Čitaj, oseti, uživaj i upamti.....

Negde daleko na suncu leze moje najvise teznje.Mozda ih necu dosegnuti,ali mogu da podignem pogled i vidim njihovu lepotu,da u njih verujem,i da se trudim da ih sledim ma kud me one vodile.

Louisa May Alcott/ Iz knjige o Sreci

vemu će probati da te iz knjiga nauče. Možeš
naučiti da izgovaraš laž kao istinu. Da
izražavaš kako to dolikuje, ili da imitiraš
žalost i sreću.

Da budeš privržen, ili na izgled privržen. Da
budeš hrabar, ili na izgled hrabar. Da budeš
iskreno ili pritvorno zadovoljan malim.

Da sebe ceniš toliko koliko se žrtvuješ. Da imaš
sažaljenja, ili da nemaš milosti.
Naučiće te da budes čak i pomalo darovit, tek
da bi kunjajući proživeo svoj vek.

Sve se, sine moj, može naučiti iz knjiga, osim
četiri stvari. Osim vrline nadanja,
veštine verovanja, vizionarstva budućnosti
i umetnosti strpljenja.

Mika Antić

Mi se čudno razumemo... - Stanislav Vinaver


Mi se cudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala,
k'o dva mosta u otkrica:
ja te volim cudno, nemo,
ti si ona cudna mala,
masta drevna moga bica.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz decackih nagadjanja.

I stvarni snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku rec sam cuo davno.

..Kad na mlado poljsko cv'jeće
Biser niže ponoć nijema,
Kroz grudi mi želja l'jeće:
"Što te nema, što te nema?"

Kad mi sanak pokoj dade
I duša se miru sprema,
Kroz srce se glasak krade:
"Što te nema, što te nema?"

Vedri istok kad zarudi
U trepetu od alema,
I tad duša pjesmu budi:
"Što te nema, što te nema?"

I u času bujne sreće
I kad tuga uzdah sprema,
Moja ljubav pjesmu kreće:
"Što te nema, što te nema"...
Santic A.

Ne znam kako izgleda priča koju čekam,
ali siguran sam da cu je prepoznati cim je ugledam.
I zato, molim vas, ne prilazite mi ako niste moja prica...
Ona ce naici jedne noci, pa ako vidi da mi je sto zauzet, bojim se da ce otici zauvek...
Unapred hvala."

*Momo Kapor

"Većina problema u životu se dešava iz dva razloga: reagujemo bez razmišljanja ili predugo razmišljamo bez reagovanja."

Sjetite sen da zlatna sredina je najbolja opcija...nekada iako znamo odmah sta bi smo ucinili stanimo i malo samo razmislimo a isto tako nemojmo odugovlaciti jer sa tim postajemo jako nesigurni u sebe ..lijep i ovaj dan vam zelimo i da budite danas malo mudriji nego juce..

KADA UMREM
 
Kada umrem,neću žalopojke tužne
Pjesma nek' me na Počinak Vječni prati
Nek' se ori snažno iz sveg glasa
Kao što smo nekad znali zapjevati
 
Kada umrem,neću r'ječi tuge
Nego Svjetla,Sm'jeha,u tom trenu tamnom
Kada krenem put Vječnosti duge
Da ni jedna suza ne poteče za mnom
 
Ne palite za me niti jednu svijeću
Preslab je to plamen kad se tama zgusne
Osim Svjetla Srca,ništa drugo neću
Kad se duša smiri,vječni sanak usne
 
Kada umrem,znajte,Prijatelji moji
Živio sam ludo,pa me stigla kazna
Za pokoj mi duše podignite čaše
Samo moja tada,nek' ostane prazna...
 
