VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

Svim vernicima koji slave BADNJE VECE i docekuju radostni praznik Hristovog Rodjenja Cestitam od srca i zelim im svako dobro i napretka sa hriscanskim pozdravomSRETNO BADNJE VECE i MIR BOZIJI -HRISTOS SE RODI!!!

Nitko drugi se ne javlja da vam svima zahvali na divnim čestitkama,koje cijelog dana od predivnih ljudi s foruma stižu,pa ću s ljubavlju i ganutošću opet ja.
Hvala Vam,svima u ime svih članova foruma Katoličke vjeroispovjesti i u moje osobno na čestitkama i prijateljskom znaku pažnje.



Znači li to da sam ja jedina na forumu koja Božić slavi 25.12. ,ako jesam znate onu narodnu:"jedna ali vrijedna"...:)

Hvala još jednom svima!

S ljubavlju
Vaša Breza

SRETAN BOZIC SVIM VJERNICIMA KATOLICKE VJEROISPOVJESTI !!!!!

Nocas usnijte divan san
s mirom slavite badnji dan
nek vam radost kroz dom tece
s mirom slavite badnje vece
nek vam srecom dom zablista
na rodjendan sina HRISTA
nek vas sreca kroz zivot vodi
SRECAN BOZIC I HRISTO SE RODI[b]

Zahvaljujem i čestitam božić svim vjernicima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru...svako dobro...

Čestitam Božić.

Svim clanovima foruma koji danas slave Bozic iskrene cestitke.

Svim vjernicima koji slave danas Bozic, neka kas provedu u miru i dobrom raspolozenju, svjesni sto ovaj dan znaci...

СРЕЋАН БОЖИЋ

Svim našim forumašima, prijateljima , gostima i njihovim porodicama želimo srećno Badnje veče i Božić .

Nek HRISTOVO sveto drvo podari VAM srecu prvo,pa nek tamjan zamirise da VAM kuca slogom dise,nek VAM sunce srece sija ... LJUBAV,ZDRAVLJE,RADOST,SRECU stavljam sve u jednu vrecu,saljem hitno jer je bitno... Sve zelje i najlepsi san nek VAM donese BADNJI DAN ...

Sretan badnjak i božić svim vjernicima koji ih slave po julijanskom kalendaru...

Danas je Sveti Vasilije Veliki
Srpska, Ruska, Gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora, koje vreme svojih praznika određuju prema Julijanskom kalendaru, danas obeležavaju početak 2011. godine i dva velika hrišćanska praznika - Obrezanje Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog.

Dan Obrezanja Gospoda Isusa Hrista slavi se 1. januara po Julijanskom kalendaru, odnosno 14. januara po Gregorijanskom kalendaru, i jedan je od Gospodnjih praznika kojim je objašnjena suština hrišćanske vere i stradanja Hristovog.



Ovim činom, kako kaže Sveto pismo, Isus Hristos preuzeo je na sebe grehe ljudskog roda, a čin obrezanja se smatra znakom očišćenja od praroditeljskog greha.


Na ovaj dan, u svim hramovima SPC, služe se liturgije Svetog Vasilija Velikog čiji pomen Crkva takođe slavi prvog dana julijanske Nove godine.


Prema istorijskom predanju i predanju crkve, Sveti Vasilije se upokojio 379. godine, u 50. godini. Živeo je u vreme cara Konstantina, koji je 313. Milanskim ediktom ozvaničio slobodu ispovedanja hrišćanske vere.



Vasilijeva služba koju je napisao sam svetitelj služi se, prema kanonu SPC, 10 puta godišnje - 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Velikog časnog posta (osim Cvetne nedelje), na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.


Sačuvana su mnoga bogoslovska i apologetska dela Svetog Vasilija koga SPC slavi i 12. februara (30. januara po Julijanskom kalendaru) - na praznik Sveta tri jerarha.


Julijanski 1. januar u našem narodu je poznat i kao Vasiljevdan, Mali Božić i Srpska nova godina. Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić koji se smatra završetkom božićnih svetkovina.


U nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj spaljivanja ostatka badnjaka, a u mnogim srpskim krajevima mesi se obredni hleb ili Vasilica.


Ovaj praznični dan obeležen je crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru SPC kao "zapovedni" praznik.

Svim članovima koji slave Sv. Vasilija želim srećnu Slavu...Da je još dugo, dugo godina slave u zdravlju,sreći,veselju,miru i blagostanju.

Danas je Krsna slava u domu naše prijateljice Harite;srećna Slava ukućanima i gostima.

EAGLE ::

Danas je Krsna slava u domu naše prijateljice Harite;srećna Slava ukućanima i gostima.

Hvala EAGLE !

18/5 januar 2011

Danas je Krstovdan - Srpska pravoslavna crkva (SPC) i pravoslavni hrišćani danas slave Krstovdan kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.

U srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat je kao Zimski Krstovdan.

Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu, a prema novom kalendaru slave se 18., 19. i 20 . januara.

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

U pravoslavnim hramovima na Krstovdan se služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz osvećenje vode, koji prati praznično bogosluženje.

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, radi zdravlja, čuva u kućama.

Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike bez obzira na koji dan u nedelji "pada".

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

SPC i vernici proslaviće sutra Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propoviedanje hrišćanske vere.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Bogojavljenje, jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, koji se praznuje u spomen na krštenje Gospoda Isusa Hristosa u reci Jordan.

Po povratku iz Misira, Hristos je boravio u Galileji, u Nazaretu, gde je kao drvodelja živeo uz majku, Presvetu Bogorodicu, i njenog muža Josifa. Kada je navršio 30 godina, Hristos je počeo svoje propovedi. U to vreme, sveti Jovan Preteča i Krstitelj, kao što mu je Bog rekao, krštavao je ljude i pripremao ih za dolazak Spasitelja. Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan, kako bi ga krstio Sveti Jovan. Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim". Isus mu na to odgovori: "Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu".
Posle tih reči, Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: "Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji". Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti - otac je govorio sa neba, sin se krstio u Jordanu, a duh sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristosovu glavu. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hristosa u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje. Takođe, crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristosove crkve i duša se čisti od svakog greha.
Za današnji praznik vezani su mnogi narodni običaji. Veruje se da se u ponoć nebesa otvaraju i da se tada izrečena želja može ostvariti. Bogojavljenjem se završava celina božićnog svetkovanja. Slično mirbožanju, koje traje od Roždestva Hristosovog do Bogojavljenja, kada se ljudi pozdravljaju vekovnim i neprolaznim pozdravom "Mir božji, Hristos se rodi!", a odgovara se "Vaistinu se rodi!", danas je tradicionalni pozdrav "Bog se javi" , a odgovara se "Vaistinu se javi".
Praznik Bogojavljenje u narodu slovi i kao Vodica ili Vodokršće. Ta imena praznika potiču od bogojavljenske vodice koja se u crkvi osveštava i deli narodu, jer se veruje da ima čudotvornu moć. Na Krstovdan, koji je juče obeležen, kao i na sam praznik Bogojavljenje, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama.
Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela. Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se "otvorile kao nebo na Bogojavljenje" pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti, ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena, osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

Takođe, nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od Bogojavljenja.

Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu "nekršteni"

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Bogojavljenje, jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, koji se praznuje u spomen na krštenje Gospoda Isusa Hristosa u reci Jordan.

Po povratku iz Misira, Hristos je boravio u Galileji, u Nazaretu, gde je kao drvodelja živeo uz majku, Presvetu Bogorodicu, i njenog muža Josifa. Kada je navršio 30 godina, Hristos je počeo svoje propovedi. U to vreme, sveti Jovan Preteča i Krstitelj, kao što mu je Bog rekao, krštavao je ljude i pripremao ih za dolazak Spasitelja. Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan, kako bi ga krstio Sveti Jovan. Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim". Isus mu na to odgovori: "Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu".
Posle tih reči, Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: "Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji". Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti - otac je govorio sa neba, sin se krstio u Jordanu, a duh sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristosovu glavu. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hristosa u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje. Takođe, crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristosove crkve i duša se čisti od svakog greha.
Za današnji praznik vezani su mnogi narodni običaji. Veruje se da se u ponoć nebesa otvaraju i da se tada izrečena želja može ostvariti. Bogojavljenjem se završava celina božićnog svetkovanja. Slično mirbožanju, koje traje od Roždestva Hristosovog do Bogojavljenja, kada se ljudi pozdravljaju vekovnim i neprolaznim pozdravom "Mir božji, Hristos se rodi!", a odgovara se "Vaistinu se rodi!", danas je tradicionalni pozdrav "Bog se javi" , a odgovara se "Vaistinu se javi".
Praznik Bogojavljenje u narodu slovi i kao Vodica ili Vodokršće. Ta imena praznika potiču od bogojavljenske vodice koja se u crkvi osveštava i deli narodu, jer se veruje da ima čudotvornu moć. Na Krstovdan, koji je juče obeležen, kao i na sam praznik Bogojavljenje, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama.
Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela. Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se "otvorile kao nebo na Bogojavljenje" pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti, ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena, osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

Takođe, nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od Bogojavljenja.

Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu "nekršteni".

[/UR

[URL=https://2img.net/r/ihimizer/i/bogojavljenje5.jpg/]

Свети Сава


Најмлађи син Стефана Немање , великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1169. године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима. Кад му је било 15 година, отац му одели један крај у својој држави, где би се учио управљању; а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали и да га жене, мада је он већ почео мислити како да се одвоји од света и оде у манастир, да се посвети Богу.

