Mali ljudi za malu planetu

Sta da ucinimo mi, mali, obicni ljudi, da nam planeta bude lepsa, cistija?

Pustimo velike neka cine velika dela, a sta cemo mi?
One sitnice sto zivot znace, ili bolje receno sto ga boljim cine, neka budu nas doprinos za malenu Zemlju...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ima dosta toga . U Srbiji je ekoloska svest na nuli .
Malo se sada počinje u školama ,preko onog predmeta "Čuvari prirode" kod dece to usadjivati , i to prilično uspešno .Problem nastane kada deca vide od nas starijih što ne treba .
Mene nervira da nije organizovano,kao u svim zemljama sveta , skupljanje sekundarnih sirovina -papir, staklo, plastika, gvozdje, aluminujske folije , elektronski otpad.Da se to radi -sveli bi nasa djubrista na organsko smeće koje bi samo sebe razgradjivalo .

Govorimo o razvrstavanju i reciklazi sekundarnih sirovina? Slazem se da je kod nas svest o ekologiji na veoma niskom stupnju ( od kad sam ovde, u to sam ubedjena) ali moramo priznati da ipak ima pomaka. Mislim i da se na polju izgradnje mesta za reciklazu vec uveliko radi u Srbiji.
Trebace mnogo toga da se ucini kako bi Srbija bila cistija ( ima li reciklaza za neke ljude? [You must be registered and logged in to see this image.] )

sonia ::

ali moramo priznati da ipak ima pomaka. Mislim i da se na polju izgradnje mesta za reciklazu vec uveliko radi u Srbiji.
Trebace mnogo toga da se ucini kako bi Srbija bila cistija ( ima li reciklaza za neke ljude? [You must be registered and logged in to see this image.] )

Ima pomaka -ali je stihijski . Recimo, Romi se bave time. Da bi izvadili olovo iz akumulatora , onda prosipaju kiselinu,pale plastičnu ovojnicu , povredjuju se na deponijama, razboljevaju....
Kada bi-opet, kao svugde u svetu bili rasporedjeni kontejeneri-nestalo bi mnogo toga sa ulica i deponija . Prvi put su podeljene kese za pet-ambalazu , i rezultati su odlicni (u mom gradu ) Sad kada se i voda mora kupovati,nakupi se toga , i ljudi su srećni da se reše na čist način,Ribolovci čiste obalu, ima pozitivnih primera , ali je još uvek sve to premalo.

Gradu nedostaju kontejneri za PET ambalažu

Novosađani bace mesečno 100.000 evra



Aleksandar Savanović | 19. 07. 2010. - 00:02h
| Komentara: 10




Novi Sad - U Novom Sadu se svakog dana baci
oko 20 tona PET ambalaže, a u specijalne kontejnere za plastiku odloži
se tek jedna tona, koja se u „Čistoćinim“ pogonima dalje odvaja za
reciklažu. Prema sadašnjem cenovniku po kojem je otkupna cena za tonu
plastike oko 200 evra, to znači da u Novom Sadu mesečno propadne oko
114.000 evra. Razlog za to nije manjak ekološke svesti sugrađana, već
nedostatak žičanih kontejnera za plastičnu ambalažu.
[You must be registered and logged in to see this image.]Gradu potrebno četiri puta više spremišta



Direktor „Čistoće“ Dalibor Novaković kaže da je u gradu trenutno
postavljeno 250 takvih kontejnera, što je nešto manje od petine
potrebnog broja. Pošto se ovaj posao finansira isključivo iz budžeta
„Čistoće“, to preduzeće zbog slabe naplativosti usluga nema dovoljno
novca da nabavi potrebne kontejnere, ali je naručilo još 250 komada i
namerava uskoro da ih rasporedi po gradu.


- Gradu je potrebno između 1.000 i 1.200 spremišta. Naš cilj je da ih
postavimo gde ima kontejnerskih mesta. Treba nam vremena zbog nedostatka
finansija, ali smo planirali da do kraja godine rasporedimo po gradu
sve kontejnere, a ako ne budemo mogli sve, bar 60 do 70 odsto spremišta
za PET ambalažu da imamo pokriveno - rekao je Novaković.

Prema našoj računici, cena jednog kontejnera za plastiku je 150 evra,
pa bi za samo mesec dana, ako bi se recikliralo svih 100 odsto
plastičnog otpada, otplatili svi kontejneri za plastiku. Ovakav procenat
reciklaže u ovom slučaju nije moguć, kaže Novaković, čak i da su sve
lokacije pokrivene posudama za odlaganja plastike, jer nije sva ambalaža
za recikliranje. Partner „Čistoći“ u otkupu plastične ambalaže je
„Grintek“ iz Mladenova, koji plaća oko 200 evra za tonu plastike.
Direktor „Čistoće“ naglašava da je dodatni problem što se kontejneri za
plastiku prazne u poseban kamion, pa će uz nove kontejnere biti potrebna
i nabavka vozila za odvoženje ovakvog otpada.