Živio sam ludo,al' kako sam htio
Sjetite se toga u životu često
Da l' nasmijan bio,ili suze lio
U srcu ste mome svi imali mjesto
 
Nosim Vas u duši,put Zvjezdane Lađe
Pred Stopala Boga,pred Njegove skute
Kad Vas jednog dana moja sudba snađe
Da Vam sve do Raja On poravna pute
 
Damir Maras

TI SI PUT DO MOJE SREĆE
 
Аутор Damir Maras
 
Eh,da si mi barem sada bliže,
ne bi ti trebao tuš..
Okupao bih te u moru svojih suza
koje upravo iz srca mi nagrnuše
i kao nabujali proljetni potok,
izviru silovito iz moga oka...

Jesi li,dušo,ikada plivala po moru suza sreće?
E,pa znaj da hoćeš...
 
Jer moje si snove probudila
Sve noćne more
U najljepšu javu pretvorila
 
TI SI PUT DO MOJE SREĆE
I MOLIM TE,
NIKADA NEMOJ OD MENE ODUSTATI

“Ako pogledate duboko u dlan svoje ruke, vidjet ćete svoje roditelje i sve generacije vaših predaka. Svi su živi u ovom trenutku. Svi su prisutni u vašem tijelu. Vi ste njihov nastavak.” Thich Nhat Hanh

Ne otvaraj dušu na vetrometini. Ne puštaj svakoga blizu sebi. Prehladićeš emocije, a one se teško i sporo leče. Istrošićeš snagu. Iscrpićeš i zadnji atom dobrote... Pa kad dodju oni koji vrede, nećeš imati šta da im daš!

Poslednja osoba na koju mislis pre nego zaspis je osoba koja je ili razlog tvoje srece ili razlog tvoga bola ...

PRISUTAN KAO SVJETLO BEZ GLASA

Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim.
Da zrak u tvojoj blizini dišem.

Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlo bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti,
sad,
ovoga časa.

Enes Kisevic

Traži sebe, kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj – drugi mogu ići sa tobom, ali ne mogu ići umjesto tebe. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljene duše. Moli se da pronađu rukovođenje. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zarađeno ni dato. Nije tvoje.


1. Ustani sa suncem i pomoli se. Moli se sam. Moli se često. Veliki Duh će slušati, ti treba samo da govoriš.

2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljene duše. Moli se da pronađu rukovođenje.

3. Traži sebe, kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj – drugi mogu ići sa tobom, ali ne mogu ići umjesto tebe.

4. Ophodi se prema gostima sa puno pažnje. Posluži ih najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, ukaži im čast i poštovanje.

5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zarađeno ni dato. Nije tvoje.

6. Poštuj sve što postoji na Zemlji, bilo ljude, bilo biljke.

7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i riječi. Nikada ne prekidaj nečiji govor, ne izruguj se i ne ismijavaj ga. Svima daj pravo na lično izražavanje.

8. Nikada ne govori loše o drugome. Negativna energija koju time odašilješ u univerzum vratiće ti se višestruko.

9. Svi ljudi griješe. Sve greške mogu biti oproštene.

10. Negativne misli uzrokuju bolesti tijela, duha i uma. Vježbaj optimizam.

11. Priroda nije naša, ona je dio nas. Ona je dio naše svjetske porodice.

12. Djeca su sjeme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih mudrošću i životnim lekcijama. Dok odrastaju, daj im prostor da rastu.

13. Izbjegavaj ranjavanje tuđih srca. Otrov tog bola vratiće se tebi.

14. Budi uvijek iskren. Poštenje je ispit volje u ovom univerzumu.

15. Budi uravnotežen. Tvoje umno ja, duhovno ja, tjelesno ja i emocionalno ja – sva trebaju da budu podjednako snažna, čista i zdrava. Vježbaj tijelo da ojačaš um. Bogati se duhovno da izliječiš emotivne rane.

16. Svjesno odlučuj o tome ko ćeš biti i kako ćeš reagovati. Budi odgovoran za svoja djela.

17. Poštuj privatnost i lični prostor drugoga. Ne diraj tuđe vlasništvo, a posebno svete i religijske stvari. To je zabranjeno.

18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima ako nisi prvo pažljiv prema sebi i ne pomažeš sebi.