Једном, кад су га родитељи позвали у двор, вероватно ради женидбе, дођу и неки калуђери из Свете Горе, а међу њима је био и један Рус. Растко се упозна с њим, распита се како се живи у Светој Гори, па кад је сазнао да је тамо управо онако како је он желео, договоре се да заједно иду у Свету Гору. Растко замоли родитеље да га пусте у лов на јелене, па док је био у лову у планини, искраде се од друштва, и са духовником Светогорцем и неколико верних слугу оде у Атон.

Изгубљеног Растка нигде нису могли наћи, те се коначно забринути родитељи досете да је могао одбећи са оним Светогорцем. Зато Немања отпреми једног војводу са неколико војника у Свету Гору да му врате сина, а у двору је за то време владала велика туга и жалост. Војвода похита што брже може и преко Солуна дође у Свету Гору. Ту се стане распитивати за Растка и дозна да је он у манастиру светог Пантелејмона. Војвода пронађе Растка и рече му да ће га вратити оцу милом или силом, макар и везаног. Растко се учини као да се покорава војводиној наредби и задржа војводу до сутра, па да се онда сви врате.

Увече Растко замоли игумана да за војводу и пратњу припреми добру вечеру, а после вечере одоше у цркву на бдење. Богослужење је било дуго, војвода и пратиоци уморни од пута и мало припити од вина, те задремаше у цркви. Растко се лагано искраде са једним духовником, оде на високу манастирску кулу, где га тај духовник постриже и обуче у калуђерско одело.

Кад се бдење заврши и Срби виде да нема Растка, опасно се наљуте на игумана и калуђере и ко зна шта би био да Растко са куле не викну на војводу да се остави кавге, јер је он ту и сутра ће се видети. Срби се смире и поставе стражу око куле.
Сутрадан зовне Растко војводу и пратњу и покаже им се са куле у калуђерском оделу. Кад га видеше закалуђерена, војвода и нејгова пратња бризну у плач. Но Растко их утеши, рекавши им да је то воља Божја и спусти им са куле своје световно одело и одстрижене власи да однесу родитељима и увере их да је он већ духовник, а уз то им преда и својеручно писмо за родитеље. Војвода се са пратњом врати у Србију.
Није дуго прошло, а по Светој Гори се рашчује да је син српског владара дошао да живи међу испосницима, а свако је желео да га види.

Растко је ступањем у монашки ред добио име Сава. Протат свих светогорских монаха, сазнавши ко је и чији је Сава, премести га у највећи манастир Ватопед, где је Сава произведен у јеромонаха.
Родитељи пак Савини, дознавши шта је њихов син урадио, дуго су га жалили и у знак жалости црно одело носили, али су се на крају помирили с тиме, верујући да је то Божја воља. Немања се почне дописивати са сином и с времена на време му је слао много новаца, да не би ни у чему оскудевао. Сава је све те новце делио манастирима и пустињацима. Једном замоли свог игумана да обиђе све манастире и пустињаке по Светој Гори, и кад доби дозволу, обиђе их све, идући бос. Када се
вратио у манастир Сава рече игуману да жели и он да испашта у самоћи као што испаштају испосници, али му игуман не дозволи. Ипак, Сава се хранио само сувим хлебом и водом, а врло ретко је кушао по мало вина и зејтина. Сваку ноћ, до неко доба, молио се Богу и метанисао, а уочи недеље, проводио је на молитви док не огреје сунце. Ишао је лако одевен и бос и зими и лети, а од таквог ходања кожа на табанима му је тако одебљала да је могао ићи по најоштријем камењу. Сава је постао углед свим калуђерима и испосницима светогорским.
После неколико година и Савин отац, Стефан Немања, се закалуђери у Студеници и дође своме сину у Свету Гору.

До тада у Светој Гори није било српског манастира. Стефан Немања, који је у монаштву добио име Симеон, пропутује са својим сином сву Свету Гору, делећи милостињу манастирима и испосницима, и том приликом нађе једно згодно место где је био један порушени манстир и измоли од грчког цара одобрење да може манастир основати. Цар им поклони земљу и изда хрисовуљу којом њихову задужбину оглашава као манастир првог реда - царску задужбину - у наслеђе њиховим потомцима, и још им придода и један свој манастир, Зиг. Тако Сава са својим оцем, а уз помоћ тадашњег српског жупана Стевана Првовенчаног , подиже Хиландар, огради га тврдим градом и у граду подиже кулу као царски дом и многе ћелије. Ту се Сава и Симеон настанише, живеше и Богу молише. Није прошло много времена, а Хиландару беше природато четрнаест манастира и толико земље да је две стотине калуђера могло у њему живети. Но, Симеон је у Хиландару живео само осам месеци, па умро.