- Koristi se isti tip kamiona kao i sa uklanjanje druge vrste otpada,
ali ovaj je čist unutra i radi samo PET ambalažu. Sada ceo grad
pokrivaju dva kamiona. Nabavka preostalih kontejnera koštaće, grubom
računicom, između 300.000 i 400.000 evra i na to treba kupiti još četiri
kamiona. Najviše kontejnera ima na Limanu i Novom naselju, ali i tamo
nisu pokrivene sve lokacije. Novi kontejneri biće raspoređeni na
lokacije gde ima više višespratnica, mada nam je u osnovi namera da ih
postavimo svuda u gradu - navodi naš sagovornik.


Za prigradska naselja, kao i delove grada gde stanari kuća umesto
kontejnera imaju kante očekuje se da će „Čistoća“ građanima deliti
posebne kese.


Sledeći korak je nabavka kontejnera za papir koji će takođe biti postavljan uz redovne kontejnere.


- Drugi korak uslovljen je realizacijom prvog. Nećemo postavljati
kontejnere za papir pre nego što kupimo dovoljne količine posuda za PET
ambalažu. Primarna separacija otpada je korisna iz više razloga. Prvo da
što manje sekundarne sirovine završi u prirodi, jer je i deponija
priroda. Sekundarne sirovine idu na preradu, a mi imamo finansijski
efekat reciklaže, iako je to neznatna suma, pošto se u našoj zemlji još
ne stimuliše prerada sekundarnih sirovina, kao u zemljama u okruženja i
na zapadu. A to je i naša zakonska obaveza - naglasio je direktor
„Čistoće“.


On je dodao da je dobar odziv građana u delovima grada gde su
postavljeni kontejneri za plastični otpad, ali da je potrebno i
edukovati stanovništvo, pogotovo decu u vrtićima i školama o značaju
separacije otpada i očuvanju životne sredine.







Jeftinija sirovina nego reciklaža
Ruža Helać iz Vojvođanske zelene inicijative ističe da
Srbija nema dovoljno razvijen ambijent za separaciju i reciklažu otpada
jer se kod nas, za razliku od okruženja, ne plaća vraćanje plastične
ambalaže prodavcu, niti su cene reciklirane plastike konkurentne
sirovinama za proizvodnju plastike.
- Prema sadašnjem stanju, proizvođačima plastične ambalaže
više se isplati da kupe sirovinu, nego da prerađuju recikliranu
plastiku. A od separacije PET ambalaže i recikliranja društvo može imati
višestruke koristi, i ekološke i ekonomske, samo je potrebno da se ova
oblast uredi na pravi način - navodi Helaćeva.

Gledam, mlada majka vodi dete. Ono tek da ima neke 2 godine. Popilo sokic i baca kutijicu na ulicu. Ona podize ono, daje mu u rukicu, podize onda dete i odnese ga da kontejnera ( ne , nije bacila dete [You must be registered and logged in to see this image.] ).
Otvorila je kontejner jednom rukom i pokazala mu gde da baci.
Stalno imam prilike nesto slicno da vidim ovde. Tako se razvija svest o cistijoj okolini, a samim tim i planeti.

Juce je bila jedna emisija Jovana Memedovica o njegovom putu na sever Norveske i putu ka Severnom polu.
Nekoliko puta je naglasio potrebu za ocuvanjem prirode, a posebno mi se dopalo ono- Prihvacen je, u toj opstini, regionu, urbani plan, i nema planova ni za metar gradnje novih puteva i sl. Glavni plan je ocuvanje prirode! [You must be registered and logged in to see this image.]

Joca je vrhunski novinar i radi svoju emisiju sa velikim uzivanjem.. prenosi nam dobre vibracije i razvija ekolosku svest o nasoj okolini.. pa snimao on u Norveskoj, Rusiji, na Svernom polu ili po Srbiji.. poenta je bitna!

sve gore navedeno podrzavam...i dodala bi samo jos jednu vrlo bitnu stvar...
na oko ona mozda izgleda i ne vazna ili imaginarna...al vas molim samo jedno da se na trenutak spustite na jedno mesto gde na zalost ljudi retko zalaze i sa tog mesta odgovorite sami sebi na pitanje...

spustimo se u srce i osetimo koliko zaista VOLIMO planetu koju smo izabrali da se na njoj rodimo...

kada zaista osetimo ljubav, uradili smo najvise sto mozemo za nasu planetu

VOLIMO JE!!! :))))

Izvini.. jedan mali spam, ali nemerem se suzdrZat.. a da ne napisem cuvenu recenicu:

"Volim i ja vas!"