19. Poštuj tuđa vjerska uvjerenja. Svoja uvjerenja ne nameći drugima.

20. Dijeli svoju sreću. Učestvuj u davanju milostinje.

"Nemoj dopustiti da loš dan učini da se osjećaš kao da ti je cijeli život loš..."

Smejaću se svuda - plakaću gde stignem Radmila Lazić

1

Govore da sam lakomislena,
Da mnogo zujim i zunzaram.
Da ne marim za rad i red.
Da bazam i landaram,
Da na sedeljkama osvanjivam,
Da se danju unaokolo vozikam,
Da s nogu dzin ispijam,
Da tako i piskaram.

Govore da sam brbljiva,
Da povazdan toročem,
Da jezikom kao zmija palacam.
Da mi ga već jednom treba otfikariti.
Da me treba po njušci zveknuti.
Da me treba ko muvu prikucati.
Govore da mora da imam dobra “ledja”
Kad ne prezam ni od čega.

Govore da sam namiguša,
Da flertujem bez pardona
Sa tudjim momcima i muževima,
A da mi i žene nisu mrske.
Jedna opajdara i jedna kuja pričaju
Da šetam žutokljunce a matorce čerupam,
Da nikom ništa ne dajem za džabe.

Govore da sam prolupala,
Da se na sav glas smejem,
Da se cerekam kao da sam šenula.
Ako mi šta nije po volji
Da plačem kao trogodišnje dete,
Gde god da se zateknem.

Žensko pismo-Radmila Lazic

Neću da budem poslušna i krotka,
mazna kao mačka, privržena kao pseto;
sa stomakom do zuba,
sa rukama u testu,
sa licem od brašna,
sa srcem—ugljenom,
i njegovom rukom na mojoj zadnjici.

Neću da budem zastavica-dobrodošlica
na njegovom kućnom pragu.
Ni zmija čuvarkuća pod tim pragom,
ni zmija, ni Eva, iz priče o Postanju.

Neću da hodam između vrata i prozora,
da osluškujem i razabiram
korake od noćnih šumova.
Neću da pratim olovno pomeranje kazaljki,
ni padanje zvezda —
da bi se on pijan zaglibio u mene kao slon.

Neću da budem udenuta goblen-bodom
u porodičnu sliku:
kraj kamina s klupčićima dece,
u vrtu s kučićima dece.
Pa ja, kao hlad-drvo,
pa ja, kao zimski pejzaž.
Statueta pod snegom,
u venčanici s naborima i volanima
odleteću u nebo.
Aleluja! Aleluja!
Neću mladoženju.

Hoću sedu kosu,
hoću grbu i kotaricu,
pa da krenem u šumu,
da berem jagode
i skupljam suvarke.

Da je već sve za mnom,
i osmeh onog mladića
tada tako drag
i ničim zamenljiv.

„...Kad sam imala otprilike deset godina, u leto, u mom komšiluku su se svakog dana posle večere igrala deca. Često sam ih gledala s prozora, nekoliko puta im se čak i pridružila.
Ali uglavnom sam gledala. Videla sam kako sede na travi, u krugu, kako okolo voze bicikle, pričaju i smeju se nečemu što nisam mogla da čujem.
Svake noći, oko pola deset-deset, zvali su ih da se vrate kući, jedno po jedno. Majke bi se naginjale kroz prozor, ili bi brat ili sestra izašli po nekog od njih.
Znala sam da su oni koje prve pozovu veoma ozlojeđeni. Ali nije trebalo da budu.
Nikad se ništa nije dogodilo pošto bi otišli. Samo završetak, kao na usporenom filmu, kao kad latice otpadnu s cveća.
Ne mogu ljudi tako da odu, a da se posle toga desi nešto dobro.
Niko ko je ostao nije uspevao da obraća pažnju na na šta; mogao je jedino da čeka kad će doći njegov red da ga pozovu. Tako da i nije bilo loše otići prvi, uputiti se ka prigušenoj žutoj svetlosti i krevetima presvučenim letnjom posteljinom.
Bilo je mnogo bolje nego biti poslednji; tad bi ostajao da stojiš sam i najzad odlazio, a da te niko nije pozvao...“ (Elizabet Berg - 'Ostati isti')

bilo kad...
bilo gde...
bez uslova...
bez razloga...
svakog minuta...
svakog dana...
nek hrana bude ti...ljubav
nek voda bude ti...ljubav
nek vazduh bude ti...ljubav
voli i budi voljen
...budi LJUBAV...

