsatu ne izdaju račun kad prodaju gipsanu Majku Božju…

Da tako nešto učini ženica koja radi u trafici držala bi glavu u kontejneru čitav dan, a ne samo kad odradi smenu. A to što sam napisala da biste morali u Haag, ako mislite da sam preterala setite se da ste Vi lično Vaša Milosti, tako pišu svi svetski mediji, štitili pedofile u svojim redovima, selili ih iz župe u župu kao da silovanje dece nije zločin, po meni za u Haag, nego otkačeni način opuštanja neprihvatljiv zlobnim nevernicima.

Sveti Oče! Ovo me ne može opravdati ali ću Vam ipak napisati. Najpre je moja izjava glede Vaše Svetosti izašla na Indexu. Nećete verovati, 841 ljudi je napisalo da im se moje teze sviđaju. Proverila sam. Niko od njih nije dobio otkaz. Mislite da je to fer?

Doduše, jedno dve stotine ljudi je u komentarima napisalo da sam kurvetina, da me treba j….., spaliti, raskomadati, ali to su katolici pa im opraštam. I na mom fejsu su me mnogi pohvalili. Ne, nemam ja toliko rodbine. Vaša Čistosti! Ovako bez posla, osjećam se k’o peder na Splitskoj rivi. U pooomooooć!

Čitam ovih dana kako ste jednu ciganku koju je Berlusconi nameravao poterati u p….m……., neka Vam prevedu, pogladili po licu pa je zato Berlusconi neće dati umlatiti. Suze su mi na oči došle. Zato Vam, Vaša Premilosti, i pišem. Moj gospodar Harald von Seefried, naši mediji pišu, “po nacionalnosti Nemac”, kao da je to bitno, dao mi je otkaz čim je postao vlasnik Nacionala i moje sudbine.

Ja Vas molim da Vi, naravno uz Božju pomoć, učinite nešto da mi gore spomenuti gospodin istom brzinom i plati ono što mi je ostao dužan. Nadam se da ne očekujem previše od Vas, Sveti Oče.

Hvaljen Isus i Marija, Vedrana Rudan

Jun 13, 2011 l [You must be registered and logged in to see this link.] l Autor: vedrana Rudan, [You must be registered and logged in to see this link.]


Obožavam njenu hrabrost i britkost, toliko je svoja da ne preza
ni od koga i ni od čega.!

Zloće i povrće

Kad starci crkavaju

'Dječica' s računa svojih roditelja ne smiju dignuti ni lipe, iako nemaju čime plaćati dom. Centri onemogućavaju djeci osamdesetogodišnjih biljaka da dignu novac s njihovih računa dok ne dokažu da su njihove namjere časne. Provjera namjera zna potrajati, a dom se plaćati mora

Siroče sam. Oca mi je bog uzeo u osamdeset i devetoj, u bolnici. Tamo je bio petnaestak minuta. Majka je imala manje sreće. Umrla je u najstrašnijim mukama u jednom od najskupljih staračkih domova u Hrvatskoj. Bila je jedva pokretna, preživjela je moždani udar. Stalno se žalila na strašne bolove. Liječnik u domu proglasio ju je depresivnom i propisao joj prozac. To smo posebno platili. Prijepodnevno hodanje uz pomoć terapeutkinje bilo je uključeno u cijenu, 12 tisuća kuna mjesečno, poslijepodnevno se plaćalo dvije kune po minuti.

LIJEČNIK JE NJENE bolove nazivao “fantomskima” i jako se čudio što prozac nikako da pomogne. Slijepo sam vjerovala liječnicima. Svoju sam majku držala luđakinjom koja ne zna cijeniti to što mi zadnje pare trošimo da bi ona ležala u velikoj sobi s televizorom, televiziju nije gledala, i ogromnim kupatilom, bila je u pelenama. Između dva urlanja molila nas je da joj skratimo muke. Mrzili smo je. Držali smo da je nezahvalna ta nama strana starica koja ne cijeni činjenicu da živi u zgradi okruženoj parkom, ptice pjevaju, a osoblje oko nje skače obučeno u ružičasto. Triput dnevno premazivali su je raznim mastima, koža joj je bila u savršenom stanju, za ostalo ih uopće nije bilo briga. Stara sam i sve mi češće pada na pamet kako ću i ja skončati u nekoj, sigurno manje glamuroznoj, ustanovi u kojoj će se o meni brinuti nepoznati ljudi.

VJEROJATNO NI JEDNOJ inspekciji ne pada na pamet kontrolirati što se dešava starcima u raljama krvopija. Živimo u svijetu koji misli da je mladost vječna, a stare samo siromašni, zli i nepotrebni. Svaka smrt isušenih građana za državu je čist dobitak. Ni ja, iako nimalo mlada, nisam svoju majku doživljavala kao biće koje pati, nego kao stvorenje koje nas svojim afektiranim urlanjem izluđuje. Dan prije smrti mojoj su majci otkrili metastaze na kostima. Sva njena urlanja, to smo sa grozom shvatili, nisu bila posljedica “depresije”. Sat prije smrti ipak je dobila morfij. Smrt moje majke proganja nas iz dana u dan. Čitav život osjećat ćemo se krivima što smo je prepustili na milost hrvatskom mračnom tržištu nemoćnima i starima. Priče oko staraca znaju biti i drugačije kad u njih uskoče, primjerice, centri za socijalnu skrb.

ONI SE UKAŽU uvijek kad starci imaju love, a ostaju bez razuma. Tada “bogate“ djedove i bake “štite“ od “gramzive“ dječurlije u pedesetima. “Dječica“ s računa svojih roditelja ne smiju dignuti ni lipe, iako nemaju čime plaćati dom. Centri onemogućavaju djeci osamdesetogodišnjih biljaka da dignu novac s njihovih računa dok ne dokažu da su njihove namjere časne. Provjera namjera zna potrajati, a dom se plaćati mora. Država ne pomaže, jer država, to su centri za socijalnu skrb. Dok oni nađu vremena da milostivo potpišu kojekakve suglasnosti, prolaze dani i tjedni u kojima prastara djeca, zatečena bolešću roditelja i ubijena od brige i besparice, muku muče kako naći nekoliko tisuća kuna mjesečno. Preklinju centre, mole, prose... Uzalud. Uvijek se nađe neki susjed ili netko od rodbine tko piše centru da su sin i kći zločinci koji su mami, dok je bila pri sebi, bili najveći neprijatelji. Zato centar mora biti oprezan. Majka koja nema veze sa životom, ali jest živa, ima stan, ušteđevinu, mirovinu, zašto bi zla kći i još gori sin imali nešto od toga dok je centar u punoj snazi? Dječurlija u šezdesetoj diže nenamjenske kredite uz lihvarske kamate da bi platila preskupi dom u kome se vrlo često štakori osjećaju bolje od nepokretnih baka i djedova. Starcima se dobro ne piše ni kad leže u nekoj od naših bolnica, a imaju stan ili kuću. Na intenzivnu njegu provaljuju časne sestre i popovi koji s njima, potpuno nepoznatim i neprisebnim ljudima, uz pomoć liječnika i notara potpisuju ugovore o doživotnom uzdržavanju. Djeca takvih nesretnika koja najčešće žive izvan Hrvatske doznaju da su ostala bez svega kad im više ni najbolji odvjetnici ne mogu pomoći. Bešćutna smo zemlja u kojoj starci umiru gladni, prljavi i bolesni, prepušteni na milost i nemilost lopovima širokoga spektra. Nisam jedina od meni bliskih ljudi koja sam, gledajući vrištavu majku u prestrašnim bolovima, živjela u hororu. Moj prijatelj upravo muku muči kako jednom od centara socijalne skrbi dokazati da nema love i da i on i sestra imaju pravo dignuti novac s računa svoje dementne majke. Uzalud. Netko je nekome u centru rekao da su to dvoje zločinci koji žele pokrasti polumrtvu majku pa sada oni od svoje djece kradu da bi baki platili dom.

ZAŠTO NITKO ne strpa u zatvor krvopije u crkvenim mantijama koje se šunjaju po domovima i bolnicama i otimaju od bespomoćnih staraca nekretnine? Kad ćemo doznati istinu o našim centrima? Kome da se obrati starčad kojoj senilni roditelji trunu u domu, a ona im ne može platiti ni pelenu? Je li rješenje u gušenju jastukom bespomoćnih staraca, koji od života imaju ušteđevinu i djecu, a zapravo nemaju ništa osim posranih pelena među tankim nogama?

MAJKA ME MJESECIMA prije smrti preklinjala da je ubijem. Nažalost, u mom slučaju to je bilo nemoguće. U ustanovi gdje je ona ležala mnogo se potrošilo na kamere koje su pratile događanja u svakoj sobi. Ali se zato štedi na ljudima koji tamo rade. Već tri mjeseca nisu dobili plaću.

Vedrana Rudan-Nacional


Apsolutno identično stanje sa odnosom prema starima u Srbiji verovatno je slučajno a možda i nije... možda smo svi ista roba samo drugo pakovanje. Ili još nemamo srpsku Vedranu Rudan da nam napiše i pljune po svemu što i jeste za pjuvačku!?

Buka-online magazin za online mislioce


Dežulović: Lud je lud, al sud je sud


Autor: Boris Dežulović
Objavljeno: 20.02.2011 u 10:19

Da sam ja advokat Republike Hrvatske pred međunarodnim sudom, kao što hrvatski advokat nisam niti mi pada na pamet biti, i da moram Hrvatsku braniti od tužbe za obeštećenje članova obitelji onih Srba kojima je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj oduzeta sva imovina, ili im je u jasenovačkom logoru pobijen sav bliži rod, ja bih kao svjedoke obrane pozvao suce Okružnog suda u Banjaluci, a kao krunskog među njima pozvao bih gospodina Slobodana Radulja, sudskog vještaka za pitanja državnog terora, u slobodno vrijeme pravobranioca Republike Srpske.


- Gospodine Radulj - pitao bih ga teatralno - vi ste pravnik, zar ne?

- Da, moglo bi se tako reći - odgovorio bi gospodin Radulj sa superiornom ironijom.

- Vrlo dobro - sad bih se teatralno okrenuo prema poroti. - Objasnite nam, kao pravnik, imaju li žrtve ustaškog terora pravo na obeštećenje od hrvatske države?

- Ne, naravno - odgovorio bi s nadmoćnim, autoritativnim smješkom Slobodan Radulj. - Ne budite smiješni.

- Ne ljutite se na nas, mi smo ipak juristički laici - nasmiješio bih se sad i ja. - Možete li nam, molim vas, to objasniti?

- Vidite - namjestio bi se pravobranilac RS u ekspertski položaj i poklopio dlanove vrhovima prstiju - tokom ratnih sukoba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj su normalno radili i sudovi i tužilaštva, tako da je tužba za pravičnu nadoknadu ljudskih i materijalnih gubitaka mogla biti podnesena u tom periodu. No, ona je podnesena tek mnogo kasnije.

- Razumijem - klimnuo bih glavom. - Ukratko, Srbi pobijeni u logoru "Jasenovac" mogli su podnijeti tužbu nadležnom sudu NDH u vrijeme kad su navodno ubijeni, dakle najkasnije do 1945?

- Do maja 1945, preciznije. To je normalna i uobičajena pravna procedura.

- Optužba, međutim, tvrdi da su Srbi u NDH ubijani upravo po zakonima te marionetske države.

- To je, naravno, točno - blago bi se iznervirao gospodin Radulj. - Maloprije sam vam rekao da su tokom ratnih sukoba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj normalno radili i sudovi i tužilaštva.

- Ali ako su Srbima životi i imovina oduzimani po zakonima NDH - pravio bih se sad i glup - jesu li oni mogli vjerovati u pravnu državu i žaliti se istim sudovima koji su im oduzimali imovinu i sudili ih na smrt?

- Naravno. Činjenica da su ti sudovi Srbe osuđivali na smrt ili im oduzimali imovinu po tadašnjim zakonima, bjelodano jasno govori da su ipak poštivali zakone i da je NDH bila pravna država.

- Hvala - napravio bih dramsku pauzu, pa se okrenuo prema svjedoku. - Oprostite, još samo jedna stvar.

- Izvolite?

- Gospodine Radulj, vi ste po nacionalnosti...?

- Srbin.

- Hvala - okrenuo bih se podrugljivo prema zastupnicima otužbe. - Nemam više pitanja.

Tako bi gospodin Slobodan Radulj pred sudom autoritativno pokopao tužbu rodbine oštećenih Srba. Krv nije voda, al' sud je sud, tu su paragrafi, pa zagrabi, nek' isto je i đavolu i đakonu. A pošto bi proces pred međunarodnim sudom išao po anglosaksonskom pravu, pravobranilac Republike Srpske bi kao presedan iz arhiva izvukao predmet "Islamska zajednica Bosne i Hercegovine protiv Republike Srpske", slučaj koji je ovih dana dobio epilog na Okružnom sudu u Banjaluci, koji je poništio prvostepenu presudu zbog rušenja svih šesnaest džamija u tom gradu 1993. godine i odbio odštetni zahtjev Islamske zajednice BiH u visini od 64,7 milijuna maraka, potvrdivši stav Pravobranilaštva Republike Srpske da je presuda Osnovnog suda bila "zasnovana na pogrešnoj primjeni materijalnog prava".

Što to točno znači, pojasnio je Slobodan Radulj, pravobranilac RS: "Tokom ratnih sukoba u Banjaluci su normalno radili i sudovi i tužilaštva, tako da je tužba Islamske zajednice za rušenje šesnaest banjalučkih džamija mogla biti podnesena u tom periodu, no ona je podnesena tek sedam godina kasnije."

Je li to sve? Ne, naravno, ne budite smiješni. Osim što je zastarjela, tužba IZ je bila i krivo adresirana, objašnjava pravobranilac RS namjestivši se u ekspertski položaj i poklopivši dlanove vrhovima prstiju: "Islamska zajednica nije ni mogla tužiti Republiku Srpsku, jer RS je entitet, već isključivo BiH kao državu!"

Ne znam što će na ovu hladnu pravnu argumentaciju reći Milorad Dodik, kojemu je jednom jedinom rečenicom njegova pravobranitelja Republika Srpska ostala bez atributa države i vraćena u ustavno pravni poredak Bosne i Hercegovine, ali znam što bih rekao ja, barem da sam, kako rekoh, advokat Republike Hrvatske. Ili, štajaznam, Republike Kosovo. Na primjer: "Zbog rušenja manastira na teritoriju Kosova i Metohije Srpska pravoslavna crkva ne može tužiti kosovske vlasti, već isključivo Republiku Srbiju kao državu!" Bilo bi zabavno. Tim više što se meni, za razliku od gospodina Radulja, živo jebe što bih se tim stavom narugao i srpskim i albanskim državotvorcima.

Gospodin Slobodan Radulj se, međutim - za razliku od mene - uopće ne zajebava. On mrtav ozbiljan misli da je Republika Srpska samo mali, folklorni entitet koji nikakve veze s rušenjem džamija nema i da su tamošnji muslimani mogli i morali tražiti pravdu na sudu još 1993, dok su nebom nad Banjalukom letjele džamije, da su "tokom ratnih sukoba normalno radili i sudovi i tužilaštva" i da je "tužba Islamske zajednice za rušenje šesnaest banjalučkih džamija mogla biti podnesena u tom periodu". Pravi se lud pravobranilac Radulj, pa se živ snebiva kako muslimani, koji su se po cijele dane izležavali u logorima ništa ne radeći, baš ništa, nisu odvojili petnaest minuta da sastave tužbu zbog rušenja banjalučkih džamija. Lud je lud, al' sud je sud.

Blažen u svojoj patriotskoj ekspertizi, Slobodan Radulj niti vježbajući svoj čvrsti stav pred ogledalom nije pretpostavio da bi ga neki pravni laik mogao pitati zašto onda banjalučki sudovi i tužilaštvo, ako su zaista i u vrijeme rata "normalno radili", nisu ni tada ni kasnije, u ovih šesnaest godina "normalnog rada", optužili i osudili nijednog jedinog počinitelja džamijocida u Banjaluci. I zašto Tužilaštvo RS u svih tih šesnaest godina nije zbog rušenja šesnaest banjalučkih džamija tužilo državu Bosnu i Hercegovinu.

To je zato što pravni laici ne razumiju pravo. Ako je, naime, pravosuđe Republike Srpske "normalno radilo", ako su se dakle poštivali zakoni, a džamije su srušene, ako nitko za to nikad nije odgovarao i ako je tužba za obeštećenje neosnovana, jednostavnom se pravnom logikom dolazi do pravosnažnog zaključka da su džamije srušene - po zakonu. Da ne bi ispalo da se to opet ja zajebavam, pozivam za svjedoka nekadašnjeg potpredsjednika banjalučke općine Vitomira Popovića, koji je onomad izjavio da su džamije "uklonjene" zato što je to bio jedini način da se "manjina nauči da poštuje srpski zakon".

A može i ovako: "Ako smo i strijeljali, radili smo to na temelju zakona. Ja vam samo kažem da je funkcionirala pravna država."

Eh, da: to nisu ni Radulj ni Popović rekli, to su riječi trećeg svjedoka - Dinka Šakića, uglednog hrvatskog pravnika, u slobodno vrijeme upravitelja logora "Jasenovac".

Gospodine Šakiću, hvala, nemam više pitanja.

Nezavisne novine

Samouka ::

folklorni entitet koji nikakve veze s rušenjem džamija nema i da su tamošnji muslimani mogli i morali tražiti pravdu na sudu još 1993, dok su nebom nad Banjalukom letjele džamije, da su "tokom ratnih sukoba normalno radili i sudovi i tužilaštva"

Nisu ljudi imali kad pokusavajuci da nagule iz vlastitih kuca koje su letile u zrak u isto vrijeme, hence kao moja.

Ovo je sve bullshit; trla baba lan...Bilo, desilo se, hocu svoje nazad, i ne ponovilo se.
Ali problem izgleda nastane kad neko hoce ono sto je njegovo, ma gdje to bilo.

Dobro veče Srbijo, dobrodošla u apokalipsu!

Spisateljica opšte prakse – čiji je besprizoran nedostatak funkcionalne sive mase Tvorac nadomestio ekskluzivnom lokacijom haute cotoure u centru grada – ponovo kontaminira srpsko medijsko nebo koje je davno prestalo da broji svoje ožiljke.

Atraktivnu Vrbašanku čija je profesionalna orijentacija isključivo obožavanje prvog lica, ugostilo je poznato uštogljeno voditeljsko lice. Dok čarobnog holivudskog osmeha učestvuje u primopredaji prazne slame u još jednom najgledanijem talk show-u na ovim prostorima (ne onaj gde se dele suhomesnati proizvodi i preparati protiv opstipacije!), glamurozni otpad domaće estradne scene iznova nas podseća da je eksponiranje plitkosti postalo univerzalna moneta. Da parafraziram Isusa: blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo srpsko.

Aktuelna gospođa i ovog puta potvrđuje sopstveni modni monopol nad međunarodnom zajednicom, bacajući nam u lice statistiku da je “dvadeset ljudi došlo iz inostranstva da bih gledali njenu reviju”, dok je dotična sa vlasnikom Megatrenda “beligno” razmenjivala “ovlaž” poljupce. Jedan u nizu vrcavih egocentričnih hvalospeva presekla je informacijom o edukaciji: izgleda da će Srbija kroz nekoliko meseci postati bogatija za još jednog svršenog postdiplomca! Ipak, svi su izgledi da će sveprisutna lejdi knjigu morati nakratko da ostavi po strani. Ne, ne približava se novi happening u popularnim “Hemptonsima” – ovoga puta planetarno odjekuju svadbena zvona ćerke naše žene-majke-kraljice. A pošto bi bilo krajnje neumesno i neprofesionalno da uopšte pominjem da će mladenci tradicionalno uložiti natčovečanski napor u pokušaju da najintimniji čin pretvore u tabloidni azil – neću to učiniti.

Nekadašnja petnaestogodišnja manekenka trijumfovala je famoznom “Black&White” kolekcijom na reviji rekordno ispodprosečne posećenosti. (Pozorište nije najsjajnija lokacija kada želiš da privučeš krem srpske estradne scene? Ili je provokativna kampanja Beogradske filharmonije urodila plodom pa smo svedoci naprasnog masovnog kulturnog vozdizanja?) Nažalost, nije u kodu palanačkog mentaliteta u Srbina sposobnost da spozna da se crno-bela gospođa rodila premazana svim bojama – u takvom biološkom koloritu sve vrste najnovijih Chanel lakova igraju samo minornu perifernu ulogu.

Saga se, naravno, u najavi nastavlja, iako verujem da biste najradije ostali spokojno uskraćeni za tu informaciju. U međuvremenu, ostaje nada da će do naredne prilike nacija izaći iz kontuzovanog stanja izmenjene svesti i prepustiti se blagotvornom dejstvu zaborava.

Upozorenje: Svaka sličnost sa stvarnim ličnostima (…?) i događajima je… Procenite sami.

Hristina Stojiljković je student Fakulteta političkih nauka i racionalna plavuša koja se u životu vodi principom dostojanstva po svaku cenu, dok razočaranja krije u senci blistavog osmeha. Prezir koji oseća prema bahatosti preti da se pretvori u patologiju. Nikada se neće odreći ambicija i ženstvenosti na vrtoglavim četrnaesticama

Wannabe magazin

Živeti van kaveza


Pitanja prava se svode na to da li ih imaš ili nemaš. Da li ćeš demonstrirati ako ih nemaš da bi neko shvatio da ih nemaš? Evo u Saudijskoj Arabiji dozvoliće ženama da glasaju i da voze kola. Ovde žive građani koji bi rado zabranili ženama da sednu za volan, a mnoge žene glasaju kako im muž kaže da glasaju. Ili ih toliko tuku i maltretiraju da su žene i zaboravile da imaju pravo na glas ili jauk.

Uopšte, ovde postoji sve veća tendencija da se sopstvena prava zanemaruju, a pogotovo da se potiskuje svest o tome da smo svakim danom sve više obespravljeni. Zato se prodaje zilion tableta za smirenje. Ćuti i gutaj. I onda ako neko glasno počne da govori o tome kako ne može više da živi od diskriminacije i da želi svima da stavi do znanja da je obespravljen, to uznemirava.



Svima kojih se tiče..

Moj prvi pseudonim u životu bio je Suzi Bowie. Naime, bila sam mala kada sam prvi put na ekranu ugledala Dejvida, tada Zigi Stardasta. Ništa više nije bilo isto. Prvom prilikom sam skinula obrve jer sam želela da budem njegov DNK.

To je naravno bila spektakularna greška jer do danas nisam oporavila obrve od tog ekstremnog poteza. Tada u vremenu bez interneta čekao bi da se neko umilostivi i napiše nešto o vašem idolu. Onda sečete te članke, pravite kolaže i maštate..

Tata je pomalo šizeo zbog te moje opsesije - iako nimalo konzervativan - jer se plašio da bi kao ona devojka mogla završiti na kolodvoru Zoo. I ona je volela Zigija. Mami je jednom rekao da on zasigurno voli muškarce. Nisam baš to shvatila. Posle minute razmišljanja odlučila sam da mi je svejedno što on možda voli Igi Popa jer realno kakve to veze ima sa mojim životom, ja ga i ovako nikad neću upoznati. Mislim kolike su šanse da Zigi Zvezdana Prašina dođe u Lunarnik. Nikakve.

Taj moj stav da me ne dotiče ko sa kim spava, ko šta ima u džepu i kakav mu je raspored elemenata u frižideru je moja religija jer se sa ljudima prepoznajem ili ne prepoznajem bez obzira na versku, seksualnu ili socijalnu pripadnost.

Sedim tako i slušam već vekovima razne ljude koji pokušavaju da se izbore sa vrućim krompirom odnosno ličnim stavom po pitanju gej populacije. To je toliko zamenjenih teza kako to obično biva kada su kompleksna pitanja na tapetu.

Kompleksna, na prvi pogled jer pitanja prava se svode na to ili ih imaš ili ih nemaš. Da li ćeš demonstrirati ako ih nemaš da bi neko shvatio da ih nemaš? Evo u Saudijskoj Arabiji dozvoliće ženama da glasaju i da voze kola. Ovde žive građani koji bi rado zabranili ženama da sednu za volan, a mnoge žene glasaju kako im muž kaže da glasaju. Ili ih toliko tuku i maltretiraju da su žene i zaboravile da imaju pravo na glas ili jauk.

Uopšte, ovde postoji sve veća tendencija da se sopstvena prava zanemaruju, a pogotovo da se potiskuje svest o tome da smo svakim danom sve više obespravljeni. Zato se prodaje zilion tableta za smirenje. Ćuti i gutaj. I onda ako neko glasno počne da govori o tome kako ne može više da živi od diskriminacije i da želi svima da stavi do znanja da je obespravljen, to uznemirava.

Potisnuta agresija nezadovoljstvom sopstvenim životima dovodi do stanja lutajućih tempiranih bombi. Evo primera - pre nekoliko dana saobraćaj (opet) nije funkcionisao, ovog puta pred zgradom vlade demonstrirali su invalidi, slušam ženu koja besno prolazi i kaže - shvatam ja da je njima teško, ali mene su otpustili s posla jer sam ostala trudna - pa šta sad treba da radim? Pa da se bunite! Fight for your right, a ne da se poubijamo međusobno.

Naime, proučavajući profesora Gaj Stendinga postala sam svesna nastanka klase prekarijata. I da, svi smo mi potlačeni, obespravljeni, krajcovani - mi smo oni statisti (sa zadatkom i gdi gdi nekom replikom), što dišu u svetu moćnih i bogatih.

Dakle, većina nema nikakva prava - žive u svojim kavezima, upijajući tuđe živote, ispranih mozgova, duša i libida...A onda dobiju rak i voila.

U međuvremenu - maštajući da imaju dupe kao Kim Kardašijan, penis kao Bekam, grudi kao Kendra, kuću ko ovaj, muža kao ona, ljubavnika kao Toma Forda.

Istovremeno bes i potisnute emocije kipe pa ih nalivaš alkoholima, tabletama i enormnim količinama hrane.

A onda je potreban samo jedan okidač da se tempirana bomba oslobodi. Ovom sa kapuljačom je to dečko koji previše afektira, a dečku koji suviše afektira je to japi koji ga pogleda popreko i kaže "beži bre pederčino", japiju je to direktorka koja mu nadmeno kaže da je izgubio posao jer hoće da se ženi, a njima treba radnik koji je vazda spreman za poslovni put, direktorki je to šef korporacije koji joj saopštava da im više nije bila potrebna jer žele da na njenom mestu bude mlađa osoba koja je išla na privatni univerzitet.

Nasilje rađa nasilje.

Usmereni smo da se poubijamo međusobno da ostane više prostora za golf terene.

U ovoj delikatnoj situaciji valja biti pametan. Ali, gladan i tlačen čovek retko kad može da bude mudar, jedino ako živi na Tibetu i lama je, a u svakom drugom slučaju mučena duša reaguje instiktom jer nema šta da izgubi.

U ovom momentu zateže se situacija na Kosovu, crkva je nervozna jer žele zakon da im se vrati imovina - para vazda gladni, politikanti ulaze u svoja predizborna usijanja i svima njima treba - đulad. Mesište koje će da šetaju odratišta preko rokanja sa policijom i pljački koje rešavaju pitanja jakni za zimu do opela koje će sa zadovoljstvom održati Amfilohije za srpsku omladinu - vazda sa popustom, ali bez fiskalnog.

I evo nas na paradi gde će đulad da se zagreju za buduća krvoprolića i zašto pomisliti da se to neće desiti? Promeniti mišljenje jednom u kapuljači da gej će ulicom šetati jer gej to već čini je u ovom momentu izuzetno teško i na to ne treba trošiti svu snagu. Ali, onaj deo javnosti koja menja javno mnjenje je u ovom momentu možda najvažnije. Najpre, pozvati urednike i novinare te kreatore svakodnevice na neku vrstu seminara gde će ti ljudi shvatiti u čemu je poenta "parade". Paradirati pred njima je važno, obučiti ih i dati im prostora da shvate jer oni apsolutno ne razumeju "u čemu je tu problem." Dati im do znanja da rečenica - "Imam puno gej prijatelja, ali ne podržavam paradu" je štetno.To ne znači ništa. Lično nemam nijednog Roma za prijatelja, a ipak podržavam njihova prava na jednakost.

Apsurdno mi je reći, ja sam sa vama jer bi to značilo da postoji "ja" i "vi", a ne - mi. Jer borba za prava se deli samo na one koji ih imaju i one koji ih nemaju.



Izvor: B92
Autor:gost autor Luna Lu

Drago mi je da te poznajem:)

SRPSKE SKRIVENO EROTSKE NARODNE PESME


[You must be registered and logged in to see this image.]

A bogami i vrloveoma eksplicitne ali o takvim nešto kasnije.

U prošlom tekstu na Margitino: Idi u tri peršuna, odgovorih da sam otišao u celer s Katom. OndaK krenuše asocijacije i prisećanja. Najpre baš Kata i celer:

Ajde Kato, ajde zlato, ajde sa mnom celer brati.

Ne mogu ti gospodine, nema sjajne mesečine.

Upaliću tri fenjera, odvešću te do celera.

U celeru jaka suša, ti si Kato moja duša,

U celeru jako blato, ti si Kato moje zlato.

Iako je erotika lako uočljiva, pesma je obično sranje, sklepano na vrat na nos e da bi se Kata privolela pretpostavljenom sexu sa dotičnim gospodinom. I gde? U celeru, leji zasađenoj celerom, u mrkloj noći, ‘ajd' to može. Katinom, reda radi, pominjanju nedostatka sjajne mesečine, gospodin o'ma nudi tri upaljena fenjera. A onda slede kontradikcije a sve u cilju rimovanja: U celeru je.... suša=duša, u celeru je...blato=zlato. Pa dobro ako je suša, kako onda u celeru egzistira blato i obratno? Može biti da se i Kata malo femkala, tvrdila pazar i da celer, suša i blato, plus tri fenjera, ne bi trebalo da budu od presudnog značaja za nepomenuti a po svemu planirani koitus.

Ili:

Višnjičica rod rodila,

višnjičica rod rodila.

Od roda se polomila,

od roda se polomila.



Nema višnju ko da bere,

Samo momče i devojče.



Daj devojko jedno oko!

Ona bila milostiva,

I na srcu žalostiva,

Pa mu dade i obadva.

Kao prvo, ako je u pitanju Višnjičica pa da se od roda i polomila, za branje njenih plodova (roda) nije potrebna mnozina ljudi ili cela seljačka zadruga....sasvim su dovoljni momče i devojče. Em nema mnogo posla, em štošta tu može da se izrodi i izdešava, mladost je to, ej! Sve bi to bilo lepo i krasno da iznebuha na scenu ne stupa, na prvi pogled dobrovoljna ali ipak, trgovina, muvanje ljudskim organima. Momče devojčetu traži oko! Bože sakloni! A ona, valjda uspaljena ili kako to veli neidentifikovani narodni pesnik, milostiva i žalostiva, daje mu oba(dva) oka, pretpostavljam u nadi da će biti sexualno zadovoljena. A ako je to rečeno u zamumuljenom prenosnom smislu, onda je kratak put od oba(dva) oka do devojčetovog međunožja, naravno na obostranu radost.

A ima i ova:

Milica je večerala

I na sokak istrčala

Da vidi svog dragana.



Mati viče, mati zove:

Ajde kući pile moje!

Večeraj, dragog ne čekaj.

Erotsko-seksualni naboj pod kojim se Milica nalazi, tera je da trenutačno ostavi/napusti proces večeravanja, ne bi li ugledala/videla svog dragana. To mi je sasvim razumljivo i prihvatljivo. E, ali eto ti kvake 22! Mati, pre bih rekao da je u pitanju zla i pakosna maćeha, viče, zove, dernja se iz sveg glasa: Jebeš dragog idi klopaj, a ono pile moje je samo kamuflaža osnovne, sržne namere da Milicu liši viđenja s draganom i mogućih seksualnih implikacija.