.. ovo mu ga dodje ki Zemljin odgovor nama.. :eee:

Moj komšija Lale bio i ostao domaćin... seljak.
Iškolovao decu... fakulteti... pa još koekave specijalizacije... pa strani jezici... pa...
Ali, nigde posla.
A tata gurao po svom... samo sopstvena semena... bundeve... duleci... kukuruz kokičar... pa voćke oskoruše, mušmule, drenjak, jabuke kiseljače...
I gruva tata... SVE PRIRODNO!
Ne može da postigne proizvodnju koliko se traži. A cena jaka.
Kad ono tata Lale turio oglas: tražim radnike... plata, stan, rana, staž... garant.
Nemadoše kud deca, podviše repić pa nazad... eto nas tata.
I eno...sin, diplomirani inženjer mašinstva i ćerka pedagog nađoše zaposlenje kod tate.
A biznis cveta... domaćinstvo blista... godišnja proizvodnja unapred zakupljena...

Sve prirodno!

E to je lepa prica Cojle, samo da ga ne upropaste "politika" i lose vrhovno rukovodstvo.

Stara prica, ali uvek aktuelna.. samo steta sto uvek ostane, samo na prici..

Musavom dečaku koji živi u predgrađu Mumbaja klimatske promene naizgled ne znače ništa. Ni Brazilki, koja gaji petoro dece u faveli na obodu Rio de Žaneira, nije to na umu, već strepnja da će joj stariji sin možda nastradati u nekom obračunu lokalnih bandi. Čak i rudar u provinciji Šansi na severoistoku Kine slegnuće samo ramenima zadovoljan što će na vreme dobiti nadnicu za mukotrpan rad uprkos tome što radi i živi u jednom od najzagađenijih područja na planeti koje je ujedno i središte kineske proizvodnje uglja. Ma, i užurbana domaćica iz Teksasa će usred božićne kupoholičarske euforije samo odmahnuti rukom i s prepoznatljivim južnjačkim akcentom reći da to naučnici preteruju.
Međutim, bez obzira na to da li su razmišljanja o zdravoj životnoj okolini potisnuta egzistencijalnim problemima ili uživanjem u bogatom potrošačkom društvu ili pak prostom nebrigom, negativan uticaj klimatskih promena utiče na sve. Štaviše, možda najviše utiče na one koji se nisu još rodili, a „uživaće” u posledicama danas stvorenog zagađenja. Neminovno se nameće pitanje da li će nas unuci psovati što je svet proćerdao prvu deceniju 21. veka samo na lepe reči i želje a ne i na konkretan dogovor o tome kako da se zajednički svi bore protiv klimatskih promena.
„Buduće generacije će žaliti zbog godina neaktivnosti”, kaže ljutito Stiv Sojer, prvi čovek Globalnog saveta za energiju vetra, briselske asocijacije koja okuplja predstavnike „zelene” industrije.
Fijasko Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, održane u Kopenhagenu, iako često biva nazivan i kao „istorijski neuspeh”, čini se prvi put u savremenoj istoriji je u javnosti podigao svest o važnosti razmišljanja o klimi i kako sve to utiče na običnog čoveka.
Ipak, baš taj „običan čovek” često nije razumeo šta to znači emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, zašto je štetan ugljen-dioksid, kako se to suzbija porast globalne temperature, šta je „zelena” energija, kako nastaje globalno zagrevanje…
Da nevolja bude veća, svetsku javnost je zapljusnula i afera „klimagejt” u vezi sa britanskim naučnicima koji su navodno fingirali podatke o tome da je čovek kriv za klimatske promene. Dok se proizvođačima nafte i uglja smešio brk jer se javnošću širila sumnja da je čovek uopšte zaslužan za globalno zagrevanje, sve manje se čuo rezultat vodećih naučnika za klimu UN da će se svet, ukoliko ne bude bilo akcije na smanjenju ispuštanja štetnih gasova, suočiti sa porastom temperature od 1,8 do četiri stepena Celzijusova.
Tričavih nekoliko stepeni i nije mnogo, rekli bi laici, ali upravo tih nekoliko podeljaka na Celzijusovoj skali deli Sankt Peterburg i Veneciju od konstantne poplave, a Barbados, Fidži, Solomonska ostrva i ostale male ostrvske države na svetu od potpunog nestanka. Naime, taj „minorni” porast globalne temperature vodi ka znatnom topljenju glečera na Grenlandu i samim tim podizanju nivoa mora i plavljenju mnogih priobalnih područja širom planete.
Osim toga, tih nekoliko stepeni dovešće i do oluja i poplava u kontinentalnim delovima planete, izumiranja brojnih biljnih i životinjskih vrsta, dok će sveukupna posledica biti ne samo u vezi sa prirodom već i te kako u vezi sa ljudskim rodom. Sve te klimatske promene neminovno će dovesti do izbegličkih kolona, porasta broja beskućnika, ali i porasta pothranjenosti ljudi i dece, što su prevashodno socijalni problemi. Problemi koji se tiču svih nas. Pa i malog Indijca i zabrinute Brazilke i rudara koji izlazi iz okna u srcu Kine i Teksašanke željne novih krpica. Pa, i žitelja Bele Palanke koji krpi kraj sa krajem.
Iako će brojne nevladine organizacije istaći šta sve i ovi „obični ljudi” mogu da učine da se smanji zagađenje, prevashodna odgovornost je ipak na političkim elitama. One su odgovorne da se bar na trenutak istrgnu iz zagrljaja lobista sa džepovima prepunim petrodolara i planova za sjajne investicije, te da porazmisle da li je krajnje vreme da oni budu na čelu kolone koja će brinuti o zdravlju planete.
Prema rečima Jorisa den Blankena, iz „Grinpisa”, ova decenija mora se sagledati kao decenija u kojoj su se ljudi što se tiče klimatskih promena osvestili i počeli da formiraju klimatski pokret.
„Narednih nekoliko godina, kako svest bude rasla a efekti klimatskih promena nažalost budu sve očigledniji, političari neće imati drugog izvora do da se tome pridruže”, kaže Joris den Blanken.
Šansu u Danskoj su propustili. Sledeća je u decembru u Meksiku.
Nenad Radičević

