Čitaj, oseti, uživaj i upamti.....

Ljubav uvek nastavlja. Prava ljubav, retka vrsta, ona nikada ne umire. Prijatelj će vam uvek biti prijatelj. Ljubavnik će uvek biti na posebnom mestu. Jer nekada, ta osoba je bila sve što vam je trebalo.

Dođe vrijeme kad shvatiš da neki ljudi ne zaslužuju mjesto u tvom životu. Pokloniš im OSMIJEH za kraj i poželiš sreću... jer znaš da NE TREBAŠ NIKOG KO NE TREBA TEBE...

Darežljivost je davati više nego sto možeš, ponos je uzeti manje nego što ti treba
Halil Dzubran

Zivot je divan, budite sretni, obozavajte jedni druge,,,i mazite se;)))))

Odoh na roditeljski! Gluho bilo!

     

I kad ti je najteže , nedaj da suzi oko ,
na svaku bol se osmjehni i digni glavu visoko ,
jer mnogo patnji donosi život i ova sudbina bjedna
koja se našim srcima igra i uvijek je suza žedna ,
i zato ti se osmjehni ma koliko srce boli ,
jer jedino pravi čovjek zna da čezne , pati i voli
Milorad Saric —

[You must be registered and logged in to see this image.]

''Mi smo se otrgli od svega, imamo samo još svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti, i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko sati i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole, u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć raspala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek mrtvac na dopustu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime, i može tako i da umre...''

Remark

Da li je ovuda slučajno prošao moj život,
mali, neupadljiv, bez osobenih znakova
(ožiljke ne računam, svi životi ih imaju)?
Malo zanosi u stranu, vuče ga srce.
Možda je pitao za neki pravac
(tako bih naslutila šta mu je cilj,
pa bih mogla da ga pratim)?

Ako ga primetite, mada sumnjam,
samo mu recite da mi nedostaje
i da bih volela da mi se vrati.
pcelicaful  

Svijet je tijesan, a um prostran. Misli žive lako jedna pokraj druge, ali se stvari u prostoru bolno sudaraju."
Friedrich von Schiller

Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu, još malo radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima.

(Duško Radović)

Ojacala sam... Ne savijam se vise pod svakim udarcem... Naucila sam ih primati, bez da pokleknem... Naucila sam ih, i po potrebi, zadavati... Zivot me isklesao...

Najbolji inspirativni govor na filmu o ujedinjenju sveta – Čarli Čaplin kao govornik u filmu Veliki diktator

"Žao mi je… ali ne želim da budem vladar. To nije moja stvar. Ne želim vladati niti osvajati. Želim pomoći svima. Jevrejima, paganima, crncima, belcima. Ljudi smo, a oni se žele međusobno pomagati. Želimo deliti sreću a ne patnju. Ne želimo se mrziti. Na ovom svetu ima mesta za sve. Majka Zemlja je bogata i može nas sve prehraniti. Možemo živeti slobodno i lepo… ili smo promašili put.

Pohlepa je zatrovala naše duše. Postavila je prepreke od mržnje. Odvela nas je u patnju i krvoproliće. Razvili smo brzinu ali smo se zatvorili u sebe. Izobilje nas ostavlja izgubljenim. Nauka nas je učinila ciničnim a intelekt bezdušnim. Razmišljamo previše a osećamo premalo.

Više nego mašine, mi trebamo humanost. Više od inteligencije, trebamo dobrotu i velikodušnost. Bez tih kvaliteta život bi bio nasilan i sve bi bilo izgubljeno. Avioni i radio aparati su nas približili jedne drugima. Priroda tih pronalazaka čezne za našom dobrotom, za opštim bratstvom i jedinstvom duha.

I sada, moj glas doseže do miliona ljudi u svetu, miliona očajnih muškaraca, žena i dece, žrtvi sistema koji muči i zatvara nevine ljude. Onima koji me čuju, kažem: ne očajavajte. Nesreće koja je nad nama događa se zbog pohlepe i gorčine čoveka koji se boji ljudskog napretka. Mržnja prolazi, diktatori umiru, i vlast oduzeta od naroda biće vraćena narodu. Dok ljudi umiru, sloboda neće iščeznuti.