Zatim ova:

Ja prođoh snužden kraj dola,

i stadoh malo kraj kola,

kad u kolu Milka skakuće,

iz oka joj ljubav šapuće.



Milkino oko plavetno

Namignu na me pametno

Odmah moje srce oseti

Da će mene Milka voleti.



Milka se pusti iz kola

I gleda svoga sokola

A soko će Milku pratiti

Dok je mogne gledom shvatiti.



Milkina kuća na kraju,

Okolo kuće psi laju

A ja velim neka, nek laju,

Oni moju Milku čuvaju.

Osim čopora pasa koji laju, što mi se kao kučkaru dopada, pesma je veliko, u najmanju ruku, nedosledno mrsomuđenje. Mogao bih da prihvatim sokolovu snuždenost, čak i da zamislim razloge za nju ali njegova oftalmološka analiza oka (jednog!) koloskakutave Milke, baca me u očaj! Snuždeni soko u dve uzastopne strofe tvrdi: a) Da Milkino oko šapuće (ni manje ni više nego ljubav!) i pod b) Milkino oko ne samo što je plavetno, nego je i pametno (glede namigivanja). Da se prevrneš, ne u grobu, daleko bilo, nego u krevetu! Koliko ja uspevam da pratim radnju, Milka gleda željno svog sokola i verovatno se nadajući makar vatanju uz neki plast sena, napušta kolo. A njen soko s ratlukom među nogama, će Milku pratiti dok je mogne gledom shvatiti. Lično bih savetovao Milku da se trajno mane sokola koji joj nije ni prišao jer je pre toga mora gledom shvatiti i nađe pravog đidiju s kojim će se valjuškati, ljubiti i sve ostalo po redu kako dolikuje.

Pa onda ova:

Škripi đeram, škripi đeram,

Ko je na bunaru?

Škripi đeram.



Na bunaru, na bunaru

Kajka (Sojka) materina,

Na bunaru.



Vodu lije, vodu lije,

Belo lice mije,

Vodu lije.



Vodu vadi, vodu vadi,

Belo lice ladi,

Vodu vadi.

Ovu pesmu kao da je spevao neki voajer, rašomonac (izraz iz 60-tih), skriven u obližnjem žbunju. I voajerizam je nekakva pa bila i devijantna, vrsta erotike. Ipak mi je nekako tužno to posmatranje iz potaje Kajke/Sojke, njenog umivanja, njenih belih čvrstih mišica, razdrljene lanene košulje koju nadimaju uzbibane grudi, zbog nagnutosti nad bunar, zategnutosti njene zadnjice i uplašenog zbog mogućnosti da bude otkriven a opet strasnog masturbiranja, baš zbog te činjenice. Bunar s đermom je samo kulisa na sceni voajerisanja.

Pored gore pomenutih zamumuljeno erotskih pesama, postoje i pesme u kojima žensko čeljade eksplicitno, energično i zahtevno peva:

Đuvegije, gde ste da ste

htela bih da znam.

Na sve strane glas raznes'te:

‘oću da s' udam.



I mila mi veli nana:

Nemoj ‘ćeri gubit' dana,

već gledaj kome da te dam.

Odrešito, uverljivo, ne želeći više ni časa da časi, uz svesrdnu podršku svoje nane, devojka priziva đuvegije, momke, mladiće, muškarce, da je ožene i sexualno zbrinu. Uzimajući u obzir da je pesma nastala davno, potpuno je razumljiva patrijarhalna nota, koja konzumiranje sexa podrazumeva samo i isključivo u braku. Pored patrijarhalnog koda, ovo odgovara i crkvenom kanonu: Plodite se i množite se, uz verovatnu ogradu svetih otaca glede devojčinog nesmernog glasnog prizivanja i razglašavanja: ‘oću da s' udam.

Ova mi je ljubimica:

Ajde selo da selimo!

Gde ćemo ga naseliti?

Među oči devojačke.

Tu ne može selo biti-nema šume, nema vode, nema zemlje za oranje, nema ničeg, joj!



Ajde selo da selimo!

Gde ćemo ga naseliti?

Među ruke devojačke.

Tu ne može selo biti-nema šume, nema vode, nema zemlje za oranje, nema ničeg joj!



Ajde selo da selimo!

Gde ćemo ga naseliti?

Među grudi devojačke.

Tu ne može selo biti-nema šume, nema vode, nema zemlje za oranje, nema ničeg, joj!



Ajde selo da selimo!

Gde ćemo ga naseliti?

Među noge devojačke.

E tu može selo biti-ima šume, ima vode, ima zemlje za oranje, ima svega, joj!



U tren mi pred očima Život je lep, film Bore Draškovića iz 1985 godine. Sonja Savić otvara usta a ovu pesmu maestralno peva Bebi Dol!

Našlo bi se mnogo njih koji bi ovu pesmu proglasili za muško-šovinističko-svinjsku ujdurmu i rabotu, ženomrziteljsku i po žene ponižavajuću ali drage moje i dragi moji, stvar se može sagledadavati sa raznih strana. Ova pesma može biti i lolo-bekrijsko-bećarska, u suštini benigna tvorevina, izrasla iz višednevnog pijanstva i sedenja u zadimljenoj kafančini u trenucima kad piće više ne prija a u teškom mamurluku počinje da se pomalja kao kroz gustu maglu, lik voljene ili bar željene devojke ili žene. Uostalom, bez skanjeranja i lažnomoralnosti, svestan da nisam jedini, slobodno mogu reći da sam opčinjen i začaran organom, delom ženskog tela koji se skriva međ' ženskim nogama! Svojevremeno napisah tekst na ovom blogu i naslovih ga i ilustrovah čuvenom Kurbeovom slikom: Poreklo sveta.

Autor:Mikele9, Izvor: B92

U tuđega tatka...


Autor Vitomir Ognjanović


Prvi naslov teksta je bio „Da komšiji crkne krava“, ali je možda ovaj primereniji.



Bilo kako bilo, moj narod mi je već duže vreme fascinantan i trudim se da toliko naučim o razlozima zbog kojih smo takvi kakvi jesmo.

Jedna od stvari koju s vremena na vreme radim je u neku ruku društveni eksperiment, ne bi li utvrdio zbog koga ili zbog čega činimo stvari koje činimo, i koje mi, pretpostavljam, nikada neće biti jasne.

Slučaj 1 – underground klub u Beogradu


Dolazimo prijatelj i ja u prepun klub, odličan DJ pušta muziku, gužva i krkljanac. Zimsko vreme, pa moramo da ostavimo jakne na ulazu, na „šalteru“ koji je za to predviđen.

Prijatelj nosi jakne i dobija odgovor da nema više mesta, iako se ta usluga plaća.

Ja inače ne volim da se ubeđujem sa ljudima, da tražim popuste i pogađam se, ali tada sam poželeo da malo eksperimentišem.

Pokupim jakne i odem do „omladinca“ koji radi sa jaknama, i otpočnem komunikaciju na engleskom jeziku. Da, na engleskom jeziku.

Posle samo par rečenica mi on kaže da „nema frke“ i da će on staviti naše jakne sa „njihovim“ i da ne moram ništa da platim.

Meni sve cool, relativno zadovoljan uživam u ostatku večeri.

Slučaj 2 – „fancy“ klub u Nišu


Dok ja podižem novac sa bankomata, prijatelj ide do kluba u kom se nalazimo. Na vratima kluba dva ljubazna krupna momka ga obaveste da je u toku VIP žurka i da se ulazi samo sa pozivnicom.

Meni opet sine ideja, da oprobam stari metod.

Dođem do kluba, na engleskom ih pitam da li mogu da uđem i desi se pogađate šta?

Momci me ljubazno uvedu u klub, odvedu do šanka gde dobijem piće na račun kuće. Popričam malo sa nekim momcima u klubu, „pokupim se“ i odem.

Zaključak


Imamo potpuno 2 različita grada, potpuno dva različita tipa ljudi, i kulturološki i socijalno, a rezultat je isti.

Nemojte da počinjete sa onim kako smo mi najljubazniji narod, najbolji domaćini i sl, jer jednostavno to nije odgovor na ovu situaciju.

Mi jednostavno u genima imamo zapis da je sve što nije naše – bolje!

Da je sve što je naše – loše! Ne manje dobro, nego baš loše.

I tu je kraj, ni više ni manje, ni pametnije ni gluplje, jednostavno je tako.

I dokle god je tako, neće nama biti bolje, u to budite sigurni.

Juzne vesti

Losers! E o ovome ja pricam...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Čistači hirurgije


Autor


[You must be registered and logged in to see this image.]
Dragan Vukadinović



Psihijatar.

Predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Nišu.




Kao da je juče bilo.

Sećam se predavanja pokojnog profesora Žike hirurga, kada se posle pola sata kašnjenja, zbog predsedavanja za kafanskim stolom u kafani "Jastrebac", pojavio u odelenju. Do malopre je oko njega treperila familija uspešno operisanog pacijenta. On, svestan da je čitavo prepodne bio u operacionoj sali, nije osećao umor i sve manje je razmišljao o vremešnoj baki, koju je operisao i koju će ilovača da čeka još neko duže vreme. Presrećni zetovi operisane tašte, naručivanjem špricera mislili su da daju magijsku žrtvu njenom uspešnom lečenju. Klimali su glavom na sve što kaže, i glasno se smejali uglavnom dobrim i uglavnom masnim vicevima.

Žika hirurg, dok je upisivao čas, obavezno "zaboravljajući" da upiše odsutne, obično bi najbližeg učenika poslao po dve pakle Malboroa 100s.
I priča je išla otprilike ovako..

"Znate li, deco, ko prvi daje dijagnozu kada pacijenta unose na hirurgiju?“ Mi, normalno, ćutimo. To jest, oni koji bi danas bili kvalifikovani kao "štreberi", izbečenih očiju iz prve dve klupe samo malo više otvore već otvorena usta i podignu obrve. Onih 5-6 u zadnjim klupama koji su ostali da prepišu domaći zadatak za naredni čas, zbunjeni tišinom koja je iznenada nastala, nakon postavljenog pitanja, podignu glavu i pogledaju u Žiku.

Tajac, i tek tada Žika trijumfalno nastavlja:

"Čistači!".

Oni već prvog dana na poslu, kad vide nekog bledog, sklupčanog na nosilima, počnu da viču – Doktore, doktore, nose jednog bolesnog. Ukoliko je na nosilima krvavo ćebe, nesretnik na brzinu obmotan zavojem, ili češće krvavim peškirom, odmah viču – Brzo, doktore nose povređenog. Glas im zvuči zapovednički, kao da dežurni hirurg samo čeka njihovu komandu. Započinju razgovor sa pratiocima i ubrzo se shvati da su preko tetke iz susednog sela, baš bliska familija sa pacijentom. Normalno, usput obećaju da će se o njemu posebno brinuti“.

Mala pauza, malo veći smešak u uglu Žikinih usana, ispod baburastog nosa i sledi sledeće Žikino pitanje:

"A, ko drugi postavlja dijagnozu?“ – scenografija u razredu ista, kao i kod prvog Žikinog pitanja. Žika to više i ne primećuje, već nastavlja:

"Specijalizanti", i odmah objašnjava "Oni se u strahu od kritike starijih kolega, da se skitaju negde po bolnici, odmah stvaraju pored pacijenta i bez postavljenog pitanja, počinju rodbini da daju objašnjenja: "Znate.. to nije strašno, to ćemo mi operisati, znate treba samo da se klemuje ova vena...". Svi pratioci tada gledaju u specijalizanta, kao u Boga, jedino se "ne prima" vozač hitne pomoći, jer je ovu jednočinku odgledao sto puta".

„A, onda, kad familija dođe kod mene..“ priču nastavlja Žika, kao da je sam u učionici, "i pita šta će biti sa pacijentom, znate šta ja kažem?“.

E, tu Žika već namerno pravi dramsku pauzu i pogledom proziva đake. Ovi iz prvih redova samo vrte glavom, pokazujući da blagog pojma nemaju, šta bi mogao da kaže Njegovo Visočanstvo Žika Hirurg.

Tu na scenu stupaju mangupi iz zadnjih redova :

"Milion dinara puta ti kažem, da to treba da se operiše“ – kaže, kao iz puške, klinac direktora ovdašnjeg.

"Nije mu ništa, samo mu fali novi karburator, kao za mog Golfa" – komentar je sina automehaničara.

„Dobro pečenje, posebno jagnjeće, bi pomoglo da se izleči“ – kaže bucko do njega.

„Ne, ne.. vi kažete, ajmo u „Jastrebac“ da uradimo analize“ – pokušava jedan žgoljavi da bude duhovitiji.

Žika se već grohotom smeje, tad još uvek nismo shvatali kome.. Pali cigaretu na sred časa i trijumfalno kaže : "Ne.. ja im kažem.. Pojma nemam, čovek je kao zatvorena knjiga, tek kad ga otvorim na hiruškom stolu, znaću šta mu je i šta da mu radim“.

Povuče dim Malbora 100s I dodade:
"Zapamtite deco, pacijenti koji se najviše deru obično su foliranti i nisu životno ugroženi, onaj kog stvarno boli obično trpi i ćuti. Isto tako, oni što najviše pričaju da nešto znaju, obično pojma nemaju”.

P.S. autora i koautora

..Ne znam zašto sam ovo napisao, nema nikakve veze sa našim bolnicama, sa našim mentalitetom, a posebno sa stanjem u našem kliničkom centru, u našem gradu, u našoj državi.

Ali ako sam slučajno nekog uvredio, ja ću da se izvinim, a zamoliću i Laneta Gutovića. Dakle, gde bili..

Autori: Ana i Dragan Vukadinović



[You must be registered and logged in to see this image.] Ziva istina...

Kako do posla


Autor


[You must be registered and logged in to see this image.]
Đokica Milovanović



Menadžer Opštinskog odbora LDP Crveni Krst - Niš.

Bivši predsednik Nadzornog odbora JP Parking servis Niš.




Ovo je jedno sudbonosno i veoma važno pitanje u današnje vreme.

Moguća su dva rešenje problema:
- prvo je da nađete zaposlenje
- drugo, da "uđete u neki posao".

Prvim rešenjem se ova kolumna neće baviti, jer to spada u ingrenciju G-17 i gradonačelnika (ukoliko ste raspoloženi da za male pare, radeći po dvanaest sati vezujete žice za automobile i prodajete karte za prevoz).

Naša tema je – kako "ući u veliki posao", za koji se raspisuje tender, kojim rešavate sve probleme (ili bar većinu). Jer, kad uđete u jedan takav "posao", velika je verovatnoća da će Vam se i u budućnosti slični "poslovi" smešiti. To se kasnije zove "ušemljavanje".

E, sad, kako doći do šeme?

Ako neko misli da je dovoljno da se bude najpovoljniji na tenderu, gadno se zaj... . Zašto (pitaće naivni)? Upravo zato što su svi tenderi namešteni. Pa kako onda?

Jedan od uslova je da tender bude namešten upravo za Vas. Potrebno je samo da imate rođačku, bračnu, kumovsku vezu sa naručiocem, ili da ste član IT lobija, i dobijate posao. U tom slučaju nije važno ni koliki je procenjeni iznos nabavke, ni da li na poziciji u Budžetu ima para, jer, ipak je to "posao značajan za zajednicu" pa neko cepidlačenje ne dolazi u obzir.

Drugi uslov je da ste najpovoljniji ponuđač na tenderu. Pa kako sad to, kad malopre rekosmo da tako ne biva. Naravno, kao najpovoljniji ponuđač nećete dobiti posao – pa rekli smo već da je namešteno. Postupak je sledeći - pošto kao najpovoljniji ponuđač niste prošli na tenderu (jer je namešten) Vi onda:

- angažujete tim stručnjaka koji će kod naručioca pregledati tendersku dokumentaciju,
- na osnovu uvida u tendersku dokumentaciju konstatujete sva počinjena kršenja zakona od strane naručioca,
- napišete žalbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača i
- pošaljete žalbu naručiocu.

Dalje je sve stvar rutine. Naručilac Vas pozove, sastanete se, razgovarate kao ljudi i dogovorite da je sledeći (vrlo često i veći) posao Vaš. Ili u ovom za koji ste konkurisali budete podizvođač. I svi su srećni i uspešni. I pazite – niste samo Vi dobili posao, već još neko, što je put ka razvoju i napretku.

Na taj način nastaje situacija u kojoj svako svakog drži za j...., svi su srećni i, što je najvažnije, tu su i sledeći tenderi. Možda se u međuvremenu i okumite pa malo relaksirate gore pomenuto držanje.

Postoje sad tu i varijacije. Recimo razvlačenje posla usled nesposobnosti, nestručnosti, neopremljenosti, nije razlog za plaćanje penala (jeste li ikada čuli da je neko platio koji penal), već je razlog za "izvođenje dodatnih i nepredviđenih radova" regulisanih aneksom ugovora (bez obzira što i za to ne postoji pozicija u Budžetu). Viši ciljevi iznad svega!!!

Na kraju krajeva, pa te pare nisu ničije, one samo stoje u Budžetu i čekaju da se potroše. Nije važno kako. Samo neka se okreće.

Ova kolumna je plod fikcije autura, i svako prepoznavanje likova iz stvarnog života je ničim izazvano.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Narod je veverica

[You must be registered and logged in to see this image.]foto: politika.rs


Autor


[You must be registered and logged in to see this image.]
Vitomir Ognjanović



Brutalno iskren, mrzi komplekse i sve što ih prati.




Za sve koji imaju privatne firme i zaposlene, ovih dana kreće polako ludilo i borba prsa u prsa sa državnom administracijom.

Sve to ne bi bilo toliko strašno da se svake godine ne pojave neki „novi momenti“ i stričnjaci iza šaltera raspoloženi da vas šetaju tamo-vamo.

Imam nekoilko radnika u firmi i došao sam u situaciju da mi je jasno da me neko pravi budalom.

Elem, nove izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju imaju jednu krajnje lopovsku notu, citiram:

Naknadna overa isprave o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite može se izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Do sada je prilično jasno, da bi dobili markicu morate da imate izabranog lekara, u suprotnom ostajete bez prava zdravstvenog osiguranja.

Ja lično nisam imao prilike da idem kod lekara, i ne planiram da to radim dok se ne pojavi potreba. To će me očigledno koštati, jer:

Osigurano lice dužno je da kod prve posete zdravstvene ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj poslove obavlja izabrani lekar, a najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica u skladu sa ovim zakonom, izvrši izbor izabranog lekara.

Sa tim u vezi:

Ako osigurano lice ne izvrši izbor izabranog lekara u roku iz stava 4. ovog člana, ima pravo samo na pružanje hitne medicinske pomoći do momenta izbora izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom.

Kako nemate markicu, vi niste osigurano lice, tako da ne možete ni da izaberete lekara, a ako ne izaberete lekara ne možete da dobijete markicu.

Dakle, vi morate da plaćate zdravstveno osiguranje, ali ako ne izaberete lekara ne možete da koristite prava koja plaćate.Ja sam mislio da sam ovo pogrešno protumačio, jer nisam neki pravnik, ali su mi u "službi" rekli da je to to, nemaš izabranog lekara, tačnije nemaš ugovor o izboru lekara, nema markice.

Posle inicijalnog pisanja teksta, i posle konsultacije advokata sa ministarstvom, dobio sam informaciju da se biranje lekara ne smatra zdravstvenom uslugom, odnosno da ne morate imati overenu zdravstvenu knjižicu da bi izabrali lekara.

U svakom slučaju, nije mi nikako jasno zašto neko smatra da ima pravo da me ucenjuje za uslugu koju plaćam, tj. zašto ja moram iako sam zdrav da idem i biram lekara, koga pri tome nisam imao prilike ni da vidim.

Dajte nam mogućnost izbora, da možemo da biramo zdravstveno osiguranje ili, kao što je to slučaj u nekim zemljama, izvršite delimičan povraćaj uplaćenih sredstava ako usluge nisu izvršene.

Srbija nam je još jednom uspešno (u nedostatku adekvatnijeg izraza) uterala cajper, i pokazala da i od ovoga može gore, jer vas niko ne sme da bije, sem naše i vaše milicije.

Srbija, zemlja mogućnosti....

[You must be registered and logged in to see this image.]

СРПСКА ДИПЛОМАТИЈА У АМЕРИЧКИМ ДЕПЕШАМА: „сага о лажима, издаји и непоштењу“

Цео свет се узбудио због могућности да преко депеша америчких дипломатских чинова, објављених на Викиликсу, сазна шта се дешава са оне стране завесе светске дипломатије. Оне су се односиле на све државе и на многа питања, а количина им је била толика (четврт милиона страница) да је било ужасно тешко да се нека земља или неки проблем избришу.

Стручњацима који проучавају Балкан је посебно важно било да схвате позиције заинтересованих страна, на пример, у вези са Косовом, са придруживањем НАТО-у и ЕУ. Очигледно је да се власти у Београду нису увек отворено изјашњавале у вези са тим питањима, мада се заједничка тенденција понашања српске дипломатије видела довољно јасно. Експерти су гатали, градили претпоставке а да често у рукама нису имали потврде за то.

На срећу, недавно се у Београду појавила књига Николе Врзића „Тајне београдских депеша“[1], у којој су на 120 страница објављени документи америчке дипломатије из периода 2006. – 2010. год. који се односе на Србију. Закључак аутора је јeдан: материјали показују да је руководство земље (мада има и изузетака), као и дипломатија, годинама лагало свој народ, иако су доцније те лажи обелодањене. Врзић је своју књигу назвао „сага о лажима, издаји и непоштењу“.

.........................................................................................................



У првојје требало да САД помогну долазак на власт у Србији „демократском“ руководству (на изборима у јануару 2007.год.) које признаје независност покрајине. Вашингтон је препоручио да се у предизборној кампањи ослонац стави на реалистичку политику у односу на Косово. Нагласак се стављао и на младе: за њих су прављени концерти, дискусије, семинари, интернет презентације. Позивали су их да гласају за будућност, за демократију. Новац за подршку ДС је долазио од невладиних организација, хуманитарних фондова, западних амбасада, и т.д.

У другој етапи задатак је био да се „управља последицама“ одвајања Косова, што је значило да се друштво убеди у неизбежност губитка покрајине. У вези са тим препоручивало се да се активно користе масмедији који је требало да буду пуни позитивних чланака о светлој будућности, о решавању насушних животних питања. Обзиром да САД и њихова политика нису претерано популарни у Србији, „Стратегија“ је претпостављала да Србе не треба да убеђују странци, већ „прогресивни“ Срби, што је и учињено. О томе, да је Косово изгубљено говорили су списатељица Биљана Србљановић, политичари Вук Драшковић, Чедомир Јовановић и други.

Трећа етапаје претпостављала да Србију одобровољи низом новчаних донација, као и тиме да се у друштву широко продискутује о томе, како да се помоћу њих побољша живот. Било је планирано да се Србији да око 60 милиона долара (од њих преко 20 милиона за Санџак и јужне области Србије и 1 милион за Дом омладине).

Четврта етапаје требало да преориентише Србију на будућност (евро-атланске интеграције), а не на прошлост (Косово). Како пише аутор књиге, „и тако смо ми прошлошћу платили будућност“ (стр. 40), али будућност без перспективе и лажну. Судећи према депешама, још почетком 2006. године и американци, и европљани су знали да ЕУ не може у скоријој будућности да понуди пријем Србији у Европску Унију. Ангела Меркел је Тадићу отворено рекла још у новембру 2006. године да ће Србија морати да чека на одлуку најмање следећих 10 година. А Михаел Флугер из немачког МИП-а је САД-у саопштио да Немачка „не жели да види“ Србију у ЕУ (стр. 41).

..............................................................................................

Депеше показују такође како су американци радили са политичким странкама, покушавајући да утичу на грађење политичког система , са црквеним лицима, јер су међу њима имали јавне симпатизере (Иринеј Добријевић, епископ Теодосије), и да су отворено подржавали муфтију санџачког Зукорлића. Важна тема у депешама је постала и реформа армије и ступање Србије у НАТО.

У дописима америчких дипломата навођено је да се реформа армије Србије врши у „нашем интересу“, и да је главно достигнуће била „измена стања свести српских официра“ (стр. 85). У Србији је Тадић много пута понављао да ће Србија увек да се придржава неутралности и да нема намеру да уопште ступи у НАТО. Међутим, у депешама из 2007. године наводе се речи Председника да „интеграција Србије у НАТО представља њен приоритет број један“ (стр. 86). При том се говорило не о неком облику сарадње, већ о пуноправном чланству. Управо о томе је говорио Вук Јеремић у Бриселу 5.09.2007. године у току презентације документа о циљевима Србије у програму „Партнерство за мир“ (стр. 87). Документ су припремили американци, али су у влади Србије њега у великој мери исправили, међутим усмено Вук Јеремић је изговорио оно, што је Борис Тадић и раније говорио америчким дипломатама. У саопштењу од 8.12.2008. године са затвореног саветовања руководства НАТО речено је : „Савезници су се препирали и по питању ступања Србије, при чему су Италија, Мађарска и Норвешка предложиле да се Србија похвали због њеног евро-атланског пута, којим је Београд почео да иде, али су САД упозориле да би то могло пажњу јавности да скрене на све веће евро-атланске тежње Београда.“ (стр. 89). САД су активно помагале да се у српској јавности формира нови имиџ НАТО: издвајале су новац за обуку новинара, нудиле су специјалне грантове за радио и ТВ емисије, водиле су разговоре у највећим новинама, писале чланке по поруџбини.

У истом правцу је вршена и реформа армије. У депешама се констатује да су главни реформатори армије према НАТО-стандардима, које би водиле доцнијем ступању у НАТО, начелник Генералштаба генерал-мајор Здравко Понош и министар одбране Драган Шутановац. У јуну 2007. године Шутановац је рекао амбасадору САД у Београду да је „његова мисија да припрема српске оружане снаге за ступање у НАТО“ (стр. 96). У депеши од 7.05.2009. године констатује се да „министар одбране Драган Шутановац… приљежно ради на измени друштвеног мишљења о НАТО и САД“ (стр. 96 – 97). За американце је такође било врло важна чињеница да им је министар одбране обећао да „српска армија нема ни планова, ни интереса да се меша у послове Косова, без обзира како ће се сценарио развијати“ (стр. 98). Американци су сигурни да се однос Србије према НАТО-у неће променити чак ни ако у Министарству одбране дође до промена и премештаја.

Како се констатује у дипломатској преписци, после проглашења независности Косова у фебруару 2008. године Б.Тадић и његови министри су били принуђени да изразе своје негодовање албанцима, американцима, и оним земљама које су Косово признале за самосталну државу. Међутим, у депешама се подвлачи да је то позоришна представа коју је одиграла српска политичка елита како би задржала гласове демократа за следеће изборе. На једном политичком пријему Вук Јеремић је „пришао сараднику амбасаде (САД) и извинио се због својих антамеричких изјава и замолио да се амбасадору преда његов поздрав…“ (стр. 110).

У књизи се амерички материјали завршавају са 2010. годином. Они одражавају незадовољство САД због позиције Србије, одлуку да се појача притисак на Београд, претње да ће се европске перспективе за Србију одложити. Београду се препоручује да предузме нове кораке ради нормализације односа са Косовом. Отворено „Србија мора да призна Косово уколико хоће да уђе у ЕУ“ је већ постало главни лајт-мотив свих дипломатских разговора са руководством Србије. Судећи по свему Београд је почео да извршава управо тај налог главних европских држава. Његова позиција у последњим догађајима на Косову је потпуна незаинтересованост да се конфликт реши у корист Срба са Косова и Србије.

[You must be registered and logged in to see this link.]

E svasta ima u Bozijoj basti:)

Hazel Jones, žena sa dvije vagine


Britanka Hazel Jones je prije devet godina otkrila kako ima izuzetno rijedak poremećaj zvani uterus didelphys, što znači da ima dvije odvojene vagine i dvije maternice.

Hazel Jones
Ovakav poremećaj pojavljuje se jednom u milion slučajeva. Kako kaže Hazel, tokom puberteta imala je velike bolove u predjelu trbuha, a tek kad je postala punoljetna, saznala je i uzrok bolova.

Naime, Hazel je patila od poremećaja zvanog uterus didelphys, shvatila je da ima dvije vagine i dvostruku maternicu. Iako su joj ljekari ponudili operaciju, Britanka je to odbila.

"Prvi problemi javili su se kada sam imala 14 godina, u vrijeme prvih menstruacija. Znala sam da se nešto čudno dešava", kazala je Jones u tv showu "This morning".

Hazel je dva puta gubila nevinost, zbog postojanja dva himena.

"Nije mi bilo nimalo neugodno kada sam saznala za ovaj poremećaj. Mislila sam da imam ciste ili infekcije", dodala je ova 27-godišnja Britanka.

Iako iza sebe ima nekoliko veza, Hazel kaže kako je svakom partneru prvo rekla za svoj poremećaj. Ljekari su upozorili Hazel da može imati komplikacije ukoliko poželi zasnovati porodicu, jer postoji velika mogućnost ranijeg poroda i velikog krvarenja tokom trudnoće.

"Rečeno mi je da moram biti pažljiva jer mogu biti trudna dva puta u isto vrijeme sa velikim vremenskim razmakom trudnoća", kazala je Hazel te dodala kako će njen muž, umjesto jedne, imati dvije vagine.

S` nas ili s` Mišu


Autor


[You must be registered and logged in to see this image.]
Aleksandar Mihailović



Glumac Narodnog pozorišta u Nišu.

Umetnički direktor Akademskog pozorišta SKC Niš.




Tada sam bio klinac. Baš klinac. Možda mi je zato to tamno i hladno jutro bilo još mračnije i ledenije. Vrtić, neke na brzinu očešljane žene, jedna kadica u koju moraš da potopiš ruke da bi bio zdrav, brzi koraci majke koja odlazi i prazna igraonica.

Muk. Sablasno mirne i poređene igračke. Pucketanje radijatora. Ne pomeram se.

Muk. Između dva ormarića komešanje dvojice zguranih.

''Ks, ks... Je l' si s' nas ili s' Mišu?''

Muk.

''Pa s' vas.''

Tako sam bez zrna baruta predao autonomiju svoje ličnosti nekoj zguranoj sačekuši. Na svu sreću, ispostavilo se da je taj Miša stvarno bio mamlaz, ali sam vremenom počeo da osećam svu nesreću modela Sa mnom ili protiv mene. Trebalo mi je puno vremena i borbe da, tako lako predatu sopstvenost, u ožiljcima poniženja, u ćutanjima i tuđim glupostima, u beskrajnom krugu paranoje i uvreda, vratim pod okrilje svog razuma i sudbine. Svoje odluke i pameti. Verovao sam da ću tu slobodu, na putu umetnosti kojim sam krenuo, lako braniti, jer šta je umetnost ako ne upravo sloboda duha, misli i igre. Sloboda da pred ma kojim ormarićem u životu odbranim svoje mentalno zdravlje. Gde se više i bolje može braniti pravo slobodnog stava, slobodnog sna i zdravog razuma, ako ne u umetnosti. Kažem, verovao sam.

Pošast neostvarenih likova sa partijskim knjižicama kojima je dato da vladaju, duboko je zašla u sve pore ove nesrećne i napaćene zemlje, pa tako i u umetnost. Čast onima koji su se ostvarili, dokazali, pa još imaju i šta mudro da posavetuju, učine, te se latiše i politike. Samo, takvih je malo. Čak premalo. Uglavnom su u partijskom gnezdu našli zaštitu oni neostvareni, najeđeni i ogorčeni. I što se više kompleksa, jeda i jada nataložilo u tim ljudima, to su bučniji, bahatiji, ''revolucionarniji'' i ambiciozniji. Ovo poslednje je logična posledica potrebe da se naplate sa onima koji su im ''oteli'' karijere, bleštave reflektore slave i obožavanje. Zato je put ka rukovodećem vrhu jedino svetlo u tunelu koji su sami sebi iskopali. I šta se desi kada se to svetlašce pretvori u suncem okupanu dolinu? Kada neko takav dobije vlast i svu moć nejasnih zakona, poljuljanih vrednosti i uplašenih ljudi sa njom.

