VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

I ove godine svi hriscani slave zajedno Uskrs.
U Norveskoj je skolski prolecni raspust vec poceo od ponedeljka i trajace do srede nakon Uskrsa. Danas je skraceno radno vreme, posto se praznuju Veliki cetvrtak i petak, pa ce sve raditi u subotu normalno, a onda su prvi i drugi dan Uskrsa neradni...
Zanimljivo je ovde kako oni proslavljaju ovaj praznik. Ima tu malo mesavine religije i starih obicaja, uostalom kao i za Bozic..
Naime, ako je za Bozic karakteristicna crvena boja, za Uskrs je to zuta...
Sve je zuto, kao simbol sunca, pilica- zivot, novi zivot- Vaskrsnuce...
U kucama je vec pocelo, kao vesnik i proleca a i ovog praznika da se kupuje narcis ( uskrsnji ljiljani), naravno, iskljucivo zute boje, a sada su vec, stoljnjaci zuti, zavese zute, pilici u svim pozama i na razlicitim mestima u kuci, u svim nijansama zute boje i sl...
Elem, sto se tica farbanja jaja, ovde je to tek kao dolazeca moda..Inace oni kupe jedno veliko uskrsnje jaje, koje je u stvari korpica, otvore ga, i u njega smeste mala cokoladna jaja. Joj, decje radosti!
Nravno, kao i svugde, obicaj je svecana trpeza za prvi dan Uskrsa, i nezaobilazna jagnjetina...

Danas je Veliki Četvrtak


Ovaj praznik, koji se obeležava kao Veliki Četvrtak, jedan je od
najznačajnijih događaja u toku Velike ili Stradalne nedelje, u kojoj,
prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i
njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.

Patrijarh Irinej služiće u osam sati liturgiju Svetog Vasilija Velikog u
Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila, a u 17 sati predvodiće i treće
Bdenije sa čitanjem dvanaest strasnih Jevanđelja u Crkvi svetog
Aleksandra Nevskog.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služiće u 10 sati jutarnju misu, a
zatim će u 18 sati predvoditi Svetu misu Večere Gospodnje u Katedralnoj
crkvi Blažene Đevice Marije.

Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio
hleb i podelivši ga apostolima rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas
lomi radi oproštenja grehova".

Zatim je uzeo čašu vina i rekao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja
Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja
greha".

Ove reči Hristove ponavljaju se do danas na liturgijama pre pričešća, a veruje se da je dobro tog dana primiti pričešće.

Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih
apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući
pravoslavni kanon, "postili na vodi", makar pet poslednjih dana.

Veliki ili Časni post traje sedam sedmica, a oni koji se pridržavaju
pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu
posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom
Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas
ljudskog roda.

U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija
Velikog, koja se služi 10 puta godišnje, na sve velike pravoslavne
praznike, a uveče se čitaju dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom,
dok narod u crkvi kleči.

На први дан бесквасних хлебова, за време вечере у кући Светог Јована Богослова, настаде међу ученицима расправа ко је од њих већи. Тада Исус устаде, опаса се убрусом, узе умиваоник и поче да пере ноге својим ученицима. Када им опра ноге рече: “Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге.” (Јн. 13, 14). Потом Исус рече да ће Га један од апостола издати. “И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијива за многе ради отпуштења гријехова”

Danas je Veliki petak, dan svehrišćanske žalosti
Tanjug | 22. 04. 2011. - 07:35h |

BEOGRAD - Hrišćanske crkve koje ove godine istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji stradanja, obeležiće danas Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos.

Patrijarh srpski Irinej služiće jutarnju službu u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila, a predvodiće iznošenje plaštanice pred oltar u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog i Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila gde će predvoditi statiju i litiju.


Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodiće kružni put u dvorištu Katedrale Blažene Device Marije.


Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.


Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.


Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.


Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koje sve hrišćanske crkve ove godine obeležavaju u nedelju, 24. aprila.


U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane Stradanja.


Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car Judejski, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.


Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.


"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas", zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.


Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.


U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.
U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.


Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

Hrišćanske crkve, koje ove godine
istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji
stradanja, obeležiće danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist umro,
razapet na Golgoti. Ovo je dan velike hrišćanske žalosti i strogog
posta.






U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u
kući i u polju. U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak
farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi
Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.



Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta a oni koji
poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte
ne jedu i ne piju do zalaska sunca.


Večernjim bogosluženjima u crkvama se obeležava vreme smrti i
skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred
oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.


Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala,
obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.



Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini
dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od
ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.


Ovo je dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet.



Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car
Judejski, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog
hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su
popucala.


Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.


"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj
glas", zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom
objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.


Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i
vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i
smrti nema vaskrsenja.

Након што га је Јуда издао и што су га током ноћи ухватили, јеврејски првосвештеници и народне старешине предадоше Исуса Понтију Пилату, која опра руке и, док је светина викала: „Распрни га, распни“ (Јн. 19, 6), даде да га ишибају и разапну.
Онда му обукоше пурпурни огртач, ставише на главу трнов венац и попљуваше. Изнео је свој крст на Голготу, где су га на њега разапели, заједно са два разбојника. „А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра и матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина“ (Јн. 19, 25), а од ученика само Јован Богослов.
У 3 сата поподне Исус испусти дух свој, а Сунце се помрачи, земља затресе и храмовна завеса исцепа. Тело му узе Јосиф из Ариматеје и положи у гроб.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). Рече им Пилат: "Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.

Danas je Pobusani ponedeljak


















Pravoslavni vernici danas
obeležavaju Pobusani ponedeljak, prvi dan posle Vaskrsa kada se
molitveno pominju preminuli i izlazi na groblja.






U narodu je taj dan poznat i kao
Vaskrs za mrtve, a običaj je da se uređuju grobovi, zasađuju buseni
cveća i trave pa otuda i naziv za ovaj praznik kada se sa pokojnim
pretcima deli Vaskršnja radost.

U pravoslavlju je to prvi dan posle
Svetle nedelje, tokom koje nije bilo pomena ili parastosa, kada se
ponovo pominju mrtvi, "pobusavaju" grobovi.