VRANJE - Na pet lokacija u Bujanovcu, Vranju, Vladičinom Hanu, Leskovcu i Aleksincu počela je velika akcija čišćenje reke Južne Morave od nagomilanog smeća koje je pregradilo njen tok.
U odnošenju plastičnih kesa, boca i drugog smeća učestvovalo je oko 2.000 dobrovoljaca iz cele Srbije. Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić sa svojim saradnicima učestvovao je u akciji čišćenja Morave i najavio veliko spremanje Srbije za 4. jun.

Problem Južne Morave privukao je pažnju javnosti kada je pre dve nedelje na internetu objavljen snimak na kojem se vidi da je deo toka te reke postao deponija. Snimak su načinili članovi kluba ekstremnih sportova, koji su želeli da filmom skrenu pažnju na katastrofalnu ekološku situaciju na Južnoj Moravi.

- Jedna građanska akcija je proizvela ovako veliku reakciju i to treba svima da nam služi za primer. Onoga trenutka kada se snimak pojavio u javnosti mi smo mogli samo da potvrdimo nešto što smo znali da postoji u Srbiji. Nije samo Morava tužna, na žalost cela Srbija je tužna, sve reke u Srbiji imaju slične probleme. Ovakvu sliku možete videti na Zapadnoj Moravi, Velikoj Moravi a posebno je loša situacija na reci Ibar. Jedan od razloga zašto nam reke izgledju ovako je i ružna navika ljudi da otpad bacaju na obalama reka, pa i u samu reku - rekao je Oliver Dulić u Vranju.

Pored same akcije čišćenja, planirano je da se u ovim krajevima uvede i sistem organizovanog skupljanja komunalnog otpada pa su za tu svrhu obezbeđeni kontejneri ili kese za domaćinstva.

- Čišćenje Južne Morave će trajati sve dok njene obale, ali i samo korito reke ne budu u potpunosti čiste, ali će se nakon država propisati najstrožije kazne za one koji prljaju reke. Naš cilj je da se ova akcija pretvori u pravu borbu protiv smeća. Ove godine ćemo 4. juna organizovati veliku akciju čišćenja Srbije kada očekujemo da 200.000 ljudi uzme učešće u velikom spremanju Srbije - rekao je Dulić.

Prema podacima Kriznog štaba za čišćenje Južne Morave akciji su se kod Vranja priključili vojska, policija, vatrogasci, sva lovačka i ribolovačka udruženja, kao i mnogi volonteri koji imaju mehanizaciju koja može pomoći u uklanjanju divljih deponija. Veći odaziv građana se očekuje za vreme vukenda, kada se čišćenje nastavlja.
Juzne vesti

Ovo su odlicne vesti..Totalna neorganizacija nase drzave po pitanju odlaganja smeca je i dovela do toga. Samo ovakve akcije, koje moraju da traju duzi period. zato sto je stanje vise nego alarmantno, i otvaranje tako potrebnih deponija, kao i podizanje sveti o zastiti zivotne sredine, mogu dovesti do pozitivnih rezultata...

Дан планете Земље - Позив на „Велико спремање Србије”

[You must be registered and logged in to see this image.]