Histerični karijerista, kako doživljavam tu vrstu hibrida od ljudi, prvo pošalje poruku mira, oprosta i blagosti. Naravno da je to laki peting diktature u povoju, čime se kupuje vreme za prvo pozicioniranje. Zatim sledi pljuvanje, poništavanje i umereno (ili brutalno) uklanjanje tragova svih prethodnih vladavina. Pogotovo onih valjanih. Ti tragovi se izbeljuju varikinom do potpunog zaborava. Zatim sledi egzekucija u koncentričnim krugovima. Od najbližih ka najdaljim saradnicima. Naravno da se staljinistički proverenom šemom, obeleženi prvo prikazuju kao nesposobni, zlonamerni neradnici, nedorasli velikim idejama i zaokretima koje je pred njih postavila nova vlast i novo vreme. Svako osporavanje procesa se pripisuje kumovskim, rodbinskim ili političkim klanovima, koji bi da stanu na put novonastalom prosperitetu. Te prve egzekucije, osim uklanjanja nepotrebnih, stvaraju još jedan jak i neophodan kolorit svakog apsolutizma. Strah, poltronstvo i paranoju. Tada na scenu, u punom zamahu stupaju akti, statuti, zakoni, podzakoni, aneksi, paragrafi i zapisnici raznih odbora i pododbora. Tim kilogramima papira i mastila, zahteva, molbi i uverenja, se u stvari prava umetnost, kreativnost i nadahnuće, prevodi u puku statistiku za medijsko opsenarenje na temu veličanstvenog uspeha. Jedino šta narušava senku te slike je gomila tužbi i set disciplinskih postupaka, ali se ta senka partijskom lojalnošću drži podalje od očiju javnosti. I? Ništa.U atmosferi gde svako od svakog zazire, gde se malim uslugama plaća lojalnost, a velikim bespogovorna odanost, gde slatkorečivost nadjačava razum i pravdu, u takvoj atmosferi više umetnosti nema. A ne može je ni biti. U stvari, nigde i ničeg ne moženi biti, sem medijske

priče koju poodavno niko ne uzima za ozbiljno. Vrednost se uklanja jer je opasna, marginalnost se veliča jer se njome lako upravlja, a uspostavljeni strah održava sveopšti mir. Svaka pobuna umire u ljudima još neizgovorena.

Muk.

''Je l' si s' nas, ili s' Mišu?“

„Pa... S' vas.''

E tako i zato odumire ova mala, napaćena, od hohštaplera očerupana zemlja. E tako i zato sa njom odumire i bastion mentalnog zdravlja svake nacije – kultura. Umetnost. Prevedena na jezik buvljih pijaca i pravdu zaboravljenih predgrađa, prozvana od tržišne ekonomije a upoređena sa estradom, a sve to u koloritu stranačkih flajera, svela se na modele dođem ti - dođeš mi, jel si s' nas ili s' Mišu i ja tebi vojvodo, a ti meni serdare.

I voleo bih da verujem u reanimaciju, da sa osmehom predviđam bolje sutra, ali i pored ozbiljnog traganja po dubinama sopstve vere, entuzijazma i optimizma, bojim se da nisam našao dovoljno argumenata za iole ubedljiviji ton. Privredu nam vode pravnici, o pravdi brinu partije, oficiri peku kifle po pekarama ili šrafe nameštaj po kućama, a kultura je dopala u ruke onima koji nisu uspeli da otkinu neko bolje parče odstreljene partijske lovine. Onima koji bi da od ružnog pačeta izrastu u labuda osvetnika i naplate sve i sada.

„Je l' si s' nas, ili s' Mišu“?

Muk.

Na žalost, život se izgleda sastoji od zguranih sačekuša koje bi da navuku jaram njihovoumlja. Jedino se razlikuju ormarići. Bili su mali i drveni, pa su bili limeni, vojni, a sada su veliki i oblepljeni stranačkim plakatima za jednokratnu upotrebu. A šta sa nama koji nismo pristali da budemo s' nji?

A i s' Mišu?

Pa ostaje nam jedino da budemo sa sebe.

Car je go!

No pasaran!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Grad je i dalje beze šerifa


Autor


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nebojša Ozimić



Istoričar, pesnik i publicista.




Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić velikodušno je obećao krajem 2011. da će Niš napokon dobiti šerifa. Valjda je i njemu postalo jasno da je previše bandi koje kruže oko grada spremajući se za upad i pljačku i ono malo stvari koje Nišlije imaju.

Da li zbog toga, da li mu je jedan od savetnika to šapnuo tek - ministar je obećao šerifa koga, još uvek, nije postavio da brine o opštem dobru i životima građana Niša.

Nišlije navikle na svakojake situacije sve češće počinju da veruju da, kada se malo bolje razmisli, taj šerif i nije toliko neophodan - jer da je toliko potreban, svakako bi bio postavljen, zna ministar šta radi. ''Ima u Nišu mnogo dobrih i kvalitetnih ljudi, koji mogu jednako dobro da rade kao da je tu načelnik'', siže je odgovora Nišlija koje sam čuo u anketi jedne niške televizije. Ispade da je grad kriv što je na raskrsnici, a poznato je da lopovi vole da pohode raskrsnice, te da bi bilo poželjnije premestiti ga nego insistirati na šerifu. Kakve sad više veze ima šerif - radije ćemo da uvezemo šerife iz susedne države da rade naš posao nego da insistiramo na onom jednom jedinom koji nikada neće biti postavljen.

A zaboravljamo da kuća koja nema domaćina neminovno teži ka urušavanju i tu pomoći nema. Sećam se, dok sam gledao kaubojske filmove, tamo je bivalo vrlo često da se narod, želeći da se što bolje osigura od mogućeg napada bandi i težnjom da grobaru zatvori radnju, organizuje i među sobom nađe nekog dovoljno hrabrog da se prihvati ovog posla. Taj pobedi sve barabe, odbrani grad i oženi lokalnu lepoticu.

Stoga bi ministru Dačiću bilo bolje da se mane pitanja ko će biti premijer u narednom sazivu Vlade Srbije nego da ovom gradu, najvećem i najbrojnijem ispod Dunava, napokon da šerifa kao što je i obećao i da u fotofinišu uozbilji stvari. Inače neka ne računa na niške glasove

juznevesti.com

Ne da mi se trazit gdje bih ovo, pa,,,

Inovacija pomaze ljudima koji moraju da nose bifocal naocare,,,Naocale sa dioptrijom koja se "adjust" preko comp. chip-a:) Amazing:)

Niko k'o Nino:))))))))))


[You must be registered and logged in to see this link.]



Slikama pridružujemo i pismo čitateljke Amele N. koja nam piše:
Kao Vaša redovna čitateljka željela sam da vam pišem o noćnoj mori koja me je zadesila na putovanju, umjesto da idemo kući, prijateljica, prijatelj, suprug i ja ostali smo 5 dana i 5 noći u zatočenom Mostaru. Taj događaj mi je povratio vjeru u ljude i ljudskost, ljudi su ljudi ma koje nacije bili.

U MOSTARSKOJ SNIJEŽNOJ MEĆAVI
(od 04.02. do 09.02 2011.godine)


Vraćajući se iz Herceg Novog naišli smo na strašno nevrijeme, prvo Neum «stakleni» grad od leda a zatim Metković zaleđen i uništen. Srce mi se steglo gledajući uništene plastenike i plantaže. Jadni ljudi, koliko ulaganja a sve uništeno. Kada smo došli da pređemo granicu u Doljanima ljubazna službenica nam kaže da ne možemo dalje - nije bezbjedno do Čapljine. Iskreno i nije bilo bezbjedno. Mi smo se uputili do Čapljine na svoju odgovornost – ni jedna traka auta nije bila očišćena tek tragovi auta iz kojih ne smiješ iskočiti inače nećeš nastaviti jer ćeš zaglaviti u snijegu. Dolazimo na benzinsku stanicu Čapljina i kažu da se ide za Mostar, ali ako baš moraš.

Mi smo morali, jer gdje su Tuzla i Lukavac?! Uputili smo se za Mostar, put isti, jedna ugažena traka i bogu se moli da ne naide niko iz suprotnog pravca. Put je trajao tri i po sata od Čapljine do Mostara. Nevolje su tek nastale kad smo došli u Mostar. Sniježna lavina nanosi snijeg sa jedne na drugu stranu brzinom takvom da imaš osjećaj da ti iglice sijeku lice, nanosi snijega zatrpali donje spratove zgrada, poslovne prostore, ulaze zatim auta zatrpana ali i polupana od padanja crepova sa zgrada. Jednom riječju užas. Auta policije i civilne zaštite na svakom koraku, ralice čiste ulice ali vjetar vraća a mi nemamo ni mjesta gdje da prenoćimo jer put za Jablanicu nije otvoren, stotine ljudi su uhvaćeni u putu na milost i nemilost. U tom metežu prilazi nam neki fin čovjek, nudi nam kafu i da se ogrijemo i raspituje se mobitelom od čovjeka do čovjeka za smještaj i nalazi nam ga. Smještaju nas u pansion Mostar – in, izvjesnog Mirse i njegovog sina i njihovih supruga koji nam naplaćuju tek minimalno, vjerujem da nismo imali para da ne bi riječ rekli. Ovim putem im se zahvaljujem jer smo tu čekali pet noći da se otvori put tri noći sa grijanjem i dvije bez struje i grijanja kao i oni. Za tih pet dana i pet noći provedenih u Mostaru ja sam se oduševila Mostarom i njenim građanima. U rekordnom roku su glavne ulice očišćene samo su pojedinci sa privatnim autima i autobusima koji su zaglavljivali kočili saobraćaj, pazite ipak oni nisu navikli na snijeg kao mi a ipak su uspjeli glavne ulice da očiste. Nisam vidjela nikog da se tuče za hranu, da se svađa iako sam i sama stajala i čekala da kupujem. Drugi dan našeg boravka su Interex i Robot normalno radili, bez ikakve panike i gužve.

Toliko su bili ljubazni da nas je jedna gospođa odvela prvi dan kad je sve bilo pod snijegom do prodavnice i kafane koje su jedine radile to jutro i rekla je da ako ništa ne bude radilo da ćemo kod nje u stan na čaj i kafu.

Druga situacija je kada smo tražili gdje ima šta otvoreno da jedemo toplo, jer -5 kod njih je gore nego ovo naše -15 na onom vjetru koji te nosi. Gospođa se zove Biljana i kada smo je pitali radi li gdje kakav restoran, kad je saznala ko smo i da dolazimo iz Lukavca njene riječi su bile «ako nemate smještaja idete kod mene zajedno sa mojim mužem i djecom spavaćete i ješćete sa nama, kad bi svi po podu spavali» Pronašla nam je restoran. Gazda tu u restoranu Nino nam je našao nešto toplo ali dok smo čekali donio nam je sarmu da se ugrijemo koju je njegova majka pravila.
I šta da vam pričam, došla sam u situaciju kada sam momka u prolazu pitala gdje je pekara da mi je nudio da uzmem da podijelimo njegov hljeb!!! Nije me pitao kako se zovem niti ja znam kako se on zove. Poslije kad je nestalo struje u Istočnom išli smo u Zapadni dio, pili tople napitke i punili mobitele da budemo u kontaktu sa djecom i porodicom. I tu nas je čekalo veliko iznenađenje, svi su nudili pomoć neko bi dao broj mobilnog ako nam šta zatreba dok smo tu u Mostaru a neki su nudili novčanu pomoć, ljudi i ljudskost na svakom koraku. A da ne pričam da su nas dvoje (rijetki koji su grijali stan) Jusuf i Siba non-stop zvali da pređemo kod njih da spavamo i budemo kod njih. Toliko ljudskosti u Mostarkama i Mostarcima, bez granica Istok i Zapad, tople duše spremne da dijele do zadnjeg su oživjeli moje srce, ublažili moju tugu što ne mogu kući. Proživjeli smo i nestanak struje do kojeg je došlo zbog oštećenih stubova, zajedno sa njima.

Kad smo odlazili kući, nakon što je put otvoren duša me je boljela za sve one koji su bez struje i grijanja, duša me je boljela što je Mostar odsječen od svijeta. Ko je dozvolio da ovakav snijeg uzme svoj danak i ne čisti se na vrijeme magistralni put??? Ko je ovo uradio svim ljudima iz Mostara i okoline, ali i putnicima koji su se našli na tom putu i danima čekali u neizvjesnosti???

DA NAS OVAKAV SNIJEG NIKAD VIŠE NE IZNENADI!!!
Amela N.


A.M.

Napomena Tuzlarija:
Na kraju se ispostavilo da smo i slike i tekst dobili od čitateljke Amele N. samo sa različitih mail adresa, te koristimo priliku da joj se zahvalimo.
(tuzlarije.net)

Francuski proizvodjac sampanjca dijeli bogatstvo sa radnicima koji su pri preuredjenju jedne stare zgrade naisli na 1 mil vrijednosti u zlatnicima:)

Koji smek, udariti cekicem po plafonu, a "kisa" krene:)))

[You must be registered and logged in to see this link.]

Diogenov sindrom




Svetlana Lukić
| 17/02/2012










[You must be registered and logged in to see this image.]

Počeli smo da se gušimo od klaustrofobije; ako je zbog minus 10 ili
15 bilo logično da danima sedimo zatočeni u kućama, zašto ne izlazimo
napolje poslednjih dana, od kada je otoplilo? Nemamo zbog čega. Sve je i
dalje zatvoreno – škole, preduzeća, državne institucije, pošte, banke…
više se ne zna da li zbog snega, Dana državnosti koji niko ne slavi ili
zbog toga što državu najmanje koštamo i ugrožavamo kada smo u
dobrovoljnom kućnom pritvoru. A tek nailaze dani kada ne treba izlaziti
iz kuća: zbog zapušenih šahtova ulice će plivati u vodi, ledenice će
vrebati sa svake zgrade, a i treba sa šerpama i loncima dežurati u
stanovima kada počnu da prokišnjavaju krovovi i fasade, delo neimarskih
ruku naših građevinara, građevinskih inspekcija i javnih stambenih
preduzeća.

Posle nekoliko dana širenja panike, usledila su anestezirajuća
saopštenja: ledolomci su spremni, vojska je spremna, Srbija vode su
spremne, beogradska kanalizacija je spremna, EPS i Kolubara su na
adrenalinu. Da ipak nisu svi orni za rad, potvrđuje vest da je vlada
opštinama morala da naredi da upotrebe svu raspoloživu mehanizaciju za
čišćenje snega. Na pitanje zašto, i pored danima zatrpanih ulica i kuća,
opštine ne koriste mehanizaciju koja im je na raspolaganju, odgovorila
je sama vlada, koja tek treba da donese odluku da se odobri novac za
kupovinu goriva za sve te mašine koje je zaplenila privatnim firmama
proglašavajući vanredno stanje. Dakle, vlada je znala da proglasi
vanrednu situaciju da bi besplatno dobila sve te bagere i kamione, onda
je obećala da će za njih platiti naftu i benzin, ali to izgleda nije
učinila. Bilo je ono – dođem ti. Kako država nikome ništa ne plaća,
posebno ne građevinskim firmama i putarima od kojih je zbog snega
konfiskovala mašine, ovi su izgleda rešili da stave rampu na svoj vozni
park. I tako, i pored otopljavanja i prestanka snežnih padavina, stotine
hiljada ljudi i dalje sedi zatočeno u svojim kućama i sokacima.

Indikativno je da niko ne komentariše i ne pravi dramu zbog 22 ljudska života koja je, kako glase novinski naslovi, odnela zima.

Taj broj, 22 (za sada), namerno se utapa u broj žrtava u celoj
Evropi, tačnije u Istočnoj Evropi – i niko se ne uzbuđuje jer, zaboga, u
Ukrajini je umrlo više od 100 ljudi. Ali tamo je bilo minus 30. U
Poljskoj je umrlo 80 ljudi, ali ta zemlja ima 40 miliona stanovnika; da
ne pominjem da je najviše ljudi životom platilo ove hladnoće upravo u
zemljama zbog kojih na zapadu kontinenta postoji tzv. otrežnjenje
istokom – Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Rusiji, Balkanu. Nije
zanemarljiva ni činjenica da je broj žrtava kod naših suseda, Hrvata,
Crnogoraca i Bosanaca, nekoliko puta manji, bez obzira na opskurne
likove kao što su gradonačelnik Splita Kerum, koji krivi svoje sugrađane
zato što su se masovno lomili na poledici, ili zagrebački šef kriznog
štaba koji traži da mu se kupi “tenkić“; bez obzira što Crnogorci moraju
da zovu u pomoć NATO, pa im Slovenci i Grci šalju po jedan helikopter, i
što su tek pre neki dan počeli masovno da kupuju lopate, a neki njima
čak i da se služe.

Dakle, kada ćemo i da li ćemo porazgovarati o tome zašto je toliko
ljudi stradalo, u kojim delovima zemlje, zašto baš u njima, kakav je bio
socijalni status tih ljudi, itd. Jedan od odgovora dala je poslednja
žrtva, umrla od zime u svojoj kući, u opštini u kojoj od 10.000
stanovnika, 20 odsto ljudi živi od socijalne pomoći.

Naravno da je ovo pitanje retoričko; niko neće o tome razgovarati ili
tražiti objašnjenje dalje od onog: naišlo zlo neko vreme, uzelo
dvadeset dvoje ljudi i odnelo ih bogu na istinu.

Da se zima da uhapsiti ili da se za njom makar može raspisati
poternica, bilo bi lako; Ivica Dačić bi se u ovu borbu prsa u prsa sa
snežnim pahuljicama uhvatio; ovako, političke poene skuplja na drugim
temama. U intervjuu Večernjim novostima, on objašnjava kako ga
Amerikanci i Evropljani u strahu stalno zapitkuju – da li je to što sa
Rusima pravite u Nišu začetak vojne baze – a on im odgovara – a šta vi
nudite? Šta bi sa tim Centrom za vanredne situacije, zar on i Sergej
Šojgu od 2009. do danas nisu nekoliko puta potpisivali sporazum o
izgradnji centra koji treba da pomogne u ovakvim slučajevima? Na niški
aerodrom sletao je i Iljušin sa milionima tona opreme, bila je i neka
vežba sa ruskim helikopterima kojima su se divili lokalni novinari. Ako
to u Nišu nije začetak vojne baze, nego stvarno centar za vanredne
situacije, koliko ledenih doba mora da prođe da on i Šojgu preseku
vrpcu? Šojgu, dobitnik ordena svetog Save, zauzet je ovih dana drugom
vrstom vanredne situacije; eno ga u Podgorici gde traži od crnogorske
vlade da njeni građani, na jedan ili drugi način, plate stotine miliona
evra gubitaka Aluminijumskog kombinata, čiji je jedan od vlasnika Oleg
Deripaska. Šojgu je po snegu doleteo u Podgoricu da zaštiti svog
oligarha, a ostaje da se vidi ko će da zaštiti Crnogorce, od ovog Rusa i
pogrešne politike njihove vlade.

Pomoći nema od nepostojećeg srpsko-ruskog centra za vanredne
situacije, ali nema je ni od onih kojima je u opisu posla da pomažu
ljudima kada su u nevolji. Šta je radio srpski Crveni krst, osim što je
drugog dana zakukao kod međunarodnog Crvenog krsta za pomoć od 100.000
evra. Ako Crveni krst nema ili u svojoj državi ne može da nađe 100.000
evra, treba da crkne, da se ugasi, da ne pričamo o tome kako se
proslavio tokom ratova, a znam ponešto o tome, jer sam godinama
obilazila kolektivne kampove po Srbiji i videla njegov učinak.

Ulicama Beograda i većih gradova, po ovoj hladnoći lutaju stotine
dečaka i devojčica proseći, majke im obilaze zgrade pokušavajući da od
svojih sugrađana izmole neko ćebe, kapu ili jaknu. Gde je u ovoj
vanrednoj situaciji bila SPC, zašto dveri svojih crkava nije otvorila, i
makar ovih nekoliko dana grejala i hranila svu ovu decu, kao i one
starce i starice koji nemaju novca ni za ogrev, ni za hranu, a nemaju ni
hrabrosti da izađu na poledicu. Gde je bila crkva da privije na svoje
majčinsko srce sve one Rome koji crkavaju po kartonskim naseljima, a
čije smrti i bolesti niko ne broji. To odsustvo saosećanja prema
ljudima, vladike su pokazivale svih onih godina rata. SPC se nije
proslavila karitativnim radom; bila je tu da obodri braću kada je
trebalo ratovati, sada je tu da u ime Hrista ratuje sa homoseksualcima,
političarima koji joj nisu po volji, kao što su to ovih dana Nenad Čanak
i Čedomir Jovanović – ali da pokaže samilost prema siromašnima i
nemoćnima, pogotovo ako nisu pravoslavne vere, to nije u opisu njenog
posla i karaktera.

Umesto da jedva dočekaju spajanje zime i Dana državnosti i zatvore
svoja vrata, zašto makar neke državne institucije nisu pozvale ljude
koji ne mogu sami da prežive zimu, da se na nekoliko dana ogreju i
njihovim lepim hodnicima. Javne biblioteke širom Amerike postale su
utočište od hladnoće beskućnicima; u biblioteci San Franciska svakoga
dana borave stotine beskućnika. To je prva biblioteka u SAD koja je,
umesto da ih izbacuje, kao Đilas pijance iz gradskog prevoza ili Rome iz
divljih naselja, za potrebe tih ljudi zaposlila socijalnog radnika.

Nama su srcu bliža drugačija poređenja – pa šta ako prokišnjavaju
škole, bolnice i pozorišta – sneg je ovih dana oštetio i rimski
Koloseum. 2000 godina Koloseum je odolevao raznim vremenskim nepogodama i
glupostima rimskih i italijanskih vladara. Pre dva milenijuma je
projektovan tako da 50.000 posetilaca u slučaju požara može da se
evakuiše za 10 minuta, imao je čak i pokretni krov od platna, ali već
godinama ne može da počne restauracija ovog kulturnog spomenika, iako je
25 miliona evra obezbedio neki italijanski milijarder – jer se sude
udruženja restauratora, udruženja potrošača, sindikati i gradska uprava.
Tako to ide u zemlji čiju demokratiju i pravni poredak decenijama
usavršava čovek kao što je Silvio Berluskoni. Korupcija, Rubi, ekonomska
i politička kriza i rušenje delova Koloseuma od malo većeg snega –
imaju veze.

Predsednik Tadić je pre neki dan svečano proglasio pobedu nad zimom,
rekao je da je Srbija izdržala, jer smo mi “napravljeni od čvrstog
materijala“. Žrtve nije pominjao, one bi umanjile veličinu njegove
pobede nad zimom, a to nije korisno u vreme predizborne kampanje. Zato
je predsednik Srbije svoju humanost pokušao politički da unovči na
Kosovu. Ponudio je da Srbija stipendira devojčicu koja je jedina od
jedanaestočlane kosovske porodice preživela lavinu. Stigao mu je šamar
koji se i mogao očekivati – nije potrebno, dovoljna nam je pomoć naše
države. Tadićevoj vladi stigao je šamar i od braće sa severa Kosova.
Uprkos protivljenju Beograda, za dva dana i jednu noć u četiri opštine
na severu Kosova, Srbi su izglasali još jedno NE priznanju kosovskih
institucija. Taj referendum nije sproveden ni zbog međunarodne
zajednice, ni zbog četvorogodišnjice kosovske nezavisnosti, nego zbog
srpske vlade. To referendumsko NE upućeno je Tadiću i znači samo jedno –
ne priznajemo tvoju vlast, ti si u Mitrovici persona non grata. Dok
lukavi predsednik opštine severne Kosovske Mitrovice tvrdi da će
rezultati referenduma olakšati poziciju srpskog pregovaračkog tima, šef
tog tima taj referendum opisuje kao – nelegalan, neustavan, bespotreban i
besmislen. SAO Mitrovica je ovim referendumom potvrdila svoju
nezavisnost i od Kosova i od Srbije; njome vladaju stranke koje su
pozdravile ovaj referendum – Šešeljevi radikali, Nikolićevi radikali,
Koštuničini radikali, i njima bliski delova DB-a, kriminalnih krugova i
SPC čiji poglavar stalno poziva njene građane da, ako zatreba, budu
spremni da proliju krv. Za sada krv nije potrebna, dovoljna je
referendumska olovka. Beograd i dalje nudi razne modele, irski,
hongkongški, model dve Nemačke. Na to, kada je ne mrzi, uzvraća Evropa
preko svojih predstavnika kao što je Piter Fejt, i nudi, na primer,
katalonski model autonomije – može zdravstvo, može obrazovanje, kultura,
ali granice i Jarinje ne dolaze u obzir. Ovaj referendum
severno-kosovskih Srba neće biti ni prvi ni poslednji; to će se završiti
kao referendumi u onih stotinak sela i varoši u Kataloniji. Meštani iz
tog kraja Španije, kada se završi turistička sezona, svake godine
organizuju referendum i proglašavaju nezavisnost Katalonije. Referendum
je postao deo katalonskog folklora i turističke ponude: imaš La Sagrada
Familiu, imaš more, paelju, tapas, pantomimičare na La Rambli i –
referendum.

U poslednja 2-3 meseca, crkva i država su podelile toliko odlikovanja
da više nisam u stanju to da pratim: orden svetog Save (nekoliko
stepeni), orden kralja Dragutina, Milutina, carice Milice, svih 9
Jugovića, Belog anđela, sivih sokolova… a dobili su ih svi po spisku:
Putin, Konuzin, Medvedev, Lužkov, Šojgu, Filaret, Dačić, Bajatović i
naravno Novak Đoković. Posle prekjučerašnjeg dodeljivanja Karađorđeve
zvezde, taj momak i zvanično dobija status božanstva, kao fudbaler
Čelzija Didier Drogba u svojoj rodnoj Obali slonovače. Tadić i njegovi
ceremonijal-majstori su pre dve godine obnovili ovaj orden koji je
prestao da se dodeljuje 1945. godine. Dok je postojao, dobijali su ga
samo slavne vojskovođe: vojvoda Stepa Stepanović, Živojin Mišić, a evo
sada je naš novi vojvoda postao Nole. Da je Anđelina Džoli samo malo
bila nežnija prema srpskoj vojsci, i ona bi dobila Karađorđevu zvezdu,
doduše drugog stepena; predsedniku bi bilo milo da se slika sa njom i
metne je u album sa sličicama.

U ovoj turi dodele znamenja, još je značajnije to ŠTA ova demokratska
vlast i njen poglavar smatraju da treba odlikovati, kome se treba
dodvoravati. A odlikovano je sve što nosi uniformu ili ima pištolj: BIA –
za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje zadataka, V uprava BIA za
nešto, Žandarmerija za nešto, policija, sektor za vanredne situacije, a
laureat je i Akcioni tim za saradnju sa Haškim sudom, koji je celu
deceniju tražio, a nije nalazio Karadžića i Mladića i Hadžića. Taj
dream-team je odlikovan za unapređenje pravne države. Laureati su u
skupštini bili počastvovani i prisustvom Milorada Dodika, komandanta 37.
motorizovane brigade Ljubiše Dikovića i sličnih srpskih veličina.
Posebo me je zaintrigiralo to što je nekada postojala i Karađorđeva
zvezda sa dijamantima, koja je dodeljena samo dva puta: Nikolaju II
Romanovu, i to mi je manje-više jasno, bili smo saveznici, mrzeo je
komuniste, voleo crkvu, Rus je, ali zašto dijamanti Mehmedu V, i ko je
uopšte taj sultan… Ne znam šta je Srbima lepo uradio, ali znam da je u
Prvom svetskom ratu bio nemački saveznik i da je pod njegovim barjakom
izvršen genocid nad Jermenima.

I najzad, medalja Miloš Obilić posthumno je dodeljena Srđanu Aleksiću
koji je, kako se kaže u obrazloženju, kao Srbin iz Trebinja uzeo u
zaštitu komšiju Bošnjaka, koga je napala – grupa nasilnika. Kojih
nasilnika? Navijača FK Trebinje, lokalnih pijanaca ili možda pripadnika
Vojske Republike Srpske. Kako to da jedino ubice u ovom obrazloženju
nemaju nacionalno obeležje, kao da se ne zna da je Srđan Aleksić ubijen
kundacima pušaka.

Da li jednu stvar mogu da urade kako treba, da ne manipulišu mrtvima,
makar jednom. Ne mogu. Ne možeš da odlikuješ Srđana Aleksića, a da u
isti mah dozvoliš da ti, navodno, pobegne iz zemlje komandant tih
trebinjskih ubica, Božidar Vučurević, i da uz tebe, dok dodeljuješ
odlikovanje mrtvom Srđanu Aleksiću, stoji Milorad Dodik koji Vučurevića
smatra herojem koga po svaku cenu treba zaštititi od suđenja.

Pa se posle pitaj zbog čega je sve više ljudi u ovoj zemlji obolelo
od beznađa i očaja, zbog čega svakoga jutra moraju da se bore sa željom
da ne ustanu iz kreveta i ne izađu iz kuće. Gledala sam Đokovića dok je
primao orden, na neki čudan način me je dirnula njegova nežnost dok je
pominjao Srbiju, svoj narod i te stvari. Objašnjenje za tu ljubav stiglo
je već sutradan; umesto ordena Svetog Save i Karađorđeve zvezde, nosio
je šal i kapu FK Milan, bio je na utakmici i navijao za svoj omiljeni
klub. On ne živi ovde, on ne radi ovde, ne zarađuje novac ovde; dođe kad
treba da se popne na terasu gradske skupštine i zapeva, dođe da dobije
neki orden, plac u Beogradu ili Kragujevcu, i ode.

Nemam drugo objašnjenje za one koji obožavaju svoju državu, a da nisu
profesionalni patrioti, nego da su oboleli od stokholmskog sindroma. To
zbližavanje žrtve i zlostavljača nije novina u srpskoj političkoj
kulturi i istoriji. Postoji i Londonski sindrom: talac se ne miri sa
situacijom, buni se i na kraju bude eliminisan. Taj sindrom se u Srbiji
nije zapatio. Ako stvarno postoji Diogenov sindrom, onda se on kao
zaraza širi Srbijom; to je ono kada si izolovan, zapušten, očajan i
najbolje se osećaš kad se zavučeš u neku rupu ili bure. I kada bi ti
kojim slučajem došao vladar, kao što je Diogenu došao Aleksandar Veliki,
i pitao, dobro, šta ti u stvari hoćeš, odgovorio bi ono što i Diogen –
ništa, samo da mi se makneš sa sunca.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Vedrana Rudan zabavljala svoje čitaoce


BEOGRAD - Hrvatska književnica Vedrana Rudan nagradila je danas svoje verne čitaoce u Beogradu urnebesnom seansom ispovedanja, umesto klasičnog promovisanja novog romana "Kosturi okruga Medison" u izdanju VBZ-a, što je i razlog njenog dolaska iz Rijeke.

Sve stolice u sali " Amerikana" u Domu omladine Beograd bile su zauzete, organizator su nastojali da dovuku sve rezervne, ali su neki ostali da stoje, a književnicu su, kada se pojavila, dočekali burnim aplauzom, kakav dobijaju samo estradne zvezde prvog reda.

Gošća, čiji su svi romani, a ima ih oko 10, hitovi ne samo u Hrvatskojn gde je "najprodavanija" autorka, već u celom balkanskom regionu, nije krila da je iskreno iznenađena što je privukla tako impozantnu masu čitalaca koji su bili spremni da kupe roman bez dodatnog ubeđivanja , što se moglo videti na kraju neobaveznog ćaskanja kada su opseli štand gde je izdavač prodavao njene knjige koje je potpisivala.

Izdavač VBZ je odabrao da Rudanovoj budu sagovornici dvoje iskusnih voditelja radio programa Svetislav Stefanović ( Radio Naxi) i Tanja Obradović ( Radio 202).

