Čitaj, oseti, uživaj i upamti.....

U mojoj sobi noću se odmaraju leptiri.
Ne razumijem zašto to čine, kada počinje
Taj zastrašujući obred, ona veli da to rade
Jer im je prazno, zbog rupa u duši.
I još kaže, kuću dok nađu trebaju godine,
I da je samoća sebičan pad u sebe prema
Podnošljivosti neke druge vrste. Pitam
Koje, ona zna, ali ne želi razgovarati o tome.

---

---

Ervin Jahic

---

---

[You must be registered and logged in to see this image.]

I cujem kako kisa pada
Pustim ulicama grada
Ja nikada necu videti dan
A secam se bio je mart
Za mnoge od vas sasvim obican
Ali u mome srcu ostao je trag
Jer moje oci navikle na mrak
Citavu vecnost dugacak
Tada su opet videle dan

Secam se krvavih lica
Ali i ljudi slobodnih k'o ptica
Tada sam prvi put video dan
Secam se razbijenih glava
Ali za nih vecna je slava
Tada sam prvi put video dan
Ali ubrzo je ta zlobna noc
Prekrila citav moj grad
Tenkovi su opet doneli mrak

A secam se bio je mart
Za mnoge od vas sasvim obican
Ali u mome srcu ostao je trag
Hladno mi je u rovu sam sam
O svemu tome sada razmisljam
Ispred mene je pust razrusen grad
I crne mi misli evo dolaze
Vidim kako me mrtvog odnose
Ja nikada necu videti dan

Ziv se sigurno necu predati
Poslednji u cevi cu sacuvati
Kao i pismo u kome ce pisati
Smrt je samo tren jer metak je brz
I ne boli koliko me vredja
Sto im ipak necu videti ledja

Kazes mi da sam luda mala
bez stida i srama ,
zar ne vidis nista osim toga ,
u meni ima mnogo toga ...
I nije me sram
da jos volim te ja ...
I ako ko pelin pece ,
jos pamtim nase zadnje vece ,
slike sevaju ko munja udara groma,
dok kapi kise liju niz obraze moje....
Prica zivota koja kroz tisinu pise,
stranice koje ne blede
zaborav cekam....
jer pre volio si me a lomis me jos
i nije me sram .....
Nek prica zivota moja bude tuzna ,
nek stoji jos na toj poslednjoj stanici ,
ne zelim biti prosjak,
da za ljubav molim ...
I nije me sram sto sebicna nisam
sto naivna u svemu poput meseca za par sati zablista
sto svoju ljubav makar sa setom i tugom nosim,
jer da nije tako to vise ne bi bila ja ...
- panonski galeb -

---

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bila je noc i strašna gužva oko mene
I kroz dim cigareta
Imala sam osjecaj da me netko gleda
Da sam necija meta
On je sjedio u sebe siguran
I u svoje mjesto
Takav pogled ispod obrva ne vidim cesto
Iz znatiželje sam zastala
Pamet se odmah s glavom rastala
Kao da je nikad nisam ni imala
Brak što ne valja
I više ne znam šta je bilo
Ni tko je svirao
Bez naloga na pretres vec me je dirao

Otada luda sam za njim
Pogledom vucijim.
Otada više nikoga ne vidim... pa ni sebe
Al' odbolovat cu te ja, s cašom tuge u rukama
I sa društvom koje i ne poznajem
Odbolovat cu te ja
Znaš kako cvrsto na nogama
Ali nikad pogled ispod obrva

Više ga nisam nikad vidjela
A kamoli cesto
Al' kao aurel u onom bircu
Svijetli ono mjesto.
S kog me je on nišanio
Pogledom lako, sigurno
Nišanio, još lakše ranio...

Jednom kad noć ukrade nebu
sve što si voljela na njemu
bit će ti žao, bit će ti žao što nisam tu
ruke pamte samo ljubav najbolju.

Jednom kad usne ne budu htjele
u strahu utjehu tražiti
suze će srcu šapnuti da je pogriješilo
jer nije ostalo tamo gdje je jedino voljelo.

Kad tuga jednom na vrata dođe,
a samoća zaboli, hoćeš li moći ime moje
sa usana svojih skloniti.

Bili smo jednom najbolji
o nama su priče su pričali
i sad kad se sjetiš, htjela bi vrijeme vratiti
poslije mene su ti lađe slomile, bure i vjetrovi....