Običaj je da se jaja stavljaju na
grobove uz praznični pozdrav: "Hristos voskrese", a u nekim krajevima u
Srbiji organizuju se i litije za umrle i poštuju običaji kao i na
zadušnice.

Običaj obeležavanja Pobusanog ponedeljka verovatno je kod Srba preuzet od Rusa, kod kojih se zove Radonjica.

Vuk Stefanović Karadžić u svojim
zapisima ovaj dan pominje pod nazivom ružičalo, koji se i dalje koristi u
nekim krajevima Srbije.

Danas je praznik Sveti Vasilije Ostroški. Sveti Vasilije Ostroški rođen
je u Popovom selu u Hercegovini od prostih i blagorodnih roditelja. Od
malena je bio ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi a, kada je odrastao,
otišao je u trebinjski manastir Uspenije Bogorodice i tu se zamonašio.
Kao monah, ubrzo se pročuo zbog ozbiljnog i strogog podvižničkog života,
a docnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.
Kao arhijerej je živeo u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u
pravoslavlju svoje vernike čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog
lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u
manastir Ostrog, gde je nastavio svoj život. Umro je u 16. veku, a
njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg
dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju i pritiču im i hrišćani i
muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojice održava veliki narodni
sabor.

VAZNESENJE GOSPODNJE - SPASOVDAN




Vaznesenje Gospoda sa zemlje na nebo isto je tako veliko iznenadjenje za
ljude kao sto je Njegovo spustanje sa neba na zemlju i rodjenje u telu
bilo iznenadjenje za angele. Uostalom, koji dogadjaj u Njegovom zivotu
ne predstavlja jedinstvenu novost i jedinstveno iznenadjenje za svet?
Kao sto su angeli s divljenjem morali posmatrati kako Bog pri prvom
stvaranju odvaja svetlost od tame, i vodu od suha, i kako uredjuje
zvezde po nebeskom svodu, i kako podize iz prasine bilje i zivotinje, i
kako najzad uoblicava coveka i daje mu zivu dusu, isto tako i svaki od
nas mora, hteo ne hteo, sa divljenjem posmatrati dogadjaje u zivotu
Spasiteljevom, pocev od neobicne blagovesti arhangela Gavrila Presvetoj
Djevi u Nazaretu pa sve do Njegovog mocnog Vaznesenja na Gori
Jeleonskoj.





Sve na prvi mah iznenadjuje, no po saznanju plana domostroja naseg
spasenja sve razumna coveka nagoni na radosno klicanje i proslavljanje
moci, mudrosti i covekoljublja Bozjega.

Svaka rec Gospoda nasega Isusa Hrista i svaki Njegov postupak ima za
cilj nase dobro. Njegovo vaznesenje je od nedoglednog dobra za sve nas.
Na ivici Gore Jeleonske, na dogledu humke, ispod koje se umrli Lazar
ponovo digao u ovaj vremeni zivot, uzdigao se vaskrsli Gospod u
nedogledne visine vecnoga zivota. Uzdigao se ne do zvezda, nego iznad
zvezda; uzdigao se ne do angela, nego iznad angela; i ne do najvisih
sila nebeskih, nego iznad ovih, iznad svih besmrtnih vojski nebeskih,
iznad svih rajskih obitalista angelskih i pravednickih, daleko, daleko i
za heruvimske oci, do samoga prestola Oca Nebeskog, do u sami
tajanstveni oltar Svete i Zivotvorne Trojice. Mera te visine ne postoji u
stvorenom svetu; mozda je njoj ravna u protivnom pravcu dubina u koju
je gordost survala lucifera, odstupnika od Boga; dubina u koju je
lucifer hteo survati i rod ljudski. Gospod Isus spasao nas je od ove
beskonacne propasti, i mesto dubine bezdana uzdigao nas u bozanske
visine Neba. Uzdigao je nas, velimo, iz dva razloga: prvo, jer se On
uzdigao kao telesni covek kao sto smo i mi, i drugo, jer se uzdigao ne
Sebe radi nego nas radi, da bi nama otvorio put pomirenja s Bogom.

Uznoseci se Svojim vaskrslim telom, koje su ljudi bili umrtvili i u
zemlju zarili, On je blagosiljao rukama, koje su ljudi bili klincima
izranjavali. O, blagosloveni Gospode, kako je prevelika milost Tvoja! S
blagoslovom je pocela istorija Tvoga dolaska u svet, s blagoslovom se i
zavrsila.

Objavljujuci Tvoj dolazak u svet arhangel Gavrilo je pozdravio Presvetu
Bogorodicu recima: “Raduj se, blagodatna, blagoslovena si ti medju
zenama!” A sada kada se Ti pozdravljas sa onima koji Te primise, Ti
siris preciste ruke Svoje i obasipas ih blagoslovom. O,
najblagosloveniji medju ljudima! O blagodatni istocnice blagoslova!
Blagoslovi i nas, kao sto si blagoslovio apostole tvoje!

Blagoslovi i nas obeskriljena stvorenja Tvoja da uzdignemo misli svoje k
Tebi, da duse svoje ispunimo Tobom i pobedimo zlo u sebi i oko sebe.
Greh nas je obeskrilio, greh nam je slomio krila te puzimo po zemlji ne
moguci se uspraviti. Oslobodi nas tereta greha, primi nas kao ceda Svoja
i blagoslovi nas!

Pomozi nam da odnegujemo nova krila dusa svojih, da bi mogli poleteti k
Tebi. Iz ljubavi prema nama Ti si, Gospode, prignuo nebo k zemlji i
spustio se na zemlju, obukao se u telo, postao suzanj radi nas suzanja,
pretrpeo znoj i mraz, podneo glad i zedj, otkrio Svoje lice da bude
popljuvano i predao Svoje telo da bude klincima na Krst prikovano, legao
u grob kao mrtav, spustio se u ad i pobedio smrt - da bi nas oprao od
blata grehovnog i uspravio nas; potom Si vaskrsao iz groba - da nama
usadis krila za letenje k nebu i najzad vazneo se na nebo - da nama
otvoris put i privuces nas u angelsko obitaliste. Ostavio si nama samo
da negujemo ta duhovna krila dusa svojih i darovao nam ih kroz svetu
Tajnu krstenja, da bismo se mogli uzdizati k Tebi i obitavati gde Ti
obitavas.

