DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
Zaboravljeni stari zanati BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 Zaboravljeni stari zanati

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySub Okt 30, 2010 4:09 pm

Stari zanati bačeni u zaborav?
Stari bosanski zanati prikazani kroz slike i riječi

Abadzije

Abadžije su se bavile izradom seoske odjeće od domaćeg platna. Danas se izrađuju dijelovi odjeće kao suveniri.
Zaboravljeni stari zanati 3_23

Arakijadzije

Arakijadžije ili kapari postoje u Sarajevu od 16. st. Bave se izradom svih vrsta kapa, ali i tradicionalnih fesova.

Zaboravljeni stari zanati 2_26


Filigransko kujundzijski zanat

Obrada i iskorištavanje metala je zauzimala značajno mijesto u zanatskoj proizvodnji.

Među zanate koji su se bavili obradom metala spadaju: kovači, tufekčije, sabljari, zildžije, bravari, kazandžije i kujundžije.Finom, umjetničkom obradom metala bavili su se: kazandžije i kujundžije. Kujundžije su majstori koji su izrađivali nakit od zlata i srebra. Kujundžijska čaršija nastala je u prvoj polovini 16. stoljeća na mjestu današnje Gazi Husref-begove ulice i Malog Kujundžiluka. I danas u tim ulicama većinom rade zlatari. Filigranski zanat je nastao u okviru kujundžijskog, a vremenom su se majstori filigrani usavršavli i pojedini osamostalili.

U početku su kujundžije izrađivali komade nakita, dok su filigrani pravili ispune savijajući i pletući od srebrene žiceprecizne ornamente, kojima su se punile praznine na komadima nakita ili su se samo lijepili po površini. Sama riječ filigran je latinskog porjekla i znači „nešto precizno". Turska riječ za filigran je „telkar", pa je pretpostavka da je filigransko umjeće u naše krajeve došlo preko Dubrovčana. Srebro koje su koristili naši majstori se uglavnomdobivalo od raznih ruda iz okoline Kreševa i Srebrenice.Prvo bi se sačinila tanka žica koja se zatim velikom preciznošću „plela" i letovala za podlogu specijalnim srebrenim prahom. Od žice su nastajali i danas nastaju savršeni oblici, te se filigransko umjeće s pravom svrstava u umjetnost ili, kako se obično kaže, u „umjetne zanate". Odvajanjem od kujundžija, filigrani počinju praviti ne samo nakit, već i predmete upotrebne vrijednosti, kao što su: kutije za čuvanje nakita i novca, ženske torbice, lule, cigarluke... Oni su pored nakita ukrašavali oružje, odnosno ručke za sablje i razne vrste puški.Od nakita su izrađivali, ali izrađuju i danas, belenzuke i halhale-vrste narukvica, naušnice, broševe, privjeske, teperluke-ukrase za ženske kape, pafte-kopče za pojas, ali i čitave pojase. Filigranski i kujundžijski zanati su se sačuvali i do danas i postoji nekolicina majstora koji čuvaju tradiciju u izradi nakita. Nadamo se da će svoje umjeće prenijeti mlađima, te da ovaj zanat, odnosno umjetnost obrade srebra i zlata, neće izumrijeti nanašim prostorima.

Zaboravljeni stari zanati 7_08











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySub Okt 30, 2010 4:11 pm

Kaligrafi

Kaligrafija se s pravom smatra jednom vrstom umjetnosti. Razne vokacije i poruke ispisane do savršenstva dovedenim arapskim pismom, predstavljaju prava remek-djela. Ovi natpisi su izrađivani na papiru, drvetu, koži, metalu i sl. Danas se izrađuju levhe i razni ukrasni predmeti sa kaligrafskim natpisima


Kazandzijski zanat

Kazandžijski zanat je dio esnafa kojem pripadaju i kalajdžije. Jedni izrađuju predmete od bakra, a drugi ih prevlače klajem. Budući da se predmeti od bakra, naročito posuđe, nije samo klajisalo, nego i ukrašavalo ornamentima i gravurama, to je davalo i umjetničku dimenziju ovim proizvodima. Posao ukrašavanja su uglavnom radile žene, a naziva se savaćenje. To je vrsta ukrašavanja,tipična za Sarajevo, koja se održala do danas.



Zanat je u Bosnu i Hercegovinu došao sa dolaskom Osmanlija i od 16. stoljeća, na istommjestu gdje se nalazi i danas, locirana je Kazandžijska čaršija. Mada su se kazandžijski dućani mogli vidjeti i na Vratniku, centar ove djelatnosti je oko ulice Oprkanj na Baščaršiji. Ova Čaršija je podmirivala potrebe za kazandžijskim proizvodima u cjeloj BiH. Mogli su se pohvaliti sa najmnogbrojnijim priborom za rad i sa više od sedamdeset različitih proizvoda, među kojima izdvajam: kuhinjsko posuđe i posuđe za serviranje raznih vrsta i veličina; posuđe u kojem se donosila i držala voda, đugumi, ibrici i leđeni; pribor za kompletno posluživanje kahve-table, ibrici, džezve, zarfovi; različiti sakralni predmeti- proizvodi za rasvjetu, za brijačnice, za banje...