Ako prepoznas tugu
u nekoj pesmi, u nekom stihu
da li ces moci
da zagrlis drugu
a zamislis moju sliku
Ziveli, reci ces, casu razbices
ali u dusi zalices
sve do sudnjeg dana
ziveli, reci ces, samo veselo
a ja se nadam
da ti je
to rujno vino preselo
Ako prepoznas tugu
u nekoj koja lici na mene
da l' ces je zvati
imenom mojim
kada ti suza krene ......

---

TINA IVANOVIC

---

---

[You must be registered and logged in to see this image.][hr

Kaldrma stara pruza se u daljini
zvuci mojih koraka gube se
u neke nove daljine,
bude stare uspomene
mesajuci nove boje,
srece i besa ,
ljubavi i mrznje ,
nemoc moje male duse ,
senke naviru u plimi,
nadolazecih ne ostvarenih snova
ti koji si duboko u meni ..
tebi govorim tiho ,sapatom...
al izgleda da do tebe ne dopire moj glas .
u meni lebdi tisina ..
kao vapaj
gde li si se skrio sad ?
a onda, na jednom
iz cista vedra neba
prolomi se glas,
rasutih perla ,nizajuci novu nisku
u tom lavirintu
gde nase sene nikad vise se nece dotaci
lutajuci u hodnicima secanja u lavirintu makadama
bez snova ,glasa,s suzom u oku
jer bez glasa si otisao iz mene.
Ostani jos koji tren,
ostani jer taj tren mi treba
da se vinem do neba ....

- panonski galeb-

---

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kad bi ti otisla

Kad bi ti otisla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreci:
"U ovom orahu mozda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posadjeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reci i rekao nesto radosno,
Mada ne znam sta bih sve mogao da kazem
Na osnovu cele sume i drugih elemenata!
S kime bih se vracao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdziji koji zivi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao secer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze medju zvezdama.
Ciji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u psenicnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se cini
Da u reci Ararat kljuca kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaze balkonu da ga voli
I balkon se srusi u tom casu".
Postari bi sirom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noci govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otisla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reci se ne bi ni na koga odnosile

Matija Beckovic

Hej sviracu ti sto sviras ,
sto gudis violinu staru,
nocas ne moj stati ,samo gudi ,
nek strune stare se pozlate u tu sudbunu kletu ,
dok umorno srce pusta sene ,
i neprestaj ,samo gudi ,
nek puknu strune ,
sve cu dati ,
samo da zora nesvane ,
i ne pitaj me nista ,
jer kroz mene , u mom srcu sad hode
dodiri ,glasovi ,
slike daljine koje nosim u sebi ,
sviraj i neprestaj ,
nek se zvuk razleze po nebu ,
nek obavija ,razara ,
nek boli s ukusom pelina ,
samo gudi ,
nek otvorim vrata neba
vrata ljubavih starih ,
uspomene , nek se bude ,
nek teku kao tuzni cik violine ,
nek plove ,kroz arije nebeskog svoda ,
i nepitaj me zasto ,
ko pusti otrov u krvi moje
neprekidaj , molim te bar nocas ,
samo gudi ,
da u tom trenu nase se sene sretnu ,
osetim da sam ziva .

---

- panonski galeb-

---

[You must be registered and logged in to see this image.]

U SLAĐANOM GLASU...



U slađanom glasu tvome
Sami anđ'o milja zbori;
A u oku premilome
Plamen svetog raja gori.

Toplim žarom toga plama
Ja slabačke zgr'jevam grudi; -
Zagrljeno milinama
U sreći se srce budi...

Porušeni dvori nada
U duši se opet dižu;
Mjesto tuge, bola, jada
Ružičasti sanci stižu...

Kako su mi topla krila,
Oh, kako se kr'jepi žiće!
K'o čelica kada mila
Spusti krilo na cvjetiće.

Oh, pa hodi, rajski stvore,
Da plamenom oka tvoga
Snažim dušu, dižem dvore
Porušenog nada moga...
Aleksa Santic

LJUBAV SA MNOM

Ljubav sa mnom nije samo smjesak u tisini srca;
Ljubav sa mnom potres je pod korakom,
Rusenje brane na rijekama razbora,
Ljubav sa mnom udar je groma o visoki bedem tvrdoga uma,
Ljubav sa mnom samoca je u svijetu i neljubav ljudska- da,
Ljubav sa mnom nije samo smjesak u tisini srca
Gdje mirisu jasmini jasnih suza,
Ljubav je sa mnom udar,
Potres i jaka samoca susreta sa istinom.

