SRBIJA NA ZAPADU

Naslov: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 4:35 pm

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 5:20 pm

ZAPADNA SRBIJA

SRBIJA NA ZAPADU Etno-selo-trsic

Najveći deo stanovništva zapadne Srbije potiče iz Stare Hercegovine i Istočne Bosne. U vreme kada su se doseljavali, nakon velike seobe Srba, ovi krajevi bili su pusti.
Na herojsku tradiciju naroda zapadne Srbije podsećaju mnogobrojni
spomenici na Mišaru, Ceru, u okolini Valjeva...
General Draža Mihajlović je svoj štab držao na Ravnoj Gori, nedaleko od Valjeva.

SRBIJA NA ZAPADU Zapadna-srbija-turizam

Obeležje zapadne Srbije su i reke Drina, Kolubara, Tamnava...
Pokraj Drine, blizu Loznice je Tršić rodno mesto Vuka Karadžića a kod Valjeva je Brankovina - zavičaj Nenadovića i Desanke Maksimović.
Očekuje se da ovo područje narednih godina postane zaštitni znak turizma zapadne Srbije.
Druge nedelje juna održava se popularna „Drinska
regata“, a pored sportova na vodi, planinarima preporučujemo planinu
Bobiju(1272 m) i kanjon Trešnjice.
Na ovom prostroru nalaze se i tri banje pogodne za bolesti reumatizma.
Naravno tu su i venci Valjevskih planina... Maljen - Divčibare, Povlen, Medvednik, Sokolske planine...brojni manastiri.
Jezik ovog kraja je ukras srpske pismenosti a područje slovi i kao
SRCE SRBIJE! SRBIJA NA ZAPADU 900975

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 5:50 pm

Na sunačnom platou Sokolskih planina,
pored krševite obale gornjeg toka reke Gračanice, a ispod krečnjačke stene visoke 600 metara, na kojoj se nalazi tvrđava iz rimskog doba, u vreme Turaka neosvojiv bastion, završio se, posle desetogodišnje gradnje, manastirski kompleks, moderno urbano naselje sa patinom prošlosti, u najboljoj tradiciji osmovekovne Srpske pravoslavne crkve. Manastirski kompleks se nalazi na domaku Ljubovije, nedaleko od reke Drine.

SRBIJA NA ZAPADU Soko%20grad1

U centru prostranog kompleksa nalazi se izuzetno lepa crkva, posvećena Sv. Nikoli, zaštitniku pomoraca i putnika, zatim, velika biblioteka sa čitaonicom, pa muzej sa eksponatima iz istorijske i pravoslavne prošlosti ovog kraja, likovna galerija sa ikonama i skulpturama od drveta, velika trpezarija okružena tremovima, prodavnica suvenira, dućan sa robom, pretežno crkvenog karaktera, vodenica-potočara, jezero sa čamcem i veslima, četvorospratna zgrada konaka, sa komforom najvišeg standarda, opet, trpezarija, veliko parkiralište za autobuse i automobile, a pri kraju je izgradnja sportskih terena za košarku, odbojku i rukomet.

Манастир Соко

SRBIJA NA ZAPADU Img_soko-01

О
манастиру Соко

Цркве су у најстарије време подизане на гробовима мученика. То
нам је препоручио и свети апостол Јован Богослов, када каже: "Видјех под олтаром душе побијених за ријеч Божију и за свједочанство које имаху" (Откров. 6, 9).
Можда је зато за цркву најповољније место град Соко, где је мучено, малтретирано, убијано и продавано српско робље у време када су у овим крајевима владали Турци, од 1521. до 1862. године, када је град предат Србима.
Град је срушен, али мучилиште је остало и ту, на гробовима мученика, на земљи натопљеној српском крвљу, епископ Шабачко-ваљевски Господин Лаврентије гради цркву, себи задужбину.

По примеру наших побожних владара, патријарха, архиепископа, епископа
и других ктитора, а одмах по доласку за епископа Шабачко-ваљевске
епархије, епископ Лаврентије отпочео је градити манастир. Посветио
га је светом Николају, архиепископу Мирликијском, који се у овом
крају доста слави, али и епископу Николају Велимировићу, српским светитељем.
Манастир ће се градити и његовом заслугом. Наиме, епископ Лаврентије је у четрнаест томова штампао дела епископа Николаја, а приход од књига је наменио градњи будућег манастира.

Све док су у Соколу били Турци, није постојала могућност да се
у близини сагради црква. И садашња црква у Грачаници, на чијој је
територији град Соко, саграђена је 1903. године.

Црква је дуга петнаест, а широка осам метара. Грађена је у облику
крста, са кубетом изведеним из кровне конструкције. Посвећена је Вазнесењу Господњем.
По предању, на месту садашње налазила се некада стара црква. Предање каже да је то био манастир Рача, који су Турци срушили, али су калуђери сачували књиге и друге црквене ствари, однели их и основали нови манастир на месту где се Рача и сада налази.
Ово предање је нашло одраза и потврду у народној песми "Милош у Латинима", где се каже:

Да видите Рачу манастира,
Крај Сокола украј воде Дрине
Задужбину Краља Драгутина,
Да видите, па да се дивите.

SRBIJA NA ZAPADU Img_soko-04

Епископ Лаврентије је, најпре, 1993-94. године, уз помоћ војске, урадио пут до манастира. Исте године саграђена је звонара од дрвета и отпочела градња цркве. Црква има облик крста. Покривена је шиндром. Иконостас је радила Крстана Тасић уз материјалну помоћ и подршку Хорст Вробела из Гихорна у Саксонији. Овај Немац је власник Музеја ветрењача и воденица. На једном острву саградио је цркву–брвнару, копију руске цркве у Суздаљу, коју је осветио 24. новембра 1995. године руски патријарх Алексије.
Поред цркве, епископ Лаврентије је саградио конак од двадесет соба, са три двособна стана и трпезаријом. Изградио је рибњак, воденицу и чесму и у њих довео чисту изворску, планинску воду.
У плану је да се сагради један конак, ван манастирског дворишта, за цивиле, затим библиотека, музеј, атеље за сликаре, књижевнике
и музичке ствараоце, као и да се продужи пут до Крупња.
У манастиру живи као монахиња и православна Немица - Сибила Лер, ћерка Немачког генерала Лера, познатог и као бомбардера Београда 1941.

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 6:14 pm

Sve chestitke autoru teme, ali volela bih da prochitam shta je to josh shto ima zapad da ponudi sluchajnom prolazniku, ili namernom turisti, osim neosvojivog bastiona, do kojeg bi vredelo stici ( rachunam na prelep pogled sa visine) SRBIJA NA ZAPADU 184357

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 6:17 pm

Zaboravih da dodam, jeste recheno ukratko na pochetku, ali shiri opisi pothranjeni slikom, docharali bi bolje lepotu ovog kraja nashe zemlje. Zahvaljujem... SRBIJA NA ZAPADU 914737

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 6:38 pm

sonia ::: Sve chestitke autoru teme, ali volela bih da prochitam shta je to josh shto ima zapad da ponudi sluchajnom prolazniku, ili namernom turisti, osim neosvojivog bastiona, do kojeg bi vredelo stici ( rachunam na prelep pogled sa visine)

Takodje ...recimo ja baš nisam nešto zalazio u taj kraj -sem ono sa školom, Tršić,Divčibare ...no ne sumnjam da će Cojle i da nastavi ovu temu -slikom i rečju .

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 6:48 pm

Ma TO je ljubav na prvi pogled...
...to se ne gledi...ne merka...
...već grabi... dija punim plućima, gazi tabanima, proba svim čulima... SRBIJA NA ZAPADU 900975

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 6:59 pm

cojle ::: Ma TO je ljubav na prvi pogled...
...to se ne gledi...ne merka...
...već grabi... dishe punim plućima, gazi tabanima, proba svim čulima...

Zato i zhelimo da nam docharash..... SRBIJA NA ZAPADU 650712

da osetimo tu lepotu SRBIJA NA ZAPADU 74330

ne vrdaj vishe, nego daj neshto za merak.... SRBIJA NA ZAPADU 914737

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 7:00 pm

jeste na "zapadu" ako gledash iz Bugarske...:))

Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti.
.. SRBIJA NA ZAPADU Divide10

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 7:05 pm

montoya ::: jeste na "zapadu" ako gledash iz Bugarske...:))

Bem li ga, od kojI smo, mi Nishlije!? Ovde jedna sa KosOvo mi reche: i Nis je Albanija. SRBIJA NA ZAPADU Affraid

...Beogradjani kazhu da smo Bugari SRBIJA NA ZAPADU Affraid

, a ja se bash osecam Srpkinjom SRBIJA NA ZAPADU 650712

....Kako god.... I Apatin je Norveshka kad pogledash iz Vranje... SRBIJA NA ZAPADU Icon_geek

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 8:12 pm

Соко-град у традицији српског народа има посебно значење.
Оно се пре свега, односи на његову етничку опредељеност,
јер је неколико векова припадао туђинцима а само краткотрајно,
неколико десетина година, српској средњовековној држави
и касније Деспотовини.
Соко-град је остао синоним непобедивости, један од последњих бастиона турске власти и доминације у Србији.
С правом је носио епитет "султанове цуре" или "султанове невесте".

SRBIJA NA ZAPADU Soko%20grad3

Соко је, осим фортификационог значаја, био седиште веће административне јединице турског управног система
- Соколске нахије.
Не зна се тачан датум настанка Сокола, који ће решити будућа археолошка ископавања. Тада ће бити донети коначни закључци, не само о настанку овог објекта већ и о његовим развојним фазама. Такође, ни историјски извори, којих је мало, не доприносе разрешавању овог проблема. Најстарији до сада поуздани историјски извор о Соколу потиче из 1392. године. Међутим, на основу облика утврђења да се закључити да је Соко знатно старији од овог датума јер је првобитно, старије утврђење, зидано на највишој стени и одговара добу знатно старијем од Деспотовине.
После пропасти Деспотовине, 1459. године, Турци су на целој заравни
стене обновили и додали нови део утврде.
Ни ово није коначан одговор о времену настанка Сокола. По извесним
индицијама могло би се закључити да је на овом изузетно лепом и
романтичном месту постојало знатно старије утврђење преисторијског
или римског доба.
Све време битисања тврђаве, уз овај објекат ширило се његово подграђе,
заштићено палисадом а касније и зидом.
Улога и намена Сокола била је подређена, првенствено, заштити рудног
богатства овог краја, пуног остатака старих рударских насеља а затим
заштити важних путева који су пролазили покрај њега и били спона
између Босне и Србије.
Налази се на једној стени Соколске планине, дела "стратегијске
греде", која се протеже као планински ланац од Гучева на западу
до Авале на истоку. Овај планински ланац био је у средњем веку граница
српске државе и угарске војно-територијалне јединице - Мачванске
бановине.
Ова греда је у овом делу Подриња и природна граница између двеју
области, Рађевине и Азбуковице, а Соко је био стратегијска доминанта
над њима.
У новије време Соко је дошао у жижу интересовања домаће и светске
јавности, узнемирене могућностима да Соко постане складиште отпада
уранских сировина из немачких нуклеарки. Југословенска јавност је
бурно реаговала и успела да отклони ову еколошку претњу.