Negujmo, braco i sestre, negujmo ta duhovna krila dusa svojih, da budu
snazna kao u orla i nose nas u visine Carstva Nebeskoga. Gospod Isus
Hristos je za nase spasenje uradio devedeset i devet procenata onoga sto
je trebalo uraditi, zar cemo dopustiti da nas onaj jedan procenat koji
trebamo uraditi mi sami odvede u carstvo tame preispodnje, gde je plac i
skrgut zuba; ili cemo se probuditi iz sna greha i uloziti sve napore da
zadobijemo Carstvo Bozje.

Hvalimo i blagosiljajmo Gospoda, Koji nam je vaznesenjem Svojim otvorio
duhovne oci uma nasega, da vidimo put i cilj nasega zivota. Hvalimo i
blagosiljajmo Oca, Koji na nasu ljubav prema Sinu odgovara Svojom
ljubavlju i useljava se zajedno sa Sinom, u svakog onoga koji drzi i
ispoveda zapovesti Gospodnje ziveci po njima. I drzimo u umu nasem
neprestano Oca i Sina, hvaleci ih i blagosiljajuci - kao apostoli negda u
gradu jerusalimskom - cekajuci da i na nas sidje sila “s visine”, Duh
Utesitelj, Koji jos pri krstenju na svakoga od nas silazi, no Koji se
zbog greha nasih od nas udaljava. Da bi se tako i mi, kao i apostoli,
udostojili da nas blagoslovi proslavljeni i vazneseni Gospod nas Isus
Hristos, kome neka je slava i hvala, sa Ocem i Duhom Svetim vavek.

A M I N.

VAZNESENJE GOSPODNJE - SPASOVDAN



Luka (24, 36-53)

I dok oni ovo govorahu Isus stade medju njima i rece im: mir vam. A oni
se uplasise i poplaseni buduci, misljahu da vide duha. I rece im: sta se
plasite? I zasto takove misli ulaze u srca vasa? Vdite ruke moje i noge
moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tijela i kostiju
nema kao sto vidite da ja imam. I ovo rekavsi pokaza im ruke i noge. A
dok oni jos ne vjerovahu od radosti i cudjahu se rece im: imate li ovdje
sto za jelo? a oni mu dase komad ribe pecene i meda u satu. I uzevsi
izjede pred njima. I rece im: ovo su reci koje sam govorio jos dok sam
bio s vama, da sve treba da se svrsi sto je za mene napisano u zakonu
Mojsijevu i u prorocima i u psalmima. Tada im otvori um da razumeju
pismo. I rece im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i
da ustane iz mrtvih treci dan; i da se propovijeda pokajanje u ime
njegovo i oprostenje grijeha po svijem narodima pocevsi od Jerusalima. A
vi ste svjedoci ovome. I gle, ja cu poslati obecanje oca svojega na
vas; a vi sjedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obucete u silu s
visine. I izvede ih napolje do Vitanije, i podigavsi ruke svoje,
blagoslovi ih. I kad ih blagosiljase, odstupi od njih, i uznosase se na
nebo. I oni mu se poklonise, i vratise se u Jerusalim s velikom radoscu.
I bijahu jednako u crkvi hvaleci i blagosiljajuci Boga. Amin.

Sveti Car Konstantin i Carica Jelena

3.jun
	Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti. Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela. Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve na Svetoj Zemlji. U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina iza svoje majke. Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

Zadušnice





Zadušnice su dan kad se sećamo naših
pokojnika, i za njihove duše se molimo. Zadušnice su dan za duše
preminulih. Naša Crkva je propisala posebne dane, Zadušnice, i to četiri
puta godišnje, kada se posebno molimo za pokoj duša u Gospodu usnulih.
Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove
su letnje zadušnice, miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje,
mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan. Tog dana se posećuju i
uredjuju grobovi naših dragih, obavlja se parastos ili pomen, osvećuje
se žito, sveštenik prekadjuje i preliva vinom grob, pale se sveće za
pokoj duša, a ako su nam srodnici sahranjeni daleko i nije moguće otići
na groblje, onda se u crkvi služi pomen.

Najvažniji pomen za preminule je Proskomidija koja se služi na svakoj
Svetoj Liturgiji. Za Proskomidiju je potrebno pet hlepčića (prosfora).
Prosfora znači prinos, prema običaju iz najranijih dana hrišćanstva,
kada su hrišćani donosili (prinosili) hleb i vino za službu. Svaka
prosfora ima na gornjoj strani kvadratni pečat sa krstom i slovima: IS
HS NI KA, što na grčkom znači - Isus Hristos pobeđuje. Prosfore se
koriste po strogo utvrđenom kanonskom redu i čestice iz svake od njih
imaju posebno mesto i namenu. Za spomen preminulih hrišćana, kada se
njihova imena pominju pred Bogom Živim i Carstvom Nebeskim, vade se
čestice iz pete prosfore. Tim liturgijskim pominjanjem: "U sklopu Svete
Tajne Evharistije - Tajne spasenja sveta, preminulima se opraštaju
gresi". Zato je najvažnije davati imena pokojnika, da se pominju u
crkvi.


Pored ovih pominjanja i molitava za preminule, Crkva je ustanovila
posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove
grobove.


Zadušnice su dan za duše preminulih. Uvek padaju u subotu, jer je to i
inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Na groblje i u
crkvu se nosi kuvano žito - koljivo. Žito nas simvolično podseća na
Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku,
nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u
svetlosti Carstva nebeskog.


Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.


Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost
svetu." Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos
obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas
žrtvovao.


Daće i podušja se ne daju da se "nahrani" pokojnik, odnosno, da duša
njegova "jede", nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene
pokojnika.