Vedrana Rudan je demostrirala svoju veštinu da bude šoumen šaleći se na šarmantan način "bez dlake na jeziku", pričajući o ljubavi posto je knjiga "Kosturi okruga Medison" njen prvi pravi ljubavni roman. Kada su je pitali zašto je izabrala tu temu. njen odgovor je bio: "Jer, to je jedino preostalo osiromašenom, ojađenom narodu Srbije i Hrvatske".

Kolumna Fish & ChipsCure meni slinice kada vidim minice…

Piše Ribafish - Domagoj Jakopović



[You must be registered and logged in to see this image.]


Godina je 1984. Još je sarajevski Vučko bio najveća
faca u bivšoj državi, a mali kilavi pubertetlija se sjedeći na zidiću
ispod diska u Veloj Luci po prvi put, ono pošteno – zaljubio.

Prišla
mi je i rekla da se znamo s kupanja i da se zove Marie Helenne. Valjda
se to tako piše, nemam pojma. Trenutno sam bio na off, čuo sam samo
anđeoski cvrkut plavokose Barbike u ekstremno kratkoj haljinici, koji je
pjevušnuo nešto poput 'Marielen'. I to s tako drčnim, povišenim 'n' na
kraju, da sam trenutno erektirao i odlučio pustit korijen i ne mrdat.


Dakle, ponoć je, vidno pijana raja ulazi i izlazi iz diska, a ja bih
već trebao ići pješke nazad doma pet kilometara preko brda. Ali mi se
ne da jer mislim da je život tu, a ne tamo, iako je tamo gdje si ga
urediš. Mali dežmekasti jumfer tako sjedi i bulji u ovu instant vilu, i
bulji u nju s, nazovimo ga, vrlo priglupim osmijehom. Pitam je da ponovi
što je rekla jer nisam skontao od prve. Ona nastavlja polakše na
kombinaciji francusko-luškog, pa polako shvaćam da žena skuplja pare da
kupe žižu i zove da im se pridružim. Gledam ja tako i dalje svoju
Anđelku Amalku i smišljam jadan kako da joj objasnim da sam za zadnje
pare netom kupio Alana Forda, Giganta s Modesty Blaise i, o sreće –
Umpah Paha u boji. Pa promrmljam da ne duvam, a ona se nasmiješi, okrene
i krene do drugog pankera s istim pitanjem. Uto zapuše vjetrić i onako
joj lagano merilinkasto zadigne haljinicu. Nikad nisam od rođenja bio
bliže ženskoj guzi, mislim da bi me valjda u zoru smetlar špahtlom morao
maknuti s tog mjesta da nisam morao doći doma do 1. I dan-danas nekad
na tome mjestu ostavim cvijet…


Puno godina kasnije, nakon što je prva simpatija imala dlakave,
druga debele, a treća nikakve noge (to su one same rekle), upoznao sam
Branku. Ona je duvala, a ja sam fajn pio, a u tih dva i pol tuluma u
kojima nam se križala škvadra, uspjeli smo pričati deset sati i ljubiti
se deset minuta. I ne sjećati se baš svega. Pa kad smo se konačno više
trebali naći na dejtu na Trgu pod satom – ispala mi je ladica od sreće.
Do sada smo se pipali po mračnim studentskim izbama, bio sam zaljubljen u
njen mozak, ali i tek nagađao kako izgleda, a sad je prema meni na
dnevnom svjetlu skakutala frčkava slatka mršavica u lepršavoj ljetnoj
haljinici. Jebate, pelud je s mene štrcala… I još mi je i Milku veliku
dofurala jer su joj starci često išli do Trsta, pa sam tih par sati
blejanja po centru bio totalni plafon. Prekinuli smo za tri dana jer je
bila naporna, a ja sam polako shvatio da mi lepršave windy minice
jednostavno nisu suđene. Jer sam ubrzo zasro i s prvom Majom, iako je
ona nosila više uske minjake.





[You must be registered and logged in to see this image.]


U onih par puta što sam šetao u kiltu, em sam se smrzo, em bih
uvijek zaboravio podić šosić kad bih sjedao, em bi mi uvijek ispalo jaje
na fotkama. A kilt je do koljena, a minice u liniji
međica-dražica-guzovi!!! Nekad mi to zgleda malo vulgarno, ono, poziv na
uzimanje iz izloga, eto me, kupi me dok sam na dražbi… A nekad sam i
ljubomoran kad moja cura s mrak nožicama privlači slinave poglede
svakojakih prolaznika. Iako neke druge frajere upravo to veseli i pali…


Uskoro sam shvatio da se više veselim tetama s velikim cicama, kao i
da minice nose uglavnom tete koje ne spadaju u tu ciljnu skupinu.
Fakat. Jeste li ikad vidjeli ženu u punom dekolteu da ima i minjak?
Rijetko, zar ne? Misle li one da se ne smiju šaliti s božjim darom, ili
to jednostavno ne uspijeva na istom organizmu, ono, kao pošteni
političar. Je li moguće da većina žena fura minice samo zato jer imaju
male cice, pa da nekako dođu do izražaja kad su vani s frendicama koje
imaju veći broj? Jer misle da frajeri stavljaju sise na prvo mjesto?
Moje je skromno mišljenje da cure s malim cicama imaju više problema s
velikim sisama od bilo kojeg frajera. Ali im to nikad ne smijemo reći
jer se možemo pozdraviti sa seksom. Tako da ćemo danas često na ulicama
sresti finih minjaka, jer dokle god će cure s četvorkama nositi
dekoltee, i one s dvojkama će furati minice.




[You must be registered and logged in to see this image.]


A meni je i dan-danas divno gledati gole glatke, triput premazane
nogare kako poput hromog bambija napikavaju nesigurno asfalt u
štikletinama, uživati dok im vjetrić mrsi falde i leprša rubove. I htio
bih sjediti u nekom žiriju i davati ocjene i veseliti se što sam
dovoljno blesav da me takve sitnice mogu ispuniti. I zato, živjeli
minjaci i tete koje ih imaju hrabrosti nositi. Ali nek se ne čude kad im
priđemo i počnemo se upucavati. Makar i loše…



Domagoj Jakopović Ribafish
08.07.2012.

Vedrana Rudan - U zemlji krvi i idiota


Aleluja, Aleluja! I na prostoru “Regiona” ukazala se Velika Majka Angelina Jolie. Nije došla sa svojom mnogobrojnom djecom i stotinu dadilja jer su u Sarajevu sige padale sa krovova. Žao mi je što anoreksična bivša drogerašica baš nikad nije osjetila potrebu da uz egzotično dijete iz neke divlje Kambodže usvoji i neko siromašno crno ili bijelo dijete, svejedno, iz Amerike.

Svi znamo da i u Americi žive milijuni gladnih mališana samo… To se jednostavno ne nosi. Kakva bi to bila poruka, vući za ručicu mršavo, prebolesno, gladno njujorško dijete?

Smije li Big Mama roniti suze iz očiju premazanih šminkom otpornom na tekućinu nad sudbinom vlastite zemlje? Malo morgen, rekao bi pokojni Milošević.

Smije li Angeline Jolie snimiti ljubavni film o Libijki kojoj su Ameri zatrli svu rodbinu i Amera koji je to učinio? Smjela bi jedino kad bi u filmu pokojni Libijci puni ljubavi silovali Amera.

Ali doći u Region i prodavati nam priču o “lošim momcima” i “srpskom narodu koji je dobar” mnogo je lakše. Preciznije, poželjno. Krajnje precizno, Jolie je jednostavno dobila zadatak i logistiku.

Tko normalan može povjerovati da je Jolie “režiserka”, “scenaristica”… Smije li se tako vrijeđati ozbiljna profesija?

Naravno da mi Indijanci sa ovih prostora koji smo od Amera dobili šarena stakalca u obliku filma “o ljubavi” ne možemo iz svoje kože.

U Zetri je plakalo nekoliko milijuna Bosanaca uvjerenih da su ih silovali i da ih siluju i da će ih silovati “Srbi”. Odavde do vječnosti.

Mi ćemo sutra gledati Jolie u Zagrebu i skupa s njom liti gorke suze nad silovanim Bosancima i s užitkom u sebi jebati mater “Srbima”. U sebi jer je glasno jebanje “Srba” u Hrvatskoj u međuvremenu postalo politički nekorektno.

Koju i kakvu je ulogu u klanju u našoj bivšoj zemlji igrala i igra domovina Suzane Jolie nikad nećemo saznati. A i koga briga. Ako budemo dobri Angelina će usvojiti neko Bosanče bez ruku i nogu da svijet podsjeti na divljake sa Balkanu.

Priznajem. Jebe mi se i za Jolie, njene suze i frku koja se digla oko “njenog” filma. Ja i dalje čekam film u kome ću vidjeti kako kršni Amer jebe čitav svijet.

Neću dočekati film ali da osjećam američki (upotrebljen neprikladan izraz koji se ne koristi na forumu ) u guzici iz dana u dan, iz godine u godinu, da će me šarafiti dok sam živa, to osjećam. To će osjećati i splitska dječica koja će umirati od raka kad se u Lori budu prali američki ratni brodovi.

Film Angeline Jolie o silovanju sigurno je potresan, baš, ono, potresan. Naravno. Tko o silovanju može napraviti bolji film od silovatelja?

Извор: [You must be registered and logged in to see this link.]

Vrelina






Autor Dejan Stojiljković




Pisac i novinar. Autor bestselera "Konstantinovo raskršće".

Vrelina pritisla Niš ovih dana, pa čoveku nije ni do čega. Gledam istoimeni film Majkla Mena sa Al Paćinom i Robertom De Nirom i pitam se kad će ovaj potonji da vrati pare koje mu je pre više od 30 godina pozajmio jedan domaćin iz sela Čokot.

Nema ništa od tih Amerikanaca, samu jedu big mekove i spremaju zavere protiv Srba. A ovde kod nas u Nišu, vrelina ima efekat na sve i svašta. Od nje se skuplja i rasteže asfalt (zavisno od toga koju ulicu asfaltirate) a sličan efekat ima i na ljude.

U svakom slučaju, bilo leto ili zima, u Nišu nikad nije dosadno.

Dobili smo novu gradsku vlast i ona je već krenula sa reformama. Jedan savetnik, zamenik i sekretarica po glavi stanovnika. Nema stranačkih zapošljavanja. Od sad zapošljavamo samo bližu rodbinu i kumove. I to samo uz overenu potvrdu iz socijalnog.

Nekolicina niških političara bila je pred izbore listom najavljivana floskulom "budući gradonačelnik Niša". Pošto je mesto gradonačelnika jedno, i sada je već popunjeno, pitaju se mnogi, s pravom, gde se dedoše ti silni "gradonačelnici"? Za jednog kažu da se odselio, drugi je otišao da peca a neki su bogami kod kuće, u teškoj depresiji.

Imam jedan predlog. Zašto svi ti političari ne bi osnovali bend, pa počeli da praše čvrst rokenrol u nekoj garaži? Poznat je terapijski i antidepresivni efekat muzike.

Evo, ja imam i predlog za naziv benda - VIS GRADONAČELNICI.

Prof. dr mr Mile Ilić je kao predsedavajući gradske Skupštine poželeo odbornicima da lepo provedu svoje "odmorske" dane. Lepo. Neki ćemo da odmaramo, a neki ćemo da učimo gramatiku.

Nema ništa od dolaska Pape u Niš. Sad možemo da odahnemo. Taman smo od Niša napravili moderan evropski grad, sređen i uređen, gde se živi na visokom standardu, gde svako ima dobro plaćen posao, otvorili smo kupališta i hotele, sagradili supermoderan medija centar, od Medijane napravili vrhunski arheološki park, podigli Konstantinu dostojan spomenik - i šta? Da nam dođe taj Papa iz tog tamo Vatikana pa da nam sve pokvari? E, pa neće moći ove noći. Ne da se Srbin tek tako.

Hvala Bogu i svetom Caru Konstantinu što je ovde u Nišu bilo mudrijeh glava koje su nas na vreme upozorile na tu opasnost, tj. na činjenicu kako ćemo se svi po dolasku pape masovno pretvoriti u zombije, pa je sve lepo predupređeno.

Podignuto je skromno obeležje posvećeno Konstantinu i Milanskom ediktu na nišavskom keju. Nišlije ga već od milja zovu "čokolada" zbog specifičnog izgleda. Klesaru se slomilo dleto baš kad je trebalo da stavi kvačice na slova "Ć" i "Š". I to je izazvalo silne proteste, baš kao i činjenica da na spomeniku nema ćirilice - čuvenog srpskog pisma koje je dobilo ime po jednom Grku. Brižni ljudi iz udruženja "Ćirilica" napisali su silne protestne note, gradonačelniku, patrijarhu, medijima... Priča se da se sprema i protestna nota samom Konstantinu Velikom zbog toga što je tekst Milanskog edikta pisao latinicom. Još samo da provale kako će da mu je uruče. Gradom kruže glasine da je specijalno za tu misiju pozvan čuveni bugarski prizivač duhova.

Kad smo već kod ćirilice, izašao je predlog da se zabrani štampanje knjiga na latinici. Lično sam sklon mišljenju da bi za kulturu u Srba veći efekat imala zabrana plastičnih kesa.

Famozni "Niški leksikon" postao je veoma traženo štivo u regionu, a i šire. Priča se da je njegov humoristički i fantazmagorični potencijal toliki da će se po njemu možda snimati nove epizode "Letećeg cirkusa Montija Pajtona". To uopšte nije loše. Ako imamo u vidu koji lokalni "intelektualci" su bili glavni za uređivanje istog, dobro je da se po njemu ne snimaju nove epizode "Kursadžija".

Jedan čitalac "Južnih vesti" mi je zamerio što sam se "prošvercovao" na premijeru "Betmena". "Tolike si pare zaradio od knjiga", kaže, "pa si mogao i da platiš kartu."
U pravu je čovek.

Čak i "Džoker" iz Aurore je platio kartu.

A poznato je da srpski pisci toliko zarađuju od prodaje svojih knjiga da mogu sebi da priušte čak i plaćanje struje i stanarine. Stvarno me bilo sramota. Meni čak ostane i za burek.

Divan je, zaista, poriv nekih naših sugrađana ka isterivanju pravde, po tome se nimalo ne razlikuju od Betmena i ostalih superheroja. A imaju i još jednu sličnost - svi listom koriste lažne identitete i maštovite pseudonime, baš kao što to rade poznati super-junaci. Danas je Pera neupadljivi Nišlija koji prodaje kifle u obližnjoj pekari, ali kada padne noć, Pera se pretvara u nemilosrdnog borca za pravdu, seda za svoj kompjuter i, skriven iza raznih nadimaka, napada diljem interneta književnike i ostale kriminalce.

Naravno, tog baju ne štreca mnogo što političari o njegovom trošku letuju na Bahamima i asfaltiraju već asfaltirane ulice, ali se strašno ozlojedio kad me je video kako u salu "Kupine" ulazim sa besplatnom kartom.

Šta da radim?

Da pustim da me uhapse ili da se sam prijavim policiji?

Sve je bolje nego da čekam da mi dođu niški Mračni internet-vitezi i donesu osvetu.

U krugu fabrike "Beneton" su pronađene grobnice iz antičkog perioda. Arheolozi su ih otkopali da bi posle mogli ponovo da ih zakopaju. Pa dobro, moraju i oni ljudi nekako da zarade platu.

Ne znam da li ste primetili, ali jedna od većih investicija na arheološkom nalazištu Medijana je je staza koja se nalazi sa leve strane ulaza i koja krivuda kroz park i na kraju vodi - nigde. Tačnije, na njenom kraju se nalazi livada od neprocenjive arheološke i istorijske vrednosti. Videćemo šta će biti sa tom livadom tamo 2074. godine kada se Muzej, Arheološki institut i Zavod za zaštitu spomenika dogovore u čijoj je nadležnosti.

Nešto se mislim, dok se kuvam na ovoj južnjačkoj vrelini, ta staza što vodi nigde mu nekako dođe i kao metafora za grad Niš.

Kao da smo je napravili da bi samo sebi pokazali gde idemo.



[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Intervju – Boro Stjepanović, glumac >

Kako sam pucao na Sarajevo
tamara nikčević

"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"

Za svojih šezdeset i šest godina života i nešto malo manje od pola vijeka glumačke karijere, Boro Stjepanović je uspio da odigra više od stotinu pozorišnih i filmskih uloga, da sarađuje sa najvećim jugoslovenskim rediteljima, dobije više značajnih nagrada, bude profesor na četiri škole glume – beogradskoj, sarajevskoj, cetinjskoj i osječkoj – napiše četiri knjige o glumačkoj umjetnosti, osnuje dvije pozorišne akademije – u Sarajevu i na Cetinju…; da preživi jedan rat, bude nasilno mobilisan, doživi raspad svoje zemlje i opsadu Sarajeva. I da dâ tako malo intervjua.

"Ne volim intervjue", kaže Boro Stjepanović. "Uostalom, šta bih tako važno imao da kažem? Zašto bi neki glumac, sam po sebi, morao da bude zanimljiv? Pored toga, to stalno prisustvo u javnosti, ta banalnost komentarisanja svega i svačega dovodi vas u situaciju da razmišljate i o tome hoćete li onim što izgovorite nekoga povrijediti. U Bosni kažu – meščini. Onda i ja: meni se čini da je tako; ako nije, ako ne mislite kao ja, nemojte da vas moj stav vrijeđa. A vrijeđao je... Jednom sam govorio o svojoj profesiji i novinar me je pitao – volim li glumce.

‘Glumce?!’, začudio sam se. "Taman posla! Zašto bih volio glumce? I među nama glumcima ima baraba. Ne volim nikoga generalno, na gomili – ni Hrvate, ni Srbe, ni Bošnjake, ni glumce, ni djecu, ni životinje. Volim konkretne ljude, sa imenom i prezimenom.’

To su mi mnogi zamjerili.

Glumci, inače, imaju ogromnu glad za javnošću koju onda pokušavaju da zadovolje na različite načine..."

"VREME": Kako vi zadovoljavate sopstvenu glad za javnošću?

BORO STJEPANOVIĆ: Tako što svakog mjeseca igram po pet, šest predstava; pored toga, na taj način i svoj organizam, svoju ličnost štitim od bespotrebnog trošenja. Dugo se bavim pedagoškim radom i najteže mi je da svakoj novoj generaciji studenata glume objasnim kako je veličina glumačke umjetnosti – mnogo više od premijera, predstava, crvenih tepiha i nagrada – sadržana u sposobnosti da se istražuje, da se uživa u probi; ili na filmu: od "akcija" do "stop".

Gluma je, kaže Arto, neposredna bezrazložnost. I to je tačno. Igrati neposredno, bez ikakvog konkretnog razloga... Često svojim studentima kažem kako će samo jedan od njih deset ili dvanaest postati glumac.

Odmah znate ko će to biti?

Sa umjetnicima nikada ne znate kada će se otvoriti; zato sam spreman da čekam. Jednom su nekog profesora na moskovskoj ili petrogradskoj akademiji pitali kako, među tolikim prijavljenim kandidatima, prepozna pravi talenat.

"Kada me obuzme...", odgovorio je.

Ljudi misle – čovjek se pojavi, izdeklamuje i vi znate da je to to. Ne!

U knjizi Blistavo i strašno, Bekim Fehmiu kaže kako je beogradski Fakultet dramskih umjetnosti upisao ne znajući ni riječ srpskohrvatskog.

Glumački talenat ne prepoznajete u jeziku... U školama glume, na prvoj godini, studenti uvježbavaju radnju bez govora. Prije svega, glumac mora da prepozna radnju. Na prijemnom sam imao slučaj da kandidat govori pjesmu Ciganin hvali svoga konja, ali nikako da odgovori na pitanje: šta radi Ciganin.

Kako to?

Naprosto, ne prepoznaje radnju. U tome mu donekle mogu pomoći pisac, reditelj, kolega – uradi, kažu mu, to i to.

"Glumac hvata u letu", kaže Stanislavski.

Zato je Bekim Fehmiu prošao… Moj prijatelj iz Sarajeva, reditelj Mladen Matarić, po tom je modelu napravio odličnu predstavu...

Tetovirano pozorište?

Tako je... Poznato je da Čehovljevi junaci, govoreći, više skrivaju nego otkrivaju.

Misli se da glumac, dok igra, sebe poništava, da se uživljava u lik...

Što nije tačno?

Nije. I Platon je vjerovao da glumci lažu, da uobražavaju da su neko drugi, pa ih je zbog toga izbacio iz idealne države. Isto je učinio i Žan-Žak Ruso. A glumac, kako to kaže Stanislavski, samo pravi partituru radnji; po njoj svira, a vi to onda prepoznajete kao Hamleta, Ofeliju, Trepljeva ili Don Kihota...

"Od glumaca tražite da budu što više svoji", rekao je jedan engleski teoretičar.

Svaka uloga je zanimljiva ukoliko je posebna i moja i najmanje je važno prikazati čovjeka; važnije je da kroz likove koje igramo ispričamo priču o revolucijama, o smjeni vlasti, porodičnoj tragediji, o životu i smrti...

Kako ste postali glumac?

Rođen sam i odrastao u Varešu, u Bosni i Hercegovini. U srednjoj školi smo imali sjajnog profesora koji nas je učio da glumimo, da režiramo, da pišemo. U vareškoj biblioteci slučajno sam naletio na Sistem Stanislavskog; bio sam oduševljen. Knjigu sam zadržao; zapravo – ukrao sam Stanislavskog. Znate, ako ima sreće, čovjek se pronađe, shvati da ga nešto vuče na tu stranu. Poslije gimnazije, došao sam na studije u Beograd i najprije upisao Filološki fakultet, Grupu za jugoslovensku i opštu književnost; istovremeno, počeo sam da glumim. U početku amaterski, u "Krsmancu". Tamo sam, recimo, upoznao sjanog glumca, budućeg reditelja, Ljubišu Ristića.

Sjajnog glumca?!

Da, da… Ljubiša je bio odličan glumac, bolji od svih, bolji od mene. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu sam 1971. igrao u njegovoj diplomskoj predstavi, Buba u uhu; u onoj prvoj postavci.

Nakon "Krsmanca", činilo mi se logičnim da pokušam glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Prošao sam. Ipak, prvu godinu sam pauzirao…

Zašto?

Klasu je vodio profesor Minja Dedić koji mi, onako strog i agresivan, nije odgovarao. Ali, Dedić me je sačekao na trećoj godini i veoma mi pomogao da se opustim, da se otvorim, da savladam pojedine tehnike…

Šta ste spremili za prijemni, sjećate li se?

Molijerovog Tvrdicu i Hanu Oskara Daviča.

"Čim sam joj video prsa nad vagom kraj izloga
Između presečene narandže i sapuna
zavoleh je što je najlepša, zavoleo sam je stoga,
što je sva bila hranjiva, sva kao usta puna"…

Poslije prijemnog, prišao mi je Dragan Nikolić.

"Momak, čestitam!", rekao je. "Jedini si koji igra sa dve ruke!"

Kažu da na sceni glumci često ne znaju šta će sa rukama.

To je ogroman problem! Moj profesor Mata Milošević u knjigama Moja gluma i Moja režija napisao je kako je, prilikom gostovanja Moskovskog hudožestvenog teatra u Beogradu 1922, gledao Čehovljevog Galeba i kako je kasnije, u Akademskom pozorištu, docnijem "Krsmancu", pokušao da odigra Trepljeva po uzoru na Stanislavskog i MHAT.

"Bili ste sjajni, gospodine Miloševiću", govorili su mu. "Ipak, čini se da ste se previše pridržavali za namještaj."

Kada Stanislavski govori o "datim okolnostima" i "kad bi"…

To glumcu pomaže da odabere partituru. "Kad bi" je uobrazilja; "date okolnosti" su okvir, koordinate u kojima se umjetnik kreće.

Nemoguće je opisati to što glumac radi, koje asocijacije budi kod gledaoca, koje dubine, emocije, kakva se tu čuda događaju. Zato ljudi iz pozorišta izlaze ispunjeni i neku predstavu ili ulogu pamte, nose je kroz cio život.

Šta vi nosite?

Nosim neke rumunske predstave sa ondašnjih BITEF-a... Ili Krejčine Tri sestre… Često mislim da je gluma najveća umjetnost. Doduše, to tvrdi i Hegel. Drama je radnja, sukob.

"U nj’ ratuje duša sa tijelom,

U nj’ ratuje more s bregovima", kaže Njegoš.

To je svemir. Iz tog sukoba ne proizlazi ništavilo, nego harmonija.

Šta je u glumi harmonija?

Gledate na filmu Dastina Hofmana: izašao je iz zatvora i namjerava da se osveti bivšem prijatelju koji ga je potkazao policiji; traži ga; drama se zahuktava, mijenja mu se izraz lica, počinje da se znoji; bivšeg prijatelja pronalazi u automobilskoj radnji, prilazi mu i vi pratite – sve u istom kadru – taj strašni unutrašnji sukob glavnog lika, njegove promjene raspoloženja, psihološkog stanja… Bezbroj puta sam gledao tu scenu… Ne razumijem kako to uspijeva…

Zaista ne razumijete?

Ne. Teško je razumjeti, znate… Psihotehnika je ključni pojam kod Stanislavskog: svjesnom tehnikom doći do podsvjesnog stvaralaštva. Ili, kako kaže Hamlet, držanje, sve sa svojom maštom dovesti u sklad. To je idealan glumac. A takvoga nema.

Često se kaže kako je glumac samo čovjek koji reprodukuje tuđi tekst…

To nije tačno. Karel Čapek je jednom rekao da reditelji i pisci misle da su najvažniji; ipak, biraju da im u komadima igraju najbolji glumci, jer znaju da bez njih nema dobre predstave. Kada napravi partituru radnji, kada posloži sve slojeve lika, glumac se trudi da svaki put to što preciznije odigra kako biste, što kaže Didro, tačno znali kada će krenuti suza – i meni kao glumcu i vama kao gledaocu. To je izračunato. Suze dolaze iz glave. Ako nema glave, ako ona to nije dobro odabrala, posložila, uvježbala i izvela, džaba Šekspir, džaba Molijer.

Gledala sam vas i u pozorištu i na filmu; jeste li nekada dobili glavnu ulogu?

Ne, pogotovu u početku. Tek od svojih pedesetih sam počeo da igram veće uloge iz svjetskog repertoara, pa i veće uloge na filmu… Glumcu nije cilj glavna, nego dobra uloga. Dok sam bio student, Voja Brajović, Cvijeta Mesić, ja, naša klasa, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu smo imali status "Bojanovih beba"…

Bojana Stupice?

Tako je. Kao student sam, u JDP-u, u Šekspirovom Koriolanu, igrao baštovana. Neko bi rekao – mala uloga. Međutim, sjutradan nakon predstave, stojeći ispred pozorišne oglasne table, osjetio sam da mi je neko prišao s leđa, uhvatio me, stegao i podigao. Bojan Stupica!

"Vidiš, jebem ti, koliko je važno igrati male uloge!", rekao mi je. "Svi me pitaju – ko je taj mali, ko je taj mali… Bravo!"

U glumi, ali i u svemu što čovjek radi, nisu važne glavne uloge, nagrade, novac – to je beznačajno; važna je – izvrsnost!

Pored Vojislava Brajovića i Cvijete Mesić, ko je još bio sa vama na klasi?

Ivan Laurenčić, Marko Nikolić, Vladimir Jevtović… Budući da sam godinu dana ranije položio prijemni, na grupi nikoga nisam poznavao. Sjećam se prvog časa: najstariji i već proćelav, sa očevom akten-tašnom u ruci, ušao sam u učionicu; svi su ustali. Mislili su da sam profesor.

Klasu je vodio Predrag Bajčetić. Zvao me je – najveći teoretičar privatne glume.

Šta to znači?

To znači da sam sebi stalno nešto mrsio u bradu, da se tekst koji sam izgovarao nije čuo ni na metar udaljenosti, da je to što sam govorio bilo bez ekspresije i bučnosti koju zahtijeva scena… Igrao sam, recimo, u predstavi Kad su cvetale tikve i Bora Drašković me je uvijek opominjao da govorim glasnije. Nisam mogao. U pitanju je tehnika koju sam tek kasnije savladao.

Rusi su svoje oslobađanje od komunizma nazvali glasnost: došli su u stanje da konačno progovore glasno, ozvučeno, da ih cio svijet čuje.

Kada ste rekli da ste imali status "Bojanovih beba"…

Nas je u JDP doveo Bojan Stupica. Bio je sjajan, prodoran, svojeglav, autoritativan, imao svoju viziju… Sve što kod drugih nije moglo, kod njega je bilo normalno. Jednom je u JDP primio nas četrdeset mladih glumaca. Strepjeli smo hoće li nas zadržati, šta će se dogoditi ako Stupica ode, pa smo, zahvaljujući intervenciji profesora Minje Dedića, u jednom trenutku odlučili da ipak pređemo u Beogradsko dramsko pozorište. Bio sam zadužen da tu odluku saopštim Bojanu Stupici.

"Neka uđe taj drekavac!", čuo sam ga u hodniku kako govori sekretarici.

Ušao sam skrušeno.

"Šta je to, šta to čujem?! Prelazite u BDP?", pitao je.

"Nude nam angažman, bojimo se da nam je ovdje nesigurno…"

"Šta vam to nude, da čujem?"

"Nude nam stalni posao i platu od pedeset hiljada."

"E, pa ja vam nudim pedeset i pet! Je li u redu?"

Naravno da je bilo u redu.

Kasnije, kada je u maju 1971. Bojan Stupica umro, stvari su se iskomplikovale. U septembru je došao novi upravnik…

Milan Đoković?

… Odmah je predložio da pređemo u drugo pozorište. Otišao sam u Atelje 212. Pozvao me je Ljubomir Muci Draškić. Hladan, cinik, čovjek koji se klonio mistifikacija...

Iako sam 1977. iz Ateljea prešao na FDU i tamo radio kao asistent do preseljenja u Sarajevo 1981, Ateljeu sam se uvijek vraćao sa radošću. Čak i 1992, kada sam iz opkoljenog Sarajeva stigao u Beograd. Bez prethodne najave, bez proba, uletio sam u Mucijevog Cvećara.

"Hoćeš da igraš", pitao me je.

"Mogu, dok se ne vratim u Sarajevo", rekao sam.

"Nećeš se ti nikada vratiti, zapamti!", nasmijao se. "Nego, hoćeš li da igraš?"

Bukvalno me je iz bifea uveo na scenu: držeći tekst u rukama, našao sam se licem u lice sa Petrom Kraljem. Gledajući nas, Muci je uživao.

"Vas dvojica se tako dobro kršite", govorio je. "Igrate iz petnih žila, sa strašću i to se oseća."

Koliko je glumcu važan dobar partner?

To je neobično važno. Glume nema bez razmjene, bez povezivanja. Branko Gavela je to zvao – suigra. Slušao sam kako pojedini glumci tvrde da suigra nije važna, da na sceni čekaju šlagvort i, kada izdeklamuju svoje, isključe se; prisutni su, kažu, samo mehanički. A ja mislim da pravi glumci nikada ne prestaje da igra.

Uta Hagen je svojevremeno nastupala na Brodveju i, shvativši da je napravila grešku, nakon predstave je otišla kod svog partnera u garderobu da bi mu se izvinila.

"Izvinite, bila sam malo odlutala; mislila sam da ste završili svoje, pa sam..."

"Dušo, ja nikada ne završavam", odgovorio je njen partner. "Igram dok ne padne zavjesa."

Pored Ljubomira Draškića, sa kim ste još voljeli da sarađujete?

Sa Zoranom Ratkovićem, recimo; kasnije, u Crnoj Gori, sa Milanom Karadžićem... Naravno, volio sam Živka Nikolića. Nedavno sam na nekoj televiziji gledao insert iz Živkovih Oriđinala i danas, poslije toliko godina, naprosto osjećam koliko mi je čovjek iza kamere blizak, koliko je drag... Pričao mi je kako su ga u njegovoj Crnoj Gori omalovažavali, povređivali, dovodili u pitanje sve što je radio. E, a danas hoće da mu dižu spomenik! Ne volim te posthumne parade; muka mi je od tog licemjerja.