SRBIJA NA ZAPADU 22072009_1_300x225

Око Сокола, у српским селима, певала се песма о љубави лепе Најле
и Павла. Ову песму забележио је М. Милићевић, приликом своје друге
посете Соколу, 1865. године:

Књигу пише Хаци-Алијница Из Сокола, граду Сребрници Својој сеји
Мехмед-беговици:
Сејо моја, Мехмед-беговице, Ил ' не чујеш, ил не хајеш, сејо!
Моја Најла за удају стиже, А немам је коме дати, сејо:
Београд је барут под орозом Од-дан до-дан залиће га крвца.
У Шапцу ти вера добра није;
А Соко су Власи опкољели. Хоће наше куће да попале. Казуј сејо,
казуј што ћу с Најлом Ђе ћу ћеру удомити младу.
Траж ' ми зета на тамо те стране. Или ћу је... Влаху поклонити...
Сеја сеји 'вако поручује:
Моја сејо, Хаци Алијнице Слушај мене, кајати се нећеш
Старија сам, више пролазила.
И више сам што шта запамтила
Коџа-Ана кад нам говораше Да с Власима дослук не кидамо:
Немој, сејо, да т' уједе гуја Овамо ти ђувеглије нејма:
Све је дужно, све је узуђурно Вас дан пуши и све се рогуши
А у кеси ни асиријце нејма...

Сву ће земљу Власи преузети.

Њино било, њино и остаје.

Хоће Влашко да настане царство.

Пуштај Најлу, нека бежи Павлу!

SRBIJA NA ZAPADU Drina

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Gost

Ma ne morate!

Dakle, Zapadna Srbija mi je najleši deo Srbije. Pored cojla, najbolje ju je dočarao Emir Kusturica u filmu "Život je čudo". Zaista, čudesno je lepa. Koliko god da volim more i kamen, ti krajolici su me fascinirali do te mere da je nameravam proputovati uzduž i popreko. A možda se i zadržim na nekom proplanku. SRBIJA NA ZAPADU 410307

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 8:56 pm

Naravno da najlepsa u okolini, jer da nije...ne bi nam se desavalo sto nam se desava sad....a posebno shumadija je" extra"............

Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti.
.. SRBIJA NA ZAPADU Divide10

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Okt 25, 2009 9:43 pm

Znameniti čovek - Sava Savanović

Priča o Savi Savanoviću se moze naci u “Antologiji prica o vampirima”. Srpski pisac Milovan Glisic je samo vesto uzeo kao potku pricu o vampiru Savi za svoju pripovetku “Posle devedeset godina” gde je zapravo glavna tema ljubavna drama Strahinje i Radojke.
Medjutim, kako je Glisic bio ljubitelj narodnih verovanja i
legendi ne treba da cudi sto je Sava dobio svoju rolu u ovoj prici.
Imao je Glisic jos nekoliko horor prica, gde je to opet samo potka ali
vrlo dobro ubacena u pricu – “Glava secera”, “Nagraisao”…
Ko god je citao pricu “Posle devedeset godina” zna kako je on prikazan kao zao i opak covek za zivota, koji je sahranjen u nekoj jaruzi!
Pocetno i osnovno pitanje je – zasto nije sahranjen na groblju?
U vreme kada se desava radnja ove price,
ali i vreme kada je po predanju Sava ziveo, a to je XVIII vek,
van groblja su se sahranjivali samo – razbojnici, ubice ili samoubice.
Dakle Sava je morao biti nesto od toga, posto je bio zao, sto vec znamo.
Sada vec dobijamo jasniju sliku.
Stigla ga je pravda i tako je pokopan, kao gresnik. Ali sta dalje?
Ako je bio samoubica onda je sve relativno jasno, ako je bio razbojnik jos jasnije (neko ga je ubio u pohari), ali sta ako je bio ubica?
Da li se sam ubio zbog grize savesti ili su ga ubili.
Verovalo se da zli ljudi postaju vampiri sto znaci da
je Sava morao pociniti neki tezak greh za zivota. Ako je ubio to je vec
dosta ali ako se jos i ubio na kraju onda je sasluzio da bude i vampiri vukodlak u isto vreme.
Salu na stranu prica kaze sledece…

Sava Savanovic je bio trgovac stokom iz Zapadne Srbije, dole ka
Drini. Bio je jako imucan I postovan. (sto automastski eleminise
mogucnost da je bio razbojnik!) Vrlo naocit momak, jak I hrabar.
Govorkalo se po selu da je I neko vreme hajdukovao po Srbiji I Bosni.
Dugo se nije zenio, pa se tek u poznijim godinama zalgedao u kcerku
nekog trgovca iz okoline Valjeva. Ali kako je Sava bio stariji od nje
ovaj nije hteo da cuje za prosnju. Dugo je Sava obigravao oko devojke
ali jok, otac je ne da po cenu da krv padne. Od tada se on promenio.
Postao je sto se kaze drugi covek, krut I lak na teskim recima. Znao se
sa drugim posvadjati lakse no mnogi. Ma samo ga pogledaj slucjano ispod
oka, ili se nasmesi ako se I on ne smeje I gotova svadja za tren. Zbog
toga ga ljudi pocese izbegavati. Na kraju se I nije uspeo ozeniti onom
devojkom, cije ime nije ostalo upamceno. Bio je vrlo grub prema posluzi
u kuci I prema mladjem bratu Stanku I njegovoj zeni I deci. Stalno mu
je nesto smetalo – to ovo nije dobro uradjeno, te moze bolje, moze
brze… Naposletku, odluci ko zna zasto da ubije onu devojku, kada potera
ovce na ispasu. Bila je kci trgovca, ne tako bogatog kao Sava, ali je
ipak volela da cuva ovce u polju. Sava je vece u oci zlocina spremio
pistolj I presedeo je celu noc u vajatu cekajuci da osvane zora I
cobani krenu stada na ispasu. Medjutim, njegov brat Stanko je nesto
predosecao. Sumnjao je sto je ovaj celo vece bio u vajatu a kad ga je
zorom video da krece ka sumi I da gura pistolj (kuburu) sa pojas ziv je
premro. Krenuo je za njim, krisom. Pazio je da ga ne opazi, jer kakav
je postao lud moze njega ubiti. Ipak je hteo da bude tu, ako Sava
pokusa da pocini kakvo zlo da ga spreci. Sava posle dobrih pola sata
hoda pronadje mladu pastiricu I upita je – hoce li da pobegne sada
njegovoj kuci pa da zive s’ mirom u ljubavi. Kada mu ona rece da ne
moze od oca I da je se prodje jednom ovaj samo izvuce kuburu iz pasa pa kada se devojka okrete ka ovcama, ne sluteci nista, okide…
Razidje se dim a na poljani je lezala mrtva pastirica.
Niz ledja joj se slivala krv. Cela kosaulja je bila natopljena.
Kada Stanko to vide izlete iz grmlja pa se baci na Savu i poce ga udarati od muke I besa.
To cuse neki cobani u blizini, koje je vec privukao pucanj, pa kad’ videse da se ovi rvu pomislise da je kakav razbojnik napao nekog putnika.
Potrcase ka njima. Kada ih Stanko vide uplasi se, jer mu bese jasno da
ce biti belaja. Otrgnu se od brata pa stade bezati ka sumi. Ali, cobani
pomislise da je on razbojnik pa jedan od njih uze svoju pusku I zapuca
na nesretnog coveka. Pogodi ga pravo u lejda i ubi na mestu. Jos crven
u licu, preplasen i znojav Sava nekako ustade pa se lati svog noza za
pojasom da ubije cobana koji mu je gadjao brata. U tom opaze ovi I telo
mrtve devojke pa potom u ruci mu kuburu i shvatise da je on pucao, a ne
onaj nesrecnik. Opkolise nesrecnog Savu I umlatise kao zver, motkama I
kundakom. Do vece oba sela su znala za tragediju. Savina kuca se
zametnu, mrtav on – mrtav brat, I sve ostade na nesrecnoj zeni
Stankovoj I njeno troje dece. Kako je bio zlocinac ljudi u selu rese da
ga pokopaju u jaruzi, nedaleko od mesta gde je I poginuo, jer na
groblje kao ubica nije mogao. Od dana sahrane ne prodje mnogo a puce
glas po selu da se Sava povampirio. Da ga nocu vidjaju kako luta po
selu, po jaruzi I kako vreba nesto! Uvuce se strah u ljude, pa resise
da ga otkopaju I izbodu kocevima. Medjutim, zena Stankova nije dala.
Molila je ljude da joj ne skrnave grob devera, zbog babskih prica.
Nekim cudom, sto tada nije bio adet, seljani poslusaju nesrecnicu. Ali
on im nije verovala pa je jednom krisom pozvala svoja dva brata da joj
pomognu i preneseu telo negde daleko i duboko u sumu. Veruje se da je
onda Savino telo odneto u tu mracnu jarugu, daleko od sela, pa se on
okomio na druge…

Sava Savanović je najpoznatiji srpski vampir.

Jači je od Drakule bar duplo a mladi (polu)vampiri poput Blejba i one super ribe iz Underworlda mogu samo da mu ga duvaju.

Sava je old skool vampir i nije fenserica ko ovaj mladi naraštaj.
Mi smo Savini...Sava je naš! SRBIJA NA ZAPADU 900975

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Pon Okt 26, 2009 2:17 am

Đavoli nikad ne spavaju! SRBIJA NA ZAPADU 356467

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Gost

cojle ::: Đavoli nikad ne spavaju!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 2:10 pm

U kanjonu Tribuće

Lepota kanjona Tribuće kod Valjeva privlači sve više
kanjoning klubove iz cele Evrope.

Krivudavi put od Valjeva prema Bajinoj Bašti dovešće vas do skretanja sa Debelog brda na Pašinu ravan a odatle do sela Provalija.
Nadomak sela je prirodni poligon za jedan od novijih sportova koji obuzima sve više poklonika.
To je kanjon Tribuća.

SRBIJA NA ZAPADU Tribuce-zrt19

Kanjon je čudesna moć prirode, osnažen lepotom zelenih visina, tepiha cveća okupanih u svežini, krikom orlova, visokih litica, lavirintom kamenih hodnika,hukom velikog broja vodopada... Sve ovo vas čeka ako se upustite u avanturu zvanu kanjoning.
Kanjoning je sport koji podrazumeva savladavanje prirodnih prepreka u uskim kanjonima. Spuštanje niz uže, plivanje, skakanje, provlačenje kroz uske procepe samo su deo aktivnosti vezanih za kanjoning.
Prvi i najveći vodopad ostaviće vam sliku zauvek urezanu u sećanje sa željom da se ponovo vratite. Visok je ukupno oko 25 metara sa drugom kaskadom. Dalje u kanjonu se smenjuju vodopadi, kaskade, bazeni za plivanje, vodena masa plavih, zelenih modrih i belih boja. Sve to zajedno stvara neverovatan estetski osećaj pri prolasku.
U svakom novom osvajanju kanjona treba biti oprezan zbog količine vode koja se povećava posle velikih kiša, kada je nemoguće proći kanjon. Dužina celog kanjona je oko 900 metara ali za njegov prolaz je potrebno i 4 do 5 časova ukoliko je veća ekipa.

Što se tiče opreme - kaciga, ronilačko odelo, pojas i uže su neophodni.

Primena znanja, veština i specijalne opreme, kanjoning disciplinu čini
jedinstvenom, atraktivnom i, uz dobre vodiče, dostupnom, svima koji to žele.

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 2:25 pm

.. deo kude se sponje leptiR'ce samo sam na brzaka bacla pogled i oma umakla.. ta man' me tih zivotinjki bre..