У Хиландару је Сава прикупио много побожних и у богословској науци учених људи, да се брину о духовној настави, те ускоро Хиландар постаде као нека духовна академија за све оне који су желели добити више богословско образовање. Ту је Сава саставио правила по којима се имају владати калуђери и та су правила позната под именом Типик светог Саве. У Светој Гори написао је Сава и житије свога оца, преподобног Симеона.

У то време у Србији се десише озбиљни догађаји. Вукан је устао на свога брата Стевана Првовенчаног, отео му престо, а земља је због рата и пустошења опустела, те завладала велика глад. Стеван посла писмо Сави у Свету Гору, и замоли га да похита и дође у Србију, и донесе тело очево, не били над мртвим очевим телом измирио браћу. Сава пожури те крене у Србију и понесе очево тело, које је потом сахрањено у Студеници. Сави пође за руком да измири браћу, и Стеван у знак измирења, почне зидати цркву Жичу. За то време Сава је већ био постао архимандрит.
Сава је мислио да се одмах врати у Свету Гору, али га догађаји задржаше, те се прилично задржа у Србији. У то време, нападе на српске земље бугарски властелин Стрез и Сава оде нападачу да га наговори да одустане од рата. Стрез није хтео ни да чује те му Сава напослетку рече: "И ми имамо коња и јунака, а Бог ће видети ко је крив: ми или ти". Те ноћи Стрез напрасно умре, и у обе војске, и српској и бугарској, веровало се да га је Сава уклео.

За време свог боравка у Србији Сава је настојао да се подижу цркве, уређивао је службу у црквама, по угледу на службе у Светој Гори, уводио је лепе обичаје, а штетне искорењивао.
После тога Сава се врати у Свету Гору, а одатле оде у Никеју грчком цару Тодору Ласкару и патријарху Манојлу, јер су у то време Латини (крсташи) били заузели Цариград и у њему владали. Сава им објасни да је Србима тешко да долазе чак у Никеју ради постављања епископа, већ их замоли да они за Србију поставе архиепископа, а да убудуће сами српски епископи бирају архиепископа. Цар и патријарх прихвате овај Савин предлог, али с тим да њега произведу за
архиепископа. Сава се у почетку опирао, али на крају пристаде, јер је то била згодна прилика, и тако је Сава успео да српска црква постане аутокефална, тј. независна. Било је то 1219. године.
При повратку у Србију, Сава, сада као архиепископ, сврати опет у Свету Гору, још једном обиђе све манастире, у сваком служећи, и производећи достојна лица за свештенике и ђаконе. Растајући се са тугом од своје омиљене Свете Горе, он са собом поведе неколико својих најбољих ученика, да их посвети за епископе.

Дошавши у Србију, Сава, у договору са Стеваном и властелом, раздели Србију на дванаест епархија и установи епископске столице, а за архиепископију одреди Жичу. У свим овим епархијама постави епископе, за протопопијате протопопе; препише свима законске књиге и упути их како да заводе ред. У овим црквеним реформама, Сава је забранио приношење крвних жртава у цркви и светковине пред црквом, те свечаре упутио у домове, створивши тако основу за прослављање Крсног имена или Крсне славе, како је то у уводу описано. Кад је увео ред, Сава уочи Спасовдана , 1220. године, сазове сабор код Жиче, па тад троноше Жичу и свог брата, дотле великог жупана Стевана, миропомаже и венча краљевском круном. Тако Стеван поста први краљ српски.

После свега овога, крене Сава у "канонску визитацију" по целој држави и свуда је учио, упућивао и јеретике (богумиле) обраћао у православље. После неког времена, крене на Србију угарски краљ Андрија, са великом војском. Сава оде к њему да га одговори од рата, а краљ му рече: "Кад си светитељ, учини какво чудо, па ћу ти поверовати и послушати". Сава се помоли Богу, те усред најжешће летње врућине паде крупан град, од којег и угарска војска настрада; и краљ видевши то чудо, врати се натраг.

Пред смрт свога брата Стевана, Сава је и њега замонашио и дао му монашко име Симон , а пошто је Стевановог сина Радослава поставио за краља, пожеле да испуни соју давнашњу жељу. Зато се укрца на лађу и отплови у Палестину, где је походио сва света места. У повратку свратио је у Свету Гору, па се врати у Србију. После шест година подиже се буна против краља Радослава. Сава окруни краљевском круном брата му Владислава, а Радослава закалуђери у Студеници, наденувши му име Јован Монах.

Осетивши да му се час смртни приближује, он одреди које ће се ствари, мошти и дарови, које је са собом из светих места носио, однети у Студеницу, које у Жичу, а које остати у Жичи, па једне ноћи мирно и тихо у својој 67. години испусти своју светитељску душу. Сахранише га у Трнову у цркви 40 мученика.

Свети Сава је умро 12. јануара, и у црквеним књигама тога дана се бележи и спомиње, али се спомен његов чини 14. јануара по старом календару - 27. јануара по новом.

