Samo sloga Srbina spasava - citati

Legenda kaze da je jos Sveti Sava u 12. veku upotrebio cuvenu izreku
- Samo sloga Srbina spasava.



Sigurno ima jos slicnih poruka velikih ( poznatih ) ljudi Srbima i Srbiji, setimo se nekih..

Svetozar Miletic - Slozno braco, samo slozno!

Srbi jesu mali narod, ali veceg izmedju Beca i Carigrada nemamo - Nikola Pasic.

О, ви Срби, свуд ли српствујете,
дужност чојства праву испуњате!
Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш:
лактом вјере глупост чојка мјери,
а озбиљност ђелом и врлином!

Петар II Петровић Његош

Knez Milos Obrenovic- Srbi braco, stoko jedna!

Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.“ (Nikola Tesla, 2. juna 1892. godine u govoru studentima Velike škole u Beogradu)

:ptica 1 : :ptica 1 :

Кад бих био последњи Србин,
пристао бих да нестанем,
а да небуде злочина.
/патријарх Павле/.

A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proći će deset godina. Moje upozorenje je - imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko i u ovoj zemlji i u regionu, ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskušenja i to nije nikakava garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da smo usvojili ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa, koja može da bude prokockana sutra

Zoran Đinđić

sonia ::

A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proći će deset godina. Moje upozorenje je - imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko i u ovoj zemlji i u regionu, ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskušenja i to nije nikakava garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da smo usvojili ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa, koja može da bude prokockana sutra

Zoran Đinđić

I bio je apsolutno u pravu .
Problem kod velikih ljudi je što idealizuju one koji u stvari treba da sprovedu u život njihove vizije -ideja se raspline u moru ličnih interesa. Tek posle velikog zla se ljudi dozovu pameti i shvate da je u zajedničkom interesu da imaju neki cilj koji je vezan za zajednicu-a svoja neslaganja gurnu u stranu . No čim prodje ....brzo se zaboravi .
Tako i sveti Sava .
Nije on tu izreku izmislio zato što je bio sklon filozofiji -nego zato što je živeo u vremenu feudalne borbe za vlast i moć.Gledao je neslogu čak i svojih najbližih srodnika -onih od kojih je zavisila sudbina naroda .
I nikako nije pod tim mislio "Složimo se braćo Srbi ,pa kada tako ojačamo ,onda ćemo....."nego nešto drugo,što je i danas poznato kao "svetosavlje" . Filozofija mira, sloge , tolerancije sa sobom i drugima .

Nema ni Djindjića ni svetog Save -a bojim se da većina nije shvatila pno što su oni želeli reći,niti su poslušali .


Ne znam ko je autor ,ali postoji ona izreka "Dva Srbina -tri partije"

