Stari hleb

Mnogi od nas stari hleb uredno bacaju. Em kazu da je veliki greh, em je svakim danom skuplji. Mene dusa boli kad ga moram baciti, a desava se cesto. Skupim ga u kesu i stavim na vrh kante, nadajuci se da ce nekom zatrebati za zivotinje, zivinu  ili sta vec.

Sta  vi radite sa starim hlebom? Da li ga bacate, ili ga koristite u ishrani kao komponentu u nekom jelu koje se moze od njega praviti?

Kad god mogu, ja ga na neki nacin iskoristim. Evo jednog dobrog, proverenog nacina kako upotrebiti stari hleb.

Kis od starog hleba

SASTOJCI :
1 vekna starog hleba,
4 jaja,
3oo gr sitnog sira,
5oo ml jogurta,
3 kašike pavlake,
15o gr prsute ili sunke,
so po ukusu.

PRIPREMA :
Ukljucite rernu na 2oo C.
Isecite hleb na tanke kriske. Na dno, margarinom podmazanog, pekeca poredjajte polovinu kriski hleba. Umutite jaja sa pavlakom, uljem i jogurtom i dodajte seckanu sunku, prsutu ili slaninicu i sir. Posolite po ukusu. Prelijte kriske hleba sa dve trećine fila. Prekrijte fil ostatkom hleba. Preostalim filom prelijte ravnomerno hleb i po zelji narendajte kackavalj na kraju.
Pecite kis 20~30 minuta dok lepo ne porumeni.
Ovaj hrskavo, socni, obrok posluzite sa omiljenom salatom ili jogurtom.
Prijatno!

Mi skoro da i nemamo uopšte starog hljeba. Ne znam kako, ali pojedemo sve prje nego postane stari. U slučaju kad ostane tu su prženice, pravim ponekad nešto slično tom kišu koji je Dušica spomenula. Moja mama ima običaj ako ostane starog hljeba da ga malo zapeče u rerni i ostavi tako da se osuši a onda ga izrenda ili samelje i to su nam prezle.

Al' što sam danas umijesila domaći hljeb, mmmm

Vrlo često se dešava da nam ostane hleba. Onda se zna sledeće večeri su kvašenice/moče/pofezne za večeru. Ako se desi da ostane netaknuta vekna onda se ubaci u zamrzivač pa kad zafali malo u rernu i bude još bolji nego svež koji nikad nije vruć. Prženice namazane s malo masti i istrljane belim lukom su isto fina stvar. Sad imaju i fensi ime "bruskete s belim lukom". U najgorem slučaju ostaci se potope u restlove hrane i daju živini. Greh je leba bacati u đubre.

ZoxZoja ::

Prženice namazane s malo masti i istrljane belim lukom su isto fina stvar. Sad imaju i fensi ime "bruskete s belim lukom".

Ne znam Jesu li fensi ili ne, ali svi ih vole...

Posoliti hleb, koji ste iskidali ne sitne parcice i staviti da se osusi u rerni, posluzice kao grickalica.

A moze i na isti nacin, bez soljenja, iskidati na sitne parcice, , osusiti u rerni, pa preliti supom ( voda u kojoj ste kuvali meso pomesana sa istucanim belim lukom, zelenom papricicom i solju, plus limunov sok)  lagano dodavati dok hleb ne upije , ali ne preterivati. Preko poredjati skuvan pirinac, a sasvim na vrhu, sad vec proprzenu piletinu. Supa,  koju ste sipali preko hleba moze i kao dodatak kasnije da se sipa kasikom preko pirinca dok se jede. Za lepsi izgled rucka, a i ukus, preko pirinca se mogu sipati suve grozdjice koje treba prvo popariti vrelom vodom a onda proprziti, ili na isti nacin spremljeni bademi ( popareni , oljusteni, pa proprzeni) . Pisala sam o ovom jelu Fataa, na podforumu Arapska kuhinja, mislim...Prijatno, u svakom slucaju, i ...ne bacajte hleb...
P.S. Inace,jedem samo zdrave varijante hleba, crni, sa punim zrnom, a i njega sve manje...