Glavne sirovine za rad su bakar, kalaj, olovo, nišador, te peći sa visokim temperaturama u kojima su se ovi elementi topili i izlijevali u pripremljene kalupe. Posao je bio izuzetno naporan i zahtjevao je posebnu opremu, tzv. zavita, koja se morala održavati vlažnom. Prvi kazandžija se pominje u Sarajevu 1489. godine da bi njihov broj vremenom rastao, te su početkom 16. stoljeća već mogli osnovati esnaf. Postojale su porodice koje su se ovim zanatom bavile kontinuirano preko 150 godina. Ujedno, ovo je prvi esnaf u kojem su se članovi počeli baviti i trgovinom bakra, kalaja i kazandžijskih proizvoda. Prve podatke o ovome susrećemo početkom 18. stoljeća, dok se kod ostalih zanatlija ovaj prelazak javlja tek polovinom 19.stoljeća. Zahvaljujući Austro-Ugarskoj vlasti osnovana je posebna radionica za umjetne zanate koja je dala dodatni poticaj razvoju ove djelatnosti.

Zaboravljeni stari zanati 5_12











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySub Okt 30, 2010 4:13 pm

Kazazi

Ljetopisci i putopisci ostavili su brojne tragove o životu naše Baščaršije. Zanatlije su bile brojne, toliko brojne da su imale svoje ulice: Sarači, Abadžiluk, Kazazi, Terzijska čaršija... Bilo ih je na desetine. Mnogo šta im je prijetilo: požari-od onog prvog 1480. do onog najstrašnijeg, kad je cijelo Sarajevo nastradalo, 1697; poplave, bolesti i druge nedaće. Samo u pedeset godina 18. stoljeća pomrlo je 145 terzija, 118 kazaza, 64 abadžija i mnogo drugih. Uprkos tome, zanatlije su ovdje živjele i htjele opstati. Čuvali su svojom voljom i ljubavlju zanat, ali i Baščaršiju. Ostalo ih je veoma malo, ali oni svjedoče o dugogodišnjoj tradiciji, ljepoti krojenja i umjeću ukrašavanja, kako gradske, tako i seoske tradicionalne nošnje. Manufaktura, industrija i navike učinili su svoje...

Zaboravljeni stari zanati 8_07



Kovaci


Kovački zanat se pojavljuje dosta rano i jedan je od zanata koji izumire. Oni su izrađivali razne predmete od gvožđa i željeza, od dijelova za gradnju kuća do raznih vrsta alata za druge zanate i obradu zemlje. Danas, pored ovih, proizvode se i razne vrste svjetiljki, halke za kapije itd.

Zaboravljeni stari zanati 9_06











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySub Okt 30, 2010 4:14 pm

Papudzijski zanat

Gledano kroz historiju nošenje obuće je u uskoj vezi sa kulturom stanovanja. Još u drevnim civilizacijama Starog istoka, gdje nastaju prvi gradovi (urbane sredine), bila je odvojena vrsta obuće po namjeni. Strogo je bila odvojena obuća koja se nosila vani i ona koja se nosila unutar kuće ili hrama.



Smatralo se bogohuljenjem ući u hram ili kuću sa obućom koja se nosila van ovih prostora. Takav odnos prema kući i hramu se zadržao kroz historiju u sve tri monoteističke religije, s tim što se kod kršćana ovo donekle izmjenilo prilikom sažimanja ove religije sa Rimskim carstvom. Papuče tako postaju obuća koja se nosila isključivo u kući i oko kuće. Dolaskom Osmanlija u Bosnu započinje proces urbanizacije naše zemlje osnivanjem gradova tzv. levantskog tipa, gdje je jasno odvojen privredni od porodičnog života u mahali. Papuče su dakle sinonim za kulturu stanovanja u gradu ili za gradsku kulturu. Sama riječ papuča ima korjen u arapskoj riječi „babuš", koja se u perzijskom izgovara „papuš",a do nas je došla u obliku kao „papuča".Osmanlije su izvršile organizovanje zanata u esnafe (cehove), a zanatlije koji su se zatekli u Bosni uklopili su se u novoformirane organizacije. Papudžijski zanat je pripao čizmedžijskom esnafu. Ovom zanatu su pored papudžija i čizmara pripali i mestvedžije i firaeldžije. Papudžije se u defterima prvi put spominju 1530.g. i tu se vidi da su zastupljeni u neznatnom broju, ali već od polovine 16. st. broj ovih zanatlija je veoma narastao.
Zaboravljeni stari zanati 12_03











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySub Okt 30, 2010 4:16 pm

Saraci

Sarači (sedlari) spadaju među najstarije i jedne od najznačajnijih zanatlija. Pojavljuju se već 1489. godine i opstaju do danas. Ranije su se bavili proizvodnjom konjske opreme, opreme za putnike, kao i proizvodnjom nanula i opanaka. Danas su više okrenuti proizvodnji opreme za pse, kožne galanterije, a od tradicionalnih proizvoda proizvode: zembilja, nanule i papuče. Pored toga bave se i popravkama proizvoda od kože.
Zaboravljeni stari zanati 6_08


Vezilje

Sarajevski vez je nadaleko poznat. Vezli su se dijelovi nošnje, koje je kasnije dovršavao terzija. Vezilje su radile po kućama i nisu imale zasebne dućane. Tek dolaskom Austro- Ugarske Zemaljskavlada otvara vezioničke radionice. Danas postojevezionički dućani u kojima se izrađuju vezeni stolnjaci, salvete,jastuci, odjevni predmeti i sl.
Zaboravljeni stari zanati 11_04
web portal ljutibosanci.com












Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySub Okt 30, 2010 11:05 pm

LICIDARI


U liciderskoj radionici porodice Janović, u Somboru, od 1911. godine, neguje se liciderski zanat, koji je u izumiranju. Proizvode se liciderska srca, lizalice, bonbone, sveće. Svaki proizvod se izrađuje ručno, a mnogi su unikatni. Posetioci mogu da vide proces šaranja liciderskih srca, dok je proces proizvodnje strogo čuvana tajna. U radionici je moguće kupiti proizvode.