Svaki dan mi je isti kad zora zarudi...
Krivo mi što me iz sna budi...
Što mi odnosi tebe...
A tako mi je milo kad si kraj mene...
Uvijek očekujem nešto novo...
Mislim neki preokret se sprema...
A kada se probudim, tebe kraj mene nema...
Svaki dan mi tako prkosi...
Mome srcu veću bol donosi...
Ta samoća mi teški jad stvara...
A gorki čemer mi dušu para...
Kada će mi sudbina pokazati put...
Do ljubavi koja mi tako treba...
Kada će mene ugrijati žarko sunce sa neba...
Dugim godinama tebe moje srce traži...
Pronadji me i pomozi, jer ti si mi najdraži... ♥

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutaš
tražeæi ljubav,
našla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu da doletim....

-----------------------------------------------------------------

Ne stremim
da se kao ptica
tvojim usamljenim
visinama vinem,
ni snovima ocarana
zvezdama tvojim
ugasenim
bunovna da hodam.
Ne zelim da postanem
modra pucina
penastom cipkom
kamenih valova
tvoje duse
obucena,
ni da budem iglica
tanka sto tvoje srce
probada bolom.
Zelim bela krila da imam
i nozice brze kao strela
da mogu svaku tvoju
neznu misao da stignem
pre nego sto uspe
od tebe da pobegne.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

---

---

[You must be registered and logged in to see this image.]

BAŠTA

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskoga praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda

--------------------------------------------------------------


"...Ne treba mi ljubav na kašičicu, kao sirup...Ne boli me grlo, već duša..."

Potrazi me kada osetis da sam blizu
kad te sanjam u nocima
i ne otvaraj prozor u aprilu
zar svaka ljubav ima pocetak ili kraj

Potrazi me kada osetis da gorim
otvori vrata i udji na prstima
i ne brini jos uvek te volim
sta cemo sada nas dvoje, ko to zna

Samo da te ne volim moje srce govori
ostani jos ovaj put
znam da sve je uzalud
nocas ne volis k'o ja

Sta cemo sada
nas dvoje, ko to zna

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

-----------------------------------------------------------


"Dodirom tvojih misli prostori sebe otkrivaju. Dužina tvoga vida tinja i pokreće krvotok još nenačetih svetova. Letiš na čarobnom ćilimu i dižeš se za pticama tamo gde je sve prozirno. Sve u jednoj dimenziji kao na dečjem crtežu, al ima nečeg ljudskog, dubljeg od čovečanstva. Tamo te čekam budna u svom kosmičkom snu."

ROPSTVO

Zena sam...
Moja ispovjest prastara i tuzna
drhtala je neizgovorena
pred nepomicnom savjescu planina.
Ostanite bezazleni
dok pjevam ovu himnu istinitu
o robinji i zeni i orlu
koji je uzletio u modrine.

Ljubila sam najljepse mladice
u ovoj dolini i u svim dolinama
kojima proticu necujne rjeke bezbriznosti.
Da znate kako sam ih ljubila
vi bi plakali. Da znate kako sam bdjela uz njih
vi nikad nebi spavali spokojno
pokraj zene ili pokraj sume
ni pokraj ognja skitnica.

Ljubila sam ih kao istrazivac predio neznani
u koji se zaputi, ni od koga pracen.
Nema mocvare koju ne pregazih
ni stabla pred kojim neklonuh
ni brda put kojeg ne dizah oci
trazeci spas.

Ljubav je bila jaca od mene.
Moje tjelo je strepilo.
Dodirujuc srecu, cestu otkritu
koja izmice u nedogled.
O, vi koji trosite suze za svaki rastanak,
za svaki cvjet
za svaki krug koji nedostaje na vodi,
vi, koji bedra svoja cuvate za najvecu bol
i ostajete ponizeni pred sudbinom;

Pomozite mi da izreknem nistavilo naseg sjaja
prasinu ljepote koja nas zasipa.
Breme ljubavi pod kojim smo se slomile
noseci ga predano, kao da nosimo neotklonivi plod
svoje crne utrobe.
Kao da nosimo zapaljenu buktinju zivota.
Ja nisam nista mudrija od vas.

Moj put je isti put kao vodonose
koji nemoze izbjeci strminu izvora
i pocinkom neumanjuje jaram svoj.
Gledajte moja ramena.
Oziljci na njima isti su kao i vasi.
I bore oko mojih usana
gorke su od godina strpljenja
i od pelina sutnje.

