Srbija u srednjem veku - Heraldika

U srednjem veku,pod uticajem Vizantije uporedo sa razvojem srpske države razvija se i srpski grb,koji sadrži dva glavna obeležja - dvoglavi beli orao sa raširenim krilima i štit sa krstom i četiri znaka u obliku ćiriličnog svola C,koje zovemo ocila.Ovi elementi vode poreklo od dinastija Nemanjića i Laqzarevića,odnosno od vizantijskih dinastija Paleologa i Komnina,pa je na osnovu ovoga pre svega potrebno napraviti jedan presek vizantijske heraldike i najviših dvorskih titula - despot,sevastokrator i kesar.
U ovom poslu će nam pomići istraživanja Ljubomira Stevovića,koji se bavio istraživanjem srednjevekovne srpske heraldike.





Vizantijski štit

Novac Lazara Hrebeljanovića

Na novcu kneza Lazara i njegovog potomstva nailazi se na par bivoljih rogova postavljenih na gornjem delu kopljaničkog šlema.

Novac despota Stefana Lazarevića

U kasnijem kovanju novca despota Stefana Lazarevića javlja se kombinovana čelenka sa dvoglavim orlom između bivoljih rogova, što ukazuje da je reč o vladaru Srbije, kao i poreklo od loze Nemanjića.

Krunisani inicijali ST

Rekonstrukcija heraldičkog pečetnog prstena sa krunisanim inicijalom ST u reversu zajedničkog novca despota Đurđa Brankovića i Stefana Tomasa.

Revers dinara despota Đurađa Brankovića

Heraldički krin kao glavni motiv na novcu.


Grb Brankovića

Osnovni elementi ovog grba su lav i kaciga sa bivoljim rogovima. Lav se rano javlja kao heraldički simbol Brankovića.

Grb Balšića

Grb Balšića bio je vučja glava okrenuta nadesno, i na štitu i na čelenci. Na samom štitu nalazi se zvezda, negde prikazana kao srebrna, a negde kao zlatna. Štit i plašt su crvene boje.

Dvoglavi orao sa manastira Dečani

Dvoglavi orao se pojavljuje na nakitu, ukrasnim predmetima, posuđu, na arhitektonskim spomenicima, i posebno na horosima crkava i manastira (Dečani, Lesnovo, Kalenić).


Srebrni prsten

Potpuni grb sa čelenkom u formi bivoljih rogova.



Dvoglavi orao

Najstariji trag heraldičkih znakova i simbola u Srbiji nalazi se u prvoj polovini XIII veka, i to je dvoglavi orao. U Srbiju je stigao sa ličnosću Stefana Prvovenčanog.

Српска оцила

Српска оцила су један од најчешће коришћених симбола на нашим грбовима и уједно један од оних о којима се најмање зна. На њима се обавезно налази крст (постоји само један изузетак у виду тренутног грба Србије). У пољима подељеним крстом се налазе четири оцила, окренута једно од другог (најчешће). Оцила су "алат" који су наши преци користили при паљењу ватре. Она су такође имала и неку врсту "магијског" значења.

У народу се често мисли да се ту ради о четири ћирилична слова С, којима се приписују разна значења - најчешће: "Само Слога Србина Спасава". Ово и није лоше гесло узевши у обзир колико је тачно. Постоји и друго веровање, да та слова С потичу од византијских слова Б: "Basileus Basileon Basileuon Basileusin", што би значило:"Краљ Краљева Краљује Краљевима", или тачније:"Краљу Краљева (Исусе), Спаси Краља" . Многи стручњаци се слажу са овим другим значењем, али постоје и они који сматрају да оцила имају сасвим друго порекло, и да нису византијски симбол.

Њима у прилог иде аргумент да је у једном периоду средњег века у целој Европи био често за грб узиман симбол који има слова између кракова крста (тако да то онда и није византијски симбол), али да су увек у питању била слова, а не предмети као што је случај са нашим оцилима. Ма колико се ово чинило као мала разлика у хералдици она ипак има већи значај.



Како ни једна ни друга страна није без доказа а истраживања још трају не може се са сигурношћу рећи ко је у праву. Постоји још једна теорија, која каже да четири "оцила" у ствари нису оцила, већ двосекле секире