БЕОГРАД - Дан планете Земље обележава се данас широм света и у Србији и тако
се жели скренути пажња јавности на општу еколошку кризу и друге опасности које
прете животу на Земљи.
Тај дан је установљен 1970. године, а циљ је помоћ човеку да поново успостави
контакт с природом, односно да укаже на загађивање ваздуха и воде, радиоактивно
зрачење, исцрпљивање ненадокнадивих енергената и друго.
У Србији се овај дан обележава низом различитих акција и манифестација.
Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић позвао је јуче
грађане Србије да не бацају ђубре око себе, да очисте своју околину и да 4. јуна
учествују у акцији „Великог спремања Србије”.
Пре 41 годину у Америци је покренута акција о животној средини под називом
„Дан Земље” и за тај дан је изабран 22. април. Акција је стекла велики
публицитет и „Дан Земље” је установљен прво у тој земљи, а затим од 1992. у
целом свету.Бета

Jeste li ucinili danas nesto da nam Zemlja bude lepsa, cistija?

Happy Earth Day!!!

Jesam, "shred' sam sav papir na mom stolu, i odnijela recycling :eee:

Vozite bicikl...Spojite lepo i korisno, pretpostavljam da uživate dok vozite bicikl, iza sebe ne ostavljate trag dima koji stvara od ove planete jednu veliku staklenu baštu....




[You must be registered and logged in to see this image.]

[quote="sonia"]Vozite bicikl...Spojite lepo i korisno, pretpostavljam da uživate dok vozite bicikl, iza sebe ne ostavljate trag dima koji stvara od ove planete jednu veliku staklenu baštu....




sonia ,uzivam ja u voznji , lijepo stoji sto si napisala , samo mi svi vozaci auta i kamiona skinu sve po spisku kad prodju pored mene...

brunolino ::

sonia ,uzivam ja u voznji , lijepo stoji sto si napisala , samo mi svi vozaci auta i kamiona skinu sve po spisku kad prodju pored mene... [You must be registered and logged in to see this image.]

Ne moras i ti da vices, postoje drugaciji vidovi komunikacije ( citaj- npr. [You must be registered and logged in to see this image.] )


[You must be registered and logged in to see this image.]

[quote="sonia"]

brunolino ::

sonia ,uzivam ja u voznji , lijepo stoji sto si napisala , samo mi svi vozaci auta i kamiona skinu sve po spisku kad prodju pored mene... [You must be registered and logged in to see this image.]

Ne moras i ti da vices, postoje drugaciji vidovi komunikacije ( citaj- npr. [You must be registered and logged in to see this image.] )


sonia ,ma ja nista ne kazem niti pokazem , samo cujem njih , kad mi sve skinu po spisku , zato bicklo vozim kraj rijeke...

brunolino ::

.... zato bicklo vozim kraj rijeke... [You must be registered and logged in to see this image.]

...pametno...nikad se ne zna zasto to moze da bude dobro... [You must be registered and logged in to see this image.]

pametno ili ne , zbog ove gore slike ne bih nikada vozio...mnogi bi , ali ja ne... mnogo je razloga za ne...

To je bila samo mala sala... Da nastavim sa temom... Voznja bicikla, ima visestruku korist, kako gledajucu globalno, za celu planetu, tako i za nas organizam... [You must be registered and logged in to see this image.]

u sustini ima i zdravo je , ali postoji u jednom aspektu zdravlja gdje nije...sigurno znas ali to je sasvim 10-a tema...pismo o voznji...

Danas je Svetski dan zaštite životne sredine

Tanjug |


Širom planete danas se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine - 5. jun. Ove godine obeležava se pod sloganom "Emisija CO2 - kako menjati navike", u znaku smanjenja emisije ugljen-dioksida u atmosferu.

Svetski dan životne sredine, koga je Generalna skupština UN usvojila 1972. godine, predstavlja jedno od glavnih sredstava kojim UN širom sveta stimulišu značaj očuvanja životne sredine i podstiču povećanje aktivnosti na zaštiti životne sredine.
Na taj dan se promoviše stav da je zajednica osnova za promenu ponašanja prema primarnom čovekovom okruženju, a sedište Programa za zaštitu životne sredine UN nalazi se u glavnom gradu Kenije - Najrobiju.

U cilju smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova, koji izazivaju efekat "staklene bašte" potpisan je Međunarodni sporazum o klimatskim promenama - "Kjoto protokol". Protokol je potpisan u japanskom gradu Kjotu, u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene, 11. decembara 1997. godine.
Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale protokol čine najmanje 55 odsto zagađivača, što se i dogodilo 16. februara 2005. godine, kada je Rusija ratifikovala Protokol, dok su SAD to odbile.

[You must be registered and logged in to see this image.]Andrea zeli da postane lekar, da spasava tudje zivote, ali dotad, pokusava da ucini nesto da spasi planetu...Jedna mala stvar, a tako bitna- ona svoju solju u kojoj kupuje kafu sotrira pravilo u odredjeno mesto za to, i na taj nacin pomaze da nam zemlja bude uredjenija...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mislite o tome...