Danas su Duhovi


Pravoslavna
crkva i vernici obeležavaju praznik Silaska Svetog Duha na apostole kao
uspomenu na početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su
apostoli, nadahnuti novom snagom i novom verom, započeli hrišćansku
propoved.
Praznik Silaska Svetog Duha na svete apostole kao uspomenu na
početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su apostoli
nadahnuti novom snagom i novom verom počeli hrišćansku propoved,
obeležavaju Pravoslavna crkva i vernici.Ovaj praznik, koji se slavi
pedesetog dana po Vaskrsenju i desetog dana po Vaznesenju Hristovom,
Srpska pravoslavna crkva slavi takođe kao jedan od najvećih događaja u
hrišćanstvu zabeležen u Četvorojevanđelju.U srpskoj Crkvi i narodu
praznik je poznat kao Duhovi, Pedesetnica ili Trojice jer se smatra da
su, posle događaja u Jerusalimu apostole u svet božanskom silom
nadahnuli Otac, Sin i Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku
plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika.Na Duhove je Hristos
ispunio obećanje koje je dao svojim učenicima na dan svog Vaznesenje
kada im je poručio da sa Tavora krenu u Jerusalim i tu sačekaju dok im
se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti - ali ne vodom, kako je krštavao
Jovan Krstitelj, već ognjem božanskim koji će im dati snagu da svim
narodima na njihovim jezicima propovedaju Jevanđelje.U deseti dan po
Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad
doma dvanaestorice apostola, pojavila se Bogorodica i narod je ugledao
jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih
učenika. U hrišćanstvu se smatra da su apostoli, iako ljudi iz naroda i
ne mnogo učeni, dobili znanje svih jezika koje do zada nisu govorili i
snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva.Na praznik
Vaznesenja, kada se Hristos vaznevši se na nebo seo sa desne strane Boga
Oca, hrišćanstvo slavi - uzdisanje ljudske prirode do božanske a na
Pedesetnicu dar posvećenja i mudrosti koje je preko apostola darovano
čovečanstvu i njegovoj zajednici sa Bogom. Početak obraćanja apostola
naroduZa hrišćanstvo Pedesetnica je početak svega, početak prvog
obraćanja Hristovih učenika narodu.Prema jevanđeljskom predanju,
okupljenom narodu najpre se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na
pokajanje i krštenje. Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade
duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum.Za
ovaj veliki praznik vezani su mnogi običaji, a pravoslavni hramovi u
Srbiji zasipaju se travom u vreme praznične liturgije i od nje se pletu
venci koji se kao blagodet čuvaju u domovima do sledećih Duhova.SPC, kao
i sve pravoslavne crkve, datum praznovanja Pedesetnice vezuje za
Vaskrs, pa i ovaj Gospodnji dan spada u pokretne praznike i obeležava se
uvek u nedelju desetog dana po Vaznesenju.Duhovi se kao i Vaskrs i
Božić slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i
duhovski ponedeljak i duhovski utorak.Dan uoči Duhova SPC i pravoslavni
srpski narod posvećuju mrtvima, pa se u subotu pred praznik Pedesetnice
posećuju groblja i pale sveće na grobovima i u hramovima.

Danas je Vidovdan











Srpska pravoslavna crkva i srpski narod obeležavaju
Vidovdan, verski i nacionalni praznik i 622. godišnjicu sećanja na
stradanje srpske vojske koja je 1389. na Kosovu branila svoje zemlje i
hrišćanstvo od moćne Otomanske imperije.






Centralna manifestacija proslave Vidovdana, povodom 622.
godine od Kosovskog boja, biće održana u Gračanici i na Gazimestanu, a
jutarnju liturgiju i parastos služiće patrijarh Irinej.
Manastir Gračanica

Vidovdan
će biti obeležen i kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, gde će
prisustvovati predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, grada
Kruševca, zbratimljenih opština iz zemlje i inostranstva, kao i
nevladinih organizacija.Najvišim državnim i vojnim počastima biće odata pošta kosovskim junacima koje je u čuvenom boju predvodio knez Lazar.Komemorativnu
svečanost 622. godišnjice sudbonosnog boja srpske vojske protiv
otomanskog osvajača organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija
oslobodilačkih ratova Srbije i vlasti grada Kruševca.Pomenom
kosovskim junacima biće održan i u srednjovekovnom manastiru Ravanica
kod Ćuprije, koji će služiti vladika braničevski Ignjatije.Kosovska
bitka između srpske i turske vojske zbila se na Gazimestanu kod
Prištine u utorak, 28. juna 1389. (15. juna po starom kalendaru).Srpske
snage predvodio je knez Lazar, a među njima su bile i snage njegovih
srodnika i saveznika, dok je na čelu otomanske vojske bio sultan Murat
Prvi sa sinovima Jakubom i Bajazitom.Prema istorijskim izvorima, u
prvoj fazi bitke, srpske snage su potisnule protivnika, a srpski vitez
Miloš Obilić uspeo je da ubije sultana Murata.Uprkos tome,
sultanov sin Bajazit uspeo je da konsoliduje tursku vojsku i krene u
protivnapad u kome je zarobljen i pogubljen knez Lazar.Povlačenje otomanske vojskePosle silovitog i tragičnog sudara, otomanska vojska se povukla sa bojišta i napustila Srbiju. Prvi izvori govore o srpskoj pobedi, a oni koji se javljaju sredinom 15. veka o boju bez pobednika ili srpskom prazu.Zbog
toga se smatra da je bitka završena najverovatnije srpskom pobedom ili
bez pobednika, ali po dalekosežnim posledicama ona zapravo predstavlja
otomansku pobedu.Naslednici kneza Lazara, pritisnuti napadima
Mađara u jesen 1389. i njihovim kontakatima sa Vukom Brankovićem u prvoj
polovini 1390. godine, sklopili su mir sa Bajazitom i priznali njegovu
vrhovnu vlast.Uz pomoć Bajazitovih trupa, kasnije su uspeli su da potisnu Mađare i povrate izgubljene predele u zapadnoj Srbiji.Kosovska bitka je imala veliki odjek u Evropi jer je uspela je da privremeno zaustavi otomansko širenje na starom kontinentu.U
nacionalnoj istoriji Srba predstavlja prekretnicu posle perioda uspona
pod vladarima iz dinastije Nemanjić, a u kolektivnom sećanju srpskog
naroda simbolizuje slobodu, otpor tudjinu, negovanje patriotizma,
nacionalnog identiteta, viteštva i herojstva.Spomenik kosovskim
junacima u Kruševcu, delo vajara Đorđa Jovanovića, otkriven je u
prisustvu kralja Petra Prvog Karađođevića 28. juna 1904. na proslavi
stogodišnjice Prvog srpskog ustanka.