Svim članovima koji slave Sv.Savu najiskrenije čestitke i da dugo,dugo godina slave u zdravlju,sreći,miru,blagostanju...

ХИМНА СВЕТОМ САВИ


Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и сколе
Светитељској глави.
Тамо венци, тамо слава,
Где нас српски пастир Сава.

Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело српство слави славу
Свог свеца Светог Саву.

Појте му Срби,
Песму и утројте!

С неба саље благослов
Свети отац Сава.
Са свих страна сви Срби,
С мора и Дунава,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте:

Саву српску славу,
Пред престолом
Творца!

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да зивимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,

Поцуј глас свог рода,
Српскога народа!

Пет векова Србин је
у ропству цамио,
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.

Појте му Срби,
Песму и утројте!

.. nadovezujem se na prethodni post.. :eee:

Odreko se bogatstva i ovozemaljskog sjaja i raja zbog ljubavi prema Bogu.
Nije zalio za krunom, rasnim konjima,lepotama,darovima...
Nije ni oka video devojackog, osim haljetka monaskih, celije ledene,puteva misionarskih.
Umro je skromno, kao sto je i ziveo!Zaduzio coveka i ne samo SRPSTVO da mu se divi?!
Ostavio mladima blaga veca od najvecih;Ljubav prema Bogu i bliznjima.
Bliznji ga danas, na dan njegove smrti slave na mnogo nacinna.
U strajku,po domovima,s himnom i darovima.Samo oni retki,koji poznaju vrednosti,slave ga na pravi nacin.Dostojanstveno i onako kako zasluzuje.Postovanjem zbog odricanja, zarad najvece slave koja ga je obasjala i ime njegovo u sveca vekovima ovencala.

Časne Verige apostola Petra proslavljaju se 16. januara po starom julijanskom kalendaru (29. januara po novom gregorijanskom kalendaru).



Odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubi Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu. Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče: „Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“. Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti.


Narodna verovanja

Po narodnom verovanju od Verižnica („Časnih Veriga“) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagrejava zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.

Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, u nekim selima zbog stoke, a stočari ih praznuju zbog stoke.

Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.




Svima koji danas slave , Danubius forum želi Srećnu Slavu .

I Bosanka se pridružuje čestitkama...Srećna Slava svim ljudima koji danas slave.

U zdravlju slava i preslava .

О том преславном избављењу Петровом од окова и тамнице рашчу се по целом Јерусалиму. Тада неки хришћани кришом узеше те вериге, и чуваху их код себе, као да пред очима имају самог врховног апостола Петра, који по изласку из тамнице одмах отиде у друге крајеве проповедајући реч Божју, и већ се не појављиваше у Јерусалиму. А те вериге добише целебну силу од апостолског тела, које беше чврсто везано њима. И као што Павлове чалме и убрушчићи, зато што беху натопљени његовим знојем, тако и Петрове вериге, зато што беху припијене уз тело његово, исцељиваху од болести и изгоњаху зле духове (Д.А. 19, 12).
Ове чесне вериге верни побожно поштоваху, и клањаху им се, и брижљиво чуваху, предавајући их наслеђем из нараштаја у нараштај. Јер их родитељи предаваху деци својој, а деца их опет својим наследницима повераваху, казујући један другоме којег су сужња те вериге и чијим се телом осветише. Таквим предавањем путем наслеђа доспеше вериге до руку пресветог Јувеналијапатријарха Јерусалимског. А када благочестива царица Евдокија, супруга цара Теодосија Млађег, дође у Јерусалим, и ту подиже многе цркве, и света места украси о царском трошку, тада јој патријарх Јувеналије, видећи њену велику побожност и богољубље, пред њен повратак у Цариград, подари многе свете ствари, а међу њима и ове чесне и чудотворне вериге светог апостола Петра. Царица их однесе у Цариград. И једне свете вериге даде у храм светог апостола Петра, у великој цркви Свете Софије, а друге посла у Рим својој кћери Евдоксији, која беше удата за западног римског цара Валентијана Трећег. Она, побожна као и њена мајка, с љубављу прими овај скупоцени дар, подиже на гори Ексквилиској цркву у име светог апостола Петра, и у њој, положи оне вериге. Нађоше се у Риму и друге вериге светога Петра, којима га Неронмучитељ беше везао. И те вериге бише положене са оним донесеним из Цариграда. Шеснаести дан месеца јануара би одређен за празник поклоњења тим чесним веригама у част и спомен светог апостола Петра, a y славу Христа Бога нашег.

22.март/9.март 2011

СПЦ и њени верници данас прослављају четрдесет мученика севастијанских, који су пострадали за Христову веру 320.године.
Сви ови мученици били су младићи, па је наш народ тај дан узео као празник на који млади супружници /младенци/ у свом дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на почетку њиховог брака и живота у брачној заједници.




*Један од српских обочаја јесте и прављење колача који се зову младенчићи.