Neke ustanove koje isporičuju vodu u Britaniji, ovih dana su otišli korak dalje, te su zamolili žene da ne briju noge pod tušem , kako bi sačuvali vodu.
Prema nekim istraživanjima i podacima koji su objavljeni, žene u Britaniji tokom godine potroše 50 biliona litara dok briju noge, što je dovoljno za snabdijevanje svih domova u Londonu, tokom 25 dana bez padavina, saopštili su snabdjevači vodom-Temza vode.

Muškarci su gori za planetu nego žene


Postoji duga istorija istraživanja koja pokazuju da žene više vode računa o očuvanju okoline, ako ništa drugo, barem stavom. Međutim, sada je jedna francuska studija pokazala da se briga o ekologiji kod lepšeg pola često prelije u aktivizam. A šta je sa muškarcima?



Jednostavno govoreći - oni su daleko veća pošast po planetu. Primera radi, Francuzi naprave 39,3 kilograma ugljenika dnevno putem bačenog smeća, dok đubre kog se otarase Francuskinje proizvodi “svega” 32,3 kilograma ugljenika.

Međutim, to nije prvi put da istraživači terete muškarce za bezobziran odnos prema prirodi. U avgustu 2009. su Šveđanka Anika Karlson Kanijama i Finkinja Rita Reti došle do sličnog zaključka.

Dve naučnice proučavale su aktivnosti pripadnika oba pola širom Nemačke, Grčke, Norveške i Švedske tokom deset dana. Njihov zaključak je da muškarci koriste mnogo više mesa nego žene, češće koriste automobil i prelaze veće distance što sve u celini povećava emisiju ugljen-dioksida u atmosferu.

Razlika količine emisije ugljen-dioksida među polovima varira od šest procenata u Norveškoj i osam u Nemačkoj, do 22 procenta u Švedskoj i neverovatnih 39 u Grčkoj.

Šta stoji iza različitog ponašanja polova prema okolini?

Muškarci više putuju nego žene, što po automatizmu znači veću potrošnju goriva i time emisiju štetnih gasova. U budućnosti će možda razlika zasnovana na ovom kriterijumu možda biti više izbalansirana, budući da žene sve više obavljaju muške poslove, a muškarci ostaju u kući.

Ipak, više žena nego muškaraca su poklonici vegeterijanske ishrane što je mnogo teže promeniti nego potrošnju goriva.

Pre nego što se žene i borci za očuvanje prirodne sredine okome na prosečnog muškarca, možda treba razmotriti reviziju društvenih normi i u budućim ekološkim kampanjama biti više orijentisani na razlike među polovima.

U ciljevima kampanjama za promenu prehrambenih navika takođe možda leži ključ. Naime, jedna francuska studija otkrila je da je ishrana jednog muškarca odgovorna za oslobađanje 7,98 kg ugljen-dioksida dnevno, dok kod žena ta količina iznosi 6,79 kg.

B92

Pirot: definisani projekti za EU

Autor Vladimir Veljković, Izvor Južne vesti
[You must be registered and logged in to see this image.]

PIROT - Sastanak predstavnika Euroregiona Nišava održan je u Slivnici u Bugarskoj. Tema sastanka bilo je definisanje priorotetnih projekata kojima će lokalne samouprave konkurisati kod EU.

Prema ranijem dogovoru oblasti iz kojih će biti projekti su – vanredne situacije, eko i etno turizam, zelena energija i energetska efikasnost kao i vanredne situacije.

Euroregion Nišava čine sve četri opštine Pirotskog upravnog okruga i pet opština Sofijske oblasti.

Na sastanku je prihvaćena ponuda Evropske asocijacije pograničnih evroregiona da se početkom oktobra organizuje zajednička poseta predstavnika srpskih I bugarskih opština najstarijem i jednom od najuspešnijih evroregiona Gronau, kao i posetu Briselu.

Sledeći sastanak Evroregiona Nišava biće održan 15. septembra u Pirotu. Očekuje se da na tom sastanku u potpunosti budu definisani projektu koji će biti predstavljeni u Briselu evropskim parlamentarcima.

Juzne vesti

Српском еколошком документарцу награда у Кану


БЕОГРАД – Документарни филм „Плодови зиме”, редитеља Бошка Савковића, који се бави темом заштите животне средине, добио је награду за најбољи еколошки филм на фестивалу документарног филма у Кану.

Како је саопштио Међународни фестивал туристичког и еконошког филма СИЛАФЕСТ, овај филм је после играних филмова Емира Кустурице постао једини српски филм који је икада тријумфовао у Кану, рачунајући обе конкуренције – играни и документарни филм.