Ne zatvarajte prozore, djevojke!
Ovo je i vas glas, ovaj glas preplasene noci
sto je prezrela svoje ropstvo,
i hoce da postane orao.
Izadjite na ulice i vidjet cete
kako klecim na svakom pragu
na kojem je klecala Zena.

Nijedna od vas nije bila tako pokorna kao ja.
I nijedna od vas nije tako prkosno
i gnjevno uspravila svoje lice,
i pogledala nad vrhove smreka
gdje su orlovi
i gdje je Ljubav.

O, sta je meni da izgubim jedno krilo, jednu zjenu,
sta mi je da pregorim nekoliko proljeca
nekoliko izvora, i zetve najljepse
koje se nece vratiti nikada!
Sta je meni da prebolim travu svog djetinstva
i grad svoje mladosti.

Bila sam odana miru ljubavi.
I plakala sam kad bi vjetar zatresao
njene krosnje u nevrijeme.
Ljubav je bila jaca od mene,
A muskarac je bio hram
s proceljem zlatnim od mojih sanja
na stupovima moje smjernosti.

Dok je spavao, na prstima sam silazila
pred prag, i legla na kamen
pokrivsi se mokrim zvjezdama.
A kad je ustajao, zalila sam njegove ruke
jednako umorne kad stiscu hljeb
i kad nose oruzje i stijegove.

Govorila sam da moju mladost
jos nije dodirnula noc.
I skrivah suze da bi mi vjerovao.
I kad su prepoznali u mojim ocima osmijeh
kojim zena sebe dariva zauvjek
onom s kim ce podjeliti tajnu,
oni su odvrnuli svoje lice od mene
i gledali su nekuda u daljinu
ljubomorni na slobodu
visoko raskriljenih ptica,
sto su odabrale pustocu vidika
i odrekle se ljupke doline
koje se oni nisu mogli odreci.

I grlili su me odsutno i mrzovoljno.
I svlacili me kao krivca, ne kao zenu.
I te noge su me gazile,
te ruke su me bicevale,
ta usta narugala su se cjelovima.
Ali ja sam se smjesila i dalje
postojano i bezazleno.
Ja sam ih ljubila.

Govorila sam da su dobri i mudri
i skrivala suze, da bi mi vjerovali.
Zatim su me milovali
kao sto kraljevi miluju robinju najdrazu.
A ja sam se u njihovim rukama osjecala
usplamtjeli zar bica. I u njihovu glasu
zavijanje vukova u divljini.

Tako mi mladosti moje, evo, imam svjedoke,
prah ove ceste i ovaj zdenac
kome zazvah vodu duboku.
Kad ih pogleda, to bjehu vukovi.
To bjese zaista divljina i noc,
a ja tek plijen, pred pecinu domamljen
u brlog pohotnika, pred noge osvajaca.

A oni su i dalje gledali spokojno
u neku zlatnu mrlju neba, koja se dizala uvis,
i za koju mislim da bijase orao
sto je kruzio nad dolinama.
I kad su vec sasvim vjerovali
u moju blizinu i moju postojanost,
ja sam pogledala onam kud su gledali oni
u daljine modre i raskopane, u visine
put kojih se vinuse najsmjeliji.

I pozeljeh da sam ja ta zlatna ptica,
raskriljeni orao nasred neba.
Tada stadoh da se smijem.
Otvarala sam vrata siroka i smijala se, smijala
mimo trave i plastove psenice,
do crne vjetrometne zemlje
kojom su mi snagu opasali.

I smjeh moj budio se u zoru
i prosipao do prvih zvijezda.
A onda sam zaspala umorna
kao od hoda kroz planinu.
Cudila sam se tom putniku podmuklom
koji je zaustvio konja pod ovim brdom,
na ovom pijesku.

I trazeci nociste na pragu zene.
I zeli da mu pjevam uspavanku
ja, koja cu prezreti njeznost
da bih dosegla svoju istinu.
Ja, koja svoju sutrasnju ceznju
vec citam u ljetu ptice izgubljene.

I odvrnula sam svoje lice
da zelju na njegovu licu ne vidim.
I prestala se smijati.
I krisom placuci odoh.Odoh posve sigurno.
Odoh na put zalosnih da budem pjevac lutanja.