Obojat ću svijet svojom maštom i tvojim riječima
Jer .. opet igramo igre
Igre bez granica i pravila
Sve je igra
Igra je sve
Igra riječima
A sad igraj,
tvoj red.

"Lijepe uspomene podsjećaju te da je život bio vrijedan življenja, a one ružne te podsjećaju na to, da si usprkos svemu, bio dovoljno snažan da nastaviš dalje..."

"Da bismo nešto postigli, nije dovoljno samo djelovati, nego treba i sanjati, ne samo planirati, nego i vjerovati."
Anatole France

"Cавремени човек је позван да прихвати нешто од ћутљиве пустињске поруке. Нужност нашег времена је да се мало спусти тон, да попусте напетости, тежње, надмености, да се мање држе говори, да се смање толико распрострањена језичавост и празнословље, и да се човек повуче у своју "келију" како би разговарао са самим собом, да се са самим собом упозна и да прихвати истинско сопствено "ја", саслушавши његов глас из дубине душе. Тада ће увидети шта заиста јесте, а не шта мисли да јесте, или шта су му рекли да јесте. Ово делање захтева исто толико искрености колико и смирења."

Монах Мојсије Cветогорац

"Kako bi se čovjek radovao, kako bi se radovao u pravom, čistom smislu te riječi, treba za jedan trenutak opet postati dijete. Radost je stvar koju odrasli ne poznaju. Oni tom riječju nazivaju nešto sasvim drugo, sasvim različito. Treba mnogo, mnogo naivnosti za pravu, čistu radost. Prava je radost ustvari bezrazložna. U tom i jest njena čudesna ljepota."
Vladan Desnica

Al’ kako radost i sreća uljepšavaju čovjeka!
Kako srce ključa ljubavlju! Čini ti se, čitavo bi svoje srce izlio u drugo srce, i hoćeš da svi budu veseli, da se svi smiju.
I kako je zarazna ta radost!"

Ajla


[You must be registered and logged in to see this image.]

Moras da riskiras. Razumijet ces cuda u zivotu tek kada dozvolis da ti se desi nesto neocekivano."

Samo velike duse umeju… da se sa samocom uspesno izbore…
i mesec je usamljen medju zvezdima…pa ipak je ....visoko gore…

Mana mnogih ljudi je što žele biti učitelji drugih, a ustvari bi trebali još dugo ostati učenici.
Baruch De Spinoza

Ali zivot i jeste i tuzan i svecan. Mi stizemo u jedan cudesan svet, u njemu se srecemo, pozdravljamo i delimo ga jedno vreme. A onda se odvojimo i nestanemo podjednako brzo i neshvatljivo kao sto smo i dosli.

Preci deo puta nije isto sto i promasiti put......

Justejn Gorder, Sofijin svet

Mirjana Bobić Mojsilović: " Majke mi, bajka"


"Ostavljeni muškarac pati javno. Ostavljeni muškarac, nekako je po definiciji romantična pojava. Svi ga zovu u goste, trude se da ga zabave, da mu nadju novu ženu, novu devojku, novi smisao života. Tako je plemenito i slatko biti prijatelj pri ruci ostavljenom muškarcu. Jer, njegov očaj, njegove suze, njegovo pijanstvo, njegov žal za propuštenom prilikom, sve to, daje mu neki takoreći, pesnički oreol. Milina da te oblije.
Žna medjutim, u jebenoj srpskoj muškoj kulturi mora da bude junak. Da bude veći vitez od svakog viteza. Veći muškarac od svakog muškarca. Ona, naime ne sme da pati javno. Naprotiv - njoj ne sme ni da se vidi da pati, jer ona, jadnica, odmah dobija titulu nesrećnice, gubitnice, jadnice.
Ostavljena žena nekako je jadna po sebi, sažaljenja dostojan stvor, polovna roba koju niko neće. Kakva nepravda!"