Више од 160 режисера документарних филмова из 65 земаља света овацијама је испратило Савковића који је у име продукцијске групе „Некомпромитовани интелектуалци Београда” касно синоћ примио награду Златни делфин за најбољи еколошки филм фестивала, наводи се у саопштењу.

Филм, који за тему има пластичне кесе расуте по Београду, реализован је уз подршку Секретаријата за екологију града Београда и ангажовање студената камере са Факултета драмских уметности у Београду.

Савковићев филм је током 2011. године освојио и награде на фестивалима документарног, туристичког и еколошког филма у Португалу, Русији, Пољској, Бразилу, Литванији и Румунији.


Танјуг

[You must be registered and logged in to see this image.]
Letece kese [You must be registered and logged in to see this image.]

Грађанска мобилизација за чишћење ђубрета у Атини


АТИНА – Грчка влада наредила је грађанску мобилизацију како би се очистила Атина чије су улице препуне ђубрета услед 17 дана штрајка ђубретара.

У тренутку када су синдикати најавили за сутра и прекосутра дводневни генерални штрајк који ће практично паралисати читаву земљу, премијер Јоргос Папандреу наредио је данас грађанску мобилизацију.

Иначе, грчки парламент треба у четвртак да усвоји нови „пакет” мера штедње, међу којима и смањење плата и пензија, повећање пореза као и смањење броја запослених у јавном сектору.

Синдикалне конфедерације запослених у јавном и приватном сектору - које имају више од два милиона чланова - договориле су се да у исто време одрже штрајк како би извршили притисак на посланике.

Дводневни генерални штрајк, који почиње сутра, практично ће паралисати Грчку, док се у центру Атине најављује масовни протестни скупови.


Танјуг


To ja zovem mobilizacijom! Bravo! U Egiptu su, u danima protesta ljudi sami vrsili ovakve akcije, pa je Tahrir i pored miliona ljudi na njemu bio sasvim cist...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Osveta potlačenih

FOTO: Neka oni budu primjer drugima


[You must be registered and logged in to see this image.]



Ljudi su uvjereni da su upravo oni apsolutni vladari
planeta Zemlje, ali majčica priroda svako se malo potrudi da ih nekom
velikom prirodnom katastrofom uvjeri da nisu u pravu.


Uz potrese i poplave tu su i životinje koje mogu itekako
zagospodariti čovjekom. Bez vatrenog oružja, čovjek baš i nije neka
opasna zvjerka. Ako uzmemo u obzir da je inteligencija glavni adut
(razoružanih) ljudi u savladavanju životinja, jasno je zašto su nam
šanse za preživljavanje u divljini jako male.





Teško se samo pameću boriti protiv gole sile, a s obzirom da nas je
većina izgubila ikakav dodir s prirodnom jasno je da se u divljini
čovjek bez puške pretvara u plijen.


Net.hr
12.11.2011.

Milijardu gladnih, milijardu gojaznih


Na najvećem poljoprivrednom sajmu na svetu, Zelenoj nedelji u Berlinu, ne uživa se samo u poslasticama koje su doneli izlagači. Tamo se pričalo i o rešavanju problema gladi u svetu. A na ulicama se i demonstriralo.





„Nijedna zemlja ne može sama rešiti problem gladi“, izjavio je proteklog vikenda na Zelenoj nedelji Hoze Graciano da Silva, generalni direktor Svetske organizacije za hranu (FAO). Preko 900 miliona ljudi na svim kontinentima nema na raspolaganju dovoljno životnih namirnica. Istovremeno, na Zemlji ima dovoljno hrane da se prehrani kompletna svetska populacija.

Pomoć „malim“ poljoprivrednicima

Dok su građani na ulicama protestovali protiv agrarne industrije, političari su na sajamskom prostoru ponovno raspravljali o gladi. Ministri poljoprivrede iz 64 zemlje poručili su da agrar mora dati važan doprinos u borbi protiv gladi. Ali kako? Cilj je da pre svih „mali“ poljoprivrednici dobiju dovoljno novca za investiranje, odnosno da se zajamči pristup obradivoj površini i vodi na celoj Zemlji.

To su reči koje stoje u završnoj deklaraciji berlinskog „samita“. Političari žele da ojačaju i prava žena, ponajpre u Africi, gde žene čine najveći deo zaposlenih u agrarnoj industriji. Planira se i smanjivanje gubitaka žetve do kojih dođe prilikom transporta i skladištenja. Svi konkretni predlozi iz Berlina trebalo bi da se tematizuju i na idućoj konferenciji Ujedinjenih nacija o održivom razvoju u Rio de Žaneiru.

Dok su ministri većali, u centru Berlina je nekoliko hiljada građana protestovalo pod parolom „Dosta nam je!“ Oni su nezadovoljni „agrarnom industrijom“ i od kancelarke Angele Merkel su zatražili reformu poljoprivrednog sektora i agrarne politike. Subvencije, kažu, treba da se dele na osnovu ekoloških, socijalnih i kriterijuma postupanja prema životinjama.