URL=https://2img.net/r/ihimizer/i/mladencici500x300.jpg/][/URL]

*Младенци увек падају у Часни пост и зато свака гозба која се спрема овог дана мора бити посна.

Svim parovima koji slave mladence ,želimo da ih provedu u ljubavi i dobrom raspoloženju .

Danas je Dan svetih 40 velikomučenika u Sevastiji, poznat kao Mladenci.
Taj dan Pravoslavna crkva praznuje u spomen na 40 rimskih vojnika
mladenaca koji su položili život za Isusa Hrista. U vreme kad je
početkom IV veka istočnim delom Rimskog carstva vladao car Valerije
Likinije (Valerius Licinius), koji je svim silama gušio hrišćanstvo, u
maloazijskom gradu Sevastiji lokalni komandant Agrikola (Agricola)
pokušao je da odvrati od hrišćanstva 40 vojnika, ali nije uspeo, pa je o
tome obavestio višu komandu. Ona je poslala izaslanika Lisija (Lisius),
koji je naredio da vojnike bace u jezero koje se ledilo od hladnoće, a
kad ih ni to nije odvratilo od Hrista, javno ih je spalio na lomači.
Kasnije je taj dan postao slava mladih bračnih parova.

Danubius ::

Svim parovima koji slave mladence ,želimo da ih provedu u ljubavi i dobrom raspoloženju .

Hvalaaaaaa!!! :eee:

Ovo su zvanicno nasi prvi "mladenci".. jer za prve nismo bili vencani, pa se ne racuna!
Muzic me izveo na romant'Cnu veceru! :zlz:
( u prevodu.. mnogo dobar praznik- nemoras da kuvas, ej bre!)

HRIŠĆANI I OVE GODINE ZAJEDNO SLAVE USKRS

Ponedeljak, 4. April, 2011.| Autor: Agencija TANJUG

BEOGRAD - Hrišćani celog sveta će ove, kao i prošle godine, slaviti praznik Vaskrsenja Hristovog istog datuma, 24. aprila. Time će automatski istog datuma slaviti i nekoliko drugih velikih praznika, pošto njihov datum zavisi od Uskrsa - Cveti, nedelju dana ranije, Spasovdan 40 dana po Uskrsu i Duhove 50 dana po Uskrsu.



Kako je navela Verska informativna agencija (VIA), sledeće zajedničko praznovanje biće već 2014. godine, potom 2017, pa tek 2025. i 2028.

Iduće, 2012. godine, pravoslavni i katolički Uskrs razdvajaće samo nedelju dana, a 2013. godine čak 36 dana.

U pravoslavlju Uskrs, pored drugih elemenata izračunavanja, ne sme nikada da bude u isti dan sa jevrejskim praznikom Pesahom, niti pre njega. Ove godine Pesah pada 26. aprila.

Na Zapadu se na ovo već mnogo vekova ne obraća više pažnja, tako da Uskrs može biti i pre jevrejskog praznika, što ove godine nije slučaj. Inicijative da se datum ujednači do sada nisu uspele.

Petrovski post počeće 20. juna, a njegov poslednji dan će biti 11. jula.

Velikogospojinski post je nepromenljivog trajanja, od 14. do 27. avgusta, a božićni od 28. novembra do 6. januara 2012.

Razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara do 2100. godine ostaje 13 dana, a od tada će biti 14 dana, tako da će Božić biti ne 7. već 8. januara.

U pravoslavnom srpskom kalendaru sedmog dana aprila padaju Blagovesti, Bogorodičin praznik.

U subotu, 16. aprila je Lazareva subota, vaskrsenje sv. Lazara, prijatelja Hristovog, a sutradan, u nedelju, Cveti. Na Vrbicu je dozvoljeno jesti ikru od ribe, a na Cveti ribu i vino.

Od 18. do 23. aprila je Velika nedelja, dani posvećeni Hristovom stradanju. U hramovima su tada duga i potresna bogosluženja.

Pojedini rodovi slave Blagovesti kao krsnu slavu, a neki su svečari sutradan, na sabor sv. Arhangela Gavrila. Lazareva subota se, takođe, slavi kao krsna slava.

U našem narodu se veruje da, ako je ovaj mesec lep, sledeći će biti ružan. Potrebna je kiša i vlaga, koja donosi berićet. Ako je april suv, biće kiša u junu. Ne valjaju vedre noći ovog meseca. Ovaj mesec je „opasan", kako se veruje, za teške bolesnike.