Najčešće jedem crni hleb sa mnogo semenki .

Od beloga ponekad napravim prženice..

(Ostane hleba dabome.Sve u jednu veliku vreću i komšija odnese na selo za svoje životonjke..)

dusicaa ::

Mnogi od nas stari hleb uredno bacaju. Em kazu da je veliki greh.....

U Vojvodini se zaista smatra grehom (kod starijh) bacati hleb ,ali se to itekako radi .
Pod stari hleb se smatra "jučerašnji" .
Ranije su se ostaci hleba mešali sa kuhinjskim ostacima ,i kao "pomije" za svinje ,smatralo se da se ipak "reciklira" .
Meni poznate upotrebe (danas ) su sledeće :
-može se kupiti "stari hleb" na džakove ,obićno za "kućne ljubimce" ,tj džukele .
-u kućama (ličkim ) se stari hleb (citiram ) "udrobi " u mleko i tako pojede .Postoji i jelo koje se zove "popara" ,čiji je sastavni deo stari hleb.
-u starosedelačkim kućama ,stari hleb ide u jaja ,i to se zove "prženice" ,"pofezne" "moče" ,kako već gde.
Najbolja fora sa starim hlebom mi je ovo :


Najobičniji stari hleb ,oblika "francuski" ,se lepo upakuje ,i u nekoliko "ukusa" prodaje dokonim gospođama koje "paze na liniju" .
Naravno -za trostruke novce od svežeg .

Udrobljena 'leba u mleko (malo starijeg, tvrdog) je i ovde bila dečija ili večera za stare. Danas se deci daje keks udrobljen u mleko što je samo još šećera i veštačkih zaslađivača više ali nije "sirotinjski" ko 'leba i mleka. Inače ja ovo nisam nešto volela jer mi čisto mleko nikad nije bio izbor kad je hrana u pitanju.

Jedan od načina da se "stari" hleb vrlo ukusno potroši je sledeći. Iseku se kriške onako ne preterano debele ali ni pretanke. Umoče se u razmućena jaja s malo mleka i blago posoljena. Poređa se u namazan pleh. Gore malo sira može natreveno a može i šnite. U rernu dok se sir ne istopi i eto ukusne večere. Najjednostavniji topli sendviči u stvari.

P.S. Dani pomenu i ja te "bruskete s belim lukom" ko fensi jelo a to se nekad zvalo prženice. Tanke kriške hleba na plotnu i kad se "zapeče" istrljaš belim lukom. Istina mi smo ih dodatno mazali mašćom što ovi pobornici zdrave 'rane za ptice sigurno baš i ne ljube mnogo.

Da dokona sam..pa kupim bruskete.. :D
Sreća pa imam dobre zube..

Obožavam poparu . Malo sam dopunio recept i prava mi je uživancija jest za doručak.

Priča o starom hlebu je priča o gladi. O vremenu kad se česnica mesila od mlevene kore drveta jer drugog brašna nije bilo. Šaka brašna ili kora hleba je značila razliku između života i smrti.

Ne tako davno hleb se nije kupovao nego ga je svaka kuća mesila. Jednom nedeljno. Najčešće je najstarija žena u kući bila zadužena da ga "čuva". Pod ključem ako treba. U prednjoj sobi u kojoj je i ikona stajala. I da ga pred ukućane iznosi tačno onoliko koliko se ima a ne koliko bi pojesti mogli. Da žita dotraje do "novog" pa i da pretekne malo ako ne daj Bože sledeća godina bude nerodna.