Kasnije, kada je bolest poodmakla, sa Živkom sam se često viđao u Budvi; znali smo da, bez ijedne izgovorene riječi, satima šetamo gradom. Izmučen bolešću, više nije mogao da govori. Ali smo se i tada razumjeli...

Igrali ste u gotovo svim filmovima Živka Nikolića?

Jesam. Sjećam se, jednom sam ispred Hotela "Crna Gora" u Titogradu sreo Živka i njegovu suprugu Vesnu Pećanac. Živko mi je rekao kako je, ugledavši me, na vrijeme "upozorio" Vesnu:

"Bježi, eno ti muža!"

I zaista, ne zna se u koliko sam filmova bio Vesnin muž.

Živko je bio skroman čovjek, senzibilan, pomalo zatvoren u sebe. Veliki reditelj! Uopšte, Jugoslavija je imala sjajne reditelje, glumce, pozorišta, kinematografiju. Zahvaljujući poslu kojim se bavim, proputovao sam cijeli svijet; gdje god da smo otišli, bili smo svjetska klasa, svuda priznati i uvaženi. A danas? Danas se grozno osjećam zbog načina na koji je Jugoslavija nestala. Kada govorim o toj velikoj zemlji, smijem se da ne bih plakao. Ali, nisam jugonostalgičan.

Niste?

Ne. Iz te velike nostalgije, iz tobožnje ljubavi prema Jugoslaviji i borbe za njen opstanak, napravljeni su ogromni zločini. Nostalgični smo, volimo tu zemlju, pa ćemo ubijati one koji je, po našem mišljenju i našim kriterijumima, ne vole? Nemojte, molim vas!

U Ničijoj zemlji Danisa Tanovića čitam vijesti i kažem:

"Uh, bogati, kakvo sranje u Ruandi!"

Eto, zamislite, i to sam izgovorio! A kod nas, u tom trenutku, još gore: najveći broj ubica po kvadratnom metru!

Tokom rata u Bosni, moja žena i ja smo sebe hvatali kako, idući Terazijama, zagledamo lica prolaznika i u sebi se pitamo – je l’ bi me ovaj granatirao, da li bi me ubio... Počeo sam da se bojim ljudi, da im ne vjerujem... Postao sam mizantrop!

Baš – mizantrop?

Baš mizantrop! Gledao sam sa kakvom lakoćom gađaju Sarajevo, kako lako ubijaju nedužne ljude... I sam sam jednom umalo stradao od snajpera. Pretrčavao sam ulicu, metak mi je prozviždao za desnom petom.

"Snajper je bio postavljen na Hotelu Bristol", pričao sam, nakon rata, prijateljima u Sarajevu.

"Nije tačno!", skočio je jedan moj kolega. "Naši nisu imali snajper!"

"Jesu, jesu; i ‘vaši’ su imali snajper!", rekao sam.

Kada je počeo rat...

Da, bili smo u Sarajevu... Prvih četrdeset dana gotovo da nismo izašli ili iz stana ili iz podruma. Onda je, sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Sina sam kasnije nekako uspio da izvučem...

Kako su vas mobilisali?

Kako?! Rafal u vrata, a onda:

"Neka izađu svi muškarci!"

Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije.

"O, pa i ti si tu", prepoznao me je jedan od njih. "Ko ti je ovo?"

"Sin", rekao sam.

"Dobro, pređite obojica na onu stranu."

Svrstao nas je među svoje, među Srbe.

Šta da radim? Da vičem da nisam Srbin?! Jer, nisam...

Kako niste?

Nisam! Naprosto, ne osjećam se tako. Dio sam hrvatske ili crnogorske kulture više nego srpske; a opet, nisam ni Hrvat, ni Crnogorac. Izjašnjavao sam se kao Jugosloven...

Znate, ne bih više nikoga da plašim sobom. Šta sam? Ništa! Ja sam ja, Boro Stjepanović, ma kako da sam rođen. Kod Šekspira, to kaže jedan kopilan. Svejedno... Nemam nacionalno osjećanje. Eto, znam da mi je etničko porijeklo crnogorsko: moji su iz Nikšića – Riđani, nekakvi Ugrenovići starinom; jedni otišli ka Risnu, drugi u Bosnu, treći u Rusiju. Ta ruska porodica je dala sedam generala. Ma ko da su, njima se baš i ne ponosim...

Šta se dogodilo kada su vas izveli iz stana?

Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli:

"Ja sam Jugosloven!", rekao je. "Neću sa vama!"

Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške.

"Napunite ih!", naredili su.

Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: pucaj!

Na koga?!

Eh, na koga!? Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću...

"Samo prebacujte preko Miljacke!", vikali su.

Dvije stotine metara ispred nas stajala je zgrada Lorisa, u kojoj se nalazila prodavnica slovenačke sportske opreme. Tamo sam jednom davno kupio najbolju Adidas trenerku... Rekli su da pucamo na zgradu. Bio sam zgranut.

"Na koga da pucam, čovječe?!", pitao sam.

"Pucaj slobodno!", odgovorio je komandir. "Reci da sam ti ja naredio."

"Samo sam izvršavao naređenja" – tako su se od sopstvenih zločina branili i nacisti; tako se danas brane svi ti naši haški heroji.

Jeste li pucali?

U momentu sam uhvatio pogled svog sina: gledao me je preplašeno. Tek je bio počeo da živi, tek napunio osamnaest godina... Prestravljeno su me gledala i četvorica komšija... A nalazili smo se među "našima", među Srbima. Čudno, je l’ da?

Shvatio sam da od mene očekuju da nešto uradim, da ih nekako spasim. Nanišanio sam i opalio u veliki, debeli dimnjak Lorisove zgrade. Odahnuvši, i ostala petorica su učinila isto... I, eto, zamislite: ipak su nas natjerali da pucamo na Sarajevo. Nismo imali izbora, znate... Mogli smo ili da pucamo u neki prozor iza koga se – kao i mi do prije sat, dva – sluđena i prestrašena krila neka sarajevska porodica; ili da gađamo u dimnjak, sigurni da nećemo nikoga ubiti.

Nakon tog psihičkog loma, odveli su nas na stražu, na prvu liniju fronta. Stajali smo tu, na ovoj strani; svi ostali su bili – tamo. S tim što sam navijao za one tamo.

Za koga ste navijali?

Za građane Sarajeva, za žrtve koje su branile cjelovitu Bosnu.

Pred početak rata, potpisao sam Deklaraciju za jedinstveno Sarajevo, zbog čega me je napao taksista koji je, kao i njegove vođe, htio da podijeli Sarajevo "kao Bejrut". Taksi stanica mu se nalazila ispred Hotela "Zagreb", gdje se okupljao vrh Srpske demokratske stranke.

"Šta hoće ona uštva, onaj Boro Stjepanović?!", čuo je, rekao mi je, od njih. "Beograd mu je dao sve, a on potpisuje Deklaraciju o jedinstvenom Sarajevu!"

A u Sarajevu, u cijeloj Bosni, preko noći su napravljene granice. Bosna je podijeljena i, u toj suludoj podjeli, moj brat je ostao na Dobrinji, u muslimanskom dijelu, ja na Grbavici, u srpskom. I onda je trebalo da idem na Dobrinju i pucam na brata?!

"Ko ga jebe što je ostao kod Alije!", rugali su se ovi sa Pala.

Znate li šta se dogodilo sa vašim komšijama – Hrvatima i Bošnjacima – koje su, kao i vas, srpske snage izvele ispred zgrade?

Postali su roblje: odvođeni su u takozvanu radnu četu. Kao i moj brat...

Šta je radna četa?

Naiđe kamion, pokupi vas i odvede na prvu liniju fronta da kopate ili rovove ili grobove.

"Šta da radimo, ubijte ih, to su vaši! Znate da su vaši. Ne bismo svoje izlagali na taj način...", govorili su.

Ko ih je vodio na prvu liniju fronta?

Sve vojske su kupile: ako vas procijene kao Bošnjaka ili Hrvata, odvodi vas srpska vojska; i obrnuto... Pošto je odbio da uzme pušku, moj brat je, kao i mnoge Sarajlije, morao u radnu četu.

Kako ste uspjeli da oslobodite sina?

Zahvaljujući sestri od tetke moje žene koja je za dvadeset i četiri sata napravila nekakva dokumenta koja su potvrđivala da sam, kao, bolestan, nesposoban za vojsku, da je moj sin vojni obveznik Srbije, u Beograd pozvan na regrutaciju. To je fotokopirala i poslala na Pale, na faks komande srpske vojske.

Marko i ja smo otišli kod komandanta.

"Ovo vam ništa ne vrijedi", rekao je ulazeći u džip. "Džaba!"

Sin me je pogledao... Taj pogled ne mogu da zaboravim... Onda smo otišli kod zamjenika komandanta koji je odmah potpisao.

"Slobodni ste!", rekao je.

Obojica?

Čekajte!... Rekli su nam da moramo da prođemo još jednu provjeru. Poslali su nas na Lukavicu, gdje nas je opet dočekao komandant sa početka priče. Pored njega je sjedio komandir čete, otac dječaka koji je sa mojim Markom išao u školu.

"Marko je možda rođen u Beogradu, ali je odrastao u Sarajevu; učio je sa mojim sinom, znam!", rekao je bijesno.

I to baš u trenutku kada se njegov šef spremao da potpiše papir koji je mom djetetu obezbjeđivao odlazak iz pakla. Komandant se dvoumio. Nekoliko puta je vadio olovku iz džepa, a onda odustajao. Ćutali smo i čekali. Kao pred giljotinom.

"Evo šta ćemo", rekao je konačno. "Sina ćemo ti pustiti, neka ide; ali ti, ti ćeš ostati!"

Ostali ste?

Ostao. Mislio sam – samo dijete da izvučem; u januaru je bio napunio osamnaest... Sjutradan sam njega i ženu utrpao u neka kola, poslao ih, nadao sam se, na sigurno, u Beograd. Tamo su mi živjeli tast i tašta. Imaju potpisana dokumenta, izvukli su se, dobro je...

"Pravo da ti kažem, ti papiri im ne vrijede mnogo", rekao mi je bezbjednjak iz čete. "Opšti je haos, ništa se ne zna. Svaka straža do Drine može da ga skine sa autobusa i pošalje ga u Žepu."

Zašto u Žepu?

Žepa je bila najveće srpsko stratište. Mrtve i ranjene su dovozili kamionima... Bio sam očajan. Međutim, moja žena je, stigavši sa sinom na Pale, otišla da kupi hljeb. Nismo ga vidjeli mjesec dana. Tražeći radnju, vidjela je helikopter koji je trebalo da krene za Beograd.

"Izvinite", prišla je pilotu, "ako ima mjesta, da li bismo sin i ja mogli sa vama?"

"Prazan sam, gospođo", odgovorio je. "Ali..."

Šta – ali?! Odlučio je njegov kolega, oficir.

"Pusti ljude, čoveče! Prazni smo, ulazite!", nasmijao im se.

U pola dva su stigli na Batajnicu.

Kako ste saznali da su stigli?

Bio sam pod utiskom razgovora sa bezbjednjakom. Ne javljaju se, mislim, nemamo kontakt; ko zna šta je... Veze su bile u prekidu... Ipak, histerično sam okretao beogradski broj: 322XXXX. Nakon bezbroj pokušaja, čuo sam slab zvuk.

"Zorica i Marko su krenuli za Beograd, stići će...", vikao sam u slušalicu.

"Stigli su, već su stigli", prekinula me je tašta i ispričala šta se dogodilo.

Slušalicu je preuzela Zorica.

"Kako je tamo?", prošaputao sam molećivo.

Zapravo, tražio sam da mi kaže kako je u svijetu u kome ti na glavu svakodnevno ne padaju granate, u kome postoji nekakav život. Ili – njegova imitacija. Gušile su me suze... Nalazio sam se na mjestu gdje se bez prestanka pucalo, gdje se ginulo i gdje molite boga da barem na sekund zastanu, da čujete tišinu.

Kada ste vi izašli iz Sarajeva?

Nakon desetak dana. Vodili su me okolo, pokazivali vojnicima...

"Hej, majstore, hoćemo li jednoga dana o ovome snimati filmove?", pitali su me.

Nisam smio da kažem, iako sam znao da nikada neće biti snimljen ni jedan pošten kadar o tom sramnom ratu, o toj sramnoj opsadi. Dramska struktura mora biti zasnovana na nečem pozitivnom, herojskom; film bi trebalo nešto da afirmiše. Šta ovo da afirmiše?! Kako da snimite film veličajući sopstveni zločin?! Ne može!

Ubrzo, ona ista rođaka moje žene napisala je molbu koju su potpisali dekani tri sarajevska fakulteta, rektor, profesori svih vjera i nacija, u kojoj se od komande na Palama traži da mi dozvole da se sa svojim studentima prebacim u Beograd. Pismo je poslala Nikoli Koljeviću.

Koljevića ste poznavali odranije?

Nikolu Koljevića sam svojevremeno angažovao da, kao poznati šekspirolog, predaje na sarajevskoj Akademiji scenskih umjetnosti, na kojoj sam bio i dekan i profesor. Sada sam čekao da me Koljević pozove. Nije se javio. Nekako sam izmolio da me puste da odem kod njega na Pale, da pitam šta je sa mojom molbom.

Sastanak sa Koljevićem zakazala mi je Mira Nogo sa kojom je moj brat nekada radio u Izvršnom vijeću BiH; kada je počeo rat, prešla je na Pale.

Nije u srodstvu sa slavnim prezimenjakom, Rajkom?

Ne, ne... Mislim da nije. Mira mi je obezbijedila i prevoz do hotela u kome se nalazio Nikola Koljević. Vozač je bio odnekud sa juga Srbije, došao na Pale da se bori... Na njegovoj glavi sam prvi put vidio crvenu beretku.

"Ratovao sam u Hrvatskoj, u Vukovaru", brbljao je. "Evo, sada i u Bosni, u Sarajevu... Ali, veruj, jedva čekam da pukne na Kosovu pa da se Šiptarima najebem majke."

Koljević me je primio hladno...

U kakvim ste odnosima sa Koljevićem bili prije rata?

Normalnim: nikada pretjerano bliskim, ali – pristojnim. Sada kao da se trudio da mi stavi do znanja da sve što je nekada bilo više ne važi. Pita – šta se dogodilo.

"Ništa", kažem, "dobili ste, pretpostavljam, moja dokumenta... Znate, ipak bih da se bavim svojim poslom."

U momentu sam shvatio da sam rekao nevjerovatnu glupost.

"Svi bismo mi da se bavimo svojim poslom!", skočio je od stola kao oparen. "Ali, šta ćemo sa srpstvom?! Neko ovde mora da se bori za srpstvo! Nama dolaze ljudi sa svih strana sveta; juče je došao čovek iz Amsterdama, a vi biste da se bavite svojim poslom! Drugim rečima, hoćete da bežite?"

"Ma, ne, ne...", pravdao sam se. "Porodica mi je u Beogradu... Htio bih da izađem sa svojim studentima..."

"Rešili smo da zadržimo sve svoje vredne ljude", prekinuo me je nervozno. "U deset imamo zakazano Predsedništvo, izneću vaš problem, pa – šta odluče! Javite se sutra predsedniku vlade."

Ko je bio predsjednik vlade?

Vjerujte da se ne sjećam... Koljević mi je dao do znanja da je razgovor završen. Do svijesti mi je doprlo da su me smjestili među svoje "vredne ljude". Osjećao sam se bijedno. Da, pitao me je i da li imam još nekog u Sarajevu.

"Na Dobrinji mi je ostao brat sa porodicom". rekao sam.

"I moj brat je ostao dole!", prosiktao je. "Nekoliko puta sam ga pozivao, obezbedio mu da izađe, ali nije hteo. E, više ne mogu za njega da odgovaram!"

Inače, prije rata se znalo: Nikolica Koljević – tako su ga zvali – bio je američki đak, doktorirao u SAD; njegov brat Svetozar takođe profesor Univerziteta – poznati srpski nacionalista! E, sada je Svetozar odbio da izađe iz opkoljenog Sarajeva; a Nikolica je otišao na Pale.

Kako ste to razumjeli?

Nikako! Samo se sjećam da sam, kada je krenula opsada Sarajeva, u mislima svakodnevno pisao pismo Nikoli Koljeviću.

Zašto baš njemu?

Zato što nisam očekivao da će se pretvoriti u to; ipak smo se poznavali, rekao sam vam...

I dok su moji sin i žena sa komšijama silazili u podrum – na čije smo prozorčiće, čuvši da bi to moglo zadržati metke, bili postavili sunđere – ja sam ostajao u stanu; tačnije – u hodniku, jedinoj prostoriji u kojoj se kako-tako moglo živjeti. Na zid sam bio dovukao plakar, na drugi – biblioteku; knjige će nas, vjerovali smo naivno, zaštititi od granata. E, tu, u tom hodniku sam ležao na dušeku i čitao Šekspira. Ponovo ću ga pročitati, mislio sam; cijelog, vama u inat!

Kome?

Koljeviću, Paljanima, bezumnicima, ratu... Neka bombarduju, govorio sam sebi, ne mogu mi ništa! Čitaću Šekspira i, sve i da poginem, neću biti na gubitku. Tako sam, čitajući sa olovčicom u ruci, došao do Mletačkog trgovca, do Šajloka, koga ovih dana igram...

Jevrejine, imaš pravo na svoji funtu mesa; to ti dozvoljava venecijanski zakon. I, kada već insistiraš, uzmi je – kaže Porcija. Ali, ovdje piše i još nešto: ne smiješ proliti kap krvi. Jer, ako je proliješ, visićeš!

Taj dio sam bijesno podvlačio, u glavi pišući pismo Nikoli Koljeviću. Zanimljivo, u hrvatskom prevodu se ne kaže – visićete, nego – molićete boga da presudite sebi... Tako nešto. Upravo se to dogodilo Nikoli Koljeviću. Nažalost, ne zbog griže savjesti, to se zna...

Šta se zna?

Zna se zbog čega se Nikola Koljević ubio, kako, ko mu je donio pištolj...

Ko?

Radovan Karadžić. Ali, ne bih to, pustite...

Za razliku od ostalih Sarajlija koje su četrdeset i četiri mjeseca proveli pod snajperima i granatama, ubrzo sam izašao iz grada. Ipak, nikada neću zaboraviti naredbu Ratka Mladića; slušao sam je sopstvenim ušima:

"Rastresite im mozak! Rastresite im mozak!"

Dakle, on meni i mom djetetu hoće da rastresa mozak. Zašto? Tu sam valjda pukao... Zauvijek sam se distancirao... U tom smislu, donekle razumijem Emira Kusturicu: kao i mene Srbi, i njega su "njegovi" htjeli da posvoje. Nije se dao, ali je ušao u drugu klopku...

Mislite da je riječ o upadanju u klopku?

Vjerujete, iz mjesta bih preskočio tu temu. Nema se tu šta dodati. Sve je jasno... Mi smo dva svijeta. Nikada mi, recimo, ne bi palo na pamet da prelazim iz vjere u vjeru, niti da se dičim bilo kojom vjerom; ne bi mi na pamet palo da postanem biznismen, da gradim gradove, da se viđam sa Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Koštunicom, Miloradom Dodikom, Ivicom Dačićem... A nekada smo odlično sarađivali...

Igrali ste Cvikeraša u Sjećaš li se Doli Bel...

Prije toga, u Bifeu Titanik... Emir Kusturica je bio bistar, pametan, izuzetno talentovan reditelj. I fer, korektan čovjek, vaspitan. Poslije Oca na službenom putu, ponudili su mu mjesto redovnog profesora na sarajevskoj Akademiji. Odbio je.

"Nema smisla da Boro Stjepanović ostane vanredni profesor, a ja, njegov asistent, budem unaprijeđen u redovnog", rekao je.

Nakon snimanja, uvijek bi me svojim kolima vraćao kući. Kasnije, Kusturica je iz Pariza Abdulahu Sidranu poslao otvoreno pismo u kome je objasnio zašto Sidranu granate padaju na glavu, zašto ih je zaslužio... Smučilo mi se... Znate, tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, često sam tražio odgovor na pitanje zbog čega su jugoslovenski pisci i reditelji ispali tako loši, pogani ljudi...

Hoćete da kažete da glumci nisu?

U tim gadostima je bilo najmanje glumaca. Zašto? Jedan od ključnih elemenata glumačkog talenta je saosjećanje; ne tugovanje nad sobom, nego:

"Šta je Hekuba njemu il’ on Hekubi da plače za njom?"

Ništa mu nije, ali on Hekubu razumije. E, to glumac može. Većina ima tu plemenitu emociju i ona nas je, po mom mišljenju, sačuvala, pomogla nam da ne ispadnemo gadovi. Uostalom, zar jedan glumac-amater nije dao svoj život braneći komšiju muslimana? Govorim o Trebinjcu Srđanu Aleksiću.

Jeste li, nakon rata, nekada razgovarali sa Emirom Kusturicom?

Ne. Poslednji put smo razgovarali negdje 1991, pred njegov put u Ameriku, kada mi je, kao jedine autentične glumce, u nebesa dizao naturščike. Rastali smo se negdje kod knjižare "Svjetlost"; nakon nekoliko koraka, čuo sam kako viče za mnom:

"Ej, ne rekoh ti ko mi igra u filmu! Džoni Dep i Fej Danavej!"

A, mislim se, što ne uze nekog naturščika ako su toliko dobri? Kasnije, slučajno, u Herceg Novom sam ga vidio kako mi ide u susret; brzo sam zabio glavu u izlog, a on je naglo počeo da objašnjava nešto čovjeku koji je išao pored njega. Očito, obojica smo htjeli da izbjegnemo susret. I onda, krajem devedesetih, vidio sam ga na otvaranju obnovljenog Crnogorskog narodnog pozorišta. Iako sam vodio prvu i jedinu glumačku školu u Crnoj Gori, kao prvi profesor glume, dobio sam mjesto na trećoj galeriji. Za razliku od mene, Emir Kusturica – iako u to pozorište nikada nije ušao – govorio je na otvaranju. Družio se sa tadašnjim političkim establišmentom, možda zato. Poslije je organizovan prijem, ali sam Mladena Nelevića zamolio da me obavijesti kada Kusturica izađe iz prostorije da bih mogao da uđem.

Zašto?

O čemu bismo nas dvojica imali da razgovaramo?! Doduše, volio bih nekada da popričam sa nekim ko misli drugačije, ko vjeruje da je nacija sve i svja. Imam isječak iz sarajevskog "Oslobođenja", saopštenje SDS-a za Banjaluku:

"Braćo Srbi, niko nas ne voli, ali svi nas se boje!"

Čekaj, bog te tvoj! Čovjek koji kaže da ga niko ne voli, a da ga se svi plaše, ko govori u tim apsolutnim kategorijama, taj je, u najboljem slučaju – lud. Ili Nikolica Koljević:

"Sve je prolazno samo su nacije večne!"

Jadni moji obožavani stari Grci, gdje su oni? Nema ih! Kako su nestali ako je nacija vječna? Ko to može da ugrozi vječnost?

Šta se dogodilo nakon razgovora sa Nikolom Koljevićem? Kako ste konačno stigli u Beograd?

Jutro nakon susreta sa Nikolom Koljevićem, u hotelu na Palama sreo sam premijera Republike Srpske kome smo, skrušeno i snishodljivo, prišli Mira Nogo i ja. U ruci sam nosio dva papagaja – Miću i Peru – koja sam iznio iz svog sarajevskog stana i kutiju za cipele punu disketa sa bilješkama iz kojih će kasnije nastati moje knjige Gluma I, II i III.

To ste iznijeli iz svog doma?

To! Žena i sin su uzeli zamorca i kompjuter, ja te dvije kutije... Premijer nije bio naročito raspoložen za razgovor.

"Gospodine predsjedniče, da vas upoznam: ovo je naš poznati glumac, Boro Stjepanović...", počela je Mira.

Pružio sam mu ruku. Nije je prihvatio.

"Znam sve", rekao je, ne pogledavši me. "Napravićemo... Slobodni ste!"

I, zaista, paljanski ministar pravde mi je, na haubi svog automobila, ubrzo potpisao papire kojim mi je odobren rad na pravljenju Srpskog narodnog pozorišta RS, data dozvola za angažovanje glumaca, putni nalog za Srbiju, dnevnice...

Dali su vam i kola ili...

Pošto su sa mnom na put krenuli i paljanski novinari-propagandisti koji su imali zadatak da po Srbiji "šire istinu o ratu u Bosni", da prikupljaju donacije, krenuli smo kolima. Čim smo prešli Drinu, zastali smo u nekoj kafani da se odmorimo, da popijemo kafu.

"Šta to radite, Bosanci, što ste se posvađali sa komšijama i braćom?", dočekao nas je gazda kafane. "Dajte, mirite se! Nema to smisla..."

Slično je bilo i u Rumi: došao je mještanin, raspitivao se šta se događa u Bosni, pitao jesmo li normalni.

"Rumu je skoro posetio nekakav pop po kome su građani bacali cveće", pričao nam je. "Srbin sam ali, znate li šta sam tog momenta osetio? Osetio sam da to ne osećam; nije to moje..."

"To je Srbija!", rekao sam trijumfalno svojim saputnicima. "I, gdje ćete vi..."

Bili su zgranuti. Eto, tako sam izašao. Polovinu onih dnevnica sam uzeo za sebe, a polovinu sam ostavio Miri Nogo da odnese mom bratu Dušku...

Je li i on izašao?

Nije, poginuo je... Od srpske granate. A na nekom srpskom sajtu piše kako je moj brat bio žrtva muslimanskog terora u Sarajevu. Zamislite koji je to cinizam!

Njegova žena i dvije kćeri – jedna sedamnaest, druga pet godina – do Dejtona su ostale u Sarajevu. Doživjele su užas, šikaniranje.

Ranjenog Duška su odvezli na Koševo, u bolnicu, a onda odmah operisali. Njegovoj ženi su rekli da ide kući, da ne čeka.

"Dođite ujutro..."

Sjutradan ga nije našla u sobi.

"Gdje je?", pitala je.

"Nema!", rekao joj je doktor. "Uspješno je operisan, bio priključen na vještačka pluća, a onda su vaši sa Pala isključili struju."

"Naši?! Koji – naši?! Koji su to – naši?!", vikala je moja snaha.

Uzalud. Od tog momenta, još više se gnušam svrstavanja među "vaše" i "naše"... Ja sam – ničiji!

Kakva je to pozicija?

Predivna. Izolovanost i samoća su mnogima nepodnošljivi; naprosto, ljudi imaju potrebu da se multipliciraju u nekakvu masu, u "mi"... "Mi" je ono pomoću čega egzistiram. Ne u smislu neidentifikovane gomile, nego u smislu neposredne veze individua. Samo to priznajem.

Moj brat je, inače, mogao da izađe iz Sarajeva; obezbijedila mu Mira Nogo. Ali, odlučio je da ostane...

A vi? Kako ste sebi objasnili to da iz Sarajeva dolazite baš u Beograd?

Ne znam, vidite... Bilo je i onih koji su mi to zamjerili. Čim sam došao, Petar Luković me je pozvao da za Vreme napišem tekst o Sarajevu. Pisao sam o Beograđanima koji su se čudili i nikako nisu mogli da shvate – ko to puca po Sarajevu!

Nažalost, i danas, poslije svega, mnogi to odbijaju da shvate...

Znam... Redakcija "Vremena" je mom tekstu dala naslov: Ko to tamo puca! Naravno, bilo je i drugačijih primjera: beogradski glumci su, u znak protesta protiv granatiranja Sarajeva, sjeli ispred Jugoslovenskog dramskog i blokirali ulicu Maršala Tita. To je bila velika hrabrost.

A moj dolazak u Beograd... Bio je to izbor između dva zla. Mogao sam ili da ostanem u Sarajevu i pucam na svoje sugrađane ili da odem u Beograd koji je one koji pucaju instrumentalizovao. Ne znam... Bilo je valjda logično da odemo kod tasta i tašte... Kasnije su došli i moji roditelji; bilo nas je kao Vilotića.

Jednom je moj otac, čitajući novine, zamišljeno promrmljao sebi u bradu: "Vidiš, pokazalo se: svaka ptica svome jatu."

To me je razbijesnilo.

Zašto?

"Kojem si ti to jatu doletio?", pitao sam ga. "Ko je tvoje jato?"

"Ih, kojem jatu?! Pa, srpskom, jeb’o ga ti!"

"Nisi ti došao Srbima, došao si meni! Ni sam nisam došao Srbima, niti u Beograd; došao sam tastu i tašti. Da su u Zagrebu, išao bih u Zagreb. Da sam se zatekao u Prištini, došao bi u Prištinu. Ne bi išao Albancima, nego meni!", govorio sam sve više padajući u vatru. "Uostalom, jesu li Jelena i Ivana tvoje jato?"

"Jesu, šta me pitaš gluposti? Đed sam im..."

"E, pa nisu, ako gledaš na taj način. Njihova baba je Barbara, a majka napola Hrvatica. Jesu li one tvoje jato?", ponavljao sam.

"Jašta su! I zašto ja uopšte sa tobom o tome pričam?!", rekao je, odmahnuvši rukom.

Žao mi je što majci nikada nisam uspio da objasnim da njenog sina nisu ubili muslimani, nego Srbi.

Kako je poginuo vaš brat?

Pekli su hleb iza zgrade... Bili su izašli... Brat se tokom rata izvještio, pravio je odličan hljeb... Pala je granata...

I onda taj idiotizam da su muslimani sami na sebe pucali, da su žrtvovali ljude da bi napakostili srpskoj strani. Čudo jedno kako su Srbi, svako put kada bi granata promašila cilj, priznavali da je njihova; kada bi pogodila, onda su "muslimani napravili pokolj"! Jeste, brate, bio sam tamo, vidio sam kada ste gađali i ubijali!

A majka nije vjerovala. Branila se, do smrti...

"Verujem ti", rekao mi je jednom moj profesor sa Akademije, Bata-duša Mihajlović, "ali to ne smem sebi da priznam. Jer, ako bih priznao, morao bih da zaključim da smo najgori narod na svetu."

"Bato, ne govorim o narodu!", rekao sam. "Riječ je o konkretnim ljudima, sa imenima i prezimenima!"

Koliko dugo ste živjeli u Beogradu?

Godinu i po, tako... Kada sam vidio da se uskoro neću vratiti u Sarajevo, bio sam odlučio da idem u Crnu Goru. Onda su me pozvali sa Cetinja i rekli kako planiraju da osnuju fakultet dramskih umjetnosti; pitali su da li bih im pomogao. Tako sam otišao. Obećali su mi stan... Kasnije sam crnogorskog ministra kulture pitao šta je sa obećanjem. Slegao je ramenima.

"Dakle, prevarili ste me?", pitao sam.

"Prevarili!", odgovorio je.

Pokajali ste se što ste došli u Crnu Goru?

Ne, nisam... Zanimljivo, kada sam iz JDP-a prešao u Atelje 212, svi su se čudili, pitali jesam li lud; isto se dogodilo kada sam napustio Atelje i postao asistent na FDU, kada sam iz Beograda otišao u Sarajevo ili iz Sarajeva na Cetinje... Mislili su da padam, da idem nadolje. Ne, nisam to doživljavao na taj način. Možda tako djeluje iz te "mi" vizure. Vjerujem da sam uvijek odlazio na bolje, za većim izazovima. Najzad, u međuvremenu sam uradio knjige o glumi... A da li sam se pokajao?

"O, da mi je ne misliti na to!", kaže Hamlet.

O čemu ne želite da mislite?

Da mi je ne misliti da sam ikada radio u toj školi na Cetinju! Kažu da se neki crnogorski ministar spoljnih poslova svojevremeno raspitivao ko vodi cetinjsku Akademiju, ko sam, odakle... Rekli su mu da sam jedan od najboljih u toj oblasti na prostoru bivše Jugoslavije.

"Šteta što nije naš!", rekao je.