.. kad smo vec kod zapada i tog dela Srbije.. jel vazi i Sid u zapad.. oli ga ne priFatate u Srbiju vec ga odvajate.. SRBIJA NA ZAPADU 162427

.. sade da vidim imal' autonomasa.. SRBIJA NA ZAPADU 653736

.. al u Srbiji??? SRBIJA NA ZAPADU 650712

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 2:34 pm

Pricha o kanjonu je fantastichna.... Verovatno postoje priche iz ovog kraja, koje bi bilo zanimljivo chitati, a odnose se na mesto zvano Brankovina..... iz istorije znamo.. ..ali da to ne budu suvoparni podaci, kojima autor teme i nije sklon, nego neka pricha slichna onoj o deliji Pavlu... SRBIJA NA ZAPADU 914737

Ono, ne mora bash kao Andric, ali neshto slichno SRBIJA NA ZAPADU 356467

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 2:40 pm

Veledu da je područje današnje Tamnave po istorijskim odrednicama slovilo kao Partes Sremi ili Južni Srem ... dalje...
...starozavetna pesma Tamo preko piju rujna vina...svedočanstvo je gde su se mogli krasti najbolji konji!
Jeste da i Valjevo i Šabac imaju znamenite vašare ali u Rumi je i najdraža kuma...mnogim Kolubarcima...a i Šid je nedaleko.
Zato je i Šid opet deo Kolubarskog kraja. SRBIJA NA ZAPADU 162427

A granice Zapadne Srbije...e one su tamo gde sunce zalazi! SRBIJA NA ZAPADU 900975

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 2:55 pm

.. eeeee.. he he.. ovoj mi se vec mnogo svidja.. znas.. no onaj deo gde prikljuci Sid kolubarskom kraju.. da ne precera malko, a? SRBIJA NA ZAPADU 356467

.. a jes.. vala.. rujna vina voledemo, namiNgiFat momcima vala i to.. a kud god pogled mi doseze.. vala.. vidim Srbiju.. SRBIJA NA ZAPADU Lol

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 2:57 pm

A je lep ovaj kanjon... SRBIJA NA ZAPADU Affraid

.
Đe sam ja bila ranije.Izgleda sam ćoravle.. SRBIJA NA ZAPADU 356467

Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.

Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 3:01 pm

sonia ::: Pricha o kanjonu je fantastichna.... Verovatno postoje priche iz ovog kraja, koje bi bilo zanimljivo chitati, a odnose se na mesto zvano Brankovina..... iz istorije znamo.. ..ali da to ne budu suvoparni podaci, kojima autor teme i nije sklon, nego neka pricha slichna onoj o deliji Pavlu...
Ono, ne mora bash kao Andric, ali neshto slichno

Ne...nemoj mi prići... SRBIJA NA ZAPADU 162427

...'oću iz daleka...! SRBIJA NA ZAPADU 900975

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 3:08 pm

cojle ::

sonia ::: Pricha o kanjonu je fantastichna.... Verovatno postoje priche iz ovog kraja, koje bi bilo zanimljivo chitati, a odnose se na mesto zvano Brankovina..... iz istorije znamo.. ..ali da to ne budu suvoparni podaci, kojima autor teme i nije sklon, nego neka pricha slichna onoj o deliji Pavlu...
Ono, ne mora bash kao Andric, ali neshto slichno

Ne...nemoj mi prići... SRBIJA NA ZAPADU 162427

...'oću iz daleka...! SRBIJA NA ZAPADU 900975

More, ako cemo da se chitamo, moracesh malo vishe da se potrudish.... necesh tek tako proci sa stihom, dva SRBIJA NA ZAPADU 914737

pa makar i Desanka bila ...
SRBIJA NA ZAPADU 914737

ČEŽNJA U TUĐINI

Da mi je da ne umrem u tuđini
Lepe su sve bukove u zemlji česte,
livada svaka lepa je mlada,
i sve reke nepoznate,
svi vrhovi što se suncem zlate,
sve i gde nije i gde jeste
pogled i noga mi stupila kada.

Ali kut zemlje na kom smo žito želi
i sa koga smo cedili vina,
zemlja koju smo pili i jeli,
čija na ognju palili drveta,
gde smo sahranili oca i sina,
kao da je sva grob pradedovska,
krvavo nam je bliska i sveta.

U tu bih zemlju hteo da legnem,
u taj kraj gde biljka svaka,
gde bubica svaka bolno me dira
kao žbun što na bratovom grobu cveta,
kao mrav što njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
koja nam je kao srce rođeno jasna
i tajanstvenija od svemira,
hteo bih da mi grobom bude.

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 5:45 pm

BRANKOVINA

Samo 11 kilometara od Valjeva, kraj puta za Šabac, znamenito mesto Brankovina po zaslužnim ličnostima, njihovim spomenicima i zadužbinama jedinstvena je prostorna, kulturna i istorijska celina. Iako se ubraja među najstarija sela valjevskog kraja, u srpsku istoriju ulazi tokom XVIII veka, vojevanjem kneza Alekse Nenadovića u austro-turskom ratu. Posle njegovog pogubljenja 1804. godine, vojskom u ovom kraju komandovao je vojvoda Jakov Nenadović a diplomatiju ustanika vodio Prota Mateja. Oni i svi Nenadovići, do književnika i putopisca čika Ljube, počivaju uz brankovinsku crkvu. U drugom delu senovite porte je humka Desanke Maksimović, koja je ovde prva slova sricala.

Crkva Svetih Arhanđela, zadužbina Prote Mateje, podignuta je 1830. Blagodareći sačuvanim bogoslužbenim knjigama, umetničkim predmetima i istorijskim dokumentima i obogaćena prilozima tokom XIX veka, sadašnja riznica crkve čuva krst relikvijar iz X veka, Hadži Ruvimov duborezni krst, Veliko jevanđelje koje je Prota doneo kao poklon ruskog cara, ručni krst Protin, ikone Sv. Arhanđela Mihaila, Sv. Jovana i Sv. Nikole, stare knjige Antologion, Psaltir, Trebnik, Minej...

Simboličnu vezu između duhovnosti i tradicije u porti brankovinske crkve čini pet sačuvanih sobrašica. To su dobri primeri narodnog neimarstva načinjeni da se u dane crkvenih praznika i sabora porodice okupljaju, obeduju ili sklone od nepogode.

Drugi deo ove jedinstvene celine, skladno uklopljen u krajolik, čini dvorište dveju škola. Starija, kao prva državna škola, načinjena je 1836. godine i nosi ime ”Protina” U njoj je, povodom 180e godišnjice Prvog srpskog ustanka postavljena muzejska izložba o razvoju školstva i prosvete u to vreme. Rekonstruisana je školska zbornica, učionica sa rukopisnim knjigama, udžbenicima i učilima, kao i eksperimentalna muzejska radionica „Učionica kroz vekove”..

Novija školska zgrada u ko¬joj je učitelj bio Desankin otac Mihajlo Maksimović a prva slova učila buduća velika pesnikinja, podignuta je 1995. Sa puno razloga nosi naziv ”Desankina škola” jer se tu nalazi stalna izložbena postavka o životnom i književnom putu Desanke.

Pored starih škola nalazi se i mala zgrada školske pisarnice kao i vajat Nenadovića u kojem je 1826. rođen Protin sin Ljuba Nenadović.

SRBIJA NA ZAPADU 050402Brankovina25

STREPNJA

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima vise draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 10:05 pm

Valjevska podvala
Najmilija valjevska priča

Ako ostavimo po strani, bar za ovu priliku, potrebu dokazivanja ili opovrgavanja rasprostranjenog uverenja da smo, mi Valjevci, podvaldžijski soj,
i da smo u tome nadvisili naše komšije Šapčane i Užičane, beležimo predanje o najstarijoj, do danas upamćenoj, valjevskoj podvali.
Može, istina, biti to da je o valjevskoj podvali bilo i drugih (drugačijih) priča.
Sasvim je moguće da su u njima Valjevci svoju podvaldžijsku prirodu ponajviše ispoljavali u odnosu na Šapčane i Užičane.
To što je upamćena samo priča koja sledi moglo se objasniti i time da je ona Valjevcima najmilija.
Prema tom predanju, krenuli u ono doba Šapčani po mladu čak u užički kraj.
Na primer, u selo Karan. Ili, ako više volite, u samo Užice.
Pošli kočijama, pa zanoćili na pola puta, baš u Valjevu. Verovatno u Tešnjaru.
Po nekima, od tih veselih Šapčana nije bilo do sna, pa su noć probdeli sa nekolicinom za veselje baš te (ili i te) noći raspoloženih Valjevaca.
Kićeni Šapčani odjezdiše sutradan u brda, a Valjevci ostadoše da blaže mamurluk.
I da se pripremaju za još jednu noć (a to nije bila ona sledeća) sa svatovima iz komšiluka.
Od dobre rakije (druge u ono doba ne beše) ne samo da ne boli glava već su i svakovrsna nadahnuća življa, iskričavija.
Najmaštovitiji među njima (ovaj autor bi volio da je povukao baš na takve pretke) predloži da za noć repriznog svadbarskog konaka Šapčana u Valjevu i domaćini "organizuju" svadbu, pa tako i učiniše.
Sve je moralo da bude kao što u tim prilikama i ide sem što je u venčanicu i prateci nakit odeveno jedno momče, još prilično golobrado.
Stigli Šapčani, veseliji no kad su otišli, pomešali se dvoji svatovi, noć odmiče a na san niko i ne misli.
Bilo je tu i muzike sa obe strane...(Pretpostavljam da su pre jedni drugima pomagali, no što se nadmetali, ali sam siguran da nije pevano niti je svirano "Tavala, tavala ta valjevska podvala". Ta pesma je nastala u vremenu iza te odveć vesele noći).
U neko doba, možda je bila i ponoć, Valjevci predložiše da se mladi izdvoje i zajedno odspavaju do zore.
Šapčanima se to učini veoma razboritim, mnogi od njih se iskreno zahvaljivahu svojim domaćinima.
Ujutro su Šapčani otišli veseli i raspevani.
Pogađate, svakako, da je među svima najraspevanija bila - mlada.

I od stara vakta se znade - najraspevanije su snajke u Valjevskom kraju! SRBIJA NA ZAPADU 900975

Video za Olivera Katarina Valjevska podvala (instrumentalno)

Valjevska Podvala ruza

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Okt 27, 2009 10:20 pm

Ooo, i Valjevo ima svoju verziju Zone SRBIJA NA ZAPADU 184357

samo Valjevci opasniji SRBIJA NA ZAPADU 900975

odlichna pricha...to smo chekali....

a za ove malishane SRBIJA NA ZAPADU 93930

medenjaci mali SRBIJA NA ZAPADU 880153

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Sre Okt 28, 2009 2:43 pm

BOBIJA

O BOBIJI
Na 25 km od Tvrđava Sokol, 20 km od desne obale Drine u hladu četinara i zagrljaju oblaka prostire se predeo koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Kraj gde ljudi još uvek nose šajkače, žene bele marame, a domaćini goste sačekuju sa pogačom i rakijom.
Selo Savković se nalazi u zapadnoj Srbiji na planini Bobija (1 272m), 45km od Valjevu, a 24km od Ljubovije. Pripada Opštini Ljubovija, a kraj u kome je smešteno naziva se Azbukovica.
Azbukovica pripada unutrašnjem pojasu dinarskih planina koje se uzdižu iznad reke Drine. Na podrinske planine Gučevo, Boranju, Jagodnju, Sokolsku planinu i Bobiju nadovezuje se na jugoistoku lanac valjevskih planina – Medvednik, Jablanik i Povlen. Ove planine ispresecane su kanjonima planinskih rečica Trešnjice, Sušice, Tribuće i drugih.
Prirodu ovog kraja čine pre svega listopadne šume, a posle drugog svetskog rata odgajane su prve četinarske šume. Pašnjaci i livade prostiru se duž planinskih otkosa, brojne vrste lekovitog bilja i šumskih plodova rastu u ovom predelu.
Životinjski svet je raznovrstan i bogat.
Srna je najkrupnija divljač, koje sve više ima u Azbukovici.
I divlje svinje se često sreću po šumama ovog kraja.
Zec je najrasprostranjeniji i najbrojniji.
U ovim predelim žive i lisica, kuna, zlatica i belica, veverica, a u blizini naselja tvorovi i jazavci.
Ptičja fauna je raznovrsna.
Beloglavi sup, zakonom zaštićena vrsta, je najkrupnija ptica u ovom kraju.
Od pernate divljači najznačajnije su poljska jarebica, jarebica kamenjarka i fazan.
Ovde je pre nekoliko decenija bilo vukova, a u višim planinskim predelima i medveda. Sada se mogu sresti, ali vrlo retko, oko Bobije ka Medvedniku i Jablaniku.