Osnovna hrišćanska molitva Očenaš kaže "Hleb naš nasušni daj nam danas". Pričešćuje se hlebom kao telom Isusovim. Naforu (naoru, naoricu) bake deci daju kao Bogina 'leba... U Paraćinu u muzeju se čuva komad vojničkog hleba, taina, koji je jedan vojnik kroz tri rata proneo. Jer mu je majka rekla da prvi komad hleba koji u vojsci dobije ne pojede već da ga kao amajliju sačuva i nosi sa sobom... Kad neko ima neku muku kaže se "Nije mu to od bela leba" u značenju nije mu od dobrog to što mu se dešava. Bela 'leba je bio simbol bogatstva, sitosti, života ... U Pećincima u Sremu postoji Muzej Hleba. Ali o tome ću na temi Šta je sve Vojvodina ... Kažu ne treba mrve hleba rukom sa stola čistiti jer to sluti na siromaštvo i glad ... i skupljene mrve se istresu u avliji da se i ptice nahrane.


Cipovke leba belog

Verujem da Duša nije baš na ovo mislila ali eto meni se razne stvari o hlebu vrte po glavi pa ne mogu da odolim da ih ne napišem. Praštaj sestro.

Kad se neko kune da će nešto uspeti ili nešto neće dozvoliti kaže - Ješću suva 'leba al' ...Za teškog zlotvora koji zaslužuje najtežu kaznu kažemo "Dati mu samo hleba i vode". Jedna od najgorih kletvi je "Lebac ti se ogadio" ... Ne znam za ostale narode ali Srbi psuju tri najveće svetinje -Sunce, Majku i Hleb. Kažu da nije ni čudo što nam tako loše ide.

Poštujte hleb jer nije to samo hrana to je ipak malo više kad se dublje udubimo u simboliku.

ZoxZoja ::

Verujem da Duša nije baš na ovo mislila ali eto meni se razne stvari o hlebu vrte po glavi pa ne mogu da odolim da ih ne napišem. Praštaj sestro.
.

I nemoj da odolevas! Samo pisi.Zadovoljstvo mi citati!

Kod mene kuci je baka stari hleb sekla u kriske,pa u rernu,na tihu vatru.Kad postanu braonkaste izlomi na komade,prekrije krpom i mlati oklagijom..zatim se lepo proseju i dobiju prezle..sitne i krupnije,za pohovanje,knedle sa sljivama,rezance s makom..

Stari lebac od kvasca, vode i brašna samo mešen koji je do trećeg roglja mirisao kad ga majstor-pekar iz peći unese u radnju i poređa na policu.

Evo u što sve možete smjestiti stari kruh:

Salata panzanella odlično je rješenje za brzinski ručak – naročito onih dana kad poželite nešto malo laganije. Sastojke uvijek možete prilagoditi ritmu godišnjih doba i iskoristiti ono što nađete na tržnici.

Od starog kruha uvijek možete napraviti bruskete! Ako se želite držati tradicionalnih metoda, narežite kruh, malo ga natrljajte maslinovim uljem, češnjakom i origanom pa ga zapecite u pećnici 10-ak minuta i poslije toga pospite komadićima cherry rajčice ili premažite nekim namazom. Sitnije bruskete možete poslužiti i na tulumu. (Nekoliko prijedloga: bruskete s kobasicom, bruskete s krvavicama, bruskete s namazom od boba, bruskete s tikvicama pečenim na žaru)

Da biste iskoristili nekoliko šnita kruha viška, možete se okrenuti i tradicionalnoj francuskoj kuhinji i napraviti klasičnu juhu od luka. Zagrijat će vas i okrijepiti, a ostataka više neće biti.

Neiskorišteni kruh može se pretvoriti i u desert – prema nekim izvorima, kolač od kruha potječe iz Velike Britanije, iz 13. stoljeća. Bio je to seljački recept koji se sastojao od starog kruha, šećera, vode i nekih začina. Danas je mnogo bogatija varijanta s pečenom kremom od jaja, mlijeka, slatkog vrhnja, često i čokolade, suhog voća te začina. Mi smo za vas pronašli verziju s kavom i čokoladom.