Zaboravljeni stari zanati LICIDERSKA_RADIONICA_LICIDERSKA
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySub Okt 30, 2010 11:14 pm

KLOMPARI


Drvene klompe su tradicijska drvena obuća panonske zonem uglavnom kao obuća seljačkog stanovništva. U tom kontekstu klompe se nose kao omiljena svakodnevna obuća pri poslovima oko staje, na dvorištu i pri svakidašnjim poslovima u selu. Najčešće su nošene u zimskom dijelu godine po blatu i snijegu. Tada su ih nosili s obojcima (komadima vunenog tkanja kariranog uzorka za omatanje nogu) i uz to bi ih ispunili slamom ili sijenom, te tako dobili zdravu i toplu, a jeftinu obuću. Kasnije su klompe nošene najčešće uz debele sive ili bijele vunene čarape, koje su zvali fusekle. Međutim, ovu vrstu obuće nosili su naši Šokci i ljeti, ali tada na bosu nogu.

Drvene klompe su izrađivali priučeni seljaci-obrtnici od mekih vrsta drveta, najčešće lipe ili vrbe, posebnim kompletom alata i pomagala. Seljaci su klompe najčešće izrađivali u zimskom periodu, kada nije bilo većih poslova u polju. Izrađivale su se u svim veličinama, pa su ih jednako rado nosili i stariji i djeca.
Pojava ove vrste obuće u nas podudara se sa značajnijim doseljavanjem podunavskih Švaba u Vojvodinu .
Zaboravljeni stari zanati Ladimirevci.info%2018
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySub Okt 30, 2010 11:38 pm

Grnčarija
Tradicinionalno grnčarstvo se u Srbiji najviše sačuvalo u Zlakusi i okolini Pirota.

Selo Zlakusa se nalazi u nedaleko od Užica, Karakteristično za grnčariju iz Zlakuse je da se proizvodi na isti način kao i pre mnogo vekova. Proizvodnja grnčarije na ovakav način u Evropi je sačuvana jedino u pojedinm delovima Španije. Hrana pripremljena u keramičkim posudama iz Zlakuse ima posebano dobar ukus.

Sredinom XIX veka, Pirot je bio jedan od centara grnčarije u Srbiji. Prema sačuvanim zapisima, imao je tada čak 40 grnčarskih radionica. Proizvodilo se čak 70 vrsta sudova, različitih oblika i namene. Osnovna sirovina za dobijanje keramike bila je glina, koja se mlela ručnim mašinama, dok se danas za tu namenu koriste električne mašine.

Zaboravljeni stari zanati Img_0266











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:02 am

METLARI


I s metlom se može u Evropu. Ko ne veruje, neka proveri u Bačkom Petrovcu. To mesto, na dvadesetak kilometara od Novog Sada ka Odžacima, naseljeno mahom Slovacima, centar je naše metlarske industrije već sedam decenija. Metla sirkovača iz Vojvodine, zahvaljujući izuzetnom kvalitetu, na evropskom tržištu ima izuzetno visok rejting. Podatak da je lane u bačkopetrovačkoj opštini i Selenči (opština Bač) proizvedeno gotovo tri miliona metli i da je 90 odsto proizvodnje otišlo put Evrope – dovoljno govori o njenoj tražnji i danas .

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcRkfMGr3jOxyO62XI7apnooAYxy-UN-ChFjpQL8gI_nxtlPOmE&t=1&usg=__sL1S6RmcXEIjwZ3as4STtzb_Xkc=

Zaboravljeni stari zanati Metle
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:10 am

TKAČI DAMASTA

Tkačnica svilenog damasta „Novitet-Dunav”
Kulturno dobro pod zaštitom države

Tradiciju tkanja do danas je sačuvala i održala zanatska radionica – tkačnica svilenog damasta „NOVITET-DUNAV” Bezdan. Na naše prostore je krajem XIX veka iz Češke i Mađarske preneto zanatstvo umetničkog tkanja, oprema i razboji. Umetnički tkač, Janoš Šmit, koji je u Bezdan doselio 1871. godine unapredio je tkačku tradiciju, napustio je dotašnji rad sa kudeljom i lanom i prešao na tkanje damasta od uvoznog, specijalno obrađenog lana iz Češke i Engleske. Tada se tkalo najsavremenijom tehnologijom koja se, u neizmenjenom stanju, održala do danas. Posle drugog svetskog rata bezdanski privatni tkači – zanatlije udružili su sredstva i 1951. godine osnovaju tkačku zadrugu „DUNAV”. Izrada proizvoda i danas se vrši isključivo na ručnim razbojima žakard tkanja sa bušenim karticama, koje datiraju iz 1871. godine. Proizvodnja se vrši na 18 drvenih razboja. Sirovinski sastav materijala je 49% pamuk i 51% rayon svila. Proizvodni program sačinjava ručno tkani svileni damast – stolnjaci, nadstolnjaci, salvete i navlake za posteljinu. Svaki proizvedeni predmet je unikat i odiše stilom i bogatstvom osećaja za sklad i lepotu.




TKAČNICA (sve pa i video )


Zaboravljeni stari zanati Catering1
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:12 am

Cetkari

Ne zna se tačno kada su se počele izrađivati
četke u pravom smislu te riječi, ali je poznato
dasu još u drevnoj Kini, još prije 6000 godina,
izrađivane četkice od dlaka crnog zeca, zelene
lasice i bijelog jarca, a korištene su u kaligrafiji.