Danas je Ivanjdan









Srpska pravoslavna crkva i vernici danas
slave Ivanjdan, rođenje svetog Jovana, ili Preteče, čije se ime vezuje
za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili pocetak novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta "roždestva"
koje praznuje crkva, pored Božića praznika Rođenja Isusa Hrista i Male
gospojine, praznika Rođenja Presvete Bogorodice, a u narodu se veruje
da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce, od straha, tri puta "ustavi" tog dana.







Kao Preteča je poznat, jer je prvi najavio dolazak Isusa Hrista i
propovedi nove vere. Sveti Jovan Preteča bio je jedan od proroka
jevrejske sekte Nazarećana, a prema hrišćanskoj legendi, krstio je Isusa
Hrista u reci Jordan.


Rođen je šest meseci pre Isusa Hrista pa se u pravoslavnoj crkvi
na Ivanjdan, pored susreta Bogorodice i Jelisavete, majke Jovana
Krstitelja, pominje i potonje rođenje Isusovo. Smatra se da je sveti
Jovan prethodio Gospodu Isusu Hristu - njegovoj propovedi i rođenju.



Prema Jevanđelju po Luki, Bogorodica je posle Blagovesti posetila
svoju blisku rođaku Jelisavetu i saopštila joj da će roditi sina. U
Četvorojevanđelju je zapisano, takođe, da je rođenjem Jovanovim
ispunjeno proročanstvo anđela o daru Božjem Zahariju i Jelisaveti koji
su u dubokoj starosti dobili potomstvo.



Smatra se zaštitnikom kumstva i pobratimstva, a u narodu postoji
običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume "po Bogu i svetome
Jovanu", zbog toga što se Jovan Kristitelj smatra uzorom karakternosti i
poštenja. Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se veruje da se sunce,
kada se tog jutra rađa, igra na nebu.



Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito po
tome, što je imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga
je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na
dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod, a da se ponekad ta ruka
javljala raširena označavajući rodnu i obilnu godinu, a ponekad i
zgrčena najavljujući loš rod i glad.



O Ivanjdanu se pletu venci od ivanjskog cveća u koji se stavlja
beli luk da kuću čuva od groma, a da bi se pokazalo da je priroda, u
razvoju, došla do zenita.



Prema običajima, devojke, kroz taj venac, gledaju rađanje sunca
da bi bile rumene kao ono, dok su se u predvečerje toga dana, u mnogim
slovenskim krajevima po brdima palile ivanjske vatre (kresovi) oko kojih
se igralo i pevalo.

7.јул/24 јун
Рођење Светог Јована Крститеља-Ивањдан
Црква овај празник назива Ивањдан, народ додаје још неколико надимака Биљобер,Метлар, Свитњак, Игритељ и Наруквичар, што показује мноштво обичаја на овај летњи празник.
***Вода, биље и трава на овај дан добијају посебну моћ,зато се купа у потоцима, рекам, језерима.Бере се лековито биље и плету венци који се чувају у кући као лек против болештина.
***Власи и Срби у Тимочкој крајини, одлазе на ливаду чим сване,и заривају главу у росну траву, да би обезбедили добро здравље током целе године.
***Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала посвећен девојкама.

Sveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan - 14. jul 2011.


Rođena braća, rodom
iz Rima. Kršteni su kao deca i vaspitani u hrišćanskom duhu. Imali su
veliku blagodat od Boga da leče ljude i životinje od svake bolesti,
obično polaganjem ruku. Za svoj trud nisu tražili nagrade, samo su
zahtevali od bolesnika da veruje u Gospoda Hrista. Nasledili su veliko
imanje, ali su ga razdelili siromasima. Svetu braću su gonitelji
hrišćana doveli okovane u lance pred cara Karina, koji im naredi da se
odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima.

Али браћа чудесно излечише и
самога цара, те он изјави своју веру у Христа и отпусти их. Завидан
њиховој слави, један лекар, бивши њихов учитељ, под изговором да беру
лековите траве, одвео их је у планину и побио камењем 284. године.
Преподобни Петар Патриције. Свети мученик Потит. Седмица 5. по Духовима. Глас 3.

Danas je praznik Sveti velikomučenik Prokopije.
Rođen je u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke naznaboške. Po očevoj
smrti, majka ga je vaspitavala u duhu idolopoklonstva, pa je u vojničkoj
službi kod Dioklecijana dostigao čin vojvode. Progonio je hrišćane i na
jednom takvom zadatku na putu prema Aleksandriji desio se u noći jak
zemljotres, a vojvodi se javio Gospod i pokazao krst na nebu. Od tog
trenutka, ceo njegov život postao je borba za krst i hrišćanstvo. Kada
je zbog toga dospeo u tamnicu, javio mu se ponovo Gospod i krstio ga
imenom Prokopije. Neznabošci su tada bacili u tamnicu i dvanaest
hrišćanki koje je Prokopije učio veri Hristovoj i tome kako će primiti
mučenički venac. Zato se u činu venčanja spominje i sveti Prokopije. Ove
žene strašno su mučene, a Prokopijeva majka, gledajući njihove muke i
hrabrost, primila je krštenje i svih trinaest žena je pogubljeno. Sveti
Prokopije posečen je 21. jula 303. godine u Kesariji palestinskoj.