Ženi nije potreban jedan nezreli naivčina koji ostaje blokiran svojom prošlošću. Nije joj potreban još jedan dečko koji će je naterati da više pati.
Njoj je potreban muškarac koji će za nju biti sve: njen prijatelj, njen ljubavnik, njen poverenik, njena ljubav, pa čak, ponekad, i njen neprijatelj… Razumeš li šta to znači?”


Gijom Muso:"Kako bih bez tebe"

DRUGI PUT BIH ZNAO

Premalo sam uzivao u proljetnim pljuskovima
i zalascima sunca.
Premalo sam se nasladjivao ljepotom starih pjesama
i setnjama na mjesecini.
Premalo sam se opijao vinom prijateljstva
mada na zemlji jedva da je bilo zemlje
u kojoj nisam imao barem dvojicu prijatelja.
Premalo sam vremena odvajao za ljubav
kojoj je na raspolaganju stajalo svo moje vrijeme.

Drugi put bih znao neuporedivo vise da uzivam u zivotu.
Drugi put bih znao.

Izet Sarajlic (1987)

Ja sam staromodna cura,
Volim kuće prizemljuše krastavih zidova
Sa dvorištima krcatim starudijama,
Umesto oblakodera i apartmana
U kojima se budim i spavam.

Muškatle u prozorima i u loncima na tufne
Više volim od imitacija, od veštaka.

Ja sam staromodna cura
Što više voli vespe umesto automobila.
Više od zvižuka mlaznjaka.
Puteljke umesto avenija i bulevara,
Kojima moje potpetice odzvanjaju.

Ja sam staromodna cura
Što voli miris opranog veša
Koga vetar naduvava
Do moga lica, preko moga nosa
I sve ono što veje iz prethodnog života.

Ja sam staromodna cura
Još slušam longplejke i tipkam Oliveti,
Govorim hvala, izvinite, molim.
Volim da mi dasa pripali cigaretu
Otvori vrata, pridrži kaput, primakne stolicu,
Da me svlači krpicu po krpicu.

Ja sam staromodna cura
Što voli kič scene sa zalascima sunca,
Modne žurnale i porodične albume,
Od okretnih igara ”stiskavac” jedino razumeju.

Ja sam staromodna cura,
Ne zujam i ne skitaram kojekuda,
U kući dreždim povazdan,
Ko glineni ćup sušeći se na promaji
Samoće i zadovoljstava,
Mamurna od snova.

Ja sam staromodna cura
O ljubavi i strasti malo šta znam
Devičijeg srca rođena udovica,
Pod čijim nogama život kulja
Kao para iz šahta
Koju zaobilazim brzim koracima.

Ja sam starodmodna cura
Ne kupujem po sniženoj ceni
Ni osmehe ni svilu.
Ne nosim mini suknje i dekoltee,
Bilo bi to lako oružje za nekog
Ko je nameran da osvaja bez.

Ja sam staromodna cura
Što se kuva u sopstvernom loncu
Marke hoću-neću.
Kao keruša sama ližem sopstvene rane,
Umreti skoro neću.

Ja sam staromodna cura
Niti psujem, niti zvocam, niti besnim,
Možete me mazati na hleb.
Al’ s medom se uvek dobije malo otrova,
Ljubavi u smrtonosnim dozama.

Ja sam staromodna cura
Žuljas me kao nova cipela
Koju moram izuti, promeniti,
Za jednog udobnog ko patika
Ili razgaženog ko susetkina sandala.