Put Evropskog čoveka
Evropska kultura počiva na čoveku kao na temelju. Čovekom se iscrpljuje njen program i cilj, njena sredstva i sadržina. Humanizam je njen program i cilj, njena redstva i sadržina. Humanizam je njen glavni arhitekt. Sva je izgrađena na sofističkom principu i kriterijumu: čovek je mera svih stvari, vidljivih i nevidljivih, i to – evropski čovek. On je vrhovni stvaralac i davalac vrednosti. Istina je ono što on proglasi za istinu; smisao života je ono što on proglasi za smisao, dobro i zlo je ono što on proglasi za dobro i zlo. Kratko i iskreno rečeno: evropski čovek je sebe proglasio za bora. Zar niste primetili kako on neizmerno voli da boguje, da boguje naukom i tehnikom, filosofijom i kulturom, religijom i politikom, umetnošću i modom – da boguje po svaku cenu, makar inkvizicijom i papizmom, makar mačem i ognjem, makar – trogloditstvom i ljudožderstvom? On je jezikom svoje humanističko-pozitivističke nauke objavio da – nema Boga. I vođen tom logikom on je smelo izveo zaključak iz toga; pošto nema Boga, onda sam ja – bog!
Ništa tako ne voli evropski čovek no da se predstavlja kao bog, mada je u ovoj vasioni kao miš u mišolovci. Da bi pokazao i dokazao svoje bogovstvo, on je objavio da su svi svetovi nad nama pusti, bez Boga i bez svih živih bića. On pošto-poto hoće da ovlada prirodom, da je potčini sebi, zato je i organizovao sistematski pohod na prirodu, i taj pohod nazvao kulturom. U njega je upregao svoju filosofiju i nauku, svoju religiju i etiku, svoju politiku i tehniku. I uspeo da uglača neku parčad na kori materije, ali je nije preobrazio. Boreći se sa materijalom, čovek nije uspeo da je očoveči, ali je ona uspela da suzi i opovršini čoveka, da ga svede na materiju. I on, obzidan njome, saznaje sebe kao materiju, samo kao materiju.
Znate li ko je pobedio? – Ironija, jer je kultura učinila čoveka robom materije, robom stvari. Očigledna je istina: evropski čovek robuje stvarima, ne boguje nad njima. Samozvani bog poklonički metaniše pred stvarima, pred idolima koje je sam načinio. U svome pohodu protiv svega natprirodnog on je tekovinama svoje kulture zamenio sve nadmaterijalne težnje: zamenio je nebo, zamenio je dušu, zamenio besmrtnost, zamenio večnost, zamenio Boga živog i istinskog. I kulturu promovisao za boga. Jer na ovoj pomračenoj zvezdi čovek ne može da izdrži bez boga, bez ma kakvog boga, makar bio i lažan – takva je kobna ironija ovako ustrojenog čoveka.
Evropa – fabrika idola
Zar ne primećujete da je evropski čovek, u svojoj kulturomaniji, pretvorio Evropu u fabriku idola? Gotovo svaka kulturna stvar postala je idol. Otuda je naše doba – idolopokloničko doba pre svega i iznad svega. Nijedan kontinent nije toliko poplavljen idolima kao današnja Evropa. Nigde se toliko ne metaniše pred stvarima, i nigde se toliko ne živi za stvaranji i radi stvari, kao u Evropi. To je idolopoklonstvo najgore, jer je to klanjanje pred ilovačom. Recite, zar čovek ne klanja riđoj ilovači, kada samoživo ljubi zemljano, ilovačno telo svoje, i uporno tvrdi; telo sam i samo telo? Recite, zar evropski čovek ne klanja riđoj ilovači, kada za svoj ideal proglašava klasu, ili narod, ili čovečanstvo?
Nema sumnje, Evropa ne pati od ateizma, već od politeizma, ne pati od nemanja bogova, već od premnogih bogova. Izgubivši pravo na Boga, ona je htela da svoju glad za Bogom zasiti stvaranjem mnogih lažnih bogova, idola. Od nauke i njenih hipoteza – stvorila je idole; od tehnike i njenih izuma – stvorila je idole, od religije i njenih pretstavnika – stvorila je idole; od politike i njenih partija – stvorila je idole; od mode i njenih manekena – stvorila je idole. A posred svih idola na vasioni tron egoizma posadila evropskog čoveka, evropskog dalaj-lamu.
U suštini svojoj, evropska kultura je – povampireni fetišizam, fetišizam u evropskom izdanju, u evropskom kostimu. "Gurmanstvo za stvarima" je glavna odlika evropskog čoveka. No fetišistička metafizika evropske kulture praktično se izražava fetišističkom etikom. Stvari neznabožački fetišizam odlikovao se – ljudožderstvom. A zar se novi evropski fetišizam ne odlikuje isto tako – ljudožderstvom, samo maskiranim, kulturnim ljudožderstvom. Zar evropska kultura nije ustima svoje nauke poglasila kao glvni princip života – borbu za samoodržanje? Šta je to ako ne poziv na ljudožderstvo? Ne znači li to: čoveče, bori se za samodržanje – svim sredstvima; bori se, ako treba, i ljudožderstvom! glavno je: održati se u životu! kako? – To ne podilazi pod kontrolu svesti. Život je klanica, na kojoj jači ima pravo da zakolje slabijeg, štaviše; slabiji ljudi su materijal za jače. Pošto ni Boga ni besmrtnosti nema, onda je čoveku radi samodržanja sve dopušteno. Dopušten je greh, dopušteno zlo, dopušten zložin. Pozitivistička nauka je objavila; sve što biva – biva po prirodnim zakonima. U prirodi vlada kao vrhovni zakon – zakon neophodnosti. On vlada i nad ljudima, i nad svima njihovim mislima, osećanjima, stremljenjima, postupcima. Kada greše, ljudi greše po neophodnosti. Čoveče, ti nisi kriv, ni za najveći prestup svoj – nisi kriv, jer sve što činiš, činiš po prirodnoj neophodnosti... Ne čudite se! – greh ne može postojati za čoveka, za koga ne postoji Bog, jer je greh – greh pred Bogom. Ako Boga nema, onda – ni greha nema, ni zla nema, ni zločina nema.
Metafizički nihilizam evropske kulture, izražen principom: "nema Boga", morao se pojaviti kao praktični nihilizam, čiji je princip: nema greha, sve je dozvoljeo! Obratite pažnju, svojom filosofijom i naukom, svojom tehnikom i politikom, evropska kultura sistematski potiskuje iz čoveka sve što je besmrtno i večno virtuozno paralizuje u njemu osećanje besmrtnosti, smanjuje mu dušu dok je najzad ne svede na – nulu.
Relativizacija vrednosti
Treba se osloboditi Boga, – to je javna ili potajna čežnja mnogih neimara evropske kulture. Oni na tome rade kroz humanizam i renesans, kroz rusovljevski naturalizam i razbarušeni romantizm, kroz pozitivizam i agnosticizam, kroz racionalizam i voluntarizam, kroz parlamentarizam i revolucionizam. A smeliji među njima stvorili su lozinku: treba ubiti Boga! Najzad je najdosledniji neimar i najiskreniji ispovednik evropske kulture – Niče, sa vrha čovekomanijske piramide egoizma, objavio vest: "umro je Bog!"