To je tako lepo,pogotovo kad se u kući slavi obostrano! :proleće :

Srpska pravoslavna crkva slavi Blagovesti


07. april 2011. 09:39 (Izvor Tanjug)

ImageSrpska pravoslavna crkva obeležava danas Blagovesti, praznik sećanja na susret Device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je, prema jevanđeljima, saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda. Blagovesti, koje spadaju u Bogorodičine praznike, praznuju se od prvih dana hrišćanske propovedi, jer se smatra da je ovom vešću arhangela Gavrila obistinjeno proročanstvo strarozavetnog proroka Danila i da je vešću anđela blagovesnika počela hrišćanska istorija spasenja. Praznik Blagovesti i bezgrešnog začeća Device Marije slavi se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. Blagovesti, kao i Božić i Vaskrs, spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.

Vernici i Srpska pravoslavna crkva sutra , 16.04 . slave Lazarevu subotu ili Vrbicu, pripremajući se, u poslednjoj sedmici posta, za najveći hrišćanski praznik - Uskrs



Lazareva subota se u hrišćanstvu slavi jer se smatra da je na taj dan Isus vaskrsao Lazara iz groba i zato Crkva taj praznik računa kao najveće čudo koje je Hrist učinio. Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji kod pravoslavnih vernika pada nedelju dana pred Uskrs. Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Hristov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici. Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu. Na taj praznik se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Ovim cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem. S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.Cveti se slave u nedelju pred Uskrs, šeste nedelje velikog posta i tako se obeležava ulazak Hristov u Jerusalim. Smatra se da je Hristos krenuo iz sela Vitanije i da je došavši pred Jerusalim zastao. Narod je čuo da dolazi Spasitelj koji je vaskrsao Lazara i mnogi su izašli da ga dočekaju sa palminim grančicama. U hrišćanskim knjigama opisano je da je na Cveti Hristos na magarcu ujahao u Jerusalim. Veruje se da je imao isceliteljsku moć i da je mnogim ljudima izlečio bolesti i rane

Sutrasnji Cveti,donose zelju za cvetanjem pred Uskrsnuce svega zivog.
Zasadicu svoje tri omiljene saksijske biljcice;lepog Jovu, Devojacko srce i narandjastu Karaviju.
Neka nam krene,neka cveta......

I ja ću sutra posaditi kadificu,prkos i lepu katu,jer su Cveti. Pa nek nam cveta u životu ... zdravlje,ljubav,sreća i radost...sve to predhodi vaskrsu!

Danas su Cveti

Danas su Cveti, praznik kojim Srpska pravoslavna crkva obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim



Sve hrišćanske crkve koje ove godine 24. aprila istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja Hristovog obeležiće danas Cvetnu nedelju, uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja.



Praznične službe u slavu Spasitelja, koji je, prema predanju, svesno išao u susret stradanjima, biće služene u svim hrišćanskim hramovima, a sedmica koja sledi i prethodi prazniku Vaskresnja je nedelje stradanja u pravoslavlju, Strasna ili Stradalna nedelja.



Sa nedeljom stradanja ističu i poslednji dani uskršnjeg posta koji je u pravoslavlju nešto duži i strožiji.



Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.



Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao "Osana (slava) sinu Davidovu".



Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i carskim - "Evo Car tvoj ide tebi krotak".

Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.



U Srbiji su Cveti i narodni praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. vojvoda Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je u Takovu narod u borbu protiv turske vlasti.

I ove godine svi hriscani slave zajedno Uskrs.
U Norveskoj je skolski prolecni raspust vec poceo od ponedeljka i trajace do srede nakon Uskrsa. Danas je skraceno radno vreme, posto se praznuju Veliki cetvrtak i petak, pa ce sve raditi u subotu normalno, a onda su prvi i drugi dan Uskrsa neradni...
Zanimljivo je ovde kako oni proslavljaju ovaj praznik. Ima tu malo mesavine religije i starih obicaja, uostalom kao i za Bozic..
Naime, ako je za Bozic karakteristicna crvena boja, za Uskrs je to zuta...
Sve je zuto, kao simbol sunca, pilica- zivot, novi zivot- Vaskrsnuce...
U kucama je vec pocelo, kao vesnik i proleca a i ovog praznika da se kupuje narcis ( uskrsnji ljiljani), naravno, iskljucivo zute boje, a sada su vec, stoljnjaci zuti, zavese zute, pilici u svim pozama i na razlicitim mestima u kuci, u svim nijansama zute boje i sl...
Elem, sto se tica farbanja jaja, ovde je to tek kao dolazeca moda..Inace oni kupe jedno veliko uskrsnje jaje, koje je u stvari korpica, otvore ga, i u njega smeste mala cokoladna jaja. Joj, decje radosti!
Nravno, kao i svugde, obicaj je svecana trpeza za prvi dan Uskrsa, i nezaobilazna jagnjetina...

Danas je Veliki Četvrtak


Ovaj praznik, koji se obeležava kao Veliki Četvrtak, jedan je od
najznačajnijih događaja u toku Velike ili Stradalne nedelje, u kojoj,
prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i
njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.