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcTpEvWjzEnBMlzktDjMQTSjSTkJs8BUTZshN7m585cHf_SGWKE&t=1&h=167&w=167&usg=__e1kRdQyR6RgmfccDofak-LnC178=
3000 p.n.e, Egipćani su koristili četkice za
pisanje hijeroglifa na papirusu (pravljene su od
trske koja je omekšana). Istovremeno su
pravljene i četkice koje su se koristile prilikom
šminkanja. U starom Rimu su za raščešljavanje
kose korišteni češljevi (pecten), a koristili su ih
podjednako i muškarci i žene.Nije sigurno da li
su se koristile i četke, iako bi mnogi držači,
koje obično smatramo dijelom ogledala, mogli
biti njihovi dijelovi.


Jedno je sigurno da su se u doba Rimljana izrađivale krijeste za centurione i to sličnom metodom izrade današnjih četki od konjske dlake. Četkarski zanat na ovim prostorima ima, može se reći, višestoljetnu tradiciju i nekad je ovaj, sada već neobičan zanat, brojao veliki broj zanatlija. U Cazinu postoji zadruga četkara, ali niko se tamo više tim zanatom ne bavi. Četkarski zanat i sam način izrade nije se u biti promjenio. Četke se i danas izrađuju ručno, visoke kvalitete i raznih namjena: za kućanstvo, četke za mašine, pekarske, dimnjačarske, pčelarske, četke za molovanje, farbanje i sl. Od materijala se koriste: konjska dlaka, goveđi rep, dlake od svinje, jazavca, kune, najlon, konac, željezo i drvo.


Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcTgB55jTXnSVUV931GA9BVU0P7THjI6auEgaqF9ioZyy6tRpVE&t=1&usg=__KAVKMrzg2VgtWfhgioyIffE9B-c=


Četkar je zanatlija koji pravi četke. Četke se prave uglavnom od dlake ali danas sve više od plastike ali i od sirka (biljka od koje se prave metle, ribaće četke).

Četaka ima raznih da pomenemo neke:

slikarske četke, kistovi, prave se od veoma fine i meke dlake
četke za zube. Danas se sve više prave od plastike.
četke za brijanje. Najbolje su one od dlake jazavca.
četke za farbanje sa lak i uljanim farbama. Danas ih sve više potiskuju valjci od veštačkog sunđera i krzna
molerske četke
frizerske četke (berber ošiša onda sa tom četkom skine odsečene dlake se vrata i odela
hirurške četke ili četke za pranje ruku. Njima hirurzi pre operacije dugo peru ruke.
četke za kupanje sa dugom drškom da dohvate i leđa
četke za četkanje frizure
četke za pranje posuđa
četke za ribanje poda
partviši za skidanje paučine
četke za cipele, one male za nanošenje imalina i velike za glancanje...
... i mnoge druge.












Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:15 am

OŠTRAČI

Noževi, makaze , alat....sve se to oštrilo ručno, tocilom i vodom -i naravno , to je radio majstor .




Zaboravljeni stari zanati 1959ostracinozevazp0
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:16 am

Vunovlačar

Vunovlačar je zanatlija koji obrađuje vunu. Kada se vuna ošišane ovce opere i osuši, nosi se kod vunovlačara. On je tada stavlja u mašinu koja „vlači“ tj. razčešljava vunu, čini je vazdušastom i spremnom za dalju obradu. Kod vunovlačara vuna se izčešljavanjem oslobađa nečistoća, kao što su iglice četinara i slično koje je su se u vuni ovce nakupile tokom vremena.
Ranije su postojale radionice "vunovlačare" koje su radile na pogon vode slično vodenicama da bi kasnije radile na pogon elektromotora.
Tradicionalno, žene na selu upredaju vunu pomožu preslice i vretena. Potom izvlače nit koja se zatim koristi za štrikanje.
Vunovlačar radi i poslove razčešljavanja stare vune iz jorgana ili dušeka koja se na taj način prerađuje tako da se od nje mogu ponovo praviti jorgani i dušeci.
Danas je industrija toliko modernizovala i ubrzala ove postupke da se ovaj zanat više ne isplati raditi na tradicionalan način. Lakše je i jeftinije kupiti gotovu vunu ili gotove proizvode od vune. Industrijski proizvedena vuna je mekša, često hemijski zaštićena od moljaca i obojena različitim bojama.

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcQhgXYHRZoSR2LxxHBqq-hL_GpVXWR9z4jraxui3yUjM-uMOYw&t=1&usg=__69UMYwjyKmV9b9zcCxPKs52FEu8=











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:26 am

Bačvar

Bačvar je čovek koji pravi burad, bačve, kace i kačice. Pored termina „bačvar“ koristi se još i „pinter“ (ponegde i „pintor“) i „kačar“. Pinter je verovatno povezan sa anglosaksonskom merom za zapreminu tj. tečnost pinta, a kačar za reč „kaca“.
Burad, bačve, kace i kačice su posude u kojima se drže vino, rakija, pivo (burad, bačve) ili sir, kajmak, kupus, turšija (kaca i kačice).
Kod buradi i bačvi, dno je u obliku kruga, a bočne strane, koje se zovu duge, jer su lučnog oblika kao duga, da bi bure bilo trbušasto, moraju dobro da se upasuju da tečnost iz bureta ne bi curila. Kada se sve dobro napasuje na burad se nabacuju metalni prstenovi koji drže duge da se ne raspadnu. Sipanjem tečnosti u bure, drvo nabubri pa prstenovi stežu nabubrelo drvo te dolazi do zaptivanja među dugama. Bure ne sme da se rasuši jer može da se raspadne, tj. sila koja drži duge napete kada su vlažne može sušenjem da oslabi.
Za burad se koristi drvo različitog porekla (bagrem, dud, hrast) ali hrastovo je najcenjenije.
Primera radi konjak ili njegov "rođak" vinjak moraju da odleže u hrastovim buradima najmanje tri meseca. Pri tome dolazi do hemijskog procesa između buradi (odnosno drveta) i konjaka, a kao posledica konjak dobija lepu, zlatno-žutu boju.
Burad imaju jednu rupu na koju se sipa tečnost a potom se rupa začepi čepom. Kada se želi istakanje čep se izbije, a umesto njega se ubacuje drvena slavina, zvana „šajtov“.
Pre svake upotrebe burad se peru i sumporišu protiv gljivica, a kod proizvodnje tzv. „barikiranih“ vina burad se dime.
Zapremina se kreće od nekoliko litara do više desetina hiljada litara.
Burad u kojima odležava vino su u podrumima, jer je tu stalna temperatura.
Bačvari su bili obavezni članovi posade jedrenjaka. U buradima se držala voda za piće ali i vino i rum, a burad su se koristila i za odlaganje upecane ribe koja bi se pre toga usolila.
Bačvari su neophodni u velikim vinarijama i pivarama, a takve bačve su prečnika i po nekoliko metara.
Pojavom plastične buradi i ovo zanimanje postaje retkost, mada dobro vino i ostala alkoholna pića i dalje sazrevaju isključivo u drvenim buradima.
U prošlosti je u Srbiji svako imućnije domaćinstvo imalo posebnu zgradu gde su se držale kace i burad za proizvodnju vina i rakije, a ta se zgrada zvala „kačara“.


Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcSMFpZOxYzHYlS9cCMLg8YQ3njcvWvQ-NPt4VKQQTt_uCBot70&t=1&h=170&w=219&usg=__qPYJ2vASqZlTsck7H4HAnnqMVfo=











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:29 am

Sajdžija


Sajdžija ili časovničar je majstor zanatlija koji popravlja satove (časovnike). Ranije je sajdžija popravljao isključivo mehaničke satove, dok savremene sajdžije popravljaju i električne časovnike, a često im i menjaju baterije za napajanje. Sajdžija je obično univerzalan majstor, pa popravlja džepne, ručne, stone, zidne i druge satove.

Sajdžija radi u sajdžijskoj radnji i koristi poseban alat i pribor.

Sama reč „sajdžija“ je izvedena kao turcizam od reči „sat“ (tur. saatci) i dodatka „džija“.

Pored ove reči u nekim delovima bivše Jugoslavije se koristi reč „urar“ (majstor koji popravlja „ure“, jer se za sat još kaže i „ura“).

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcRkLL20nywh8wRN05Ysvz676Uy8dbBH5EYjpWskMtPgox6CREU&t=1&usg=__Z5rbIEA50ar-Ugs5sk8YGaHsBO4=

Covjek je prvo poceo da kroti vrijeme uz pomoc stapa i kanapa, a onda je shvatio da su mu ipak potrebnije tacnije sprave koje valja opremiti na odgovarajuci nacin i tako su časovničari postali prvi ljudi ...
Suncani sat kompas, koriscen na brodovima, izradjen je od slonovace, u prvoj polovici 17. stoljeća u majstorskoj radionici Jakoba Karner u Nürnbergu

Malo tko je u ona vremena mogao da se mjeri s časovničar.
Bili su, tada, toliko ugledni da im je pripadalo mjesto uz samog vladara koji im je - vjerovali ili ne - omogucavao raditi kad i koliko hoce.
Jer, njihov zanat cijenjen je ne samo kao vrhunska umjetnost, nego su i ondasnji vladari voljeli pored sebe, na oku, imaju one koji su vladali vestinom krocenja vremena.
A vladari su oduvijek imali potrebu da sve drze pod svojim ogrtačem, pa zasto ne i vrijeme.
Ipak, sve do pocetka druge polovice 16. stoljeća časovničari su, reklo bi se nezasluzeno, imenovani samo kao bravari ili je to, pak, bilo namjerno s obzirom da je njihovo umece podrazumijevao svojevrsnog ključar vremena.
Tek, ljeta 1565. ozvaničen je prvo urarsku cehovske udruzenje koje su novi clanovi primali strogo po pravilima.

Najbitniji detalji koji upadljivo svedoče o ličnom ukusu i statusu jesu nakit, dugmad za manžetne, igle za kravate, satovi, tabakere...











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:30 am

UŽARI

Užad od konopljinog vlakna , za sve namene, od brodogradnje do poljoprivrede , sve se to pravilo manje više ručno, uz pomoć nešto malo primitivnih mašina .Strašan i mukotrpan posao .Konkretno, u mom gradu je postojala i fabrika, sada ima samo jedan užarski majstor .


Zaboravljeni stari zanati 5-Zemljoradnja110-1


[img]Zaboravljeni stari zanati 63074156

Zaboravljeni stari zanati SlikaArtikla


Poslednji izmenio Danubius dana Ned Okt 31, 2010 12:32 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:31 am

Sodadžija



Sodadžija je u prošlosti bio zanatlija koji je pod pritiskom obogaćivao običnu vodu ugljen-dioksidom, da bi se dobila tzv. soda voda, tj. gazirana voda. Ukus takve vode je bio veoma sličan današnjim jako gaziranim kiselim vodama.
Soda voda se pakovala u tzv. sifonske boce, koje su se proizvodile od stakla i na kojima je bio montiran metalni mehanizam sa ručkom. Kada bi se pritisnula ručka, soda voda bi pod pritiskom tekla u mlazu kroz cevčicu na sredini boce.
Pored soda vode "sodadžije" su pravile i osvežavajuća pića dodavanjem ekstrakta i šećera pa se dobijao: klaker, oranžada i kokta. Ovim pićima su se punile male flašice ili litarske boce (kao za kiselu vodu ili vino) sa specijalnim zatvaračem (takozvani pivski zatvarač).
Soda voda je bila jeftino piće i koristila se za uklanjanje simptoma jake kiseline u stomaku, pravljenje špricera itd. Sifonske boce su se koristile po više puta, i kad bi se ispraznile nosile se kod sodadžije na ponovno punjenje.
U Mađarskoj je jedno vreme postojala praksa punjenja sifonskih boca kod kuće. Koristili su se posebne metalne boce koje su u ručki imale ležište sa metalnom patronom sa kompresovanim ugljen-monoksidom. Sifon bi se otvorio, napunio vodom, ponovo zatvorio a onda bi se ušrafila metalna patrona.
Lokal ili zanatska radnja gde se proizvodi i prodaje soda voda se naziva sodara ili sodadžijska radnja.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:34 am