Ja sam staromodna cura
Dobra sam prema muškarcima,
Kao prema onim koji se plaše mraka,
Lifta i prelaska ulice van pešačkog prelaza.
Sa njima volim da idem u bioskop
I gledam nove filmove na stari način,
Iz zadnjeg reda bioskopske polutame,
Dok mi odabrani zavlače ruku ispod suknje.

Ja sam staromodna cura,
Drevna ko Kartagina,
Minimalno oštećena zubom vremena.
Muzejski komad koga nema na aukciji.
Pipanje nije dozvoljeno.

Uzmi ili ostavi.

Radmila Lazić

Ne dopustite da vam sitnice ili po neki neuspjeh uniste dan. Znajte da svaki dan ima svoje uspjehe, ljubavi, radosti. Ako vam danas ne ide ono sto ste zamislili ici ce drugi dan. Svaki dan ima svoj blagoslov i shvatite da to nije taj dan za to sto ste zamislili i eto vam osmijeha i mira

"Ne postoji teškoća koju dovoljno ljubavi neće pobijediti, ni bolest koju dovoljno ljubavi neće iscijeliti. Ni vrata koja dovoljno ljubavi neće otvoriti, a ni jaz koji dovoljno ljubavi neće premostiti.
Ne postoji ni zid koji dovoljno ljubavi neće srušiti kao ni grijeh koji dovoljno ljubavi neće iskupiti!"


Emmet Fox

"Ne postoji teškoća koju dovoljno ljubavi neće pobijediti, ni bolest koju dovoljno ljubavi neće iscijeliti. Ni vrata koja dovoljno ljubavi neće otvoriti, a ni jaz koji dovoljno ljubavi neće premostiti.
Ne postoji ni zid koji dovoljno ljubavi neće srušiti kao ni grijeh koji dovoljno ljubavi neće iskupiti!"


Emmet Fox

[You must be registered and logged in to see this image.]

Veruj u sebe. Ne odustaj i ne popuštaj. Čvrsto se drži svojih snova. Ignoriši one koji te pokušavaju obeshrabriti. Voli prvo sebe, jer ne možeš pomoći drugima ako prvo ne voliš sebe. Otvori oči i gledaj stvari kakve su one zaista. Pokušavaj, nije važno koliko teško izgleda. Biće bolje. Razmotri stvari iz svakog ugla. Upoznaj sebe, jer to je najbolji način da upoznaš druge.
I NIKADA NEMOJ PRESTATI DA SE NADAŠ!"

Nikada ne dozvoli da te zaprepasti svet odraslih. Sve ćeš naučiti napamet i sve ćeš znati precizno. Nećeš smeti da izmišljaš i izokrećeš stvari.
Ostani zato ovakav. Čudi se svemu bezazleno, kao da si se rodio prvi put. Ali ostavljaj dokaze iza sebe, oprezno kao da tu postojiš poslednji put.
I voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikad više.

MIka Antić

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nitko se ne obogati dok ne obogati druge.
Dale Carnegie

Što će ostati od svih strahova i potreba povezanih sa vašom problematičnom životnom situacijom, koja svakodnevno oduzima najveći dio vaše pažnje? Jedna crta - par centimetara dugačka - između datuma rođenja i datuma smrti, na vašem nadgrobnom spomeniku. Zato ne dozvolite glasu u vašoj glavi koji vas neprestano bombardira nepotrebnim brigama i opterećujićim mislima pretvarajući se da je to vaše pravo ja da vas obuzme. Vi ste svijest iza tog glasa i vi imate kontrolu nad svojim životom.
Eckhart Tolle

Ako sam sebe osuđuješ i kritikuješ – i drugi će te osuđivati i kritikovati.
Ako sam sebi nanosiš bol – i drugi će ti nanositi bol.
Ako sam sebe lažeš – i drugi će te lagati.
Ako si neodgovoran prema samom sebi – i drugi će biti neodgovorni prema tebi.
Ako sam sebe kriviš i ismejavaš – i drugi će te kriviti i ismejavati.
Ako si emocionalno okrutan prema sebi – i drugi će biti emocionalno (a čak i fizički) okrutni prema tebi.
Ako ti sam ne slediš svoja osećanja – niko ih drugi neće slediti. Ni tvoja osećanja, ni tebe.