- Danas je po pravoslavnom kalendaru praznik Sveti arhanđel Gavrilo.
Smatra se da je praznovanje ovog dana ustanovljeno još u IX veku u
Svetoj Gori, povodom javljanja ovog arhanđela u jednoj ćeliji, gde je
prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno", pa
se ova ćelija i danas tako zove. U vezi sa ovim pominju se i ostala
javljanja arhanđela Gavrila, kao javljanje Mojsiju, kada je ovom
izabraniku Božijem otkrio kako je stvoren svet, a Mojsije je to zapisao u
knjizi Postanja. Javio se i proroku Danilu i objavio mu tajne o budućim
carstvima i dolasku Spasitelja, a potom i svetoj Ani, kojoj je obzanio
da će roditi Devicu Mariju. Mnogo puta se javljao i devici Mariji dok je
boravila u Hramu jerusalimskom. Prvosvešteniku Zahariju objavio je
rođenje sina - svetog Jovana Krstitelja, a svetoj Devi u Nazaretu
saopštio je blagovest o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista. Javio se i
pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ženama mironosicama i,
najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao čoveka, krepio
pred njegovo stradanje.

17.јул/30.јул 2011
*Српска православна црква и њени верници данас прослављају спомен на Свету Великомученицу Марину, у народу познату као Огњену Марију.
Огњена Марија према народном веровању је сестра Светог Илије.

Тропар Огњене Марије

Агница твоја,Исусе, Марина
завет велијем гласом ;
тебе,женише мој,љубљу,
и тебе ишчушчи страдлчествују,
и сраспинајусја и спогребјусја крашченију твојему,
и стажбутебе ради
јако да царствују в тебје,
и умирају за тја
да и живу сробју;
но јако жртву непорочнују прими мја
с љубовију пожершујусја тебје;
твоја молитвами,
ЈАКО МИЛОСТИВ СПАСИ ДУШИ НАШЈА.

SUTRA POČINJE RAMAZAN, MESEC POSTA




31. Juli, 2011.|

Autor: Agencija BETA








BEOGRAD - Sutra počinje Ramazan, najvažniji i najsvetiji mesec islamske
vere. To je deveti mesec muslimanskog (lunarnog) kalendara, u kojem je,
između ostalog, počelo objavljivanje Kurana.

Tokom Ramazana obavezan je post i to se smatra jednim od stubova
islama, a podrazumeva se potpuno uzdržavanje od jela i pića i telesnih
zadovoljstava od zore do zalaska sunca, i to 30 dana.

Propisano je da nisu obavezni da poste bolesni, trudnice i teški
fizički radnici. U vreme posta vernici se moraju uzdržavati i od ružnih
reči i dela u cilju opšteg ljudskog pročišćenja. Po nekim izvorima,
muslimani su u početku poštovali jevrejske običaje u pogledu vremena i
načina posta. Tokom meseca Ramazana život u čitavom islamskom svetu
poprima poseban ritam, ljudi se međusobno više posećuju i zajedno
provode večeri.

Za vreme ramazanske večeri, posle posebne molitve - teravije,
organizuju se posela - svake večeri kod nekog drugog. Ramazanski post se
završava kada se pojavi mlad mesec.

***Срећан почетак поста свим верницима исламске вероисповести,посебно форумашима,да у здрављу истрју у посту.

CRKVENI PRAVOSLAVNI KALENDAR



USPEĆE PRESVETE BOGORODICE - Velika Gospojina




Srpska
pravoslavna crkva danas će proslaviti praznik Uspenja Presvete
Bogorodice, u našem narodu poznat kao Velika Gospojina, jedan od
najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici. Ovaj praznik, kada se
završava i post koji traje 14 dana, uspomena je na smrt Bogorodice i,
prema jevanđelskom predanju, dan kada se ona vaznijela na nebo "i
predala svoj duh u ruke Spasitelja".
Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih
praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta
po julijanskom kalendaru.
Predanje kaže da je Bogorodica živjela 60 godina, prema nekim izvorima
72, da je nadživjela svog sina i kao svjedok mnogih slavnih događanja,
nastavila njegovu misiju.
U trenutku smrti Bogorodice, kako je zapisano, "apostoli počeše pjevati u
slavu Božju..., a sva se soba zasja od čudne svjetlosti i presveta
Djeva predade duh svoj u ruke Spasiteljeve ne osjetivši smrtnoga bola.
Mrtvo tijelo njeno preniješe apostoli na rukama u Jerusalim u
Getsimaniju..., apostol Jovan nosio je maslinovu granu, a svijetao oblak
okruživaše njen odar i povorku".
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara
Mavrikija koji je 15. avgusta (prema Julijanskom kalendaru) pobijedio
Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave taj praznik.
Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom
freskoslikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao
hrišćanske vjere i molitve. Prema pravoslavnom kanonu, Uspenje
Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira. U
srpskom manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića s početka 13. vijeka,
oslikana je jedna od najljepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u
naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno tijelo na odru.
Vrijeme između Velike i Male Gospojine, koja se obilježava 21.
septembra, naziva se međudnevnica, a vjeruje se da je taj period
najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na
izvore koji, prema narodnom vjerovanju, imaju ljekovito dejstvo.

Svima koji slave zelim Sretan Bajram!

Bajram Mubarek Olsun!

Nadam se da cete ga provesti u zdravlju i veselju sa svojim najmilijima:)

Kao i za svaki praznik, nasa ce kuca sutra biti puna...najljepse sto pozeljeti mogu svakome:)

Mir,
zdravlje i srecu, na ovaj dan od srca zelim svim našim forumašima i
njihovim porodicama-ISLAMSKE VEROISPOVJESTI.... BAJRAM SERIF MUBAREK
OLSUN...

Želim
da vaša plemenita duša osjeti svu ljepotu i radost koju nose ovi
mubarek dani te da svojom dobrotom i imanom zaslužiš milost Uzvišenog!
BAJRAM SERIF MUBAREK OLSUN

Bajram Mubarek Olsun svim prijateljima islamske vjere...srecu u kuci,mir u srcu i zdravlje vasim familijama!

Svim clanovima foruma islamske vjeroispovjesti upucujem cestitku za Bajram..

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja



Srpska pravoslavna crkva danas obeležava
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. U pitanju je sećanje na
mučeničko pogubljenje Preteče, a na sam dan 11. septembra (po novom
kalendaru).