Mutavdžija

je „pletilja“ ili tkač. To je stari zanatlija koji se bavio tkanjem seoskih torbica (torbaka) od kozije dlake (kozline), a u kojima se ranije nosilo vino, so, sir, hleb, pogača ili rakija kad je seljak odlazio da radi na njivi ili deca u školu. U nekim delovima Srbije (npr. užički kraj) ta torbica se zove „šarenica“. Svaki kraj je imao svoju boju, tj. svoju kombinaciju boja, kao znak raspoznavanja. Tkanje se radi na razboju. To je pomagalo pomoću kojeg se mogu tkati različite tkanine. Od tepiha, preko vreća za žito i torbica, do krpara.
U filmu „Boj na Kosovu“, glumac Drago Čuma ima torbicu u kojoj nosi glavu Kneza Lazara. Tu torbicu izrađuje (tka) mutavdžija. Na jugu Srbije, po okolnim selima, i dalje se koristi ova reč. Poneki seljaci se, i danas, bave ovom delatnošću.


Smatra se da je taj zanat star koliko i koze. Posebno je bio razvijen u vreme Turaka, a broj mutavdžija se povećao u vreme Drugog svetskog rata kada je industrija posustala. Sa donošenjem zakona o zaštiti šuma 1948. godine, kada je zabranjeno čuvanje koza, ovaj zanat je počeo da izumire, sve dok se nije konačno ugasio.

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcQxIGQfTlJk9cU3UW4BqVQJ2fg8SQTCdM2SNoVhZ_Ab_LuZg7o&t=1&h=193&w=144&usg=__eH_SdAf6lwVXuklTmTAOnHdIeQQ=











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 12:46 am

Kolari.....

Kolari obradom drva izrađuju dijelove za zaprežna kola i fijakere, koje zatim spajaju u cjeline. Te dijelove izrađuju od većih komada drva (trupaca, oblica, cjepanica), koje obrađuju piljenjem, tesanjem, blanjanjem, brušenjem, bušenjem, glodanjem i dubljenjem.....
Kolarski poslovi obavljaju se u obrtničkim radionicama, najčešće u selima....
Osim izrade novih proizvoda, bačvari i kolari održavaju, popravljaju i restauriraju stare bačvarske i kolarske proizvode sto takodje nije ni malo lak posao,ali na zalost sve je manje ovakvih zanatlija...
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 1:05 am

Терзијски занат

Zaboravljeni stari zanati Zanati_028
Zaboravljeni stari zanati Zanati_030

ЉУБА ИЗ ДИВОСТИНА – ПРВИ СРПСКИ МОДНИ КРЕАТОР




„Није свака капа за свачију главу.“ (Пословица)




Занатлије које су се бавиле кројењем, шивењем и украшавањем градске ношње називане су терзије. У терзијски занат по градовима, како су тврдили у Призрену, убрајала су се три заната: чохаџијски, кафтанџијски и клашњеџијски, а поред њих постојало је и неколико њима блиских заната и других проистеклих из њих. Чохаџије су кројиле хаљетке од чохе (чоје) и везлe их срмом или свиленом бућмом (бикмом). Од чохаџија су се издвојили вешти мајстори за везење искључиво срмом и називани су срмаџије.

Zaboravljeni stari zanati Zanati_029
Терзијски занат је имао сопствени еснаф, са строго одређеним правилима организације рада. Тако је у срмаџијском занату мајстор морао да зна све врсте радова, док су радници и калфе радили само поједине процесе. У мањим местима где је било мање посла, један занатлија обављао је све радње. Терзијски рад текао је следећим редом: исписивање орнамента сапуном на материјалу (пре веза), пришивање хартије, тј. фишека с наличја материјала нa коме се изводи вез, затим сам чин везења и на крају пеглање и постављање поставе с наличја.

Zaboravljeni stari zanati Zanati_031

Сматра се да је било педесетак делова одеће које су терзије производиле. Наводимо неке најраспрострањеније: чакшире, гуњ, џамадан, долама (мушка); либаде или либада, салта, копоран, ћурдија (женска); јечерма, ћурче, фермен, антерија, џубе (мушка и женска). Тканине које су терзије употребљавале за израду ношње само су делимично биле народне израде. Обично је то била индустријска и занатска роба с истока, или касније фабричка са запада: чоја, кадифа, атлас, кумаш, шамалаџа, ћитабија... Најчешће је „чова“ и „срма“ стизала из Беча, свилен гајтан из Скадра и Ђакова, златна и сребрна жица најпре из Цариграда, касније из Аустрије. Те терзијске рукотворине најчешће од чоје, а затим свиле и сомота, биле су различитих врста и квалитета. За украшавање разних хаљетака употребљаване су разне врсте гајтана (вунени, свилени, златни и сребрни), бикма (свилена и срмена), шљокице и разне врсте ширита које су израђивале занатлије казаси. Поред гајтана од сребрне и златне нити, доминантни су били гајтани црвене, зелене и плаве боје.