Ja vise ne trazim. I ne vjerujem...
Ne vjerujem u vrlinu gospodara.
Pamtim kako ruke bicevi postaju,
i kako je zagrljaj muskarca strasan
kada se odmaraju osvajaci
i kad se u njihovu zahvalnu glasu
opet cuje zavijnje vukova.

Zato, mladici iz moje doline,
ne vjerujte mi kad lezim pored vas u travi
krotka i pokorna kao srna.

Ni kad vas napajam i tetosim,
ni kad istem vasu vjernost
u zamjenu za proljetni oblk u visini,
za oluje mog promjenljivog srca.

Jer, jao onom ko mi povjeruje
i ko dovede svoje stado pred moj sator, da ga othranim.
Ja cu ga napustiti
u cas kad tama obavije polja.

Uspravit cu svoje lice
i stresti cvijece kojim ste me okitili.
I drhtat cu, jer je stablo u daljini velicanstveno,
a vasa ljubav nistavna.
I vasi ognjevi pred ognjem zore krzljavi i turobni.
Idite svojim putem zaljubljeni!

Moja svirka nije za vase uho!
Ljubav je bila jaca od mene.
Ali pjesma postade orao i napusta svoju dolinu.
Put modrih gora lete orlovi i ne okrecu se.
To je ispovjest zene i robinje.
Himna ponizene ljubavi.
To je pjesma o mojoj istini
sto je istina ostavljenih...

Vesna Parun

------------------------------------------------------------


Dođi u moju postelju od snova
pokloni mi simfoniju od svojih dodira
dopusti mi da u tvom zagrljaju utonem u san
dok iz tvog i mog srca melodija ljubavi svira
Mojim venama,muzikom užarenih drhtaja pevaš
...i mirisima crvenih pupoljaka izazivaš emocije.
Kako me gledaš, dok u mene prodireš,
a ja umirem,
jer se hoću tvog blještavila napiti.
Zavodiš me požudom svojih veštih prstiju
i ništa ne tražiš,
poput vulkana u mene eruptiraš
i ljubav i želju svoju sa mojom stapaš
sebe mi poklanjaš... [You must be registered and logged in to see this image.]

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš...
Zašumi saten... Tama se uznemiri...
I kao talas naiđes...

U školjki tvoga pupka leto zimuje...
Tu čuvaš mrve sunca za nas...
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje...
Dok kao talas nadireš...

I ništa više nije važno...
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas...
I niko više nije bitan...
Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas...

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst...
Niz tvoje sapi zvezda pala...
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst...
Kao talas izmičeš...

Ostavljaš slane kapi bistre...
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš...
Ostavljaš varljiv zalog pene...
U srcu ove napukle stene koju razbijaš...

Hocu napred ali vratim se, pomislim kasno je
Zaboravljam sve navike, al jedna uvek prati me
Ponekad stisnem zube ne dam niko da me vidi
Kazu ona nema srca, al ja se samo stidim suza

Kad sam najvise tuzna, ja se najlepse nasmejem
Da pustim da me suza skrha, znam da tako ne smem
Onda vidim jedne oci, koje gledaju me budne
Kazu sreca je al pauza je izmedju dve tuge

Evo ti srce, evo suze, uzmi neka tvoje bude
Nemam nista da ti dam, jos manje da od tebe uzmem
Bole najvise, to znas reci koje se precute
I sta da ti kazem sada ti me vise ne razumes

Nije bitno ljubavi sto te ljube neke druge
Jer u mojim snovima ti ces biti moj zauvek
Stvarno nije bitno cije ruke nocas tebe grle
samo vrati se jer mozda drugi put nam bolje bude

Најјачи само остају
никад се не предају
своме Богу верују
и свима пркосе
најјачи остају
никада се не дају
најјачи само верују
у закон победе

Реф.

Најјачи само остају
никад се не предају
најјачи свима пркосе
најјачи остају
никада се не дају
најјачи само верују
у закон победе
(2х)

daca ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

Osluskujem snove kako tumaraju



Vetar je zasustao liscem.
Cujem kako se jedna grana lomi i krhajuci se pada na zemlju...
Sve spava.
Samo ja naslonjena na brezicu, i suza u kutku mog oka.
Osluskujemo snove kako tumaraju...
Nedam joj da krene.
Treba ostati nasmejan!
Tisina u meni doziva te i dodiruje tvoje misli...
Znam, meskoljis se i ne mozes da spavas.
Vetar ce ti doneti jedan poljupcic i lagano ga spustiti na tvoje usne,
da ih cuva samo za mene kad jednom dodjem...