Patrijarh Irinej služiće u osam sati liturgiju Svetog Vasilija Velikog u
Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila, a u 17 sati predvodiće i treće
Bdenije sa čitanjem dvanaest strasnih Jevanđelja u Crkvi svetog
Aleksandra Nevskog.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služiće u 10 sati jutarnju misu, a
zatim će u 18 sati predvoditi Svetu misu Večere Gospodnje u Katedralnoj
crkvi Blažene Đevice Marije.

Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio
hleb i podelivši ga apostolima rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas
lomi radi oproštenja grehova".

Zatim je uzeo čašu vina i rekao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja
Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja
greha".

Ove reči Hristove ponavljaju se do danas na liturgijama pre pričešća, a veruje se da je dobro tog dana primiti pričešće.

Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih
apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući
pravoslavni kanon, "postili na vodi", makar pet poslednjih dana.

Veliki ili Časni post traje sedam sedmica, a oni koji se pridržavaju
pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu
posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom
Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas
ljudskog roda.

U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija
Velikog, koja se služi 10 puta godišnje, na sve velike pravoslavne
praznike, a uveče se čitaju dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom,
dok narod u crkvi kleči.

На први дан бесквасних хлебова, за време вечере у кући Светог Јована Богослова, настаде међу ученицима расправа ко је од њих већи. Тада Исус устаде, опаса се убрусом, узе умиваоник и поче да пере ноге својим ученицима. Када им опра ноге рече: “Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге.” (Јн. 13, 14). Потом Исус рече да ће Га један од апостола издати. “И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијива за многе ради отпуштења гријехова”

Danas je Veliki petak, dan svehrišćanske žalosti
Tanjug | 22. 04. 2011. - 07:35h |

BEOGRAD - Hrišćanske crkve koje ove godine istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji stradanja, obeležiće danas Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos.

Patrijarh srpski Irinej služiće jutarnju službu u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila, a predvodiće iznošenje plaštanice pred oltar u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog i Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila gde će predvoditi statiju i litiju.


Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodiće kružni put u dvorištu Katedrale Blažene Device Marije.


Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.


Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.


Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.


Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koje sve hrišćanske crkve ove godine obeležavaju u nedelju, 24. aprila.


U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane Stradanja.


Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car Judejski, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.


Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.


"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas", zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.


Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.


U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.
U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.


Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

Hrišćanske crkve, koje ove godine
istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji
stradanja, obeležiće danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist umro,
razapet na Golgoti. Ovo je dan velike hrišćanske žalosti i strogog
posta.






U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u
kući i u polju. U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak
farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi
Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.



Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta a oni koji
poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte
ne jedu i ne piju do zalaska sunca.


Večernjim bogosluženjima u crkvama se obeležava vreme smrti i
skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred
oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.


Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala,
obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.



Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini
dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od
ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.


Ovo je dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet.



Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car
Judejski, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog
hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su
popucala.


Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.


"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj
glas", zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom
objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.


Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i
vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i
smrti nema vaskrsenja.

Након што га је Јуда издао и што су га током ноћи ухватили, јеврејски првосвештеници и народне старешине предадоше Исуса Понтију Пилату, која опра руке и, док је светина викала: „Распрни га, распни“ (Јн. 19, 6), даде да га ишибају и разапну.
Онда му обукоше пурпурни огртач, ставише на главу трнов венац и попљуваше. Изнео је свој крст на Голготу, где су га на њега разапели, заједно са два разбојника. „А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра и матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина“ (Јн. 19, 25), а од ученика само Јован Богослов.
У 3 сата поподне Исус испусти дух свој, а Сунце се помрачи, земља затресе и храмовна завеса исцепа. Тело му узе Јосиф из Ариматеје и положи у гроб.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). Рече им Пилат: "Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.

Danas je Pobusani ponedeljak


















Pravoslavni vernici danas
obeležavaju Pobusani ponedeljak, prvi dan posle Vaskrsa kada se
molitveno pominju preminuli i izlazi na groblja.






U narodu je taj dan poznat i kao
Vaskrs za mrtve, a običaj je da se uređuju grobovi, zasađuju buseni
cveća i trave pa otuda i naziv za ovaj praznik kada se sa pokojnim
pretcima deli Vaskršnja radost.

U pravoslavlju je to prvi dan posle
Svetle nedelje, tokom koje nije bilo pomena ili parastosa, kada se
ponovo pominju mrtvi, "pobusavaju" grobovi.

Običaj je da se jaja stavljaju na
grobove uz praznični pozdrav: "Hristos voskrese", a u nekim krajevima u
Srbiji organizuju se i litije za umrle i poštuju običaji kao i na
zadušnice.

Običaj obeležavanja Pobusanog ponedeljka verovatno je kod Srba preuzet od Rusa, kod kojih se zove Radonjica.

Vuk Stefanović Karadžić u svojim
zapisima ovaj dan pominje pod nazivom ružičalo, koji se i dalje koristi u
nekim krajevima Srbije.