Lepote Bobije otkrivaju se samo pravim zaljubljenicima u prirodu. Divlji, a blagorodni, ovi predeli nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Boravak u ovom kraju, iznad kog se uzdiže vrh Branik na 800 metara nadmorske visine je prilika i za odmor, ali i avanturu koja se pamti.

ISTORIJA

Najstariji potvrđeni ostaci života u Azbukovini vezuju se za mlađe kameno neolitsko doba, što dokazuju kameni čekić i sudovi pronađeni u okolini Ljubovije. Veći značaj ova oblast dobija tek sa prvom pojavom metala u vreme kraja neolita kada započinuju prodori novih plemena. Nosioci kulture gradinskih naselja pripadali su grupi vinčanske kulture. Bronzano doba u Azbukovini karakterišu grobne humke (tumuli). Narod ih obično zove „humke“ ili „bobije“. Pretpostavlja se da je i planina Bobija dobila ime po ovim karakterističnim nadgrobnim spomenicima. Prvi istorijski poznati stanovnici ovog kraja su Iliri koji su ovo područje naseljavali u prve tri četvrtine prvog milenijuma stare ere koji su takođe nastavili tradiciju sahranjivanja pod humkama. Od kraja trećeg veka stare ere Rimljani počinju prodirati u ove krajeve, na planini Bobija u predelu Savkovića postoje antička nalazišta. Nakon pada Rimskog carstva granica Rima i Vizantije nalazila se na redi Drini, a predeli Azbukovine pripali su Vizantijskom carstvu. Sloveni naseljavaju ove krajeve u VII veku. U srednjem veku Azbukovina je bila deo stare srpske države, a padom Despotovine u ruke Turaka većina sela ovog područja potpada u Sokolsku nahiju koja se prostirala oko utvrđenja Sokol grad.

Selo Savković nastalo je u podnožju planine Bobije. Tadija Tadić u ovaj kraj dolazi iz Crne Gore pre nekih 300 godina i naseljava se na brdu koje po porodici i dobija ime Tadića brdo. U spisima iz doba Miloša Obrenovića pominje se Josif Tadić iz Savkovića kao poslanik u Narodnoj skupštini. U Prvom svetskom ratu Azbukovina je pretrpela velike gubitke, ali treba napomenutu da je Drinska divizija najzasužnija za proboj Solunskog fronta. U vreme Drugog svetskog rata planina Bobija je bila čuvena kao četnički kraj. Od 1942. godine četnici su boravili po kućama u Savkoviću. Crkva na Bobiji posvećena knezu Lazaru, poznata kao Pukovnik Dragoslav Račić crkva, je izgrađena u tom periodu „na kuluk“ koji su organizovale četničke vođe. Jedan od najpoznatijih komandanata generala Draže Mihailovića, Pukovnik Dragoslav Račić je gotovo neprekidno u periodu od 1942. do 1945. godine mobilisao i organizovao četničke jedinice iz Savkovića i Pecke sa kojima je prelazio u Bosnu i borio se protiv Nemaca i partizana. Nakon rata skrivao se u ovim krajevima, a otkriven je i pogubljen u zemunici u podnožju Savkovića od strane komunista.

Panorama

SRBIJA NA ZAPADU C.150.100.16777215.0.stories.priroda.Bobija26

SRBIJA NA ZAPADU C.150.100.16777215.0.stories.priroda.Bobija10

SRBIJA NA ZAPADU C.150.100.16777215.0.stories.priroda.Bobija1

SRBIJA NA ZAPADU C.150.100.16777215.0.stories.ljudi.Bobija15

SRBIJA NA ZAPADU C.150.100.16777215.0.stories.priroda.Bobija37

SRBIJA NA ZAPADU C.150.100.16777215.0.stories.priroda.Bobija35

SRBIJA NA ZAPADU C.150.100.16777215.0.stories.priroda.Bobija45

SRBIJA NA ZAPADU C.150.100.16777215.0.stories.priroda.Bobija20

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Gost

cojle,
zaista lepa prezentacija Zapadne Srbije. SRBIJA NA ZAPADU 184357

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Čet Okt 29, 2009 4:01 pm

ČETNIČKA CRKVA

U vreme Drugog svetskog rata planina Bobija je bila čuvena kao četnički kraj.
Od 1942. godine četnici su boravili po kućama u Savkoviću.
Crkva na Bobiji posvećena knezu Lazaru, poznata kao Račića crkva,
je izgrađena u tom periodu „na kuluk“ koji su organizovale četničke vođe.
Jedan od najpoznatijih komandanata generala Draže Mihailovića,
Pukovnik Dragoslav Račić je gotovo neprekidno u periodu od 1942. do 1945. godine mobilisao i organizovao
četničke jedinice iz Savkovića i Pecke sa kojima je prelazio u Bosnu i borio se protiv Nemaca i partizana.
Nakon rata skrivao se u ovim krajevima, a otkriven je i pogubljen u zemunici u podnožju Savkovića od strane komunista.

SRBIJA NA ZAPADU Racicd1hh9

Dragoslav Račić (24. marta 1905-1945)
je bio artiljerijski kapetan prve klase vojske Kraljevine Jugoslavije
i komandant Cersko - majevičke grupe korpusa Jugoslovenske vojske u Otadžbini tokom Drugog svetskog rata.

Biografija

Dragoslav Račić je rođen u selu Godačica, u čijem se ataru Gledićke planine spuštaju u Gružu. Njegovo kršteno prezime je Miletić.
Po pradedi Radoslavu-Rači, svom najčuvenijem pretku, uzeo je prezime Račić.
Dragoslavljev otac Stevan bio je trgovac u Godačici, a majka Simka domaćica.
Imali su još troje dece: Aranđela, Milisava i Desanku.
Posle završene osnovne škole u Godačici, upisali su ga u Kragujevačku gimnaziju.
U Kragujevcu, Dragoslav Miletić se više provodio sa društvom nego što je učio, pa je izgubio jednu godinu.
Roditelji su smatrali da je njihovom sinu potrebna čvrsta ruka, pa su ga, posle završenog šestog razreda gimnazije,
1926. godine upisali na Vojnu akademiju u Beogradu.
Kao jedan od najboljih pitomaca u klasi, upućen je na dvogodišnju specijalizaciju u Francusku, gde je završio postdiplomske studije.
Po struci je bio artiljerac. Službovao je u Sarajevu, Skoplju, Aleksincu, Mariboru i Ljubljani.

Drugi svetski rat

Aprilski rat 1941. godine zadesio je Dragoslava Miletića u Ljubljani, u činu artiljerijskog kapetana prve klase.
U civilnom odelu, predstavljajući se kao svinjarski trgovac (što je bilo jedno od zanimanja njegovog pradede Rače),
posle sloma jugoslovenske vojske stigao je u Pocerinu.
Kada je čuo za pukovnika Dragoljuba Mihailovića, stupio je u njegovu vojsku.
Mihailović je ovlastio Dragoslava Račića da nastavi sa organizovanjem vojske u Podrinju,
s tim što je njegova glavna aktivnost imala da bude u pomaganju ustanicima s one strane Drine,
koji su, pod komandom majora Jezdimira Dangića, vodili borbu protiv ustaša.
Račić je leta 1941. prelazio Drinu. Napadao je ustaše, ali i nemački garnizon u Zvorniku.
On je prvi ravnogorski komandant za kojim su Nemci raspisali poternicu.

Kalabić Potpisuje autograme obožavateljkama.
U pozadini Račić.
Snimljeno juna 1944. na Ravnoj Gori

SRBIJA NA ZAPADU Kalabic1uq0.th

Septembra meseca, zbog preuranjenog ustanka protiv Nemaca, i Račić je morao svu svoju aktivnost da usmeri istočno od Drine.
Sa svojim Cerskim odredom napao je Šabac, 22. septembra. Ali partizani, sa kojima je zajedno napadnut Šabac su se povukli.
Cerski odred je uspeo da savlada Nemce utvrđene u fabrici Zorka, pa čak i da dođe do centra grada,
ali je zbog partizanskog povlačenja morao da se povuče.
Pod pritiskom Nemaca, kojima je iz Srema došla u pomoć kompletna 342. divizija, Račićeva jedinica se povlačila prema Ceru.
Nemačka ofanziva još nije bila prošla, kada su četnike s leđa napale skoncentrisane komunističke jedinice, počev od 2. novembra.
Pukovnik Mihailović uspeo je da pasivizira Nemce pregovorima u selu Divci 11. novembra, da bi organizovao kontranapad protiv komunista.
Na čelu tog kontra napada vidimo kapetana Dragoslava Račića sa Cerskim i, za ovu priliku, Gružanskim odredom.
Komunisti su potučeni na Jelenu, a zatim gonjeni do ispred Čačka.
Nemačke ofanzive koje su usledile nakratko su zaustavile građanski rat.
Komunisti su se povukli na zapad, u italijansku okupacionu zonu, a četnici su se sklonili u planine.
Račićeva jedinica, sada Cerska brigada, prešla je Drinu, da bi još jednom pomogla majoru Jezdimiru Dangiću.
Dangić je imao da izdrži napad dve nemačke divizije i ustaša, kao i partizana.
Pred nadmoćnijim neprijateljem, četnici su narednih meseci gubili pozicije.
Najzad je Račić morao da se povuče istočno od Drine, dok je Dangić pao u nemačko zarobljeništvo.

Drugu polovinu 1942. i prvu polovinu 1943. godine Dragoslav Račić je posvetio jačanju svoje jedinice.
Dobio je čin majora i oformio Cerski korpus. U selu Savkovići podigao je crkvu posvećenu knezu Lazaru, koja i danas postoji,
a u selu Gornje Košlje zgradu Osnovne škole.
U zimu 1942/43. Nemci su manjim akcijama specijalnih jedinica pokušavali da zarobe Račića, ali bez uspeha.

SRBIJA NA ZAPADU Narodnasd8

Račićevi četnici sa narodom Zapadne Srbije

U leto 1943. godine major Dragoslav Račić je bio na čelu severnog krila u četničkoj ofanzivi prema primorju,
u susret očekivanom savezničkom iskrcavanju.
Račić je oslobodio Bajinu Baštu i druga manja mesta sa desne obale Drine, učestovao je u oslobađanju Višegrada 5. oktobra,
a zatim nastavio da napada Nemce i ustaše prema Sarajevu.
Cerski korpus se borio protiv Nemaca na Sokolcu, kada ga je sa desnog boka napao partizanski Treći korpus, a sa levog partizanska Peta divizija.
Istovremeno, četnike su sa leđa uporno napadali Nemci, sa svojim novim, svežim snagama.
U takvoj situaciji četničke jedinice uspele su da se povuku na polazne položaje bez većih gubitaka.