I, kada bolje razmislim, skoro sve što sam radio na Cetinju bilo je protiv mojih principa. Trudio sam se, recimo, da na Akademiju, kao obavezan predmet, uvedem lutkarstvo, vjerujući da se bez njega gluma ne može savladati. Naime, kada se zavjesa spusti, glumac želi da kaže – evo, nisam lik koga sam do prije pet minuta tumačio; majstor sam koji ga je, zahvaljujući svom talentu, takvog napravio. E, to je lutkarstvo! Ima li boljeg dokaza da je vaš proizvod izvan vas? Jedva sam uspio da taj predmet uvedem, a onda, čim sam otišao u penziju, ukinuli su ga. I mislite da se zbog toga pobunio neko iz jedinog lutkarskog pozorišta u Crnoj Gori?

Sigurna sam da nije. Uostalom, ko bi se usudio da se suprotstavi toj sili, tom čudu od talenta koji već duže od decenije vlada crnogorskom kulturom?!

Naravno da nisu. Predmet lutkarstvo je ukinut i u Sarajevu...

Zašto se, nakon rata, niste vratili u Sarajevo?

Nisam htio. Iako su mi vratili stan.

"Neću", rekao sam. "Više ćete me voljeti ako sam daleko. Pored toga, kada bih se vratio, bojim se da biste svi morali jednu stepenicu niže. Svima sam vam već bio i profesor i dekan."

A tokom rata sam pisao pisma, slao pakete... Sa nekima od prijatelja sam se čuo radio-stanicama... Tako sam saznao za brata... Zapravo, nisam direktno...

Kako ste saznali?

Imao sam predstavu u Ateljeu... Te 1993. smo kasno završili sezonu, negdje šestog, sedmog jula... Nakon predstave, požalio sam se Voji Brajoviću, mom drugu sa klase i kumu, koji mi je, kao i Dejan Mijač, tada mnogo pomagao:

"Vojo, već tri dana zaredom iz čista mira plačem... Ništa, samo plačem..."

Rekao je da dođem kod njega, da se javim da malo popričamo, da izađemo... U JDP-u su, sjećam se, radili Šćepana Malog...

Poslije predstave sam došao kući. Vidim – gori svjetlo; moj sin sjedi na tom kauču na kome sam svake noći plakao. Žena je, ne pozdravivši me, samo protrčala kroz antre i nekud pobjegla... Gledao sam Marka, pitao šta je bilo.

"Javljala se Jelena", promrsio je.

Jelena je starija ćerka mog brata.

"I?", pitam.

"Duško je ranjen... Prevezen je u bolnicu... Operisan..."

"I?", pitam gotovo molećivo. Iako znam...

"Ništa... Eto..."

Koliko je godina imao vaš brat?

Četrdeset... Počeo sam da šutiram stvari... Izletio sam van... Šetao... Kalemegdan, Slavija, Kalemegdan, Slavija... Plakao sam... Te noći sam se sjetio: poslednjeg vikenda pred rat, kod mene su bili tetka i Duško; komentarisali smo situaciju u Bosni, u Jugoslaviji...

"Trebalo je uvažiti srpske argumente", rekli su.

"Šta uvažiti?! Kakve argumente?!", vikao sam. "Imaju li Srbi vlast u ovoj opštini? Imaju! I, šta hoće? Da idu u šumu i puškama osvajaju ono što već imaju?!"

"Ako se ne usvoje srpski predlozi, zaratiće se", rekao je Duško.

"Pa, neka se onda i zarati!"

"Lako je tebi da to kažeš", brecnuo se. "Jer, kakav si, ti ćeš se izvući, a ja, ja ću ostati da poginem!"

Eto, to se i dogodilo. Taj bol, ta bespomoćnost strašno ponize čovjeka... Znate...

Znam...

Moj brat je nekoliko godina ležao u sarajevskom parku. Da bismo ga prenijeli na Koševo, morali smo da platimo pet, šest hiljada maraka. Kako su samo bili razradili tu industriju smrti! Danas leži na ateističkom groblju. Iznad njega su Davorin Popović i Mirza Delibašić. Eto, bar je u dobrom društvu.

I, onda vi mene pitate... Bosna je... Rekao sam: nemojte mi više nikada govoriti o dobroti nas Bosanaca... Vidjeli smo... I kasnije...

Šta ste kasnije vidjeli?

Kada smo Duška prenosili na Koševo, komšije kod kojih je moja snaha godinama ostavljala svoju djecu na čuvanje, nalakćeni na prozor, prokomentarisali su:

"Jedan četnik manje!"

Ili, kada su se, poslije rata, njegove ćerke vratile u Sarajevo i pokušale da dobiju neku bijednu očevu penziju, službenik u opštini ih je vratio, rekavši kako neće da potpiše "četnikušama".

Trebalo bi da se stidimo... Svi! S tim što je, ma šta činio, uvijek i zauvijek u pravu onaj kome su na glavu padale granate, a ne onaj ko ih je ispaljivao. Davno sam predložio da se u Bosni, umjesto svih postojećih praznika, uvede praznik stida. Tog dana da se svi samo stidimo i da svako iznosi svoje razloge za stid.

Koji su vaši razlozi za stid?

Uvijek mislite da ste mogli da učinite više... A niste... Poslednjeg vikenda pred rat, dok su se ljudi skupljali oko Baščaršije, držali se za ruke pokušavajući da spriječe sukob, otišao sam na svoje imanje iznad Sarajeva; morao sam da sadim kruške. I šljive.

Niste vjerovali da će doći do rata?

Ne, nisam vjerovao da će se zaratiti. Kako to može?! Bosna je to! A moglo je... I to baš – onako... I, kažem vam: nikada se nakon ovoga rata neće pisati drame kakve su pisali moji stari Grci! U Poetici, Aristotel kaže da pjesnik mora živo, do potankosti da zamisli priču i da je drži u glavi; on navodi primjer dramatičara koji je, zaboravivši da mu se "ličnosti vraćaju iz hrama", upropastio sopstveni komad. E, ovi su zaboravili na sve: na čestitost, poštenje, junaštvo, na moral. Zato su sve upropastili. Najviše naše živote.

U grčkim tragedijama ćete naći:

"Kuku, šta smo im uradili!"

Trojancima, Hekubi, roblju... Kuku, kako smo im razrušili grad, kako smo im ubijali sinove, muževe, braću, kako smo im sestre i majke vodili u roblje, pretvarali ih u kurve... E, kada svi ti veliki Srbi, Hrvati, Bošnjaci dođu do tog nivoa da kažu – kuku, šta smo im uradili...

Mislite da je tako nešto uopšte moguće?

Da, u pravu ste. Teško... Nažalost, vrlo teško!

odlicna kolumna...citao sam je vec , inace doticnog dobro poznajem i obitelj mu...

Nedostaje mi Hitler

Sve češće mi pada na pamet kako je nekad život bio lijep. Naši su roditelji znali da se partizani i saveznici bore za slobodu. Mi smo godinama kasnije učili koga je dana Hitler ušao u Poljsku, Čehoslovačku, Francusku… Sve se zna o vremenu prije šezdeset i nešto godina.

Ameri su bili dobri momci koji su nakon rata mene i moje vršnjake hranili žutim sirom i marmeladom, rezala se poput putra. Slali su nam šećer u vrećama. Kad bismo pojeli šećer naše su bake od vreća šile plahte.

Talijani su bili fašisti koji su nam oteli komad zemlje, mi smo onda neke digiće pobacali u jame. Oni koji su imali više sreće napustili su svoje kuće i stanove i pobjegli u Italiju. Ona je tada bila fašistička tvorevina, ni slična zemlji u kojoj ja danas kupujem kilogram špageta za osamdeset centi.

Što reći o Engleskoj? Dok ju je Hitler zasipao bombama Kraljica Majka i njena kći Elizabeta ostale su u Londonu i tako pokazale da im je draža borba za slobodu, čak i smrt, nego pušenje Hitleru.

Taj mali Austrijanac bio je i ostao oličenje zla. Da nije učinio samoubistvo saveznici bi mu sigurno napravili carski rez onako kako je to nedavno netko učinio Gadafiju. Tko? Tko je napao Libiju bez najave? Datum? Godina?

Kad sam već u mračnim vremenima sjetimo se holokausta. Može li se ikad zaboraviti holokaust? Milijuni Židova pretvoreni su u dim, i neki Cigani doduše, ali Cigani u međuvremenu nisu dobili državu i stvorili atomsku bombu. Zato o njihovoj tragediji ne govore tete u vrtićima u zemljama koje drže do sebe.

Da, bilo je krasno živjeti pred šezdesetak godina. Naši očevi i majke i mi dječica nismo imali dovoljno hrane ali smo veselo pjevali jer je veliki rat bio iza nas a Hitler je izgorio sa kurvom Evom i još nekima iz svoje ekipe.

Mora da je to bio dobar osjećaj. Probuditi se, nakon toliko patnji, u svijetu bez Hitlera. Ljubomorna sam na sve koji su bacali cvijeće na partizane, čak i na žene koje su diljem Evrope silovali Rusi. Oslobodioce počastiti pičkom? To je najmanje što jedna žena može učiniti za slobodu.

Danas? Ja sam u problemu. Mogu guglati i saznati kad je Hitler ušao u Poljsku, Austriju, Čehoslovačku, Pariz…Sve je tako jasno. Nijemci su bili zločinci. Svi koji su živjeli u osvojenim zemljama žrtve. To bi bilo to.

Danas? Gdje ću naći kako se zove današnji Hitler? Zaguglat ću. Naravno. “Današnji Hitler je”, prema Večernjaku “u tijelu žene Hilary Clinton”.

Da li je moguće? Kakvu moć ima žena koja je ušla u povijest kao supruga predsjednika Amerike koji se ištrcao na plavu haljinu svoje obožavateljice? Ona? Hitler?

Tko je onda Obama koji svakoga utorka, dok doručkuje, odlučuje na koga će “teroristu” bilo gdje u svijetu uputiti bespilotnu letjelicu. Nema veze ako toga utorka i “terorist” doručkuje, možda, u društvu šestero dječice.

A tko je i koga dana i koje godine ušao u Egipat? Kako se zove taj Hitler? Kako se zove Hitler koji je ušao u Tunis? Dan? Godina? Kako je ime Hitleru koji komada Siriju?

Čitav svijet zna tko upravlja koncentracijskim logorom u Gazi ali se ne smije spomenuti ime toga… Hitlera?

Kako se zove Hitler koji će ubiti Juliana Assangea kojemu je najveći grijeh što je u Švedskoj kresnuo dvije ženske. Jednu bez kondoma, drugu dok je spavala?

Za sada se skriva u ekvadorskoj ambasadi u Londonu ali netko mu je već zaprijetio da će tenkovima krenuti na njegovu utvrdu. Ime? Hoću ime tog Hitlera!

U Moskvi su curice koje se zovu Pussy Riot osuđene na robiju jer su u crkvi zazivale Putinov odlazak. Putin je Hitler?

Kad za koji tjedan neki krenu na Iran nakon što Siriju pretvore u prašinu kako će se zvati vođa koji će razoriti tu zemlju?

Neću više nabrajati. Valjda kužite moju frustraciju. Kad su moji roditelji bili mladi znali su da je krhki pajac ono što treba smaknuti da bi svijetom zavladao mir.

Danas? Hitler do Hitlera, Hitler do Hitlera, Hitler do Hitlera… Nigdje Hitlera Svih Hitlera.

A meni za sreću treba samo jedan.

Vedrana Rudan

Dan kada će um biti slobodan


Piše: Nemanja Rotar

”Ali ja bih voleo da vidim ljude koji bi pljunuli pod sto pre nego što bi izgovorili jednu od onih fraza od kojih sada živimo i koje su cilj i kraj svem našem glupom i beznačajnom delanju…A to ipak ne bi bilo teško, ne bi bilo tako teško! – Samo bi oči trebalo otvoriti…Ništa drugo ne bi trebalo: – samo oči otvoriti, pre nego što ih prašina sasvim zaspe…vazduh bi se pročistio, i mi bismo svi disali…disali…” (Ivan Cankar)

Kako danas, nakon više od pola veka od izlaska iz štampe, tumačimo razmišljanja Česlava Miloša izneta u kultnoj knjizi iz doba blokovske podele sveta „Zarobljeni um“? Da li su te postavke još uvek održive kada se primene na naše vreme?

Moram priznati da sam ponovo u dahu pročitao esej poljskog nobelovca o načinima mišljenja i življenja u periodu staljinističke diktature. Miloš iznosi genezu zastranjenja, kako partijske, tako i intelektualne elite u svojoj zemlji tokom ogoljene političke represije nakon Drugog svetskog rata. Autor primećuje kako su se intelektualci našli pred nesvakidašnjim izborom pristanka na prazninu, duhovnu pustoš i apsurd modernog sveta ili pristupanje proleterskim masama, koje su frenetično pronosile novu komunističku „veru“. Kasnije više i nije bilo izbora, kada se državni aparat formirao na strogim totalitarnim principima. Onda je svako „protiv“ bilo strogo sankcionisano. U takvim nehumanim, političkim terorom omeđenim uslovima postojanja, Miloš otkriva startegiju preživljavanja intelektualne elite. Ovaj fenomen svojevrsne političke mimikrije on naziva „ketman“.

Zapravo, ovaj termin autor preuzima od francuskog diplomate Žozefa Gobinoa koji ga je upotrebeio za označavanje posebne vrste verskog prerušavanja na muslimanskom Istoku, posebno razrađenog u postupcima propovednika Sadre. Kako bi sačuvao svoja izvorna uverenja (bio je sledbenik čuvenog mudraca Avicene) od budnog oka šiitskih mula i ajatolaha, zaštitnika i čuvara islamskog fundamentalizma, Sadra bi koristio najraznovrsnije oblike kamuflaže i prerušavanja najdubljih ličnih uverenja. Tako se koristio prećutkivanjem, iznošenjem dvosmislenih postavki i korišđenjem lažnih silogizama, iz kojih bi samo posvećeni u tajnu mogli da nađu izlaz. Međutim, čim bi primetio da može da istupa otvoreno, propovednik bi udarao svom žestinom po Islamu.

Ova vrsta pretvaranja uzela je maha u zemljama istočnog lagera u periodu Staljinove strahovlade. Njome su se obilato koristili intelektualci kako bi sačuvali društveni položaj, izbegli neprijatnosti policijskog progona i likvidaciju. Tako su se počeli dovijati na način propovednika Sadre, glumeći privrženost jednom totalitarnom političkom sistemu koga su suštinski, u dubini duše, prezirali. Sveopšti talas „ketmana“ i njegova učestala primena dovela je do šizovrenog rascepa ličnosti u narodnim demokratijama. Ljudi su vazda mislili jedno, a javno saopštavali nešto sasvim drugo.

Miloš se prevashodno bavi piscima u komunističkom okruženju i njihovom moralnom zastranjenju usled prekomerne potrebe za preušavanjem i licemerjem. Onaj stvaralac koji je u socijalizmu želeo porodični mir, dobru sinekuru, visoki položaj i nepomućeni ugled, morao je biti vrstan glumac i virtuoz obmane. Pred njim je stalno iskrsavala opomena: „Maskiraj se i zameći tragove“. Takva vrsta iznuđenog podaništva pod pritiskom terora razjedala je pisce i intelektualce Istočne Evrope. Pritisnuti permanentnim duhovnim nasiljem nad samima sobom i stisnuti u „političkim klještima staljinizma“, stvaraoci su tonuli u tragično stanje. Bilo je i mnoštvo onih koji su uspeli da održe status dobro plaćenih književnika, ali po cenu totalnog moralnog zastranjenja.

Iz perspektive današnjice, rađa se novi „ketman“. Pod uticajem globalne ekonomije, diktature banaka i multinacionalnih korporacija, kritička svest je smrvljena. Nastupila je plima trivijalizacije i redukcije svih sadržaja psihe. Industrija zabave detronizovala je položaj pisca koji je on zauzimao u zemljama istočnog bloka. Nema više surovih diktatora sa Velikom Pričom, već četa birokratskih službenika sa oskudnim misaonim potencijalom i morem nedotupavnih zakona i propisa.

Nekada nacionalni bardi, glasogovornici najviših instanci, perjanice najelitnijih akademskih institucija, književnici današnjice mahom su se pretvorili u skupinu jeftinih zabavljača. Skloni dobroj zaradi i ugodnom životu u okrilju modernog „stada“, prihvatili su pravila igre i počeli da pišu banalno, neretko o beznačajnim stvarima i događajima. Oni koji su želeli da ostanu dosledni u svojoj estetičkoj i moralnoj opijenosti, pristali su na preživljavanje i društvenu marginalizaciju. „Ketman“ današnjice nije više mimikrija, pošto nema razloga da se nešto krije od policije, već svesno odbacivanje svih „opasnih“, odnosno uznemirujućih sadržaja svesti koji bi potencijalnog konzumenta književnosti prenuli iz sveta lagodnosti, iz sveta koji podseća na džinovski hotel na rivijeri ili Diznilend. Ta opaka korozija ljudskosti dovela je književnike u situaciju da sve više navlače naočare za 3d projekciju holivudske, multikorporacijske, potrošačke i tržišne stvarnosti prilikom pisanja svojih dela. Dakle, literarni stvaraoci nisu više prinuđeni da šire partijske proklamacije i da željno očekuju tapšanje po ramenu visokih funkcionera. Njihova mesta u svetu političkog marketinga zaposeli su superstarovi, prevashodno pojedinci iz sveta šoubiznisa. Oni koji su početkom pedesetih godina prošlog veka koristili „ketman“ da bi opstali u sivilu jednoumlja i bili slavljeni od strane savremenika, u modernoj varijanti više ne pipaju puls partijskih glavešina, već svetine zagubljene i zaglupljene po nepreglednim hodnicima megastora. Konstanta je da su u oba slučaja književnici „ketmana“ samo oruđe u sistemu sveopšte manipulacije. Nekada je to bila moćna država i parijski vrh, a danas korporacija ili svetska banka.

Knjiga Česlava Miloša zanimljiva je i zbog još jednog razloga. Sudeći po autorovoj biografiji, odnosno diplomatskoj karijeri, neumitno je da je i sam poljski nobelovac upražnjavao „ketman“ kako bi preživeo mračna vremena. Možda je kroz ovaj esej sudio samome sebi za moralne vratolomije koje je morao preduzeti kako bi uspeo da opstane na književnoj sceni.

Sudeći po tome da je čitam po drugi put i imam potrebu da napišem ovaj tekst, zasigurno imam sličan problem kao i Miloš. Ako je esejistika postala suvišna kao neisplativa na tržištu, preostaje samo polje romana kao najpogodnije za širenje određenih ideja. Ako te ideje moraju biti simplifikovane kao bi ih neko „kupio“ neophodno je prerušavanje u niskožanrovske poetičke postavke koje obezbeđuju masovnu percepciju. Premda ni tada uspeh nije zagarantovan. Neophodna je estradizacija života, upliv u povlašćene krugove, koketiranje sa raznim klikama, dakle redukcija i gušenje istine i pogleda na svet. Neophodan je „ketman“ da bi vas to društance prihvatilo. I ponovo stvaralac vrši nasilje nad sobom kako bi mogao nekome da uputi svoj glas. U poritivnom, možete još jedino govoriti zidu.

Oni koju su obrazovani na humanističkim osnovama, doživljavaju knjiženvnost na jedan staromodan, gotovo antički način, kao luču idealizma i nepatvorene istine i imaju ogroman problem da se presvuku u kostim klovna kako bi pred premorenom trudoljubivom publikom izveli predstavu. Međutim, bojim se da im drugo ništa ne preostaje. Kod kuće, u samotnosti, prevrtaće stranice Hesioda, Dantea, Hegela i Džojsa, a na pozornici recitovati lagani vodvilj za pregaočevu laku noć. Poeziju nije moguće stvarati nakon Aušvica, mislio je Adorno, ali nije moguće ni ako se ona prodaje u megamarketu kraj gondole sa prehrambenim namirnicama i toalet papirom. Stoga, je „ketman“ ponovo, na žalost, aktuelan, da ne kažem in.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

RAT / Vedrana Rudan


Priznajte, pojma nemate gdje je Sirija. Ni na karti je ne biste znali naći. Ni ja. Sirija je zemlja tamo daleko gdje Ameri love Asada onako kako su lovili Gadafija.

Ne znate tko je Asad? On je životinja koja ždere živu dječicu sirijskih “pobunjenika”. Između Gadafija i Asada ipak ima razlike, drastične. Asad je žilaviji od svoga pokojnoga, raščerečenoga kolege.

Die in a foreign desert

foto: donusa

Zato Ameri, vječni borci za mir i demokraciju, nikako da Asadu dođu glave, raspore mu trbuh, nabiju ga na kolac ili mu debelim užetom stegnu tanki vrat.

Koliko god “pobunjenicima” isporučivali oružja toliko oružja Asadu isporučuju nepoznati prijatelji. Rusi? Kinezi? Iako je Kissinger Obami ne tako davno rekao da odustane od Sirije jer je “Sirija oduvijek bila ruska”, crni lutak bjelji od najbljeljeg američkog nacića ne može odustati.

Izbori su na vratima, Ameri vole u sedlu gledati čvrstog momka, neka je i crnac. Čitava ova banalna priča ne bi nas Hrvate i Hrvatice trebala mnogo uzbuđivati.

Nije nas uzbudila ni frka oko Libije, Tunisa, Afganistana, Jemena, Iraka, Gaze…Tko jebe pobijene ljude u dalekim vukojebinama. Briga nas što rade Ameri i Izraelci u Gazi, ne crkavaju tamo u blatu, smradu i žici naša djeca. Mi smo, hvala na pitanju, dobili rat, četnici više ne stanuju ovdje, svoji smo na svome.

Da, i demokratska smo zemlja. Dokazali smo to djelom, ne pričom. Svake godine Zagrebom šeću homoseksualci a poznato je da demokracija stanuje samo tamo gdje oni slobodno šeću.

Čujte, da nam je netko rekao, dok smo pokapali našu djecu poginulu u okolici Zadra, Dubrovnika, u Vukovaru, da je naš jezivi rat samo uvod u novi rekli bismo mu da je lud.

Da nam je netko tada rekao da će djeca poginule djece krenuti u rat u Siriji rekli bismo mu…Ništa ne bismo rekli, ima svakakvih budala. Kad, drage moje mame Hrvatice, evo nama novog rata.

Sirija je navodno granatirala Tursku, navodno ubila četvoricu ili petoricu a možda i šestoricu Turaka. Učinila je, ako je učinila, nije to najbitnije, zločin koji vapi do neba jer je Turska članica NATO-a. Sigurno znate, tko napadne bilo koju članicu NATO-a napao je NATO. Da smo mi NATO to ste valjda čuli.

Doduše…Nije uvijek sve tako prosto. Ista ta Turska nedavno je svojim brodovima prevozila pomoć Gazi. Izraelci su Turke potamanili poput zečeva. I tada je Turska bila NATO pa ipak NATO nije krenuo na Izrael. Što Izrael ima a Sirija nema? Što Izrael nema a Sirija ima?

Elem, oni Sirijci koji su ubili ili nisu ubili one Turke napali su Hrvatsku. Pa će naša djeca za koji dan, tjedan ili mjesec krenuti u Siriju u boj za narod svoj.

Rat k’o rat. Sve smo to prošli, navikli smo da nam na vrata stižu leševi voljene djece. Međutim, ovaj će rat za nas Hrvate ipak biti malo drugačiji.

U Siriji za demokraciju neće ginuti samo Hrvati. Bit će tamo djece iz čitavog svijeta. Negdje sam pročitala što Ameri rade sa leševima poginulih vojnika u Afganistanu. Postoji posebna postrojba koja puni crne vreće mesom koje sa ratišta dobiva u vrećama.

Rijetko se kad u vreći koja krene na adresu roditelja ili žene nađe tijelo u komadu. Uglavnom su u njoj crne ruke, bijele noge, bijela glava, crni prst. Kad stave vreću u cinčani kovčeg, izjavila je žena koja je radila u toj postrojbi, vreća se uvijek na sredini savije jer u njoj nema kičme.

Eto, u ovom ćemo ratu mi bake i mi majke morati imati na umu, kad nam iz Sirije dopreme leš, da to neće biti leš našeg djeteta nego sedamdesetak kila pitaj boga čijeg mesa.

Da li će nam to biti utjeha? Ipak u vreći nije meso našeg mesa? Ili će nas to prestraviti? Gdje je meso našeg mesa?

Drage Hrvatice, dragi Hrvati. Njemačke, engleske, turske, francuske, američke…, tko bi ih sve nabrojio, majke navikle su da im NATO isporučuje meso u limenom sanduku. Nikad ne postavljaju suvišna pitanja.

Zato, Hrvatice i Hrvati, trk, kupiti grob! Da NATO meso ima gdje počivati u miru.

Милан ЈОВАНОВИЋ: Ни о кнезу, ни о педерима

[You must be registered and logged in to see this image.]

Читајући београдске новине, неупућен би стекао утисак да Србијом цветају руже, шетају тзв. старлете које је прост народ некад звао другачије, а у редовима пред ћелијама стоје бивши министри.


Ах, да, откривају се и друге ексклузивне бомбе, на пример да је садашња народна посланица некад на сајму аутомобила показивала међуножје, и то онако – на извол’те. А, на опште одушевљење мушког рода који је напасао очи и празнио батерије мобилних телефона снимајући стидне пределе будуће народне представнице.

Те новине, иначе, обично стоје поред рафова на којима нема уља, нема шећера, нема много чега. Нема хлеба, али има медијских игара, а на позорници главни јунаци естрадни крештавци, полупроститутке из џет-сета и љубавни јади новокомпонованих звезда.

Милан Јовановић

И тако дан за даном, што би рекао Бранко Коцкица, све док не дође јесен и време за педербал са шетањем и пуцањем. Те педерска права јесу услов за Европу, те нису. Од “тражимо да јавно изразимо своја људска права”, до “добићете батине, педерчине!” Од Дачићевог “изем ти Европу где је геј парада улазница” до Дачићевог “безбедност изнад свега, победила је држава”…

На ступцима и екранима парадирају Наши, а богами и Њихови. Потежу се вербални топузи, једни машу иконама, други Христом кога мази дечко, а у визији чувене шведске уметнице за коју ни њена фамилија не би чула да није болесног приступа вери и уметности.

За то време, сироте бакице и њени вршњаци по десет пута обилазе око витрина као маче око џигерице коју чува лично Кербер. “Пипните слободно то месо, неће вас појести! Као, уосталом, ни ви њега”… говорио је давно мудри, на жалост покојни Душко Радовић.

Народу коме и хлеб полако постаје луксуз преко главе је и педераша, и вип-проститутки, пијаних водитељки и дрогираних естрадних уметника.



Али, то српски медији, кобајаги, не виде, ружичаста шема прелила се преко страница новина: некад је био само један Жељко, духовни тровач, сада су се намножили као гамад.

Крче и тим тзв. новинарима и тим тзв. уредницима црева, не сумњамо. Ваљда је и њима лакше да завире у међуножје народне посланице, него у свој новчаник, тако се ваљда завара глад, бар накратко.

У овакво зло доба, кад гладнима треба објаснити да им је, уствари, лепо, згодно дође, на пример, повратак кнеза Павла у отаџбину. Све некако мирише на старински гламур, те старе заставе, постројени гардисти, посвађана династија, баш као у Бакингемској палати.
С тим што наша династија нема снајку која би се на јахти неопрезно разголитила на радост папараца, а на ужас краљевског двора. Ми смо принуђени да се задовољимо међуножјем обичне смртнице, па макар она била и из скупштинских клупа.

Док не дође оно време кад човек, великом муком натеран, дође на пумпу:
- Сипајте ми три деци бензина и две-три капи уља, молим.
- Још нешто? – иронично пита пумпаџија.
А сиромах се зацрвени:
- И ако Вам није тешко да ми прднете у гуме…

Мада, кад се мало боље размисли, можда и ова наша беда има везе и са кнезом, и са гејашима, и са оскрнављеним Христом. Можда смо на ове гране и спали зато што смо одавно пљунули на све вредно, што је Исуса бранила шачица клинаца, а антихришћански перформанс две хиљаде љутих полицајаца-оклопника.

Што нисмо знали да устанемо кад је требало и да домановићевске вође на које смо осуђени натерамо на прави пут.

Ко се помири са тим што му отимају Косово, тај мирно гледа и кад му отимају хлеб.
Тако то, на жалост, иде.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Волимо Европу као што је она волела нас


Волимо Европу као што је она волела нас. Да није трагично, било би смешно – Нобелову награду за мир ове године добила је, нећете веровати, Европска унија. И што је најсмешније, званичници Европске уније су редом давали изјаве како су и сами изненађени овим великим признањем.

И док се по Европи ређају поспрдни коментари на још једну срамотну одлуку Нобеловог комитета (подсетимо, пре неколико година Нобелову награду за мир добио је амерички председник Обама, и то само неколико месеци пошто је постао председник Америке!), док у Европи полиција сузавцима и воденим топовима растерује демонстранте по трговима Атине, Мадрида и других градова, док представници Европске уније ових дана по Србији шире мир новим уценама и инсистирањем да Србија милом или силом прихвати добросуседске односе са Косовом, код нас (а где би друго!?) има политичара који су пожурили да изразе не само дивљење Нобеловом комитету него и свим достигнућима ЕУ, и то само дан пошто је Штефан Филе отишао код Хашима Тачија да му јави да осим неких ситних, нема других препрека за улазак Косова у Европу. “Жуту кућу” и друге злочине, не помињати.

Пошто, као што знамо, ЕУ нема алтернативу! Могуће је да се неки од наших политичара у дубини својих душа надају да ће једног дана, а можда и пре, и сами добити неку велику европску награду за послушност? Како год било, Нобелова награда за мир је, најблаже речено, иронична, а похвални коментари наших политичара су јадни.

Али тако данас изгледа Србија, и тако данас изгледа Европа. С обзиром на то да Европа нема алтернативу, питам се да ли је један од услова тог безалтернативног раја за Србију, између осталог, и истраживање и експлоатација никла, око чега се у примитивној и сељачкој Србији подигла огромна прашина. Јер, да нисмо примитивни и сељаци око тога нико не би правио питање, пошто је и никл, вероватно, један од услова да Србија уђе у ЕУ.

То нам нико није децидирано саопштио, али с обзиром на чињеницу да наши политичари и даље никлују причу, имамо разлога да верујемо да можда, и на тему никла, немамо алтернативу. Тамо где расту наши виногради, и где су нам лековите минералне воде, тамо ће нићи рудници. Јесте да се ради о прљавој технологији и о еколошкој катастрофи, али ће то донети нова радна места. Па ко не буде умро од тровања тешким металима или од рака, имаће посао. Јер, нови нобеловац, са пуним правом, очекује да Србија, ако жели да уђе и очува мир на својој територији, мора да буде контејнер Европе – шта су јаловишта према пуној запослености? Има да копамо до судњега дана. Јер је неко потписао нешто о чему ми немамо појма.

Можда би Александар Вучић могао да се позабави и афером “Никл” – кад је већ тако храбро и бескомпромисно ударио на корупцију, због чега му је озбиљно порастао рејтинг у народу, не штедећи ни своје блиске сараднике и коалиционе партнере, логично је да се запитамо зашто Александар неустрашиви не пропита мало и актуелног министра Бачевића – толико инсистирање на ископавању никла упркос огромном отпору јавног мнења, и стручњака – звучи у најмању руку необично. А чињеница да мистериозна фирма “Србија никл” и данас прети да ће без обзира на Кустурицу и његову петицију да ровари по Мокрој Гори, звучи заиста застрашујуће. У најмању руку звучи горе од Дулићевих оптичких каблова.

Можда је пут Србије ка Европи поплочан новчићима (никл, никл!), али ред је да нам то неко и каже.