Crkva se seća osvećenja hrama nad njegovim moštima u
Sevastiji, koju su podigli car Konstantin i carica Jelena. Na ovaj
praznik se obavezno posti.

Усековање главе Светог Јована Крститеља






11. Септембар 2010 - 9:44






Ирод
Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења
Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована
Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но
Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и
незаконито узе себи засожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа,
који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно
изобличи Ирода. Ирод га баци утамницу. За време једнога пира у свом
двору у Севастији Галилејској играше предгостима Саломија, ћерка
Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен томи гром, обећа играчици
дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства.
Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод
нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.


Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а
Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто
место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24.
фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета,
да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до
ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство
најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше
у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија
погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт светог Јована догодила
се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је
тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар
Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика
Јованових: Јелисеја и Авдије.



Svim forumašima i njihovim porodicama i prijateljima koji slave , Danubius Forum želi srećnu slavu .

- Danas je praznik Vozdviženije časnog i životvornog krsta Hristovog ili
Krstovdan. Praznik je ustanovljen još 326. godine, kada je carica
Jelena, majka cara Konstantina, otišla u Palestinu da se pomoli na
svetim mestima. Tada joj se javila misao o tome da pronađe krst na kojem
je Hrist bio razapet. Bio je to težak zadatak, jer su Jevreji krst, čim
je Isus sa njega bio skinut, sakrili i strogo čuvali tajnu o tome gde
je krst sakriven. Ipak, jedan Jeverejin reče carici gde je krst zakopan -
na mestu gde je podignut hram boginje Venere. Posle dugog kopanja,
naiđoše na tri krsta, Hristov i krstove ona dva razbojnika koji su
zajedno sa Hristom bili razapeti. Pošto nije bilo načina da se otkrije
koji je krst Hristov, jer sva tri krsta behu prilično istrulila, valjalo
je pribeći veri. Upravo tuda su pronosili nekog mrtvaca na ukop, pa
patrijarh Makarije zapovedi nosiocima da stanu, te redom krstovima
dodirivaše mrtvaca, dok kod trećeg krsta mrtvac ne ožive i ustade, te
oni poznaše da je to krst Isusov. Carica smerno klekne i poljubi sveto
drvo, a pošto je mnoštvo naroda koji se beše okupio želelo da vidi časni
krst, patrijarh Makarije izađe na jedno uzvišeno mesto i pokaza ga
narodu. Tada je pronađen i vozdvižen (uzdignut) časni i životvoreći
krst, te je od tog vremena, tj. od 326. godine, ustanovljen praznik
Krstovdan. Na Krstovdan se časni krst kiti bosiljkom, pa se iznosi
nasred crkve i ostavlja narodu da ga celiva. Krstovdan se provodi u
strogom postu. U Bosni se veruje da duša umrlog na Krstovdan i
Bogojavljenje odlazi u raj.

ДАНАС СВЕТА ПЕТКА
Српска православна црква данас прославља празник посвећен Преподобној мати Параскеви - Светој Петки.

	Извор: СРНА

Ова светитељка српског поријекла рођена је у Епивату, између Силинаврије и Цариграда.
Родитељи
Свете Петке, имућни и побожни хришћани, имали су и сина Јевтимија који
се замонашио, а касније постао знаменити епископ мадитски.
Послије смрти родитеља, Петка је, Христа ради, започела подвижнички живот какав је одувијек жељела.
Отишла
је прво у Цариград, а потом до своје старости, живјела у Јорданској
пустињи у посту и молитви, прошавши небројена искушења и патње.
У старости, глас са неба позвао је Свету Петку да се врати у родни крај и она је напустила Јорданску пустињу.
Света
Петка упокојила се у 11. вијеку, двије године по повратку у родни
Епиват. Њене чудотворне мошти временом су преношене у Цариград, Трново,
па опет у Цариград, а одатле у Београд.
Мошти Свете Петке сада
почивају у румунском граду Јашу. У београдској тврђави налази се Црква
Свете Петке гдје постоји вода (агиазма) која чудотворно лијечи све оне
који је узимају са вјером у Бога и љубављу према овој светитељки.

Mitrovdanak hajdučki rastanak, Đurđevdanak hajdučki sastanak.
Hajduci su se poslije uspješne hajdučke godine i hajdukovanja rastajali na Mitrovdan, da bi prezimili zimu kod jataka, a onda su se ponovo sastajali na Đurđevdan i kretali u nove harače.
Mogu samo reći da je tim hajducima bilo gotivno, život pun adrenalina, žena, pića, pečenja, ukratko seks, drags i rokenrol (po Vuku naravno)
Inače, moja krsna slava je Mitrovdan i pripreme su već uveliko krenule.

Pridruzujem se cestitkama!
Danas mi je puna kuca, kao i uvijek, a i moje sunce dolazi na par sati:)
Zapocinje sezona praznika, veselja, ljubavi

Bajram Serif Mubarek Olsun,svim clanovima islamske vjeroispovjesti,uz zelju da ove dane Bajrama provedete u zdravlju i veselju.

Pridružujem se, iskrene čestitke...

PS: vidim svi kopirate "Bajram Serif Mubarek Olsun" ima li prevod, ajde da neko prevede na Srpski, šta to znači??
Hvala.

Danas je Mitrovdan




Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, uspomena na smrt i stradanje velikog borca za hrišćanstvo, biće obeležen danas, kao zapovedni praznik Srpske pravoslavne crkve i krsna slava pravoslavnih vernika.












Na ovaj praznik, u srpskom narodu poznatom kao Mitrovdan,
pominje se pogibija svetitelja koji je život okončao u tamnici 306.
godine gde je zatočen, otkazavši poslušnost progoniteljima hrišćana.



Prema predanju, svetitelj Dimitrije rodjen je i živeo u Solunu, a car Maksimilijan (240-310) ga je postavio za vojvodu, nadajući se njegovoj odanosti u progonu hrišćana.



Car Maksimilijan postavio je svetog Dimitrija za
solunskog vojvodu naročito mu preporučujući da izgoni hrišćane, ali,
umesto toga, svetitelj je propovedao hrišćanstvo u rodnom gradu, zbog
čega je bio izveden pred cara.