Odmah posle ovoga, general Dragoljub Mihailović naredio je da se obrazuju krupnije jedinice za odbranu Srbije od komunista,
koji su u međuvremenu, zahvaljujući britanskoj pomoći, postali respektivna vojna sila.
Major Dragoslav Račić najpre je bio na čelu Cersko-majevičke grupe korpusa, a zatim,
od proleća 1944. godine na položaju komandanta Četvrte grupe jurišnih korpusa, najelitnije i najbrojnije četničke jedinice,
sastavljena najpre od pet, a potom, krajem leta, i od sedam jurišnih korpusa.
Ovi jurišni korpusi formirani su od najboljih brigada iz postojećeg korpusa.
Pod Račićevom komandom, kao komandanti jurišnih korpusa, tada su bili kapetani Predrag Raković, Nikola Kalabić, Vojislav
Tufegdžić, Milomir Kolarević i Miloš Marković. Načelnik Račićevog štaba bio je kapetan Neško Nedić.

Četvrta grupa jurišnih korpusa, ojačana lokalnim jedinicama, teško je porazila partizanske divizije koje su,
pod komandom Koče Popovića i engleskog majora Džona Hejnikera Mejdžora, iz Toplice prodrle do padina Kopaonika i Goča.
Od 5. do 27. jula komunisti su neprestano gonjeni sve do Radan planine.
Račić se zatim vratio na Kopaonik da sačeka novu grupu komunističkih divizija, koje su, pod komandom Peke Dapčevića, dolazile iz pravca zapada.
Sa promenljivom srećom, Račić se tokom avgusta borio protiv ovih partizanskih divizija.
Komunisti nisu uspeli da pređu Zapadnu Moravu i stignu do Šumadije, mada su bili neuporedivo bolje naoružani,
a Račić nije uspeo da ih vrati preko Kopaonika.
Prvih dana septembra komunisti se ipak povlače prema zapadu, u susret novim divizijama koje su dolazile iz pravca Bosne.
Još jedna bitka odigrala se na Jelovoj Gori kod Užica, 8. septembra.
Prvog dana partizani su se povukli pred jurišom, ali već sutradan četnici su morali da odstupe zbog ogromne nesrazmere snaga.
Njihova nova protivofanziva postala je besmislena kada su, počev od 19. septembra, istočnu granicu Jugoslavije prešle sovjetska i bugarska armija.

Od oktobra 1944. do maja 1945. godine, potpukovnik, a zatim i pukovnik Dragoslav Račić je bio se povlačio sa četnicima kroz Bosnu.
Marta 1945. godine sve četničke snage podeljene su u tri kolone, sa ciljem: proboj ka Srbiji i dizanje ustanka protiv komunista.
Račić je komandovao levom kolonom.

Na ušću Sutjeske u Drinu, na padinama Zelengore, maja 1945. godine uništena je i glavnina četničkih jedinica.
Od tada, imalo se ravnati po Dražinom naređenju:
po trojkama, petorkama, desetinama, kako se može, i snagom svog ličnog zalaganja i umenja, produžite svaki na svoju nadležnu teritoriju.
Nastavite borbu za dobra našega naroda...
Račić je prešao Drinu, i u jesen 1945. godine, sa trinaest pratilaca, došao u selo Savkoviće, na svoju negdašnju teritoriju.
Vidoje Obradović, sin uglednog domaćina Petka Obradović, napravio je u svom dvorištu zemunicu, u kojoj su se oni skrivali do novembra.

SRBIJA NA ZAPADU Dragoslavraciczh8

major Račić (slikano u Istočnoj Bosni 1942. posle pobede protiv ustaša)

Pogibija Dragoslava Račića

Jednog novembarskog dana oko podne u kuću Petka Obradovića dolazi Milovan Obradović, svojevremeno lokalni četnički komandant,
u koga je Račić najviše sumnjao.
U poslovima oko kuće sin Vidoje zamenjuje odsutnog oca. Poslovi su svakodnevni, težački.
Milovan saleće mladu Vidojevu suprugu da mu otkrije gde se skriva Dragoslav Račić sa svojim pratiocima.
Čuvanju tajni nevična žena, posle upornog navaljivanja, pokazuje na zemunicu u neposrednoj blizini kuće.
Milovan odlazi do skrovišta i tri puta doziva Račića. Tek na treći poziv Račić se odaziva. Kratko su razgovarali.
Nije poznato o čemu. Poznato je, međutim, koliko je tim razgovorom Račić bio "oduševljen".
Nakon Milovanovog odlaska Vidoje Obradović prilazi zemunici, noseći ručak za Račića, Rakića i Velu.
Račić prekornim tonom pita Vidoja kako je Milovan saznao gde se oni skrivaju.
Vidoje odgovara da je njegova naivna žena napravila nepopravljivu grešku.
"Onda ovaj ručak odnesi njoj" uzvartio je Račić, odbivši poslednji ručak.
Samo deset minuta nakon neprijatnog razgovora između Vidoja Obradovića i Račića pojavljuje se partizanska potera, njih tridesetak.
Jedan puškomitraljez okrenuli su u pravcu vrata na zemunici. Potera je, podrobno obaveštena o Račićevom skrovištu.
Četiri puta partizani pozivaju Račića da izađe iz skrovišta i da se preda, obećavajući da mu neće ništa nažao učiniti;
čak se pozivaju na to da su i ono Srbi i ljudi.
Svaki put nakon neuspešnog poziva otvaraju vatru na zemunicu iz koje se ne čuje nikakav odgovor.
Kada je video da mu je ostao samo jedan metak u pištolju, Račić je povikao:
Vujice, batlija si!
Što, šefe - reče Vujica.
Nemam dva metka!

Da imam, sad bi ubio tebe pa sebe, da ne padnemo komunistima živi u ruke.

Ako bi im ja pao, živog bi me pekli - bile su poslednje Račićeve reči.

Račić je, kao pravi junak istrčao prvi, za njim je krenuo najverniji
četnik Vujica Nikolić, rodom iz sela Sikirić kod Ljubovije.
Biva, međutim, odmah pogođen od puškomitraljeza koji je još ranije postavljen pred izlazom iz zemunice.
Uspeo je samo da se odvuče desetak metara od mesta na kome je pogođen i srušio se mrtav.
Dok nepomično leži na zemlji u Račića pucaju sa svih strana; kiša kuršuma sručuje se na njegovo mrtvo telo.
Potom nastaje pauza, potpuna tišina.
Račiću još niko ne prilazi.
A onda uz zaglušujuće krike, sa kamom u ruci, prema mrtvom Račiću potrčao jedan od progonilaca.
Zarivao je svoj bodež u beživotno telo.
Na mestu gde se odigrao ovaj događaj sada raste mlado stablo trešnje.
Račićevi zemni ostaci, krenuli su na put nezapamćenog poniženja i jezivog mrcvarenja.
Dragoslava Račića. mrtvog u volovskoj dvokolici, odvoze u Ljuboviju.
Račić je bio u crnom suknenom odelu i sa crnom šajkačom na glavi.
Noge su mu se vukle po izlokanom i blatnjavom putu.
Pete na nogama su skoro potpuno satrugane.
U Ljuboviji je gomila dobila priliku da se iživljava nad beživotnim Račićem.
Neki su ga psovali i pljuvali, neki udarali; neki su opoganili mrtvo Račićevo telo.
Telo pukovnika Račić bačeno je u jedan vrbak, gde je ležalo nekoliko dana.
Noću su ga posećivali samo gladni psi.

SRBIJA NA ZAPADU Dragoslavracicvujicadxm1

SRBIJA NA ZAPADU Dragoslavracicvujicadxm1

Verni pratilac Vujica

Oskrnavljen grob

Račića je potom, uz dopuštenje novih vlasti, sahranio jedan siromašan opštinski poslužitelj, pod uslovom da grob bude neobeležen.
Kasnije su komunisti u Ljuboviji, na mestu gde se nalazio neobeležen grob, podigli autobusku stanicu.

Dragoslav Račić je bio prvi vojskovođa u vojsci đenerala Draže Mihailovića.

Bio je obrazovan, ne samo vojnički, i hrabar kao junak iz epova.

Bio je disciplinovan i moralan do perfekcije.

Imao je genijalnost vojskovođe i srećnu zvezdu pratilju koja je čuvala njegov gorostasan lik u jurišu.

Čuvena je njegova komanda - BRAĆO...ZAMNOM!

Dragoslav Račić je nesumnjivo jedan od najboljih sinova Srbije onoga doba!
SRBIJA NA ZAPADU 417437

A područje Zapadne Srbije se i danas u narodu s razlogom naziva DRAŽEVINA!
Svedočanstva su brojna: Od Topole pa do Ravne Gore...četničkog kongresa u selu Ba kod Ljiga...
i naravno...gunja i opanka koji se i danas ponose slavnom četničkom gerilom i svedoče
o drugom, nekrivotvorenom licu naše slavne prošlosti.

Zapadna Srbija svedoči da je Srbija izdajom i prodajom od strane tzv. ZAPADNIH SAVEZNIKA
gurnuta u ralje totalitarne komunističke ideologije
čije posledice i danas svi plaćamo!
SRBIJA NA ZAPADU 900975

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Gost

Ne mogu odoleti i ne napisati:

COJLE, SVAKA ČAST!

I tako se brani Srbija!

SRBIJA NA ZAPADU Post3410261179051960

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Čet Okt 29, 2009 10:35 pm

Gledam neshto ovu sliku, pa se setih svoga dede.....
Ovaj pogled sa zapada mi (H) ama (s) neobichan u najmanju ruku...
Secam se deda, on stalno bio crven, da l' od rakije, koje u to doba beshe napretek, shta li? Shljivici nepregledni , bilo je toga.... I stalno deda , onako crven, gledao na istok, i to onaj gornji ( shto ga zovu severni)...... SRBIJA NA ZAPADU 356467

A mi smo nosili plave kecelje, uniformama ih zvashe.... I bili ponosni shto smo svi isti... SRBIJA NA ZAPADU 356467

Maramche crveno je milovalo nashe vratice koji su pomagali glavicama da ponosno gledaju u buducnost....
Sad vishe nisam sigurna SRBIJA NA ZAPADU 356467

ni chika Maksa............onaj.....svih zemalja.... postojao je zaista i govorio tako?
Sve nekako dobilo drugi oblik, ali valjda tako treba, kad si dete ti svet vidish kao najlepshe mesto za zhivljenje....Svi smo isti i svi imamo prava na ovaj O2 shto ga udishemo punim plucima.....Dok smo mladi.....Posle, kako starimo, udahnemo, pa se zakashljamo....Stari se..... SRBIJA NA ZAPADU 356467

Mozhda mi, zhivimo u dolini , pa manje vidimo neg' onaj shto na brdu stoji....?
Chovek uchi dok je zhiv..... SRBIJA NA ZAPADU 356467

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Čet Okt 29, 2009 11:19 pm

Zaboravih da priupitam autora teme: Jesu li u to doba zvezde sjale i na zapadu?