Александар Неустрашиви је у овом тренутку наша једина нада – од њега ових дана очекујемо одговоре о никлу: колико је Србија слаба, ако је фирма “Србија никл” толико јака, и да ли је нови нобеловац, како су ових дана поједини српски политичари у одушевљењу називали ЕУ, осим граница, Косова, корупције, правосуђа, пописа пољопривредног земљишта, шума, јатака, Војводине, геј параде, поставио и захтев да Србија изврши ритуално самоубиство претварањем Опленца, Врњачке Бање, Таре и Мокре Горе у јаловишта.

Морамо да знамо да ли су јаловишта наша чистилишта, пре ного што уђемо у рајски загрљај новог нобеловца.

Mirjana Bobić Mojsilović

Srpski ovisnici bojkotuju narkotike koji stižu sa Kosova

BEOGRAD, PRIŠTINA, 13. septembar 2011, (Njuz) – Srpska asocijacija narkomana (SAN) je u jutrošnjem obraćanju medijima saopštila da su srpski ovisnici odlučili da bojkotuju narkotike koji stižu sa Kosova. Ukoliko sprovedu svoju nameru ovo bi bio veliki udarac kosovskoj ekonomiji, smatraju stručnjaci.

Mile Igla, poznati beogradski narkoman i predstavnik za javnost SAN objašnjava potez svoje organizacije.

- Svi znamo kako je našem narodu dole na Kosovu, u totalnom su daunu, svi ih pritiskaju i Albanci i Međunarodna zajednica, narod u Srbiji ih često zaboravlja. Ali, mi nismo i nećemo ostaviti srpski narod na cedilu. Odlučili smo da bojkotujemo sve narkotike koji stižu sa Kosova i Metohije. Jeste frka ali ima droge koja stiže i iz zemalja koje nisu priznale Kosovo. Bolivija na primer, ima odličan kokain a podržava Srbiju u borbi za svoju celovitost.

- Puno ljudi nas podržava u ovoj akciji, čak nam se javio i poznati srpski biznismen Darko Šarić koji je rekao da će nas obezbediti u vreme krize. Zbog odličnog odjeka u javnosti odlučili smo i da pokrenemo akciju solidarnosti sa građanima Srbije na Kosovu i Metohiji, pod nazivom „Kosovo je vena Srbije“ – kaže Igla.

Da ovakav potez nije samo pretnja praznim špricem pokazuje i to da je Hašim Tači energično protestovao zbog, kako kaže, jednostrane odluke srpske strane i da je zbunjen potezom koji praktično ukida veoma razvijenu granu poslovanja kojem nije bio potreban nikakav pečat i samim tim nije bilo nikakvih nesuglasica. Edita Tahiri, glavni pregovarač sa kosovske strane, najavila je da će od Brisela tražiti da ovo bude tema sledeće runde pregovora izmedju Beograda i Prištine.

Domaća politička scena u većini nije još uvek zauzela stav ali očekuje se polarizacija kao i oko većine pitanja odnosa Srbije sa svojom južnom pokrajinom.

Analitičar Svetolik Savić, kaže za Njuz da ovakav potez niko nije očekivao i da će se tek u sledećih nekoliko dana videti ko će politički najviše profitirati. Od DSS-a bi bilo za očekivati da podrži ovakvu akciju, takođe Tadić će verovatno zauzeti stav koji je u skladu sa državnom politikom „I Kosovo i EU“.

Upadljivo je to da Naprednjaci još nisu reagovali, što pokazuje njihovu, sada već poslovičnu, opreznost u situacijama u kojima mogu doći u sukob sa Briselom.

Jedina reakcija za sada došla je iz LDP-a gde se navodi da se apsolutno ne slažu sa ovakvom akcijom, „ovakvim potezima Srbi opet guraju prst u oko međunarodnoj zajednici, i koče evrointegracije. Heroin sa Kosova je dobar kao i svaki drugi, često čak i bollji i ne vidimo razlog za njegov bojkot. Srbi bi trebalo da prestanu da se tripuju oko Kosova, i da se okrenu reformama.“

Pretpostavlja se da bi ovakav potez mogao ozbiljno da uzdrma kosovsku ekonomiju, čiji značajan izvozni deo upravo predstavlja izvoz narkotika u zemlje Evrope preko Srbije.

Bojan Savić

Read more: [You must be registered and logged in to see this link.]


Ovi Čedini liberali brinu o ekonomiji:))

Kolumna Fish & ChipsNemojte se ševit random, najbolje se ševit s frendom!

Piše Ribafish - Domagoj Jakopović



[You must be registered and logged in to see this image.]


«Halo! Možeš večeras oko osam kod mene? Ispeći ću par
šnicli, a ti donesi onu butelju muškata kojom se prijetiš već mjesec
dana, OK? Ne možeš dugo ostati? Ma nema frke i meni se ionako prikrmi
oko 11. Dogovoreno, vidimo se!», reče on, ugasi mobitel i krene oran te
nasmiješen na posao.

Prijateljski seks dogovoren, vjetar u
krilima, nema imbecilnih, gnjecavih, srčanih esemesova posutih
imbecilnim, žutim flekama (smajlići), poziva samo da ti čujem glas
micice/dušo/ljubavi/zečiću/pterodaktilčićićiću, nazovi duhovitih mejlova
koji iziskuju odgovor, ni kontrole na Fejsu. On će stvarno ispeći
šnicle, ona će donijeti vino, malo će popričati, poševiti se, a onda će
ona otići i svi će biti sretni do novog nalaska. Još jednog tog tjedna
ili rjeđe, ali pod onim starim geslom – složna braća duga ljubav, ili
nešto slično. Ima li štogod bolje? Ima, spontani seks uzrokovan
leptirićima ili seks s osobom koju volite ili koja voli vas. Ali kako
nismo svi te sreće...


Danas je, nažalost, sve manje sretnih veza, a još je upola manje
sretnih ljudi koji su u vezama. «Ono, kad sam već izdržao tri godine, pa
neću valjda sad to ić mijenjat. Mislim, i drugima je kilavo, valjda će
me proć ta kriza. A možda je i do nje...», klasični su odgovori
nesretnika koji trunu u lošim simbiozama, hipnotizirani navikom, ne
shvaćajući da im život neumitno prolazi i da ga, nažalost, nitko neće
živjeti umjesto njih. A s godinama sve više čeznemo za divnim čvrstim
vezama u kojima bismo ginuli za osobu B, sve dok se u njoj užasno ne
razočaramo, ne ohladimo se ili nas u krivo vrijeme ne zasvrbi pimpek. Pa
pogledamo svoje roditelje u tim sve napornijim, a tako slatkim danima
obiteljskih okupljanja, te lupamo glavom kako se, pobogu, oni podnose
već pola stoljeća…




[You must be registered and logged in to see this image.]


Solidan broj muškaraca zadovoljava svoje frustracije i probleme u
vezi tako da za novac potraži usluge prijateljica noći. Iako i dalje
nitko ne podržava moje ideje da se javne kuće legaliziraju, pa da i te
tete drugarice dobiju socijalno i zdravstveno, i ne daju pola plaće
makrou nego državi, očigledno je političarima puno draža ovakva ilegala.
Kao i s drogom, uostalom. Ali isto kao i što ekipa koja si zapali
maricu danas umjesto kanabisa dobije svakakve origane i druge zamjenske
travuljage, pa dojam nije potpun, tako postoje i neki muškarci koji se
ne osjećaju dobro kad ostave 50 eura gospođi koja će protiv svoje volje
sat vremena glumiti kao u ranim sezonama „Krv nije voda“... Ili im to
uopće nije apetitlih... A i skupo je, brate, radije bih to dao nekoj
teti da mi prozore opere, mrzim one mucice od novina...


Oduvijek sam maštao o nekakvom seksu na poziv bez kasnijih
konsekvenci. Uglavnom, svaki put kad me ostavi cura ili kad skužim da
sam glup što sam ja ostavio nju. Shvatiš da imaš slobodnu večer, ne pije
ti se, tekmu si pogledao jučer, fuševi odrađeni, sarma skuhana... O
kako bi divno došlo čista dva sata užitka s uključenim masažicama,
kupanjima, mirišljavim kupkama, mekim ručnicima i toplom sobom. Pa onda
mučko hopsanje, i lickanje, i traženje nekih točaka, i gledanje u oči, i
onda poslije nema borbe za poplun ni neugode od puštanja vjetra s
plinare... Da se razumijemo, prijateljski seks nema nikakve veze s
preljubništvom, riječ je o dvoje potpuno slobodnih ljudi koji nikome ne
moraju lagati niti polagati račune kad dođu doma. Osim možda mami gdje
su tako kasno... Pa ću probati postaviti nekoliko teza prijateljskog
seksa, mislim, ako su Kvekeri, Sadat, Carter i Obama dobili Nobela, pa
valjda mogu i ja...


Dopuštene vrste informacija

Nema pitanja o bivšim vezama. Strogo zabranjeno. Čak se smije
pričati i o politici, hrvatskim celebima i vremenskoj prognozi, ali ni
za živu glavu spominjati exove i exice jer to dovodi do ljubomore,
nostalgije i još nekih sličnih izraza za depresiju u koju se, protiv
svoje volje, prečesto znamo vraćati.


Mobiteli

Isključeni, ne utišani, ostavljeni na suhom i hladnom mjestu u
drugoj prostoriji. Veselim ljudima, dupinima i svinjama seks je najbolja
zabava na svijetu. I u njoj treba uživati potpuno opušteno.
Prijateljski seks je čak i na višoj razini od te – njega mogu
prakticirati isključivo ljudi koji su već prošli golgote prekida,
rastava, razvoda i sličnih sranja na svojoj koži, pa svijetom tumaraju s
malo manje kose, više alopecija i čireva, te puno manje otpornosti
srca. Ovo je njihov seks, dajte im da... uživaju!



[You must be registered and logged in to see this image.]


Zaštita

Potrebno je utvrditi i stupanj ekskluzivnosti. Zaštita je apsolutno
obavezna u slučaju da se radi o otvorenom tipu prijateljskog seksa,
dakle, svi smiju sa svakim, odnosno ima i “ta trane”. Ako je riječ o
zatvorenom tipu, odnosno ako oboje obećaju da će biti vjerni
fuk-prijatelji – stvar se može dogovoriti. Jedini je problem što se kod
prečeste upotrebe može pretvoriti i u lagani prelazak u vezu. Što opet
može biti dobro jer nije preishitreno, iako se iz toga kasnije užasno
teško iskobeljati...


Lajanje s olajavanjem

Jako je bitno da se o tome previše ne melje okolo jer se uvijek
pojave neki ljubomorni ili kivni kibiceri koji bi trenutno tu turali
svoje zavidne nosiće. Poznato vam je da kad ste u vezi, uvijek imate
uleta sa strane kao u priči – što ste zagrljeniji s djevojkom i što ona
više frkće i sikće na suparnice, to ste im zanimljiviji. “Ako ga ova tak
drži, sigurno se macan dobro ševi. Ili vrijedi nekog vraga?!” Onoga
trenutka kad prekinete s curom i uđete u solofazu – kao da vas je posrao
radioaktivni pelikan, a na vas se stušti plašt nevidljivosti s aromom
tramvaja u ljetni zvizdan. Lakše je jamca za jahtu nać nego seks nakon
prekida...


Dogovor/ugovor

Prije nego što uđete u takav odnos, bitan je ozbiljan dogovor. Da
izbjegnete bilo kakve kasnije komplikacije, potrebno je riješiti pitanje
statusa. Ako je prijateljski seks, onda je samo to. Nikakve emocije ne
smiju biti prisutne. Ovakvom frendu/frendici moraš biti u mogućnosti
reći sve što te muči, iako je komunikacija svedena na minimum. Ovdje ste
da se oslobodite stresa seksom, ne razgovorom. I nema nikakvog
muljanja, skrivanja i laži. Zbog toga i niste više u vezi, zalijevajte
svoju oazu... Tako će svatko znati na čemu je. Čist račun, dug seks.


Ljubomora

Nema jeeeeeeeee!


Umjesto zaključka

Nakon tri mjeseca, potrebno je preispitati želje i potrebe
uključenih strana jer su se gledišta sigurno promijenila.
Najvjerojatnije će se jedna strana zaljubiti u drugu, a druga naći veće
sise... Ali zašto ne pokušati? Javite kako je prošlo, ajd pivili!



Domagoj Ribafish Jakopović
25.11.2012. [You must be registered and logged in to see this image.]

Ravnopravnost žena i muškaraca

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pročitajte novu kolumnu Danijele Dvornik





Prije neki dan na fejsu mog prijatelja pročitam
ovaj status: “Žene nisu ništa postigle. Prije su bile neravnopravne s
pravim muškarcima. Sad su ravnopravne s nikavim. D.R”. Tužno priznam da u
ovoj izjavi ima na žalost mnogo istine. Gotovo saki dan svjedočim toj
činjenici. Ta naša borba za emancipaciju negdje na putu je na neki način
uništila muškarce. Neću reći da smo ravnopravne, jer još uvijek
svijetom vladaju muškarci. Ali da li nam zaista treba biti toliko
ravnopravan s njima?

Recimo, moj primjer je ovakav. Kad okrenem misli u prošlost sjetim se
trenutka kad je moj pokojni muž ušao u Duty Free Shop gdje sam radila (i
imala problema sa šefom koji se doslovno iskaljivao na meni jer je to
mogao), uhvatio me za ruku i rekao: “Danči, ti sad ideš sa mnom, i ne
trebaš više raditi. Ja tvoju mjesečnu plaću zaradim u jednom danu! Neće
tebe nitko maltretirati!”. Odvukao me iz dućana doslovno kao u zadnjoj
sceni “Oficir i gentlemen”. Dobro, nije da me nosio, ali kao da je. Ja
sam u tom trenutku bila najsretnije biće na planeti. On se tu pokazao
kao pravi muškarac i đentlmen, a ja kao žena. Bila sam opčinjena tim
njegovim macho potezom. [You must be registered and logged in to see this link.] me i obarao na tisuću načina dok nisam pala. I pala sam. Bila bih luda da nisam.

Život sam provela kao žena, majka i “očajna” (ovo nemojte doslovno
shvatiti) kućanica, koja je bila posvećena obiteljskim obavezama,
“hendlala” sam stvari koje su na oko bile muške, ali na ženski način. I
mogu vam reći iz današnje prespektive, bila sam sretna žena. Gledajući
to evolucijski, ja sam bila u pećini s djetetom i čuvala ognjište, a on
je bio muškarac predodređen za donošenje lovine. Danas sam poduzetnica i
u komi sam. Voljela bih da nisam, iskreno. Živjeti u ovom vremenu,
mučiti se kao i svi sa poslom, plaćanjem kredita i ostalim životnih
obveza, k tome još i sama, ponekad me baci u totalni očaj. Ali nemam
izbora, znam da moram.

Sada sam kao emancipirana, radim, brinem se sama za sebe, odluke donosim isključivo sama, ponekad moram biti “women with balls”, što posebno mrzim. A u suštini svog bića, voljela bih osjetiti osjećaj muške brige i [You must be registered and logged in to see this link.]. Fali mi to. Nije mi to problem priznati, jer sam žena. I ne sramim se toga.

Prije tjedan dana, bila sam vani sa prijateljicama, u jednom poznatom
klubu. Dok smo stajale uz šank i ispijale piće, prijateljica mi je
dobacila da pogledam jednog tipa na stepenicama koji je cijelo vrijeme
gledao u nas, tj. u mene. Pogledala sam ga i odmjerila. Nije bio loš,
zgodan, visok, mlađi od mene. Osjetila sam da gleda, ali mislila sam da
gleda zato jer sam ja možda Danijela Dvornik, što je ponekad uobičajena
scena. Onda je moja prijateljica predložila da odemo iza njega I ako se
okrene tri puta i pogleda, znači da tu ima nečega. I tako smo učinile.
Stajale smo dva metra udaljene od njega, iza njegovih leđa, kihotale se
i čekale. Okrenuo se tri puta i pogledao me. Gledala sam i ja njega. U
jednom trenutku, prijateljica je otišla u wc, a ja sam ostala s dvije
čaše u ruci, izbezumljenog pogleda, sama.

Bacio je pogled još koji put, a onda mirno prošao kraj mene i otišao do
garderobe. Više ga nisam vidjela. Prijateljica je bila sva u čudu i
stalno mi govorila da sam mu trebala poslati neki signal.

- SIGNAL? - povikala sam. Ako mu moje buljenje nije bilo dovoljan
signal, ako moje stajanje s dvije čaše nije bilo dovoljno uočljivo da se
ponudi da barem jednu pridrži, onda zaista ne znam šta sam trebala?!
Nije imao snage uletiti, izvaliti neku simpatičnu dosjetku, ako već nije
imao love da me barem ponudi nekom cugom…. onda što će mi takav frajer?
- rekla sam ljutito. Šta sam ja njemu trebala uletiti i počastiti ga sa
cugom?

Prijateljica se smijala tim mojim komentarima i govorila mi kako su se
vremena užasno promijenila. Valjda jesu. Ali ja ne mogu protiv sebe i
nekih svojih načela da je žena - žena, a muškarac mora biti muškarac.

Jedna moja prijateljica radi u jednoj velikoj firmi na vrlo zahtjevnom
položaju. Kad je zatrudnjela, morala je samo šest mjeseci biti na
porodiljnom, jer u protivnom bi izgubila položaj i funkciju. Ostalih
šest mjeseci porodiljnog uzeo je muž i čuvao dijete. Njezina plaća je
bila veća, kao i njezina odgovornost i jako je voljela svoj posao na
kojem je boravila skoro cijeli dan.

Dijete je bilo nervozno, ona iscrpljena, a muž isfrustriran cijelom
situacijom koja je uvelike počela načimati njihov zajednički život.
Meni, osobno, sve je to bilo ok…. čak i razumljivo s obzirom da bi bilo
glupo izgubiti toliku plaću od koje su svi dobro živjeli. Od toga je
prošlo tri godine, oni su sada rastavljeni. Ona i dalje radi na tom
položaju, dijete odlazi u jaslice, muž je otišao i skrasio se s drugom
ženom koja živi sasvim drugačijim životom.

Nemojte me krivo shvatiti, zaista cijenim svoju prijateljicu koja se mučila i uspinjala stepenicama da bih dosegla dio kolača u muškom svijetu. Ali taj svijet ju je koštao osobne sreće. Rekla sam joj u jednom [You must be registered and logged in to see this link.], da se muškarci teško nose s uspješnom ženom. Koliko god su ponosni na naše uspjehe, toliko im je ego ugrožen.
To je jednostavno upisano u genetskim kodovima. I teško da će se ono
što je zapisano u evoluciji kroz milijune godina samo tako izbrisati.
Pravo glasa žena u svemu ovom nije upitno… ipak živimo u novijem vremenu
i nismo samo nosilice potomstva, ali ja bih da ipak muškarci budu muškarci, a ne “pussy". Ako me razumijete.

Zena je rekla jednu veliku istinu i nema potrebe nista vise dodati , to je to...

Kijara-brm ::

Recimo, moj primjer je ovakav. Kad okrenem misli u prošlost sjetim se
trenutka kad je moj pokojni muž ušao u Duty Free Shop gdje sam radila (i
imala problema sa šefom koji se doslovno iskaljivao na meni jer je to
mogao), uhvatio me za ruku i rekao: “Danči, ti sad ideš sa mnom, i ne
trebaš više raditi. Ja tvoju mjesečnu plaću zaradim u jednom danu! Neće
tebe nitko maltretirati!”. Odvukao me iz dućana doslovno kao u zadnjoj
sceni “Oficir i gentlemen”. Dobro, nije da me nosio, ali kao da je. Ja
sam u tom trenutku bila najsretnije biće na planeti. On se tu pokazao
kao pravi muškarac i đentlmen, a ja kao žena. Bila sam opčinjena tim
njegovim macho potezom.

Ma ne slazem se sa citavim clankom (porukom koju nosi), al ovo je specijalac strogi - "Sad cu te rec muzu"?!?!?!!?are you kidding me?!

Zena je zena i ako ima karijeru, i ako se ne boji sukoba, etc.etc., naravno nije svaka zenstvena, al to je vec subjektivan problem ne?!

Kono draga ja to tako nisam shvatila ( mislim na ovaj citirani deo ) i nisam to razumela kao reci cu te muzu, kad tako gledas to jeste smesno, ali jeste istina jos uvek kod nas u nekim nasim krajevima...
Ne kazem da se slazem sa svim sto je rekla , samo kazem da je istina a ne i da treba tako da bude. Naravno zena treba da bude zena , a muskarac muskarac, ali niti ce zena biti manje zena ako radi, niti muskarac veci muskarac ako sve od njega zavisi. Borimo se za ravnopravnost ali istini za volju jos uvek je ovo svet muskaraca.

Ma nisam na tvoj comment ni mislila, nego bas na njen clanak.
Sve ovisi o nama samima: da li se osjecas kao da zivis u svijetu muskaraca, da li se boris za nesto, etc. Licno, feminizam je load of crap, to je bilo, proslo, idemo dalje. Nikad i ne razmisljam u linijama da treba da se borim za nesto, i da treba da se takmicim sa muskarcem recimo u poslovnom svijetu. Ako znam znanje, nema stajanja:)
Fakat jeste da su zene 30% manje placene, ali to je nesto sto se mijenja, i prevazilazi pregovorom. Naravno da necu prihvatiti posao ako nisam zadovoljna placom, a ako me kompanija zeli, izaci ce mi u susret.

Bez veze, imam smek da je doticna gospodja pozeljela da malo neko radi za nju.

AstrinaKomsinica ::

Ma nisam na tvoj comment ni mislila, nego bas na njen clanak.
Sve ovisi o nama samima: da li se osjecas kao da zivis u svijetu muskaraca, da li se boris za nesto, etc. Licno, feminizam je load of crap, to je bilo, proslo, idemo dalje. Nikad i ne razmisljam u linijama da treba da se borim za nesto, i da treba da se takmicim sa muskarcem recimo u poslovnom svijetu. Ako znam znanje, nema stajanja:)
Fakat jeste da su zene 30% manje placene, ali to je nesto sto se mijenja, i prevazilazi pregovorom. Naravno da necu prihvatiti posao ako nisam zadovoljna placom, a ako me kompanija zeli, izaci ce mi u susret.

Bez veze, imam smek da je doticna gospodja pozeljela da malo neko radi za nju.

Taman posla Kono da ti zamerim, svako od nas razmislja na ovaj ili onaj nacin i sto se tice ovog poslednjeg sto si rekla to si pogodila u centar i sama je rekla da kad sa ove distance pogleda na taj deo zivota (kada je neko radio za nju) bio srecan period zivota. Na osnovu njene kolumne mozemo izvuci dosta tema za razgovor ako se samo vise udubimo. Sve i da si odgovorila na moju reakciju nije problem, diskusija i sluzi za to da svako od nas kaze kako nesto vidi i ne moramo se svi slagati sa istim.

[You must be registered and logged in to see this image.]









Foto: Filip Dizdar, Ilustracija Index

IMALA sam frenda prije par godina, bio je sasvim normalan tip -
majice je dijelio na "čiste" i "može proć", pio je pivu i volio je
nogomet. Uglavnom, bio je dečko kojeg bi izabrali za Žujinu reklamu. A
onda je pronašao curu, koja ga je htjela samo malo promijeniti. Mrvicu.
Danas izgleda kao dijete koje je Bruno Mars napravio kutiji pastela.

Just the way you are…

…kaže Bruno Mars. Ovaj fejk "Bruno 2" govori stvari kao: "Ovaj smeđi
kardigan je passe". Prije dvije godine, kada bi čuo tu rečenicu, prvo bi
me pitao što je kardigan, onda što je passe, a onda što je to smeđa
boja. Ok, ovo zadnje je možda pretjerano. Danas mu odjeću u dućanu bira
cura. Kupuje mu kompletiće. Ima zabranu kebaba. Jedeš kebab, ne jebeš
tjedan dana. Jedeš kebab s lukom, spavaš kod frenda. Fun fact: Ona smije
jesti kebab, jer njoj ne smrdi kad ga jede, samo joj smrdi kada ga jedu
drugi. Prestao je piti pivu, jer "ona ne voli kad smrdi po alkoholu i
piva je za radnike, a on je materijal za direktora". Čovjek gleda
utakmicu i srče sok od aloe vere jer mu cura misli da je hmelj užitak za
kmetove i prostitutke. Izlazi s njom u restorane gdje ona naručuje
Žardonal (Chardonnay koji ne zna izgovorit iako je piva za kmetove) i
gnoče sa 4 sira. Normalni kvartovski dečko koji je do prije par godina
izgledao kao statist iz Smogovaca (što je danas zapravo super look jer
smo retro i hipsteri) danas izgleda kao da je netko bacio princa Erica
iz Male sirene u radnju Kuma. I pretvorio ga u gej mjuzikl. I bacio u
radnju iz Princa iz Bel Aira. I Godzilla napada grad (izgubila sam se na
pola). Uglavnom, neprepoznatljiv je.

Odijelo ne čini čovjeka?

Moja frendica Marija presvlači svakog svog dečka. Krene sa tenisicama:
"Dobre su ti ove, samo bi bilo super da imaš i jedne za finija
događanja, kad idemo na ručak kod mojih…" - par mjeseci kasnije, od
svakog dečka napravi nešto što bi i Modnom Mačku bilo too much. Ili
taman. Zadnjem je bacila majicu s Batmanom, jer je to neozbiljna majica,
a umjesto nje mu je kupila neku na kojoj piše neko sranje tipa: "Polo
Action Beach est. 1969 Ice Cream Balloon Men Vintage Limited Honolulu
Burek University". I ima dekolte, što je super, ako nemaš oči. Znam da
je ljubav slijepa, ali zašto je i retardirana? S vremenom ga je uvjerila
da je super da se odrekne mesa i postane vegetarijanac, da Star Trek
zamijeni Seksom i gradom (za što postoji poseban krug u paklu) i da su
parovi koje nose identične košulje oni koji opstaju. Što je možda i
istina jer se svi ljudi prestanu družit s njima kada ih prvi put sretnu u
crvenim hlačama i prugicama, i onda nemaju s kim drugim pričat. Nije
uopće problem što Marija želi "spimpat" svog dečka, problem je u tome
što takve cure krenu s odjećom, a time samo otvaraju sezonu. Nakon
odjeće, dolazi promjena prijatelja.

Bros before hoes?

Goran joj je malo pre glasan, Marin joj je malo pre tih, Marko izgleda
kao da bi mogao imati zgodne frendice koje će dolazit na tulume… "Idem
mu nać nove prijatelje" - to se vjerojatno događalo u glavi cure mog
bivšeg frenda koji me prije nekih 6 godina prestao zvati na kavu (jer si
ružna i glupa i kolumna ti ima tipfelere i nije gramatički ispravna i
smrdiš po siru od patuljaka). Jer mu je cura to zabranila. Ja imam 2
sise, ona ima 2 sise, to je previše sisa za njegov mali mozak pa mu je
mrtva hladna rekla: "Nemoj se više družit s Andreom". Nažalost, tada još
nije bila popularna ona rečenica: "Bros before hoes" - pa ju je
poslušao. Zašto ne. Ona mu je cura, nema šanse da je luda. Čak mi je i
rekao: "Ivana mi ne da da se družim s tobom". Postoji razlika između
muškarca koji radi kompromise kako bi svi bili sretni, i čovjeka koji
svojevoljno na privjesku za ključeve poklanja svoja jaja. On je ovaj
drugi slučaj. S vremenom se nije smio družiti ni sa svojim frendovima,
pa onda ni sa njenim frendicama jer i one imaju sise, a imaju ih i tete u
dućanu, i njena mama, i njegova, a i frend koji se udebljao ima neke
muške sisice... Na kraju ga je ostavila jer: "Ne izlazimo dovoljno i ne
družimo se sa ljudima". No Shit, Sherlock! I bolje da su prekinuli, jer
da su ostali zajedno, menge bi im se uskladile.

Našla sam savršenog dečka, idem ga promijenit!

Meni su se sviđali svakakvi dečki: Jedan je bio zgodan i uređen kao
Calvin Kleinov model (da, ti :namig:), jedan je nosio mokasine i lanene
hlače koje su išle u trapez i lelujale na povjetarcu kao da plešu na
zvuk harmonike (što je bilo teško za gledati, ali nisam mu ništa rekla),
jedan je izgledao kao da je netko zaposlio Isusa kao prodavača na
štandu s dinjama i natjerao ga da pleše salsu (ne ti, ti si seksi).
Bottom line: Nisam ih mijenjala. Moja Marija stalno mijenja svoje dečke,
a onda ih ostavi jer se uvijek "nekako izgubi čar". Pronađeš dečka
koji tu i tamo ima neku manu ali zapravo ga i zavoliš zbog tih mana (kao
Donald Trump, on je ružan ko hrvatski vlakovi, ali voliš ga jer je
dobar u duši). A onda ga ponovno izgradiš iz temelja po svojem ukusu, pa
ti nešto ne štima. I čudiš se. Marija ostavi svakog dečka jer "više
nije onaj jednostavni čovjek kojeg je upoznala". Neke cure nikad ne
prerastu onu Barbie i Ken fazu, samo umjesto Kena nabave živog tipa koji
se da presvlačiti (i ima glavu koja se može odšarafiti). I onda, kada
ih presvuku baš kako žele, više ga ne žele jer je ispao papak koji se
previše mijenja.

Gagica78 ::

AstrinaKomsinica ::

Ma nisam na tvoj comment ni mislila, nego bas na njen clanak.
Sve ovisi o nama samima: da li se osjecas kao da zivis u svijetu muskaraca, da li se boris za nesto, etc. Licno, feminizam je load of crap, to je bilo, proslo, idemo dalje. Nikad i ne razmisljam u linijama da treba da se borim za nesto, i da treba da se takmicim sa muskarcem recimo u poslovnom svijetu. Ako znam znanje, nema stajanja:)
Fakat jeste da su zene 30% manje placene, ali to je nesto sto se mijenja, i prevazilazi pregovorom. Naravno da necu prihvatiti posao ako nisam zadovoljna placom, a ako me kompanija zeli, izaci ce mi u susret.

Bez veze, imam smek da je doticna gospodja pozeljela da malo neko radi za nju.

Taman posla Kono da ti zamerim, svako od nas razmislja na ovaj ili onaj nacin i sto se tice ovog poslednjeg sto si rekla to si pogodila u centar i sama je rekla da kad sa ove distance pogleda na taj deo zivota (kada je neko radio za nju) bio srecan period zivota. Na osnovu njene kolumne mozemo izvuci dosta tema za razgovor ako se samo vise udubimo. Sve i da si odgovorila na moju reakciju nije problem, diskusija i sluzi za to da svako od nas kaze kako nesto vidi i ne moramo se svi slagati sa istim.

Obozavam sugovornike tvog kalibra:)

Laka zarada;))))))))

'MINI SUĐENJE'
Daje 10.000 $ onom tko dokaže da Bog nije stvorio svijet



Znanstvenik Joseph Mastropaolo vjeruje da je svijet stvorio Bog pa je stoga sve protivnike te teorije pozvao da mu se suprotstave u raspravi. Informacija ne bi izazivala posebnu pažnju da u igru, točnije raspravu, nije uključen pozamašni iznos od 10.000 dolara.

Guardian navodi da je upravo toliko Mastropaolo spreman platiti onome tko znanstveno uspije dokazati da Knjiga Postanka nije točna. Štoviše, od svog protivnika traži da položi isti iznos pa bi nagradna svota trebala iznositi ukupno 20.000 dolara.

"Evolucionisti nisu glupi, već bistri ljudi. Dovoljno su bistri da znaju kako ne postoje znanstveni dokazi koje mogu dati na ovom mini suđenju", kazao je Mastropaolo koji drži da evolucija nije znanstveno dokaziva.

"Pokazuje se da u univerzumu ne postoji ništa što se razvija, već obrnuto. Sve propada i ide u suprotnom smjeru od razvoja", smatra kineziolog Mastropaolo.

M.P./Agencija VLM
30.03.2013.