Nesudjeni gonitelj hrišćanja javno je pred carem priznao da je primio Hristovu veru, zbog čega je utamničen.



Prema predanju, u zatvorskoj ćeliji ubili su ga vojnici,
zatekavši ga u molitvi. Dželati su ga, kako je zapisano, iz daljine
gadjali kopljima, jer nisu smeli da mu pridju.



Hrišćani su telo krišom sahranili, a na grobu su se,
veli predanje, počela dešavati čuda i isceljenja, pa su odlučili da na
tom mestu podignu crkvu.



Solunski hram je podigao velikodostojnik Leontije, izlečivši se nad moštima svetitelja.



Prema drevnim zapisima, Sveti Dimitrije se iz kivota
javio caru Justinijanu (483-565), sprečivši ga da mu mošti prenese u
Carigrad, pa je tako ostao u Solunu, gde i danas počiva kao zaštitnik
tog grada.



Sveti Dimitrije predstavljen je na freskama
srednjevekovnih manastira u redu svetih ratnika koji su propovedali i
borili se za hrišćansku veru.



Jedna od najlepših predstava Svetog Dimitrija nalazi se
na Kosovu i Metohiji, u manastiru Dečani, čiji su ktitori Stefan
Dečanski (srpski kralj od 1321-1331) i car Dušan (1308-1355).



Svetitelj je oslikan u ratničkoj opremi sa štitom i šlemom, pored Svetog Djordja.



Svetog Dimitrija s velikim poštovanjem, pored Grka i
Srba, slave i Rusi. Njegov kult je počeo da se širi u Rusij u 12. veku, a
godine 1581. izabran je za zaštitnika Sibira.



U Srpskoj crkvi je više od 120 hramova posvećeno svetom Dimitriju, medju kojima je i nedavno sagradjena crkva u Novom Beogradu.



Njegov lik nalazi se od 1388. godine na grbu Sremske Mitrovice gde se, takodje, veoma poštuje ovaj svetitelj.



Crkveni istoričari nisu saglasni oko toga da li život
svetitelja treba vezati za Solun ili Sremsku Mitrovicu, jer je, prema
zapisima iz osmog veka, pogubljen u Sirmijumu, a ostaci su mu preneti u
Solun, nakon što su varvari osvojili Srem.



Postoje mnogobrojna narodna verovanja vezana za
Mitrovdan, medju kojima i da treba biti kod kuće kako cele godine ne bi
noćivali po tudjim kućama.



Poznato je i da su se na Mitrovdan hajduci razilazili i odlazili da prezime kod jataka, da bi se opet sastali na Djurdjevdan.

Srpska
pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas praznik Svetih vrača
Kozme i Damjana, koje mnogobrojne zdravstvene ustanove i lekari slave
kao zaštitnika svoje profesije.



Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za
uzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi", pa su u narodu
poznati kao Sveti Besrebrenici.








Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao
Sveti Vrači, slave se dva puta godišnje - 14. jula kada je umro Kozma i
14. novembra na dan smrti Damjanove.





Ovi svetitelji predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovjekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove.





Jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji.





"Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su
dobrim delima, pa dobiše od Boga dar iscelenja i darovaše zdravlje i
dušama i telima lečeći svaku slabost


i svaku nemoć", zapisao je sveti vladika Nikolaj Velimirović.





Kozma i Damjan su rođena braća, rodom iz Rima. Kršteni su još kao
deca i vaspitani u hrišćanskom duhu. Imali su veliku blagodat od Boga
da leče ljude i životinje od svake bolesti, obično polaganjem ruku.





Za svoj trud nisu tražili nagrade, samo su zahtevali od bolesnika
da veruje u Gospoda Hrista. Nasledili su veliko imanje, ali su ga
razdelili siromasima.





Svetu braću su gonitelji hrišćana doveli okovane u lance pred
cara Karina, koji im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve
idolima. Ali braća čudesno izlečiše i samoga cara, te on izjavi svoju
veru u Hrista i otpusti ih.





Zavidan zbog njihove slave, jedan lekar, bivši njihov učitelj,
pod izgovorom da beru lekovite trave, odveo ih je u planinu i pobio
kamenjem 284. godine.

Danas je praznik Sveti mučenik Stefan Dečanski, kralj srpski - Sveti
Mrata. Stefan Dečanski Nemanjić, sin je kralja Milutina, pod čijom je
vladavinom Srbija osigurala premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle očeve
smrti, u borbi za presto nadvladao je brata Konstantina i rođaka
Vladislava, sina kralja Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru Žiča.
Prethodno je, posle pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i
proteran u Carigrad. Pri oslepljenju, javio mu se sveti Nikola u hramu
na Ovčem polju i obećao da će mu vratiti vid. Proveo je pet godina u
Carigradu kao zatočenik u manstiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom
mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazvao je divljenje i
monaha i celog Carigrada. Kada je prošlo pet godina, sveti Nikola
čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah zatim
podigao hram Visoki Dečani po kojem je i nazvan Dečanski. Pobedio je
1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Romeja (Vizantija)
sklopile vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad potukao je Bugare
kod Velbužda 1330. i osigurao prevlast nad Makedonijom, što je
učvrstilo Srbiju kao najmoćniju silu na Balkanu. Kad je pod uticajem
druge žene nameravao da presto ostavi sinu iz drugog braka, prvorođeni
sin Dušan ga je zbacio i zatvorio u grad Zvečan, gde je zadavljen na
današnji dan 1336. godine. Sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom,
sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i
najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

Noćas usni divan san, s mirom slavi Badnji dan, nek ti radost kroz dom
teče, s mirom slavi Badnje veče, nek ti srećom dom zablista, na rođendan
Boga Hrista
Srećno vam BADNJE VEČE...

Svim forumašima pravoslavne vere Danubius Forum želi prijatno i mirno Badnje Veče u krugu porodice i prijatelja

SRETNO VAM BADNJE VECE I BOZIC DRAGI MOJI PRIJATELJI!