Tebi koji negde postojis za mene...
Isto onako kako ja postojim za tebe...

Ti znas...

Meni je drago Daco da preuzimas moje pesme bas onako kao sam ih postavila,
a bilo bi mi jos draze da si ih potpisala:)
Potpis je na ceo postupak preuzimanja zanemarljiva sitnica...

Ipak Hvala da su te dotakle moje misli....

panonski galeb ::

Ne stremim
da se kao ptica
tvojim usamljenim
visinama vinem,
ni snovima ocarana
zvezdama tvojim
ugasenim
bunovna da hodam.
Ne zelim da postanem
modra pucina
penastom cipkom
kamenih valova
tvoje duse
obucena,
ni da budem iglica
tanka sto tvoje srce
probada bolom.
Zelim bela krila da imam
i nozice brze kao strela
da mogu svaku tvoju
neznu misao da stignem
pre nego sto uspe
od tebe da pobegne.

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

---

---

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moje postovanje Panonski galebu uz jedno Hvala, sto uz pesmu navodis i autora...

Toliko sam te nosila svuda
da više nema mesta gde nismo zajedno
pesmom sam te zagrtala
kroz smežurane puteljke suncokreta

unila s pažnjom i ljubavlju
kroz kišu kosu zabacivala ponosno
vičući tvoje ime,
davala vetru da ti nosi moja šaputanja
da li me čuješ
da li me čuješ
rasle su pesme i tvoje godine nadolazile u meni
da bih između kažiprsta i palca
onemoćala od čežnje i vrtoglavice
pominjala ukus tvojih usana, slučajno slanih
nad svetom koji je tek polazio da hleb
svoj razdanji
grlice su s krova svanjivale u mom dvorištu
meko mi glavu uz obraz trljale
pa tebi na ruku sletale
ta ruka na željezu vidim je u kestenju
koje pr
šti kroz kišu
volela sam topla kroz gusti zrak u kojem
padaju kestenovi
uvek ispočetka
govorila sam ne boj se, tu sam
ostajem uvek ista kao u pismima

jesen je, opet padaju grlice u krugu
ostavljene ptice sumnjaju u pravičnost onih
što već putuju
da li će ih sačekati
kroz zimu i osmehe pokojeg zaostalog lista
pod strehom
tražeći blizinu sveta neke uboge porodice
sa žutim fenjerom
koja još ume i razume ljubav

jesen je,
i sve počinje da studi kroz sitne praporce kiše
teku vinogradi usput
dok se kestenje namešta u šaci zgodnije

jesen je, ja ti pišem ponovo
kako će i oktobarske kiše one tople
i pogdekad leto u slučajnom dodiru kragne
u skretanju iza ugla
u senkama što s večeri rastu ispod lišća
… i tako jesen putuje fijakerom
dok leto dogoreva nad zadnjim točkom u
lampašu
a kestenje počinje da diše otvarajući se…

P.S. pominješ li me nekad
s ljubavlju i poverenjem
pred spavanje?

Dan, a meni jos je mrak
i bol u dusi jak kida me i ne stedi
al' ti, za tebe nije kraj
ti nisi covek taj koji mog bola vredi

Da ne cuje zlo nek si dobro bar ti
kad nisam ja
zivot je grub uvek prema jacima

Ja sam samo tudja sreca uvek bila
od sudbine ove nemam gde
pre imena svog sam tugu ja dobila
ali smejem se jer tuzni se smeju najlepse

Hej, ja mogu bilo gde
samo sa tobom ne, rekao si da moram sama
a znam ti negde nisi sam
ti ljubis dalje sve bez stida i bez srama

Da ne cuje zlo nek si dobro bar ti
kad nisam ja
zivot je grub uvek prema jacima

[You must be registered and logged in to see this image.]

Serviras mi samo tugu
eksiram je ja u cugu
kazu mi da sam poludela
al' bas me briga

Ne znaju da to me boli
k'o na rani zrno soli
hej, tebi je ljubav
samo igra

Kad pogledas me ti sa strane
ubijas me natenane
boli me, a znam
da si mi jos u krvi

Opet zelim da te ljubim
omiljena greska si mi ti
poslednji i prvi

Pola noci gorke suze lijem
pola noci luda umirem
pijana, jer ocima te pijem
a ti si opet pored nje

Pravis se da niceg' nije bilo
cak ni ime, kao, ne znas mi
i dok ona seda ti u krilo
ruski rulet sa mnom igras ti