Boldovano je vrlo umovna recenica, nekog ko je isao na popravni iz fizike :rlol:

Kućanica... pa što? - Najbolje godine
by: Danijela Dvornik

Ljudi koji me nisu poznavali, doživljavali su me kao “Dinovu ženu’’ što
je podrazumijevalo da apsolutno ništa ne radim, živim na Dinovoj grbači i
uživam. To što sam se posvetila Dinovoj karijeri, a nisam izgradila
svoju, to što sam usput bila majka jednog djeteta (jer da sam ih kojim
slučajem imala više, malo bi mi se progledalo kroz prste) u ovoj
“konzerva” državi sa ljudima koji većinom ne vide dalje od svog nosa,
bilo je zanemarivo. Stoga se nacija s “pravom” pitala “kako će Danijela
preživjeti i od čega će živjeti sada kada Dina nema?”. Većina ih se to
pitala ne zbog toga što su bili zabrinuti, nego da bi mogli uživati i
naslađivati se tuđom nesrećom. To je zadnjih godina Hrvatima najdraži
afrodizijak. Zapravo sam im htjela poručiti ono što sam mislila: “Jebite
se svi!”.

Bila sam mlada kad sam se udala za Dina, imali smo
dovoljno novaca da smo mogli živjeti samo od njegovog rada. Kad bih
spomenula Dinu ideju da se zaposlim ili započnem neki posao, on bi mi
samo lijepo rekao: “ Dani, zašto bi radila? Pa imamo dovoljno novaca.
Uživaj kada ti je Bog to dao. Budi doma i radi što želiš, nemoj se
pretvoriti u neku nadrkanu ženu, molim te.”

Iskreno, nisam se
opirala. Uživala sam sve blagodati jednog relativno ugodnog života i
posvetila sam se svojoj maloj obitelji. Da, držala sam sva “tri kantuna
svoje kuće”, a ponekad i onaj četvrti bez pogovora, a moj muž je bio
odgovoran za zarađivanje novca. Takva podjela nije smetala ni meni, ni
njemu. Nisam nikakva zadrta feministica koja je “sve htjela sama” (ipak
je u meni dijelom usađen tradicionalni odgoj jedne Dalmatinke), točno se
znalo u kojoj mjeri moram zaglumiti muškarca, a kada moram i želim biti
žena. Uživala sam usavršavati svoje kuhanje koje sam dovela skoro do
savršenstva, ovladala sam čišćenjem stana i konačno spoznala što znači
besprijekorno uređena kuća, brinula sam se o Elli, vodila je na sve
dječje predstave, u kina i na izlete, nije mi bilo strano uhvatiti se
bušilice i alata, na trenutak postati “sam svoj majstor”, ako je nešto
trebalo napraviti po kući, bila sam svom mužu žena, ljubavnica,
prijateljica, sekretarica, menadžerica i mnogo puta vozač. Bila sam
zadužena kao njegov osobni “shopper”, stilista, šminkerica, bila sam
njegova stalna pratnja na putovanjima i večernjim izlazscima, bila sam
dežurni krivac kad se na pravog krivaca nije mogao izderati iz
pristojnosti, bila sam njegova ruka spasa kad mu je to bilo potrebno.

Uz
njegove hobije, hvala Bogu, nagledala sam se filmova na DVD-u,
naslušala sam se fenomenalne glazbe, bila njegov partner u igranju
igrica i naučila se koristiti joystickom. Bila sam zadužena za
uređivanje stana, kupnju i sklapanje namještaja, kupnju svih tehničkih
“gadgeta”, kao i uređenje njegovog kućnog studija. Sve aute koje smo
imali u našem životu, ja sam odabirala, kupovala, održavala i kasnije
prodavala. Sređivala sam sve papire i birokraciju za njega. Nikada mi
nije ništa zabranio ili zamjerio, sve je prepisao na mene i doslovno
položio svoj život u moje ruke, iz povjerenja. Bila sam njegov najstroži
kritičar i prva koje je imala čast čuti njegovu novu pjesmu. Ponekad je
bilo jako stresnih situacija.

Uza sve to imala sam i svoje
hobije. Kupila sam prvi PENTIUM I sama učila koristiti se računalom,
pisala ugovore, molbe i zamolbe. Jedno vrijeme sam plela odjeću od vune,
šivala i izrađivala nakit. Učila sam talijanski jezik, čitala knjige i
pisala. Kao što vidite, život mi je bio prilično ispunjen za jednu
kućanicu. Ako to nije zaposlenost i posvećenost 24 sata na dan onda ne
znam što je! Sve u svemu, to mi je bio najdraži posao u životu, iako bi
se dalo zaključiti da je bilo možda i previše naporno. Svjesno sam
žrtvovala svoju veliku karijeru poslovne žene u nekom uredu za život
svestrane kućanice koja je svoj brak njegovala punih 20 godina. I nije
mi žao. Opet bih to ponovila. Da je moj suprug plaćao sve usluge koje
sam mu pružala, vjerovatno bi bankrotirao!

Zato sada ne
razumijem zašto je moj odabir toliko podcijenjen? Zašto je biti
“kućanica” nešto grozno? Zato što ga ovo društvo ne priznaje! To je
isto društvo koje je odgojeno na majkama-kućanicama. Istina je da živim u
nekoj drugoj državi, ne bih trebala brinuti za svoju egzistenciju do
kraja svog života, ali živim u Hrvatskoj i sada na pola svog života
osjećam kako sam na početku života, moram se izboriti za svoj kruh, kao
da sve ono što sam radila proteklih godina ne vrijedi apsolutno ništa.
Pa čak i ono što je Dino radio, a to je glazba, ne vrijedi puno. S
vremenom njegovi tantijemi od autorskih prava bit će dostatni za jedan
mjesec života. Zato se ljutim, i na to imam apsolutno pravo, jer je
Dino mislio da će njegova smrt jednog dana imati svrhu. Ali krivo je
mislio. O, da! Zaboravio je da se njegovi nasljednici neće obogatiti
njegovom ostavštinom, kao što je to normalno u svijetu, njegovi se CD-i
neće kupovati kao ludi, nego će se “pržiti”, njegovo bogatstvo se neće
udesetrostručiti, što više, sve će se smanjiti. Zaboravio je da živimo u
maloj zemlji gdje svatko svakoga mrzi i podcijenjuje. Ipak ne zamjeram
mu što je otišao, dao je sve što je mogao. Dao je sebe svima vama!

Ona kao da se nama obraca Kijara Salim se, nije lako nista u zivotu, a najteze je imati pa nemati, sta god to bilo.

Gagica78 ::

Ona kao da se nama obraca Kijara [You must be registered and logged in to see this image.] Salim se, nije lako nista u zivotu, a najteze je imati pa nemati, sta god to bilo.

hahaha..baš..surova stvarnost...

Ime čini čovjeka? - Najbolje godine
by: Danijela Dvornik

Danijela Dvornik u novoj kolumni otkriva što misli o tome kada se osobu prosuđuje po imenu i prezimenu...

Prošao je vikend proslave mog rođendana. Napunila sam 46 godina, iako
sam po svemu ostala negdje na 35.-oj godini. Ne osjećam svoje godine kao
neko opterećenje, štoviše, puna sam neke čudne energije i samu sebe
ponekad iznenadim koliko je u meni života. Tako sam svoj rođendan
slavila dva dana ili bolje rečeno – dvije noći. Raspodjelila sam
prijatelje na dvije večeri, one lude i razuzdane, s kojima sam provela
večer do ranih jutarnjih sati uz piće i ples u jednom zagrebaćkom klubu,
a druge, one malo mirnije prijatelje, pozvala sam kod sebe na večeru i
druženje. Što ću, ne mogu svima udovoljit, a htjela bih sve.

Uglavnom, vježbam svakodnevno u teretani, plivam i planinarim i dovela
sam sebe u u takvo fizičko stanje da sam non-stop na adrenalinu i
konačno se osjećam super u svom vlastitom tijelu. Sad sam zadovoljna i
puna samopouzdanja. A onda kad se desi situacija da u klubu, stol do nas
sjednu dva zgodna dalmatinca i obrate vam se: -"Oprosti, moramo ti
reći, strašno nas podsjećaš na Danijelu Dvornik, ali naravno ti si puno
mlađa i zgodnija!" - mojoj sreći nema kraja. Naravno da im nisam ništa
rekla, samo sam mudro šutjela, a kasnije se s mojim prijateljicama tome
smijala.

Možda je ovo takozvana «kriza srednjih godina», nazovimo to kako god
hoćemo, ali ja bih se trajno pretplatila da ostanem u njima. Meni je tu
nekako baš dobro samoj sa sobom. Dobra stvar je što se po medijima vrte
moje stare fotke od prije 5-6 godina od kojih mi je iskreno mućno, ali
dobra je stvar što me ovako "novu" i transformiranu ljudi baš ne
prepoznaju. I to mi ponekad odgovara.

Tako sam na jednom od mojih izlazaka upoznala jednog zgodnog malo mlađeg
frajera s kojim sam tu večer ugodno čavrljala za šankom u jednom klubu.
Bilo mi je fenomenalno što me on nije prepoznao i cijelo vrijeme našeg
razgovora očekivala sam da odjednom začuđeno stane i kaže "O, pa ti si
Danijela Dvornik!". Ali nekim čudom, nije.

Oprostili smo se i razmjenili brojeve u nadi da ćemo popiti neku kavu
negdje u gradu jednog dana. Dok sam odlazila, mislila sam kako je
nemoguće da me nije skužio, ili mu to uopće nije bilo važno - što mi je
bilo apsolutno drago. Napokon netko oslobođen predrasuda o ljudima o
kojima čitaju. Par dana nakon toga, uslijedila je poruka i poziv na
obećanu kavu. Našli smo se, popili čak dvije kave, ugodno pričali da nam
je vrijeme prošlo u trenu. Ni tada nije spomenuo moje ime. Bila sam
zaista iznenađena činjenicom, da netko nema pojma tko sam ja. I to mi je
godilo, jer nije bilo onih dosadnih pitanja o mom pok. mužu, o
koncertima i glazbi. Bio je to više onako jedan ugodan razgovor sa
željom da se bolje upoznamo.

Nakon toga uslijedio je niz simpatičnih sms porukica i plan da se opet
vidimo. A onda odjednom muk od nekoliko dana. Pretpostavila sam što se
dogodilo, a njegova zadnja poruka mi je to i potvrdila. Napisao je kako
usprkos svemu, i ugodno provedenom vremenu i nekim zajedničkim
interesima i uzajamnoj dragosti ipak ništa neće biti od nas. Jer mu je
na kraju proradio kliker.

Nisam se previše uzrujala, godine mi ipak to ne dozvoljavaju. S jedne
strane mi je ovakav potez bio razumljiv, a s druge strane totalno glup.
Upoznao me onakvu kakva jesam bez areole "tko sam i što sam", a s druge
strane odbacio je druženje zbog mog imena i prezimena. Takozvani "moj"
problem je zapravo njegov problem. Prepao se i to je kod mene umanjilo
njegovu dragost. Ne volim muškarce koji nemaju "muda" da se uhvate u koštac s nekim problemom kojeg ja uopće ne vidim kao problem.
Ali dobro, to je moje viđenje stvari. Ipak, voljela bih da smo se našli
na još jednoj kavi pa da mi je svoju odluku ili sumnju rekao u lice.
Ovako, sms poruka nije ostavila prostora za objašnjenje. Taj me primjer
nagnao na razmišljanje, da li se odmah predstaviti ili jednostavno
pustiti da se stvari odvijaju spontano? Je li bolje da me prepoznaju ili
ne? U svakom slučaju, kako god bilo, ja sam ja.... s imenom ili
bez njega. Ljude prosuđujem po onome što vidim, što čujem i na način
kako zrače, savršeno mi je svejedno kakvo mu je ime i porijeklo....

REA MATAS

[You must be registered and logged in to see this image.]

HODAMO gradom osmijeh i ja, on na licu mom i ja zajedno s njim.
Proljetni povjetarac zanosi smrad zapišane trave i organskog otpada iz
kanti za smeće ravno u moje blijedo lice. U susret mi dolazi tip širokih
ramena i s James Dean frizurom. Prolazi pokraj moje umorne face i
miriše na prašak za rublje, onaj s "proljetnim" mirisom. Odjednom mi se
zimska depra čini daleko kao i moja veza na daljinu s tipom kojeg nisam
vidjela mjesecima. Osjećam kako me svladava proljetni nemir. Vrijeme je
za pozdrav suncu i proljetni detoks. Bye bye emocionalno retardiranim
frajerima, bye bye cyber seksu, grilonkama i uzgajanju stidnih dlačica.

Odjebi sve prethodne kombinacije, dolazi novo ljeto

Kako volim kada frajeri procvjetaju s proljećem ko prve visibabe. Bilda
se , utezi se dižu, preskaču se burek i ćevapi, ljubav je u zraku. Bitno
je dobro izgledati i biti u formi. Svi bi nešto kombinirali, mutili,
jebavali. Dolazi mi mala noćna poruka od tipa kojeg sam gotovo i
zaboravila. Pita „di sam i što radim“. Držim zelenu ljigavu masku na
licu ne bi li osvježila ten i zabljesnula pred susjedom iz kvarta koji
džogira po Maksimiru svako jutro u sedam. Eto gdje sam papku! Udarili su
te proljetni hormoni? I mene su. Ako si čekala priliku za vraćanje
dostojanstva ovo je idealno vrijeme da ga ignoriraš i pokažeš mu gdje mu
je mjesto.

Prekini lošu vezu i isto tako loš seks

Naš organizam je opterećen idiotima, malim kitama i velikim pitanjima -
hoćemo li na prvom spoju, desetom, petom ili uopće nećemo. Koga briga?
Treba eliminirati pesticide, za početak riješiti se kvazi frendica koje
nam savjetuju kako biti ultimativna svetica, ali će istovremeno vrlo
rado podijeliti savjet kako mu smijemo ili ne smijemo pušiti. Kada smo
to učinile trebamo se riješiti i frajera koji nam oduzimaju energiju na
bilo koji način - sjetimo se svih alarma koji nam govore kako nije
zagrijan za nas, osim u jedanaest navečer, jednom u dva tjedna kad mu se
digne. Jasna je godinama radila na salamama. Tako je i izgledala dok se
nije probudila jedno proljetno jutro bez jutarnjeg seksa, dala nogu
frajeru s kojim je živjela tri godine, ugradila ekstenzije za kosu, i na
zgražanje ostalih prijateljica koje su radile na salamama vratila se
starcima i upisala tečaj šivanja. Salame je nikada nisu zanimale, a i
interes za jednolični seks sa svojim dečkom izgubio se na putu negdje
između satena, žoržeta i sirove svile, kada je pronašla frajera koji ju
je obrađivao jezikom svako jutro pola sata.

Razgovaraj s Venerom

Važan korak jest stati ispred ogledala i voditi razgovor sa samom sobom,
po mogućnosti gola. Usput, baci i taj pogled na Veneru! Je li se tvoj
seksi grmić pretvorio u šumu Amazone i izgleda kao da će svakog trena iz
nje iskočiti nekakav stvor? Oprah nas je naučila kako trebamo voljeti
svoje vagine. Je li u depresiji ili samo tužna? Ako se želiš javiti
bivšem to je jedan od znakova da tvojoj veneri nedostaje akcije. Probaj
pronaći alternativnu, možda su u seksi šopu dobili nove vibriće s
cvjetnim uzorkom ili je vrijeme da skupiš hrabrost, pristaneš na dejt s
tipom koji te ganja danima i daš sama sebi priliku za malo dobrog seksa.
Kako je jedan moj Facebook frend lijepo napisao u svom statusu: "Treba
se seksati!"

Posjeti ginića

Testiraj se na bolesti. HPV, HIV, abeceda hepatitisa, genitalni Herpes,
Gonoreja, Klamidija, biraj! Ako postoji prošlogodišnji ludi seks na moru
koji si skoro zaboravila jer si ga od brige potisnula duboko u memoriju
to znači da si imala rizičan seks. Ljudi su hodajuća enciklopedija
bolesti, ne posjećuju ginića, ne testiraju se, ne pričaju o tome i
naravno, misle kako se njima nikada ne može desiti. Postoji li veća
ironija od žene koja je cijeli život radila na ginekologiji i na kraju
oboljela od karcinoma tamo dolje, jer je odgađala. Žena u godinama, reći
će bilo joj je neugodno otići na pregled. Bez obzira seksala se kao
luda ili apstinirala od seksa, imaš li dečka ili samo povremeni seks s
romantičnim tipom kojeg i ne poznaješ najbolje, ali ti se čini ok,
posjet giniću ne smiješ odgađati. Nitko neće voditi brigu o tvojoj
veneri umjesto tebe, a nakon pregleda možeš bezbrižno krenuti u nove
ljetne pohode.

Nema veze, na klupi il' u jarku, parku il' šumarku

Nakon čišćenja od krivih frajera, propalih veza i smrtonosnih virusa
obavili smo proljetnu seksualnu detoksikaciju i vrijeme je za
uživanciju. Izašlo je sunce i zašto se ne bi poseksali u čamčiću, na
toboganu ili livadi. Stol, dekica, panj… Kad si zadnji put bila na
pikniku? Ne zaboravi odjeću koja se lako skida. Ako nisi ljubitelj
prirode i društva već king size kreveta, otvori širom prozore i digni te
rolete. Stavi neki rock na repeat. Popi' pivu, skini te tange koje ti
se urezuju u guzu i potroši neku siću na seksualni vodič autora "žnj".
Pouči svog lijenog dečka čarima seksi seksa. Proljeće je, daj si oduška.
Sunčeva energija čini čuda i hormoni lude. Na kraju krajeva, zašto
ptice cvrkuću u proljeće?

Put bez povratkaDanijela Dvornik ovisna o Fejsu





Nakon što se godinama opirala još jednoj
pomodnoj stvari, Danijela Dvornik je na nagovor kćeri Elle postala
članica Facebooka i nakon kratkog vremena se 'zaljubila' u tu socijalnu
mrežu na internetu.





U svojoj kolumni u Extri Danijela Dvornik osvrnula se na Facebook i priznala da je ovisna o toj socijalnoj mreži.


Iako se godinama opirala i nije željela postati članica nečega što
je, kako je rekla, "samo stvar pomodnosti i, na kraju krajeva, mjesto
gdje cijeli svijet može vidjeti vaš privatni život", Danijela je
posustala na nagovor Elle i postala ponosna članica Fejsa.


"Sad sam prava fejserica, manje više obavljam sve preko Fejsa, družim se, ispijam jutarnju kavu, dogovaram druženja i posao. Postao je dio moje svakodnevice", objašnjava Danči.


Na Fejsu je Danči iznova srela stare prijatelje iz mladosti iz splitskog đira, pa su čak oformili grupu "Lude 80-e u Splitu".


Skeniraju fotke iz starih albuma, vesele se kada vide sebe na slici za koju nisu ni znali da postoji.


"Toliko nas je ta grupa obuzela da smo često zaboravljali da izvan te grupe i Fejsa imamo svoje živote", piše Danijela.


Koliko god se opirala, priznaje da joj je Fejs postao
nezamjenjiv, i to zato jer pruža mogućnost za nešto neizvedivo, kao
stvaranje ove grupe i spajanje prijatelja iz mladosti.


I za kraj je dodala: "Odajem počast novoj tehnologiji!"

Muke po štiklama

Pročitajte novu kolumnu Danijele Dvornik




[You must be registered and logged in to see this image.]





Uglavnom, bio je petak i ja sam kao i svaka “slobodna djevojka” izašla
van sa svojim razuzdanim prijateljicama s kojima izlazak može biti sve
samo ne dosadan. Još kad popiju pokoju čašicu više - zabava može
započeti. Tu večer sam odlučila obući cipele s visokom petom. Pobogu,
kupim cipele koje mi mame uzdah i slinim kad ih ugledam, toliko ih
poželim da ih danima vrebam u izlogu, odmjeravam te ih i kupim, a onda
ih odložim na policu u svoju garderobu i nastavim s istim uzdasima iz
neposredne blizine, neodlučna da ih obučem.

Znate, dođete u neke godine, kada vam je komoditet i udobnost važnija od
“jebozovnog” izgleda. Kad ih obujem, malo prošetam po stanu, a u zadnji
tren, pred odlaskom, ja ih skidam i obujem neke manje sexy, ali više
udobne. Ovaj petak bio je drugačiji od svih ostalih. Navukla sam uske
traperice (sad već na 12 kilograma mršavijem i mišićavom tijelu),
nabacila neku ultra sexy majcu, a štikle su jednostavno bile neizostavni
dio cijele kombinacije. Bez toga…. ništa nije vrijedilo.

Odlučno sam ih obula i izašla iz kuće, nisam čak ni ponijela rezervne
cipele za vožnju, nego sam odlučila voziti sa štiklama od 15 cm i
platformama. A sve to da ne bi pala u iskušenje. I krenula sam. Noć je
tek započela. Odradila sam jedan “event” od dva sata na njima, prošetala
cijelu Tkalčićevu poput manekenke, dok nismo stigle u jedan klub, u
kojem sam čak i plesala 2 sata bez sjedenja.

Osjećala sam umor u stopalima, ali sam sebi govorila: “Možeš ti to,
izdrži. Imala si i gorih momenata u životu od ovoga”. Cirkulacija u
stopalima mi je zamrzla, a prste nisam ni osjećala. Krenule smo u drugi
klub, stegla sam šake i hrabro poput Vlatke Pokos odšetala i tih 200
metara do iduće destinacije. Trudila sam se da se na meni ne vidi da
hodam s grčem na licu, nego kao da letim u njima. Pila sam neko vino, da
ubijem bol koju sam osjećala. Neki tip preko puta je buljio u nas što
je moja prijateljica primijetila.

- Danči, onaj tip tamo, vidiš ga, bulji u tebe. - kaže meni moja prija sva oduševljeno.
- Ma daj, molim te…. Tip bulji jer sam mu poznata, a nekako nepoznata - kažem ja njoj odriješito i nastavim plesati.

Nakon nekoliko minuta moja prijateljica će opet:
- Ali, Danči, on gleda u tebe i zgodan je. - uporno će ona.

Pogledam tipa, onako ultrazvučnim pogledom, odmjerim ga i zaključim da
je mlađi (što naravno nije problem) i da je zbilja zgodan, pa i ja njega
onako znalački pogledam u facu dok je on gledao u mene.

Okrenem se prijateljici kažem joj:

- Ma ne brini, gleda on u mene jer me prepoznao. Ne gleda on mene kao komad koji bi on bario.
- Ali, Danči, ajmo mi stati iza njega, pa ako se on okrene 3 puta i
pogleda te, znat ćemo da te gleda jer mu se sviđaš. - kaže ona meni
odlučno i već idući trenutak me gurala kroz gužvu ne bi li stale njemu
iza leđa. Počela mi je ova njena igra bit zanimljiva pa sam se s njom
cerekala, ispijala vino, na moment zaboravila da uopće imam stopala i
štikle i čekala da se frajer “izokrene” 3 puta.

I frajer se okrenuo 3 puta, što je nas nagnalo na smijeh i zadovoljstvo što je iskusna prijateljica bila u pravu.

- Danči, sad ti njemu moraš dati neki signal. - rekla je odlučno.
- Ja? Ja da njemu dam signal? Kakav signal? – pitala sam izbezumljeno i
krenula sa pričom “Je li ti znaš, u moja vremena…. bla, bla, bla..."
- Daj ne seri… Trebaš mu dati neki signal, sad su takva vremena došla! - rekla je prijateljica.
- Ok, buljit ću u njega dok mu ne dosadim, ako to nije signal ne znam šta je! - zaključila sam raspravu.

I buljila sam u njega i on u mene, udaljeni svega 1,5m zračne linije.
Prijateljica je otišla u wc, ostavila mi svoju čašu vina, tako da sam
stajala nepomično poput “jonskog” stupa s dvije čaše u ruci i vrludala
pogledom prema frajeru. Razmišljala sam kako bih ja na njegovom mjestu
uletila. - “Oprostite, damo, gospođo, gospođice… mogu li vam pridržati
čašu dok vam prijateljica ne dođe?” ili “Mogu li vas ponuditi nečim?”

I dok sam ja tako razmišljala o njegovom mogućem uletu, frajer se
zaputio prema meni, a ja sam i ono malo cirkulacije u nogama prestala
osjećati od nervoze. Međutim, on je samo prošao uz mene, zaustavio se na
garderobi, uzeo jaknu i otišao. I dalje sam stajala s te dvije čaše u
ruci i mislila: “Jesam li možda poslala krivi signal?”. Prijateljica se
vratila i vidjevši da ga nema samo me pogledala začuđeno.

- Otišao je kući! - rekla sam joj. - Nemoj postavljati uzaludna pitanja,
rekla sam ti da od toga nema ništa, to su ti današnji frajeri. Mislim
što sam trebala, bacit mu se oko vrata i zajecati? Taj film neće gledat!
Ja sam možda takva.

Već idući trenutak, osjetila sam nesnosnu bol u stopalima i neobuzdanu
želju da skinem štikle, ali znala sam da ako ih skinem neću ih više moći
obuti. Sama pomisao na to gdje sam ostavila auto i koliko moram hodati
do auta, dovodila me do još veće boli. Ne pitajte me kako sam došla do
auta…. Na momente sam izgledala sama sebi kao neka “prijateljica noći”
koja je jedva hodala od prekovremenih sati i nespretno se pridržavala na
sve zidove koje sam mogla. Ispred kuće sam skinula štikle…. Doživjela
sam nešto poput “tantričkog orgazma”, šikljanje krvi u stopala, s malo
ugodne boli prilikom naslanjanja stopala na ravnu površinu. Otkrila sam
da imam dozu mazohizma u sebi. Narednih dana sam imala utrnute pste,
prepala sam se da će im možda trebati trajna amputacija. Ali znate što?
Sada u njima, a i u drugima naprosto letim! Trebalo je samo proći
vatreno krštenje. A šta se tiče ovog frajera iz priče... Nešto sam
htjela reći, ali sam zaboravila. Nebitan je.

Svako pitanje ima svoj odgovor i ništa nije nemoguće ostvariti

Danijela otkriva kako i zašto nam se dešavaju neke stvari u životu




[You must be registered and logged in to see this image.]




Još sam nešto naučila zadnjih nekoliko tjedana, zaista nemojte nikada
reći „ja to ne bih nikada“ jer kad tako razmišljate, majka priroda ili
nebeske sile, poslože stvari baš tako, da odjednom sve što ne bi htjeli
nikada, postane tako slasno i primamljivo da se sami sebi čudite i
pitate „kako je to moguće“. Sve je moguće i ništa nije nemoguće.
Vjerujete li da u životu sve što nam se događa ima svoj razlog, da svako
pitanje ima svoj odgovor? Ja vjerujem. Ne znam jeste li ikada
pročitali knjigu „Tajna“, ali ako niste, učinite to. Nije ona neko
otkriće, niti otkriva veliku životnu tajnu kako se obogatiti u 5 koraka,
ona zapravo potiče da razmislite o tome kako i zašto nam se dešavaju
neke stvari u životu i kako mi svojom energijom, bilo negativnom ili
pozitivnom, utječemo na vlastiti život. I ma koliko vam se ta knjiga
činila još jednim ispraznim američkim bestsellerom, ja sam u njoj našla
neke odgovore, zapravo potvrdila mi je nešto što sam oduvijek
primjećivala, ali nisam o tome previše razmišljala. Cijela tajna je u
tome da kad nešto zaista jako želite, i kad svojom energijom odašiljete
tu poruku u svemir, to vam se iz svemira vrati i želja vam se ostvari.
Nema točnog odgovora kad će vam se to dogoditi, ali će vam se dogoditi,
samo treba nešto dovoljno htjeti i ne odustajati. Nemojte samo
razmišljati o tome da dobijete milijunski zgoditak na lotu, jer poanta
knjige nije u tome. Ali kad vam se neka želja ostvari, vjerujte mi da je
to ravno milijunskom dobitku. Tako se i meni dogodilo nešto što mi je
zadnjih par tjedana promjenilo život za novih 180 stupnjeva. I to onako,
kad sam se najmanje nadala, ali ta misao mi je bila prisutna u glavi
svakodnevno. I onda me oborilo, u jedno popodne, u trenutku, nisam znala
u što srljam, ali me neka intuicija i viša sila vodila, bez puno
mozganja . Nisam imala nikakva očekivanja, niti planove. To je jedan od
onih trenutaka, kad si totalno iracionalan i prepušten vremenu. Misliš
kako si upravo dobio srećku na lotu. Eto, zato ja volim svoj život! Ta
mogućnost da ti se događaju neke sasvim neplanirane stvari, ta
nepredvidljivost života, zapravo je moja droga. A zna biti i zajebano.
Nekako, život je „pelin i med“ , ali na to sam navikla.

Prije par godina, kada sam ozbiljno započela svoju transformaciju,
fizičku i psihićku, obećala sam sebi da ću se nagraditi onog trenutka
kada dosegnem zadani cilj. Nisam žurila, znala sam da će mi trebati
vremena i strpljenja da dođem do onoga što sam u svojoj glavi zamislila.
I prije mjesec dana, nagradila sam se - tetovažom. Znam, sad ćete me
razapinjat s mišljenjima o tome kako je to grozno, kako vi to ne bi
učinile, kako će mi ta tatovaža biti grozna kad ostarim… itd. Ali mene
vam uopće nije briga za vaše mišljenje jer sam ja to već u svojoj glavi
mnogo puta pretumbala , nije to odluka koju sam donijela preko noći,
nego sam mnogo razmišljala o tome. Dakle, napravila sam je kao nagradu
za uloženi trud, kao podsjetnik na jedno razdoblje transformacije, da mi
bude veliki motiv za dalje, da bude lijepa, sexy i da nosi svoju
poruku. I velika je, ali je meni užasno sexy, pravo malo umjetničko
djelo, Feniks-simbol stvaranja novog života iz pepela. I da, bit ću
jednog dana baka(valjda), ali bit ću drugačija baka, baka sa tetovažom
koja ima svoju priču. Inače, nekada davno, kad su tetovirani bili samo
zatvorenici i nesretni vojnici, nije bilo baš popularno imati tattoo,
ali danas kada je to postalo dio svakodnevnice i kad su tetovaže postale
mala remek-djela na koži, jednostavno mi se sviđaju i na muškarcima i
na ženama. I tako, držeći se one „život je prekratak za sve ono što bih
htjela“, jednostavno sam donijela odluku i vjerujte mi niti malo ne
žalim. Svaki put kad je vidim, volim sebe još više. Nagradila sam se
tretmanom hijaluronskom kiselinom i popunila neke bore koje su bile
vidljive. Nekoliko sitnih i bezbolnih uboda u centru Murad,
osvježilo mi je lice i izbrisalo umor. Svakoj ženi bi to preporučila,
jer je to zasigurno bolja investicija nego kupovanje prebezobrazno
skupih krema za lice. Rezultati su odmah vidljivi i samim tim odmah se
bolje osjećate. Eh, da... zaboravila sam vam reći da sam otplatila
zadnju ratu kredita za stan, nakon punih 15 godina, i da mi je to
također skinulo nekoliko bora sa lica, vratilo mi život i sad konačno
lakše dišem. Velika je to stvar.


I sad se vraćamo na početak ove kolumne, na priču o tome kako kad nešto
silno želimo, to i dobijemo, samo je potrebno vjerovati jer upravo mi
se sve posložilo u životu na najbolji mogući način. Svemir mi je vratio
sve što sam zaželjela i sad me naprosto strah svega toga, ali sam užasno
sretna i pokušavam ne razmišljati previše o budućnosti, nego
jednostavno uzimati dan po dan. Ljudi moji, ja ponovo živim. I taj
osjećaj je neprocjenjiv. Trebalo mi je skoro 5 godina da mi se život
vrati u normalu. Prije neki dan, sasvim slučajno sam pogledala jednu
epizodu ˇ“Dvornikovi“ i gledala sebe sasvim drugim očima. Vidjela sam
ono što godinama nisam. Nisam ponosna na sebe u tom periodu, ali
apsolutno shvaćam tu Danijelu. I bez obzira na sve, volim je, jer danas
sam samo unaprijeđena i bolja verzija te iste Danijele.