SRBIJA NA ZAPADU 356467

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Pet Okt 30, 2009 10:54 pm

SRBIJA NA ZAPADU 7537_PETOKRAKA_SA_SRPOM

SRBIJA NA ZAPADU Mond-Planetenkonjunktion_6-4-2000

Sija zvezda, sija svaka
al' najviše petokraka! SRBIJA NA ZAPADU 162427

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Pet Okt 30, 2009 11:05 pm

Opaa, donesite kokice...ovo mora da se otprati..... SRBIJA NA ZAPADU 914737

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Sub Okt 31, 2009 4:16 pm

SRBIJA NA ZAPADU Slika-PETOKRAKA-ZVEZDA---oznaka-MILICIJE-Jugoslavije-i-Srbije-64498x400

BELA CRKVA I CRVENA SRBIJA

***
Zdravo da si slobodarska Crkvo Bela,
Sa znamenjem ustaničkog pucnja smela!
Ušli smo u tvoje zvezdane plotune,
U poklič ustanka i u plamen bune.
Srbija se rasplamsala, ognjevita,
U snovima i na javi ponosita.
Žikica joj darovao srce živo,
Da odagna zlog dušmana, nebo sivo.
Zdravo da ste raspevana jutra bela,
Osunčane njive rodne, žita zrela!
Sloboda je iz junačkih došla rana,
Iz herojskih, sedmojulskih, slavnih dana.

(Iz poeme „Kunemo se julom četrdesetprve”)
Dragan Kolundžija

SRBIJA NA ZAPADU Bela%20crkva

Спомен-комплекс у Белој Цркви (Крупањ)

Спомен-комплекс ``7. јули`` у крупањском селу Бела Црква састоји се од зграда бивше кафане, општине, школе и Цркве.
Од њих се вредношћу истиче стара школа, подигнута током друге половине XIX. века.
У њој је у Великом светском рату била смештена наша војна болница.
Црква је подигнута такође пред крај XIX столећа, а у њеној порти налази се гроб и споменик Дарка Рибникара, једног од оснивача НИП ``Политика``, погинулог 1914. године.
Посебну вредност овом комплексу даје импресивно стабло крупнолисне липе. У овом комплексу, недалеко од липе, познати
комуниста Живорад Јовановић звани Шпанац 7. јула 1941. године је позвао народ на устанак против окупатора.

Брутално убиство двојице жандарма који су се затекли на месту догађаја службена историографија означава као почетак устанка против окупатора у Србији.

Избијање устанка у Белој Цркви обележено је 1951. године бистама учесника догађаја (Жикица Јовановић, Миша Пантић и Чеда Милосављевић) које је урадио вајар Стеван Боднаров,
а поводом тридесетогодишњице Устанка 1971. године израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело архитекте Богдана Богдановића.
У згради бивше Недељковића кафане постављена је изложба „7. јул 1941. године,“ а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“.
Заштићена је и липа испод које се одржао збор.
Део целине чине црква и стара школа. Црква Св. Ђорђа је изграђена у другој половини XIX века. У њеној порти, поред гроба Дарка Рибникара, налазе се и Партизанска гробница – споменик аутора Милуна Стамболића и надгробни и други споменици из
оба светска рата.
Зграда старе основне школе из друге половине XIX века леп је пример народне архитектуре.
У њој се за време Првог светског рата налазила болница.
Обимни конзерваторско-рестаураторки и радови на презентацији комплекса вршени су 1966. и 1977. године

Овај локалитет утврђен је за знаменито место од изузетног значаја 1979. године.

BELA CRKVA - USTANAK ILI REVOLUCIJA

U dokumentu iz državne arhive Sjedinjenih Država Amerike
Mikrofilm T-501, rola 245, slika 159 stoji:
„Pretsednik opštine je slušao raport dvojice žandarma u vezi
događaja. U toku razgovora, upravo se pojaviše naoružani banditi, koji su, verovatno, primetili pojavu žandarma: opkoliše zgradu opštine, zahtevajući da žandarmi polože oružje. Dok su žandarmi polagali oružje, banditi otvore vatru i smrtno pogode oba žandarma.
Potom su banditi uzeli karabine žandarma i pobegnu u
obližnju šumu.
Za vreme paljbe narod se pozatvarao u kuće. Jedan od vinovnika je seljak Cvitan Soldatović iz sela Bastav; drugi vinovnik je nepoznat.”

Taj drugi „vinovnik” je Žikica Jovanović Španac.

Žikica Jovanović Španac docnije je proglašen za „narodnog
heroja” a 7. juli za „Dan ustanka” u Srbiji.
Time je označen i početak građanskog rata u Srbiji, jer je Španac ubio dva brata Srbina.
TOG famoznog 7. jula, u Beloj Crkvi su se dogodile dve značajne stvari,
udaljene vremenski oko pola časa, a prostorno svega dvadesetak metara. Jedna pred nekadašnjom Bosinom kafanom (po vlasnici Bosi Nedeljković), pod „ustaničkom lipom”, a druga
na kratkom prostoru između te kafane i bivše opštine.
Prva je bila ustanak, a druga - revolucija.
Između ustanka i revolucije danas leži granitno spomenje - ustanku.
Ustanak i revolucija u Beloj Crkvi su, dakle, fizički veoma bliski,
a suštinski - udaljeni koliko dve galaksije!
Jer, ono što su hteli Rađevci (da ih je neko pitao), sem nekih izuzetaka koji u ovom slučaju ne potvrđuju pravilo, nije bilo rušenje
nikakvog „starog poretka”.
Da Rađevcima oduvek „bez kralja ne valja”, potvrđuje začuđenost mnogih starijih ljudi u tom kraju koji su, ne shvatajući šta ih je to najednom snašlo, pitali mlađe ljude, one koji su već bili „u trendu”:
"Ajde, deco, gde će država bez kralja?!”
Ivanjdanski ustanak u Beloj Crkvi obično se naziva "prva ustanička puška”, iako je u pitanju bio pucanj iz nemačkog pištolja „štajer”.
Ali, to nije najvažnije.
Mnogo je bitnije šta je taj „štajer” uradio.
Strašnu, užasnu stvar - ubio je dvojicu srpskih žandara,
od kojih je jedan bio izbeglica iz Like.
Mučenik utekao s noža i sa svojim bratom iz Srbije našao uhljeblje gde je jedino mogao - u žandarmeriji.
A SAMA revolucija dogodila se pola sata kasnije.

Dakle,dva različita događaja su se desila 7. jula 1941, udaljena jedan od drugog i vremenski (pola časa) i prostorno (oko 20 metara) –
USTANAK i REVOLUCIJA!

Pucnji u Beloj Crkvi najavili su, bez obzira na to što to tada niko nije očekivao, sem onih koji su to osmislili i priželjkivali borbu Srba protiv Srba - i građanski rat i socijalističku revoluciju.

Očito, "pobednicima” je trebalo da baš u ovom kraju Srbije pronađu događaj koji će proglasiti za "dan ustanka”, ali takav događaj koji je, pre svega, uperen protiv "neposlušnih Srba”, pa tek onda protiv Nemaca!

LIKVIDACIJA ŠPANCA

Žikica je u Beloj Crkvi ubio dva Srbina, a onda su i njemu samom Srbi, iz njegovih redova, došli glave.
Ubijen je, nedugo posle toga, u selu Radanovci kod Kosjerića.
Mučki - s leđa.
Posle gotovo pola veka, 5. avgusta 1989. godine, komunistički general Radivoje Jovanović Bradonja dao je intervju listu "Duga”, gde je krupnim slovima, u naslovu, izvučena suština njegovog iskaza:

"Novembra 1941. godine od vrhovnog komandanta dobio sam naređenje da streljam Žikicu Jovanovića Španca!”

Taj intervju bio je povod Žikičinom bratu Dragoljubu Jovanoviću, da uputi apel javnosti da se posmrtno sudi Josipu Brozu Titu i njegovim jatacima.

Ime najdublje zablude i najskuplje istorijske greške Srba glasi - Josip Broz.

Srbi su ga pustili na svoj prag, a on im se popeo i na tavan.
Kad je njegovo lukavo zavođenje Srba došlo do vrhunca, on im se udvarao govoreći da Rađevina nije slučajno izabrana za poprište ustanka, jer mu je bilo poznato kakvi su ljudi iz zapadne Srbije
u istorijskim stvarima.
I, zaista, bilo mu je poznato...
BROZ je triput dolazio u Rađevinu.
Poslednji put trijumfalno, 7. jula 1945. godine, kada je, da bi se videlo kakvom snagom raspolaže za slučaj da se neko u Srbiji predomisli, naredio da se po rađevskim poljima održi veliki vojni manevar.
Pre toga, 26. septembra 1941, promotivno je posetio Stolice
i selo Tolisavac kraj Bele Crkve.
Tada se razmetao dobrim pamćenjem, nabrajajući razne kote oko Krupnja i pominjući čak i neku krušku koja je bila "evo ovde”.

Posle je zaćutao o tome kad su ga njegovi srpski doglavnici, dok mu se još moglo i smelo sve reći, savetovali da o tome ne priča, jer Srbi
ne mogu progutati saznanje da su im kod one famozne kruške ginuli najrođeniji.
To što je Broz trebalo da zaboravi (a nikad nije!) bio je njegov prvi dolazak u Srbiju i Rađevinu, krajem leta 1914. godine, kao austrougarski feldvebel.

A ima mnogo dokaza da bi u njoj, da je toga bilo kao kasnije u JNA,
gotovo sigurno dobio značku dobrog vojnika.
Šta znači da je" nije voleo”, ako u toj uniformi napreduje kao dobar strelac, odličan jahač, prvak u mnogo čemu mirnodopskom, dok u čisto ratnom dobija orden koji, navodno, nikad nije podigao?!
Šta bi, onda, dobio da je voleo svoju ljubljenu crno-žutu zastavu.
Već prvog 7. jula po završetku rata (1945), Broz je došao u Belu Crkvu da istakne značaj i smisao onoga što se tu desilo četiri godine ranije.

SRBIJA NA ZAPADU 02-09

Josip Broz Tito u Beloj Crkvi
7.jul 1945.

S visoko podignute tribine, okićene cvećem i ćilimima, na mestu
bratoubistva (koje je bilo pred očima okupljenog naroda, postavljenog tako da bude leđima okrenut crkvi, gde se do tada na Ivanjdan uvek okupljao), Broz je objasnio da je pištolj „štajer” iz kojeg je Žikica Jovanović Španac pucao, bio „puška” koja je obeležila ne samo "dan običnog ustanka, već dan revolucionarnog, oslobodilačkog ustanka”.

Pošto je Broz rekao da je pištolj puška, tako je i ostalo, i to je, u stvari, bila ta „prva ustanička puška”!

USTANAK PRIPREMAN

NAGNUT nad dominirajućom govornicom, uz energično gestikulisanje
rukama, pred okupljenim narodom i "delegatima iz čitave Srbije”, Broz je
na zboru u Beloj Crkvi, između ostalog, rekao:
- Prije četiri godine mi smo odredili da se ova teritorija, zapadna Srbija, pretvori u bazu nemilosrdne, nepoštedne borbe protiv ugnjetača
koji su bili porobili našu zemlju, koji su bili porobili Srbiju.
Ustanak koji je buknuo ovdje mi smo pripremili ranije.
A izvođenje smo predali u ruke sinovima Rađevine. I oni su, kao i sinovi Kosmaja, Valjeva, Timoka, Toplice, sproveli u djelo naš plan i stoprocentno ga izvršili, jer je, evo, pobjeda izvojevana.

SVI BROZOVI RATOVI

HRONIČARI Brozovog ratovanja u Srbiji zabeležili su razne pojedinosti koje ga obeležavaju kao tipičnog K und K agresora i time istaknutog antisrpskog zlikovca.

U Prvom svetskom ratu, Broz je u ovom kraju Srbije ratovao već1914, kao „feldvebel”, narednik
u sastavu zloglasne austro-ugarske 25. regimente 42. divizije
(zašto je ona nazvana „vražja”, osetili su mnogi nedužni Srbi iz Podrinja).
Za ispoljeno požrtvovanje i hrabrost u borbama protiv Srba, Broz je tada zaradio i orden.