Ali… Ako ti sam sebe voliš – i drugi će te voleti.
Ako ti sam sebe poštuješ – i drugi će te poštovati.
Ako ti sam veruješ u sebe – i drugi će verovati u tebe.
Ako si ti sam pošten prema sebi – i drugi će biti pošteni prema tebi.
Ako ti sam uviđaš svoju vrednost i ceniš sebe – i drugi će te isto tako ceniti!

Život je kao ogledalo. Ako mu se namrštiš, namrštiće se i ono tebi, ali ako mu se nasmeješ, uzvratiće ti osmehom.

"Imam pravo da ne znam, ali i obavezu da učim.

Imam pravo da pogrešim, ali i obavezu da grešku priznam i ne ponovim.

Imam pravo da padnem, ali i obavezu da ustanem.

Imam pravo na slabosti, ali i obavezu da ih prevazilazim.

Imam pravo na svoje stavove, ali i obavezu da ih preispitujem.

Imam pravo da me poštuju, ali i obavezu da poštujem druge.

Imam pravo na slobodu, ali i obavezu da poštujem slobodu drugih."

Najteza stvar za uraditi je uvijek prava stvar  

Veruj u sebe. Ne odustaj i ne popuštaj. Čvrsto se drži svojih snova. Ignoriši one koji te pokušavaju obeshrabriti. Voli prvo sebe, jer ne možeš pomoći drugima ako prvo ne voliš sebe. Otvori oči i gledaj stvari kakve su one zaista. Pokušavaj, nije važno koliko teško izgleda. Biće bolje. Razmotri stvari iz svakog ugla. Upoznaj sebe, jer to je najbolji način da upoznaš druge.
I NIKADA NEMOJ PRESTATI DA SE NADAŠ!"

BISER NASTAJE U RANJENIM ŠKOLJKAMA (Anselm Grin)


Biser nastaje u ranjenim školjkama. Bol koji ih razdire, one pretvaraju u dragulj. I u mojim ranama rastu biseri.

Ipak, oni mogu nastati samo onda kad se pomirim sa svojim ranama.

Kad stisnem zube, istinski želim da grčevito zatvorim svoje rane, ali onda ne može u njima ništa da raste. Kad dotaknem svoju ranu, to me često zaboli. Tada osetim svoju nemoć i želim da je se rešim.

Ona će ostati u meni, pa ako i zaraste. Ali ako prihvatim tu svoju ranu, tada se ona može pretvoriti u izvor života i ljubavi.

Tamo gde me boli, tamo sam i živ, tamo sam sebe osećam, tamo mogu da osetim i drugog. Mogu pustiti i druge da uđu u moju ranu, tamo je moguć susret i dodir koji može i drugog izlečiti. Samo onaj doktor koji je i sam "ranjen", može nekoga izlečiti, rekli su stari Grci.

Tamo gde sam jak, tu ne može niko prodreti. Tamo gde sam slab, tu su vrata kroz koja Bog i drugi ljudi u mene mogu ući. Tu se susrećem sa svojim pravim ja, sa slikom koju je Bog o meni stvorio.

Anselm Grin

Ljubav uvek nastavlja. Prava ljubav, retka vrsta, ona nikada ne umire. Prijatelj će vam uvek biti prijatelj. Ljubavnik će uvek biti na posebnom mestu. Jer nekada, ta osoba je bila sve što vam je trebalo.

Dođe vrijeme kad shvatiš da neki ljudi ne zaslužuju mjesto u tvom životu. Pokloniš im OSMIJEH za kraj i poželiš sreću... jer znaš da NE TREBAŠ NIKOG KO NE TREBA TEBE...

Darežljivost je davati više nego sto možeš, ponos je uzeti manje nego što ti treba
Halil Dzubran