Predsjednik Udruženja seljaka u Njemačkoj Gerd Sonlajtner kaže da demonstranti prenose pogrešnu sliku nemačkog agrara. I dodaje da se „iz dana u dan oko 40.000 potrošača na Zelenoj nedelji uveri u visok kvalitet životnih namirnica koje proizvede nemački seljaci“.

Kako se ispravno jede?

Nemačka ministarka poljoprivrede Ilse Ajgner je bila domaćica ministarskog susreta. Ona tvrdi da bez produktivne proizvodnje hrane nije moguće pobediti glad u svetu. Podsetila je da se do sredine ovog stoleća očekuje porast broja stanovnika Zemlje sa sadašnjih sedam na devet milijardi.

Šef FAO Da Silva zatražio je da se i Savet bezbednosti pozabavi konfliktima npr. u Africi, koji su često uzročnik gladi na tom kontinentu. Dok na jednoj strani imamo puno ljudi u siromašnim zemljama koji ne mogu da priušte hranu, na drugoj strani ima oko milijardu gojaznih osoba, dodao je Da Silva: „Moramo naučiti ljude kako se ispravno jede!“

Indonežanski ministar poljoprivrede Asjraf Susvono kritikovao je da se izvoz iz zemalja u razvoju u industrijske zemlje često blokira previsokim carinama. Na to je uzvratio poverenik Evropske komisije za poljoprivredu Dasian Ciolos koji tvrdi da je pristup evropskom tržištu „slobodan kao nigde drugde u svetu“.

Zelena nedelja u Berlinu omiljena je među posetiocima. Tokom vikenda zabeležene su veće gužve u sajamskim prostorima. Prva tri dana sajma koji traje do 29. februara posjetilo je oko 120.000 ljudi. Na sajmu se predstavlja oko 1.600 izlagača iz 60 zemalja, a zemlja partner ovoga put je Rumunija.

Autor: Srećko Matić (dpa, ap)




Ili, kad bi i veliki bili mali... [You must be registered and logged in to see this image.]

Udruženje građana će učiniti sve da reka Pek dobije pravi tretman

Kučevo - Da bi zaštitili reku Pek od svakodnevnog zagađivanja i očuvanja flore i faune, zaljubljenici u ovu zlatonosnu reku i entuzijasti iz Kučeva formiralu su Udruženje građana „Za čist zlatonosni Pek i zaštitu životne sredine“ koje do danas broji oko 400 članova. Udruženje u okviru svojih aktivnosti radiće u oblasti zaštite reka,rečnih tokova i u oblasti zaštite životne sredine na području opštine Kučevo kao i u opštinama Majdanpek, Golubac i Veliko Gradište kroz koje reka Pek protiče.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sadašnja situacija u kojoj se nalazi reka Pek je zabrinjavajuća i ona predstavlja primer kako se ne treba ponašati, posebno onih koji žive pored nje. Zato je Udruženje kao prvi zadatak postavilo na što hitnijoj zaštiti od daljeg zagađivanja Peka, a uputiće se i apel svim mesnim zajednicama u naseljima da utiču na svoje meštane da ne bacaju otpatke i uginule životinje. Ljudi valjda računaju da će sve to voda odneti, a o daljim posledicama za sav živi svet u reci i o stanovništvu, koje živi duž reke, niko i ne razmišlja. Jedan od većih zagađivaća je i rudnik u Majdanpeku.

Dok traje postupak oko izrade programa potpune zaštite i početak aktivnosti Udruženja građana za zaštitu reke Pek, ovom rekom i dalje plove razni otpad i uginule životinje, a dno reke i obala puni su raznog lima, starih šporeta i delova od automobila. Izgleda da je ljudska svest odavno zatajila. Jer po najnovijim analizama u vodi je utvrđena prisustnost teških metala kao i pesticida. ekologija.rs

Kasno je za sve..

Dolinac ::

Kasno je za sve..

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nikako...

У Србији је данас на више хиљада локација организована акција „Великог спремања Србије”, у оквиру које су волонтери, радници јавних предузећа, ученици и разни еклошки активисти, уз подршку министара, чистили отпад из паркова, обала река и свих оних места на којима смећу није место..

Танјуг

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav prirodi!



Ne optužuj prirodu! Ona je svoje učinila, a sada ti učini svoje. (Milton)


[You must be registered and logged in to see this image.]


Nema ničega što bi bilo vrednije proučiti od prirode. (Tesla)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ni u svojim najlepšim snovima čovek nije mogao smisliti nešto lepše od prirode. (Lamarten)





[You must be registered and logged in to see this image.]