I pored toga što su austrijski, nemački, mađarski i hrvatski vojnici činili dotad neviđena zverstva nad nedužnim narodom,
Srbi su izašli kao pobednici.
Eto, dakle, kako je Broz još tada, na samom početku velike svetske vojne, mogao da se uveri kakvi su Srbi borci (sem, naravno, ako ne jurišaju jedni na druge, što je Brozu bila glavna taktika na tlu Srbije i drugih srpskih pokrajina).
Kao zmija noge, Broz je skrivao svoj krvavi put kroz Rađevinu.
Biografima (u prvom redu Vladimiru Dedijeru i drugim sagovornicima), na kašičicu je davao podatke o prvim mesecima ratovanja u Srbiji
(pa i to tako da je u svakoj novoj kašičici bio drugi sadržaj, bežeći u kazivanjima u daleku Rusiju, gde je, u sibirskim zabitima, teško ući u trag lukavoj zverki.
A KAD je, post festum, govorio o svom vojnikovanju pod crno-žutom zastavom, sa olimpske visine je ocenjivao kakva je to vojska bila,
samo što nije rekao da je u njoj bio vredan pažnje jedino mladi feldvebel iz Zagorja (ili ko zna već odakle).
On se hvalisao time da se proslavio hvatanjem „živih jezika”, a zna se kakvi su, kad je reč o odanosti ratnoj ideji, morali da budu ti „lovci na jezike”.

Novinari, pa i hrvatski, kopali su po austrijskim arhivima da bi tamo našli
Brozove tragove.
Tako su saradnici zagrebačkog „Globusa” stigli, 1984. godine, do bečkog Krigsarhiva, gde im je rečeno da taj arhiv nema ni original
ni kopiju Brozovog dosijea.
Tako su saznali da je austrijski predsednik Franc Jonas kompletnu dokumentaciju uručio predsedniku Jugoslavije,
prilikom njegove posete Austriji.
Iako je bio osvedočeni srebroljubac, bilo je to za Broza vrednije od
blaga iz bečkih dvoraca.
Valja reći da je Broz ovaj poklon „pošteno” platio, i to istom monetom: kad su lovci na naciste ušli u trag tadašnjem generalnom sekretaru UN, a potom i predsedniku Austrije Kurtu Valdhajmu i otkrili njegovu ratnu prošlost u Srbiji, Broz mu se odužio skrivajući, preko svojih tajnih službi, dosije ratnog zločinca iz Austrije.
Sve je, eto, ostalo u porodici.
Sredinom septembra 1941. godine, Broz po drugi put dolazi u Rađevinu, na poznato savetovanje u Stolicama.
Zločinac se vratio na mesto zločina, u tada već oslobođeni Krupanj, zahvaljujući srpskim rodoljubima okupljenim
oko vojno-četničkog odreda Martinović-Zečević.
U SRBIJI je Broz postao i partizan,
kada je iz Beograda otišao u selo Robaje kod Valjeva.
Iz okupiranog Beograda, Broz se nagledao Srba pobijenih zbog njegove avanture započete u Srbiji.
Prema selu Robaje prate ga četnici (kao što su Titove skojevce, Dražinu decu Branka i Gordanu, četnici ispratili od Beograda do partizanske jedinice) koji sarađuju sa partizanima, i predaju ga partizanskoj patroli, a ova ga dovodi u kuću Sekule Gajinovića u selu Robaje.
Tu ga dočekuju komesar Kolubarskog partizanskog bataljona Stevan Marković Singer i komesar Kolubarske čete Milan Drakulić.

Oni ga ne poznaju, pa im se Broz predstavlja:
„Ja sam sekretar Komunističke partije Jugoslavije.”

Tu se Broz sreće sa Milošem Minićem, instruktorom CK KPJ za Srbiju, pri
Okružnom komitetu KPJ valjevskog okruga, koji ga upoznaje sa aktivnošću i stavovima Draže Mihailovića, sa kojim se Minić dotad sretao dvaput,
pokušavajući, ali bez uspeha, da ga uvede u partizansku brazdu.

„Pa makar svi izginuli”, rekao je Broz cenu koju je bio spreman da plati iz srpskog narodnog krvotoka.

To je, dabome, važilo i za Stolice, kojim je Broz navukao silan gnev i strašnu odmazdu okupatora.
Upotreba Stolica za Brozove antisrpske ideje postala je jasnija posle rata, kada je Broz „zaboravio” šta je pričao o tom narodu u prvim godinama mira i započeo disperziju i „raspodelu” ustanka na ravne časti svim
republikama i pokrajinama.

U muzeju na Stolicama otvorene su kuće svake od njih posebno, i onih koje bi Stolice još jednom rado videle u plamenu, pa čak i takvih koji za to rudarsko mesto znano još iz srednjeg veka nikada nisu ni čuli
(Makedonija, na primer, i nije bila predstavljena u Stolicama).

Brozov marš na Drinu

A DA je Brozu bio dobro poznat taj kraj koji je 1914. napustio bežeći preko Drine kao gubitnik, odao se svojim drugovima raspitujući se za pojedine kote koje su mu, očigledno, bile vrlo znane, pa su se ovi štrecnuli i savetovali mu da to više ne čini, „jer ako Srbi saznaju da je bio austrougarski vojnik, teško njemu, a teško i onima oko njega...”
Ovo upozorenje drugova, naročito Rankovića i Đilasa (koji su
tada sa svojim komandantom razgovarali na ravnoj nozi - ne zadugo!) Broz je shvatio ozbiljno i - zaćutao.
To su kasnije zabeležili mnogi Srbi, a među njima i Antonije Đurić.
Iz Stolica, Broz je otišao u selo Tolisavac kod Bele Crkve, gde se smestio u kuću ugledne porodice Vujkovac.
Tada je već „znao za jadac”, pa je mudro ćutao, čak skrivao i svoje pravo ime, kad su mu se domaćini i drugi meštani žalili na zverstva
koja su pretrpeli 1914. godine.
Ninko Petrović je bio ratnik Prvog svetskog rata iz poslednjeg srpskog poziva i maturirao je u Volosu kod Soluna. Posle rata, pred smrt, napisao je memoare koji se danas nalaze u SANU. U njima je, pored ostalog, napisao i ono što je Broz, do svojih dana u Tolisavcu, sigurno dobro znao. Bila je to naredba čitana austrougarskoj vojsci na nemačkom, mađarskom i hrvatskom jeziku, a oficiri, podoficiri i vojnici znali su je napamet - u toku priprema za napad na Srbiju čitana im je po nekoliko puta na dan. Vredi, dakle, da ovde bude citirana.
Glasila je ovako:

„Rat nas vodi u neprijateljsku zemlju koja je naseljena stanovništvom
ispunjenim prema nama fanatičnom mržnjom, u zemlju gde se ubistva, kao što je katastrofa u Sarajevu, slave kao junaštvo.
PREMA takvom stanovništvu svaka humanost je - štetna!
Ko u ovim slučajevima bude imao milosti - biće najstrože kažnjen!
Razrušiti svaku kuću, obesiti najuglednije meštane!
U svakom stanovniku ne gledati ništa drugo do zakletog neprijatelja!
Naređujem da se za vreme ratnih operacija postupa prema svima sa najvećom strogošću, sa najvećom oštrinom i sa najvećim nepoverenjem!
Neuniformisani, ali naoružani ljudi iz Srbije, bilo da se nađu u grupama ili
pojedinačno, imaju se bezuslovno na licu mesta pobiti!
Pri zauzimanju mesta odmah uzimati taoce - popove, učitelje, ugledne posednike.
Pri polasku povesti ih sa sobom do poslednjih kuća i bezuslovno pobiti ako samo ijedan metak iz mesta bude ispaljen na trupe!
Čim se trupe zadrže u mestu, stanovništvo se ima odmah skupiti, narediti
prikupljanje sveg oružja i objaviti da će se izvršiti pretres i tom prilikom
razrušiti svaka kuća u kojoj se nađe oružje i da će, ako stanovnici te kuće ne budu uhvaćeni, biti obešeni najugledniji meštani!
Ovo se mora izvršiti!
Narediti da više od tri čoveka ne bude na ulici.
Da nastajanjem mraka nijedan stanovnik ne sme napustiti kuću. Oficiri i vojnici motriće strogo na svakog meštanina i uvek se ophoditi s najvećom strogošću i čvrstinom!
Svaki pokušaj nuđenja lojalnosti, obećanja i tome slično - grubo odbiti!
Tome ne poklanjati veru, pa ni onda kad bi to iskreno izgledalo.
U svakom stanovniku koji se nađe izvan naseljenog mesta, a
naročito u šumi, ne gledati ništa drugo do člana bande.
Ove ljude odmah ubijati!”

SRBIJA NA ZAPADU 57290917

Broz na drinskom frontu, 1914.

Broz se sigurno držao ove naredbe i sprovodio je disciplinovano.
I ma šta da je o tome govorio kasnije,
nije se libio da mu se to vreme prizna u radni staž.
Koje li ironije:
„Rešenje o priznavanju radnog staža” primio je baš od - Srba!
U TOM rešenju Zavoda za socijalno osiguranje Narodne Republike Srbije, broj 34770/52 piše, pored ostalog, da se Brozu priznaje u radni staž vreme provedeno na ilegalnom radu, u radnim odnosima i ratovima u vremenu od 26. maja 1908. godine do 7. marta 1945. godine,
u ukupnom trajanju od 36 godina, devet meseci i 13 dana.
Sem da bi ispoljio neviđeni cinizam prema Srbima i njihovoj istoriji,
taj staž mu nije bio ni potreban, jer je on srpskim narodom vladao ne samo do svoje smrti, nego i dugo posle nje,
preko svojih vrednih sledbenika!
Sve to, i mnogo šta drugo, plaćali su pa i danas plaćaju Srbi
izgubljeni u vremenu i prostoru.

Tako je drugi Brozov marš na Drinu, očigledno, bio mnogo uspešniji od onog prvog!

Srpska tragedija započeta 7. Jula 1941. godine nije okončana raspadom totalitarnog komunističkog poretka.
Njene posledice će na duži rok opterećivati sve građane Srbije.
A spomen kompleks "7. Juli" u Beloj Crkvi je
i simbol bratoubilačkog sukoba
kao i
podsećanje i opomena novim pokoljenjima:

SRBIJA NA ZAPADU 02-02-velika

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Nov 03, 2009 3:00 pm

Vracam se na ovaj tekst vec nekoliko puta, i bash me chudi da niko nije postovao. Tekst je veoma zanimljiv, a posebno mi je zapala za oko jedna tvrdnja koju autor teme nije nashao za shodno da bolduje, a moje mishljenje je da je trebalo napisati , ne samo boldovanim, vec i velikim slovima, a glasi:

Sve to, i mnogo šta drugo, plaćali su pa i danas plaćaju Srbi
izgubljeni u vremenu i prostoru.

Znam da sve nas, ovde na forumu, vezhe to shto smo zhiveli u istoj drzhavi, i shto smo, nebitno ko i koliko, prozhiveli delic ovog doba. Rodjena sam sedamdesetih, i moje secanje na ovaj deo istorije, dopire do dana kad je Marshal preminuo. Secam se uplakanih lica odraslih, a secam se kasnije su nam vezivali crvene marame i svi smo bili Titovi pioniri. Secam se odlazaka na sletove, i dozhivljaja da si deo kolektivne ushicenosti... Chekali smo shtafetu, chekali da prodje plavi voz....chekali smo i uvek bili veseli... U tom chekanju smo i odrasli... Recicete imala je 10tak godina, nishta nije znala..Sad imam mnogo vishe...i opet mi se chini da tako malo znam.