Citat iz

SVETOSAVSKA FILOSOFIJA SVETA

sonia ::

Legenda kaze da je jos Sveti Sava u 12. veku upotrebio cuvenu izreku
- Samo sloga Srbina spasava.



Sigurno ima jos slicnih poruka velikih ( poznatih ) ljudi Srbima i Srbiji, setimo se nekih..

A znas ti za ono kad je Sveti Savo na kropmiru spavao, dosao djavao pa ga zajebavao.

Sto se tice sloga, pravi Srbin pise cirilicom a ne na latinskom. Pravi Srbin te doceka sa svim i svacim.Pravi Srbin ima karakter i obraz.Nevolim koji se prave da jesu a nisu.

Hamburger Jungs ::

A znas ti za ono kad je Sveti Savo na kropmiru spavao, dosao djavao pa ga zajebavao.

Sto se tice sloga, pravi Srbin pise cirilicom a ne na latinskom. Pravi Srbin te doceka sa svim i svacim.Pravi Srbin ima karakter i obraz.Nevolim koji se prave da jesu a nisu.

A znas ti ono koliko mi je smesno, kad dodje neko nov, pa kao po pravilu, od 5000 clanova, ili vec, bas izabere mene da citira?

I , za tvoju informaciju, pravi Srbin pise oba pisma, i doceka te hlebom i solju. Za karakter i obraz pozdravljam ( makar i levi ) , a ne volim se pise odvojeno, bar po srpski..

Sto se tice crvenog bolda, pravi Srbin jede pljeskavicu..

Novi clan je stari, pravi Srbin bi to odkrio

Hamburger Jungs ::

Novi clan je stari, pravi Srbin bi to otkrio

Sto rek'o deda Sreta iz mojE selO- To sam 'teo da ti kazem

DED I UNUK *
UZ'O DEDA SVOG UNUKA

Uz'o deda svog unuka,
metn'o ga na krilo,
Pa uz gusle pevao mu
Što je negda bilo.

Pevao mu srpsku slavu
I srpske junake,
Pevao mu ljute bitke,
Muke svakojake.

Dedi oko zablistalo,
Pa suzu proliva,
I unuku svome reče
Da gusle celiva.

Dete gusle celivalo,
P' onda pita živo:
"Je li, deda, zašto sam ja
Te gusle celiv'o?"

"Ti ne shvataš, Srpče malo!
Mi stariji znamo:
Kad dorasteš, kad razmisliš,
Kaz'će ti se samo!"

1872.