За терзијски и друге поменуте занате, изузимајући клашњеџијски, може се сасвим поуздано тврдити да су оријенталног порекла. Они су посредством Турака донети на Балканко полуострво, где су даље наставили да се развијају. О томе сведоче њихови називи и терминологија. Тако реч терзија води порекло од derzi (перс.) и terzi (турс.) и значи кројач. Терзијски занат је за време турске владавине био један од бројнијих и јачих заната по варошима. О његовој старости на Балканском полуострву има доста података, а према документима из Сарајева, међу терзијама је било више муслимана, што се објашњава већом бројношћу тог градског становништва. Било је терзија муслимана који су претежно радили за муслимански живаљ и терзија хришћана за хришћанско становништво.

Zaboravljeni stari zanati Zanati_032

У околини Тетова у Македонији радила се „скопска везма“, веома тражена у Отоманској царевини. Било је и терзија печалбара које су одлазиле сезонски да раде ван свог краја и шију сељацима „хаљине“. Међу њима су били познати Мијаци из Смиљева који су радили по јужној Македонији, затим терзије из Колашина које су ишле по Косову, као и терзије из Сиринићке жупе које су у време сезоне шиле за различите етничке групе на Косову и Македонији. О терзијском занату у трећој деценији 19. века може се судити на основу преписке кнеза Милоша с београдским занатлијама којима се он обраћа због израде одеће и набавке материјала. Те поруџбине најчешће су упућиване терзијама Атанаску Николићу и Јованчи Марковићу. Ношња градског дела становништва била је слична и под оријенталним утицајем у свим градовима Србије Драгана Стојковић Гружа, 1928. година Ниш, 2006. година 35 у прве три деценије 19. века. Одевање у оријенталном стилу пратили су занати као што су терзијски, ћурчијски и папуџијски. По мишљењу стручњака, оријентални хаљеци делимично су ношени скоро до средине 19. века и послужили су као претходница и основ грађанској ношњи која ће у наредном периоду понети атрибут „српска“.


Zaboravljeni stari zanati Zanati_033

У време Кнежевине Србије у Крагујевцу је радио чувени мајстор Љуба терзија, родом из оближњег села Дивостина. Он је креирао и израђивао мушку и женску ношњу тог доба у својој крагујевачкој радионици. Љуба је обучио том занату читаву генерацију младих и одличних терзија, које су касније по српским градовима развијале овај уметнички занат. Кнез Милош је учинио много за развој терзијског заната у Србији јер се код тих мајстора креирала и шила одећа за његову породицу, као и за потребе најбогатијих људи у Србији. Такође и прва униформа српске коњице била је креација крагујевачких терзија.
Zaboravljeni stari zanati Zanati_034Zaboravljeni stari zanati Zanati_035

До опадања и гашења терзијског заната долази крајем 19. и почетком 20. века, с прихватањем европског начина одевања и променама које утичу и на изглед градске ношње. Оријентална ношња најдуже се задржала у јужним и југоисточним крајевима Србије, на Космету и Македонији, где су такође забележене промене после 1912. године.



Међутим, до тих промена није долазило нагло, већ постепено у виду одбацивања појединих хаљетака и њихове замене европским одевним предметима. Промене у одевању доводе и до одумирања појединих заната, уместо којих почињу да се развијају други везани за долазеће новине у одевању. Појављују се савремени кројачи, а почетком 20. века и прве шиваће машине.




Док су, с једне стране, терзијске рукотворине биле скупе и намењене претежно богатијем слоју становништва, постојале су абаџије које су правиле једноставну сукнену одећу. Сеоска ношња која се разликовала од градске и по кроју и по квалитету била је израђивана по кућама, а поједини хаљеци били су дело сеоских терзија – абаџија (или раније Београд, 2007. година Терзијски занат 37 клашњеџија) које су били и хришћани и Турци. Ти мајстори су били веома цењени у старој београдској чаршији. То су били домаћи мајстори најчешће пореклом из Србије, али било их је и из Босне.

Zaboravljeni stari zanati Zanati_036

Богатству кроја и декорација наше народне ношње и грађанског костима дивили су се многи домаћи и светски дизајнери и у њима налазили изворе неисцрпне инспирације. Александар Јоксимовић или Жан Пол Готије остајали су неми пред колоритом и складом са којим су направљени одевни елементи које су носили наши преци. Иако се дуги низ деценија значио потпуни заборав умећа терзијског заната он је спорадично опстајао да би се данас све више појављивала потреба за њиховим производима, постало је модерно венчавати се у народној ношњи или грађанском костиму, у свечаним приликама носити либаде или неки други део традиционалне одеће.

Izvor:starizanati.gov.rs











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 6:07 pm

EAGLE ::


Kisobrandzije


Kišobrandžija Bajram kaže da ga uništiše Kinezi


Zaboravljeni stari zanati Kisobrandzija2


Žice meke k'o blato

ZAJEČAR - S kišom i lošim vremenom u Zaječar je stigao sedamdesetogodišnji Bajram Ramadanović iz Leskovca i na ulazu u zelenu pijacu postavio svoju oštračko-kišobransku mašinu. Trbuhom za hlebom, ovaj zanatlija obilazi srpske gradove ne bi li prehranio sedmočlanu porodicu. Specijalnost mu je oštrenje noževa, makaza, berberskog i krojačkog alata, mlinova za rezanje salama, pedeset operacija za popravku kišobrana.

- Teško se danas od ovog posla živi - smatra ovaj zanatlija. - Kinezi su nas satrli sa svojim jeftinim kišobranima. Dođe čovek i kad čuje da tražim 50 dinara za popravku kaže mi da će da kupi nov kišobran kod Kineza. A njihovi kišobrani nikakvi. Lepi na oko ali nemaju srce. Žice im meke kao blato, pa ko to kupi jednom ga otvori i pozdravi se sa njim. A mi kišobrandžije više gladni nego siti.