Ova pricha gore nije samo puko naklapanje, ovo su argumentovani podaci i nose odredjenu tezhinu... Mi jesmo forum za razonodu, a samom postavkom ovog posta, autor teme je pokazao da ima pozitivno mishljenje o njegovim chlanovima, te je odluchio da svoje poznavanje ove oblasti, koje, ochigledno, nije zanemarljivo, podeli sa svima. U svoje, a i u ime ostalih chitalaca, bi se zahvalila autoru na njegovoj dobroj nameri...

Ovi podaci, ma koliko bili istiniti, vishe , chini se i nisu tako vazhni nama...Kad kazhem nama, mislim na nove generacije, koje se ne secaju ni proslava , nashih, nekada tako bitnih datuma...Njima je sada bitnije koje se pesme slushaju, koja se kola voze, koji se filmovi gledaju, gde se odlazi na putovanja...Ali neka.....Zhivot tako i treba da ide.....Valjda... Sve ovo gore navedeno je samo daleka istorija...A istoriju pishu pobednici.... Ona prava istina, bila bolja ili mnogo gora od onoga kako se na prvi pogled chinilo, se uvek mnogo kasnije sazna....Bar je tako za obichnog choveka.....
I shta da radi taj mali, obichni chovek, koji ne mozhe da utiche na velike stvari? Neka pokusha bar tamo gde mozhe... Mozhemo da budemo dobri ljudi, i time damo doprinos da ovaj svet, koji je tako veliki a opet tako mali, bude bolji.....

Volela bih da i ostali daju svoj komentar, ne u smislu rasprave na politichkoj ili nekoj drugoj osnovi, shto autoru teme i nije bila namera, samim tim shto je pisano kao pricha a ne puki istorijski podaci, vec chisto kao secanje na to doba i nachin na koji smo ga onda dozhivljavali.... Da se ne zaboravi.....

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Ned Nov 08, 2009 4:54 pm

sonia ::: ... a posebno mi je zapala za oko jedna tvrdnja koju autor teme nije nashao za shodno da bolduje, a moje mishljenje je da je trebalo napisati , ne samo boldovanim, vec i velikim slovima, a glasi:

Sve to, i mnogo šta drugo, plaćali su pa i danas plaćaju Srbi
izgubljeni u vremenu i prostoru.

Znam da sve nas, ovde na forumu, vezhe to shto smo zhiveli u istoj drzhavi, i shto smo, nebitno ko i koliko, prozhiveli delic ovog doba. Rodjena sam sedamdesetih, i moje secanje na ovaj deo istorije, dopire do dana kad je Marshal preminuo. Secam se uplakanih lica odraslih, a secam se kasnije su nam vezivali crvene marame i svi smo bili Titovi pioniri. Secam se odlazaka na sletove, i dozhivljaja da si deo kolektivne ushicenosti... Chekali smo shtafetu, chekali da prodje plavi voz....chekali smo i uvek bili veseli... U tom chekanju smo i odrasli... Recicete imala je 10tak godina, nishta nije znala..Sad imam mnogo vishe...i opet mi se chini da tako malo znam.

...I shta da radi taj mali, obichni chovek, koji ne mozhe da utiche na velike stvari? Neka pokusha bar tamo gde mozhe... Mozhemo da budemo dobri ljudi, i time damo doprinos da ovaj svet, koji je tako veliki a opet tako mali, bude bolji.
...

Tema nema pretenziju da postane istoričarska...niti poligon političkih prepucavanja...ali, na primerima istorijata Zapadne Srbije mogu se uočiti KORENI mnogih aktuelnih nerazumevanja i sporenja.

Suština je u tome da se malo poznajemo!

Nije u korenu narodne tradicije Zapadne Srbije da utemeljenim simpatijama prema Kralju i Draži iskazuju opredeljenost za monarhizam ili netrpeljivost prema drugim narodima.
Ne...koreni tog stava su znatno dublji i mogli bi se opisati kao OTPOR I PRKOS samovolji vlastodržaca, friziranju istorijskih činjenica ali i tutorstvu stranog faktora.

Zato, tvrdnja da... Sve to, i mnogo šta drugo, plaćali su pa i danas plaćaju Srbi izgubljeni u vremenu i prostoru...
ima i svoj nastavak...

Njene posledice će na duži rok opterećivati sve građane Srbije.

Upravo iz tog razloga...da bi prošlost bila u službi budućnosti ... ne smemo zatvarati oči pred sopstvenim zabludama i predrasudama.

Upoznajmo se da bi se više poštovali a onda i voleli!

SRBIJA NA ZAPADU 997370

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Gost

Niko to ne radi tako dobro kao COJLE, te i dalje ostajem verni čitalac.

SVAKA ČAST!

SRBIJA NA ZAPADU Post3410261179051960

Location : u tvom srcu Datum upisa : 22.11.2009

A Cojle, bravo... samo ću dalje čekati da... SRBIJA NA ZAPADU 679457

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Dec 08, 2009 8:00 pm

Druže Cojle,ako se ne varam,zahvaljujući istim tim Srbima koje si pomenuo u datom tekstu,Broz je činio zločine nad Srpskim stanovništvom..Greota je samo njegha kao zločinca pomenuti,i ako je bio najveći Srbomrzac i dokazani zločinac..

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Dec 08, 2009 8:29 pm

.. cita se, cita.. SRBIJA NA ZAPADU 558763

.. no da ne kvarim premijeru.. SRBIJA NA ZAPADU Lol

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Dec 08, 2009 8:37 pm

Lily ::: .. cita se, cita..
.. no da ne kvarim premijeru..

Nemoj kume ..Ako počneš odosmo u tri lijepe... SRBIJA NA ZAPADU 37260

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Dec 08, 2009 8:51 pm

babajaro ::

Lily ::: .. cita se, cita..
.. no da ne kvarim premijeru..

Nemoj kume ..Ako počneš odosmo u tri lijepe... SRBIJA NA ZAPADU 37260

.. o tome ti velim.. SRBIJA NA ZAPADU 558763

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Dec 08, 2009 9:07 pm

Nemo aman zaman SRBIJA NA ZAPADU 58876

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Dec 08, 2009 9:09 pm

.. et necem.. SRBIJA NA ZAPADU 363754

.. i de cut, mir u biblioteci.. pust' me da citam.. SRBIJA NA ZAPADU 162427

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Dec 08, 2009 9:25 pm

Otkad ti znaš da čitaš... SRBIJA NA ZAPADU 356467

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Uto Dec 08, 2009 9:39 pm

.. sic bre.. SRBIJA NA ZAPADU 11630

.. meno' te mlatnem s ovime..
.. i sam da znades.. spamujemo vaku lepu temu.. SRBIJA NA ZAPADU 204557

.. a nije do mene.. SRBIJA NA ZAPADU 650712

Naslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU Sub Dec 12, 2009 9:18 pm

DUVAN ČVARCI

VALJEVSKO A NAŠE
SRBIJA NA ZAPADU 997370

Srpski kavijar od svinje

Čovek brend, nema šta nije radio, gde nije bio, ali tek kad je raskrstio sa crkvom i partijama podoš’o, zaštitio duvan-čvarke, dobio Ispravu o žigu, i o svom trošku post’o svoj čovek kralj!

POSTUPAK: Slavan nad ranijom...

Vlasnik radnje za prodaju suhomesnatih proizvoda, pršuta itd.; pa u Valjevu, Slavan Batočanin, dobio je, ispravu kojom mu je priznat žig za znak "Specijalitet Valjevskog kraja – Duvan čvarci".
‘Artija bela, k’o diploma, u vrhu grb, desno, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose, Zavod za intelektualnu svojinu, Isprava o žigu, registarski broj 50230, Priznat je žig... znak u boji, sa crtežom brkate šajkače koja meša čvarke u raniji, dole levo pantljika u boji zastave, veliki narandžasti plus reljefni žig, dole desno potpis direktora Zavoda, prof. dr Slobodan M. Marković.

Čvaraka ima, neka bude, otkad je Srba, odavno, to je sigurno.
Postoje mađarski, sremski, bački, biber, šoder i duvan čvarci. Ovi poslednji se proizvode samo u valjevskom kraju, u poslednje vreme i na drugim prostorima. I samo su duvan-čvarci specijalitet, redovni u ponudi kao predjelo u boljim restoranima, još redovniji na slavama, svadbama, drugim veseljima.
Moglo bi se reći da su duvan-čvarci otmenija vrsta klasičnih čvaraka,onih tvrdih džologanja koji su se, kao sporedni proizvod koji je jela samo sirotinja, dobijali pri ceđenju masti.
Dakle, duvan-čvarci su čvarci koji se dobijaju dužim kuvanjem, prženjem i ceđenjem, dok se ne raspadnu i dobiju zlatnu boju.

Kako, veli Slavni Kralj čvaraka, ubije se svinja, masnija, od nekih dvesta kila, i posle francuske, ili neke druge obrade, sve što ostane, sva masnoća, rebra, glava, iseče se na krupnije komade i stavi u raniju.
Ranija se, puna, nalije vodom, to se kuva šest-sedam sati, dok meso ne otpadne sa kostiju i postane kašasto. Onda se sve to bistri, dok voda ne ispari, ostane samo mast, tiha vatra, i mešanje, non-stop mešanje, bitan je trenutak kad se prestaje, u sekundu, sve se, kroz platno, cedi stegama, čvarci se rastresu i usole, postanu rskavi, i gotov pos’o,dva’es kila čvaraka.

Srpski kavijar od svinje

I kršten je kao Slavan pa je od lokalnog proizvoda napravio brend i post’o slavan k'o kralj čvaraka,
iz Beča mu, bre, dolaze, gledali preko satelita, što ti je ta televizija, i još,
obavezno, da mu turimo ženu na Forum, ona mu je najvažnija,
more - nema čvarka bez stiskanja a to se ne može samo!

I slušaj vamo ...

... ako 'oćeš da bidneš kralj ... uči se po Valjevu ...
... sve duvan čvarke glockajući ...
BRE!

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Location : u tvom srcu Datum upisa : 22.11.2009

sonia ::: Ovi podaci, ma koliko bili istiniti, vishe , chini se i nisu tako vazhni nama...Kad kazhem nama, mislim na nove generacije, koje se ne secaju ni proslava , nashih, nekada tako bitnih datuma...Njima je sada bitnije koje se pesme slushaju, koja se kola voze, koji se filmovi gledaju, gde se odlazi na putovanja...Ali neka.....Zhivot tako i treba da ide.....Valjda...

Nadovezaću se na ovo valjda... to valjda traje to onog momenta kad nastupa otrežnjenje, kad vidiš kolonu tenkova, topova...
Odrasla sam kad i ti samo sam malo starija i dobro se sjećam svega, istorija mi je bila omiljen predmet a onda sam je morala učiti ponovo.
Sve knjige koje sam učila bacila sam i počela tražiti one zabranjene, jer mi nije bilo jasno šta se to sad dešava ...
A onda počne...i traje dugo i predugo, nestaju ljudi, generacije...sve se zavija u crno a nestaju osnovne namirnice...jer nema...

Ovo je forum za zabavu i dobro da je tako, ali nekad će neko od onih koji imaju 18-25 godina doći, pročitati i otići a možda krenuti tražiti dalje jer se javljaju nejasnoće, e zbog toga je dobro ovo što Cojle piše, uživam čitati ga, ne moram komentarisati jer sve je rekao.
Mogu samo reći HVALA COJLE.

» OVO je PRAVA SRBIJA !
» Srbija u NATO?!
» KUDA IDE SRBIJA ?
» SRBI I SRBIJA
» Srbija kao monarhija?