Vojnici! Ne pokoravajte se okrutnima koji vas preziru, porobljavaju, koji vam uređuju živote, govore šta da radite, mislite, osećate. Koji vas tretiraju kao životinje, topovsko meso. Ne dajte se tom neprirodnom čoveku sa mehaničkim mozgom, mehaničkim srcem. Vi niste mašine, vi niste životinje. Vi ste ljudi! Sa svom ljubavi i humanošću u srcima! Vi ne mrzite, samo nevoljeni mrze. Ne borite se za ropstvo, borite se za slobodu! Kraljevstvo nije u jednom čoveku ili grupi, već u svim ljudima. Vama ljudima!

Imate moć da stvarate mašine. Moć da stvarate sreću. Vi, ljudi, imate moć da učinite život slobodnim i srećnim, da život bude divna avantura. U ime demokratije, iskoristimo našu moć, ujedinimo se svi. Borimo se za novi svet, prijatan svet, u kojem će čovek moći raditi, mladost imati budućnost a starost sigurnost. Obećanjima da će vam sve to pružiti, ovi neljudi su preuzeli vlast. Ali lagali su i nikada ih neće ispuniti. Diktatori su oslobodili sebe a porobili narod. Ostvarimo sami ta obećanja!

Borimo se za oslobođenje sveta, za ukidanje nacionalnih barijera, pohlepe, mržnje i netolerancije. Borimo se za razuman svet nauke i napretka, koji će svima doneti sreću.




[You must be registered and logged in to see this image.]

"Dobra žena je kao dobra knjiga: zabavna, inspirativna i instruktivna; ponekad sa suviše riječi, ali kad je na pravi način uvezana i ukrašena, neodoljiva je."

Naučila si me, da su pobjede nekad porazi. Da su sumraci nekad zore. Naučila si me da u hladnom decembru naslikam maj. Naučila si me kako da platim cehove sadašnjosti, da ne bih ostao dužan prošlosti kada krene novi voz za budućnost. Naučila si me da pogledom ugasim krhki plamen svijeće. Da rimujem sjećanja. Naučila si me da koračam širokim nebom i odmaram na pragovima dalekih svjetova... Ali me nisi naučila, mila moja, kako da se smijem sam.

stih na asfaltu

Svi mi putujemo snovima. Svi smo putnici na autoputu života. Skitnice na kolovozu čežnje. Beskućnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaćeni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo razliciti.
Žarko Laušević

Pronađeš ljude nalik na sebe…
I staneš tako i ne vjeruješ,
da ima neko kao ti – isti, baš isti
na ovom drugačijem svijetu."

Mika Antić

Ali ona se katkad tako lijepo smiješi. Pa mi pet minuta u njezinu društvu bude kao da sam dobio na lotu. Hodam ulicom poput narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u cijelom svemiru nema većeg i jačeg stvorenja od mene... I zato me one tri ne zanimaju. Ne bi me zanimale ni da ih je tristo. Kad hoću tu jednu..
(stih na asvaltu)

"I ne znaš koliko kao ti - takvih večeras ponovo nikog nemaju. I ne znaš koliko kao ti - istih za susret sa tobom baš sad se spremaju. I ne znaš ko su to, kao ti - divni i što su jastuke suzama vlažili. A lepo ste se mogli sresti, samo da ste se malo potražili."

Mika Antić

Ti i ja ćemo uvijek imati nedovršenog posla. I nakon posljednjeg zagrljaja i poljupca, i nakon što kažemo: "Ovaj put je stvarno kraj..." I kad se vratiš njoj, a ja odem njemu, samo je pitanje vremena kad ćemo se opet sresti i sve će početi ponovo. Uvijek ćeš imati ludu želju da sjedneš u auto i dođeš po mene, da me vodiš daleko od svih. Uvijek ću imati ludu potrebu da te zovem u gluho doba noći jer želim da te vidim. Uvijek ćemo biti samo prijatelji pred svima, a puno više od toga kad niko ne gleda. Jer to smo mi, puno više od prijateljstva, puno manje od ljubavi...
(stih na asvaltu)