Bajrami, koji se ovim poslom bavi gotovo 45 godina i koji je zanat učio u Sloveniji, u svakom gradu ostaje i po više dana, zavisno od toga koliko ima posla. Onda utovari svoju mašinu na voz, pa putuje dalje. Kada je bio mlađi, na putu je provodio i po više meseci, sada ga stigle godine i umor, pa jedva izdrži nedelju dana.

Ovakav putujući rad odabrao je jer nije imao dovoljno novca da, otvori radnju. Sada je, kako veli, to tek nemoguće. Ni narod, kaže, nije više kao što je bio. Mnogo je onih koji ugovore posao, donesu kišobran ili alat na popravku, pa posle neće da plate. Ali, život ide dalje i kišobrandžija čeka retke nove mušterije.

U mom gradu nije bilo "stalnog" nego su periodično navraćali Romi -majstori iz Bosne (bar se tako pričalo )
Uglavnom , majstor je celu svoju radionicu imao na ledjima , neka limena "kutija" sa "alatom" i tronožac na kome majstor sedi .
Stane na ugao ulice pa se razdere "Kiiišššobraneee poprav-ljaaaM! !"tako da ga čuju i u tri druge .
Popravka na ulici , ili ako je bolja domaćica pozove majstora u kuću i skuva kafu dok radi .Donesu se svi kišobrani iz kuće , nekada donesu i komšije ako čuju za majstora .
Danas , uhvati te kiša-udjes kod prvog Kineza i kupis kišobran , skoro su za jednu upotrebu , toliko je jeftino .



Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
EAGLE

EAGLE

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 7:42 pm

:329340:


Poslednji izmenio EAGLE dana Sub Maj 04, 2013 1:29 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyNed Okt 31, 2010 10:02 pm


KORPARI

U Apatinu obnovljen korparski zanat


Zaboravljeni stari zanati 1009764695469f0fcdedfa8826807058_huge



Sombor/Apatin -- U Apatinu je počeo da radi pogon za prozvodnju pletenih korpi od pruća koji je otvorilo beogradsko preduzeće "MK Polet".

Korparski zanat ima dugu tradiciju u Apatinu


Trenutno se 30 radnika obučava za korparski zanat i oni će biti uključeni u proizvodnju, saopštila je opština Apatin.

Pogon je otvoren u prostoru koji je "MK Poletu" bez naknade na korišćenje ustupila opština.

Razgovori sa beogradskom firmom počeli su krajem prošle godine kada je "MK Polet", registrovan za proizvodnju i promet korpasko-pletarskih proizvoda i nameštaja, predstavnike apatinske opštine upoznao sa nemerom da ponovo pokrene korparsku proizvodnju u tom gradu.

Nekada se tom proizvodnjom bavilo društveno preduzeće "Korpara" koje je sredinom 70-tih godina prošlog veka imalo oko tri hiljade radnika i kooperanata.

"Korpara" je prodata 2003. godine na aukciji. Privatizacija je bila neuspešna pa je prodaja poništena, a "Korpara" ne radi od 2005. godine.
Zaboravljeni stari zanati Pletene-korpe-x

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcQxrRq4bnGZIAPxJ1m_rIWd60fhSf7eucaKZSypmO6hga9KLnw&t=1&usg=__uMGM0RTWbC1mqbwfuwGptS0vnPU=

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcQkOh_O_-NpcCLpUfETCVUkrwOnDIJ9py76OgTUa5oz8mvHLHw&t=1&usg=__W8IYZVgwTNTuLHsHydNNXSWq0xc=

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcQTwgXy38SCD0eWTZ4S-7iuhE4X2KjNOfjotPjsvUofHp-8oF8&t=1&usg=__bLr8hcbNjFHacfnke2VZpEJB1T4=

Zaboravljeni stari zanati Images?q=tbn:ANd9GcTG3OrHjndgQd9W0ksIZVOFb4qrbmXLZTyiV6V6fipW38avs6U&t=1&usg=__CppFpdX4MvMoPSXa8h9vZwI5xRQ=
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptyPon Nov 01, 2010 3:47 pm

Vlasuljar je majstor-zanatlija koji pravi perike (vlasulje). Perika (vlasulja) kao predmet spada u proizvode primenjenih umetnosti, i svrstava se u oblast kostimografije, gde se kategoriše kao jedan od pomoćnih umetničkih zanata. Vlasuljari su ranije perike pravili isključivo od prave kose ali se danas prave i od veštačkog, sintetičkog, materijala. Najkvalitetnije i najskuplje su perike koje se prave od prirodne kose i to ručno. Svaka vlas se malim čvorićem ručno poveže za potku dok se napravi perika, da pokrije celu glavu.
Vlasuljari su ranije imali svoje radionice (zanatlijske radnje) gde su pravili perike. Danas vlasuljari imaju svoje samostalne umetničke radionice ili rade u preduzećima, gde se perike proizvode u serijskoj (masovnoj) proizvodnji.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati EmptySre Okt 19, 2011 9:05 pm

STARI ZANATI UMIRU -radjaju se novi Zaboravljeni stari zanati 601923926

Na početku ima reklama od 10 sekundi...otrpite pa pogledajte video .
E jeste "zanat budućnosti" Zaboravljeni stari zanati 948749
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Sponsored content




Zaboravljeni stari zanati Empty
PočaljiNaslov: Re: Zaboravljeni stari zanati   Zaboravljeni stari zanati Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Zaboravljeni stari zanati
Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DRUŠTVO :: DRUŠTVENE NAUKE :: ETNOLOGIJA-
Skoči na: